1 / 26

ME ĐUZAVISNOST I DOBICI OD TRGOVINE

ME ĐUZAVISNOST I DOBICI OD TRGOVINE. Jedan od deset principa ekonomije : Trgovina može svakome da donese boljitak. Taj princip objašnjava zašto ljudi trguju sa svojim susedima i zašto države trguju sa drugim državama. Šta zapravo ljudi dobijaju kada međusobno trguju?

Download Presentation

ME ĐUZAVISNOST I DOBICI OD TRGOVINE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. MEĐUZAVISNOST I DOBICI OD TRGOVINE

  2. Jedan od deset principa ekonomije : Trgovina može svakome da donese boljitak. • Taj princip objašnjava zašto ljudi trguju sa svojim susedima i zašto države trguju sa drugim državama. • Šta zapravo ljudi dobijaju kada međusobno trguju? • Zašto se odlučuju da postanu međuzavisni?

  3. PARABOLA ZA SAVREMENU PRIVREDU • Primer: • Krompir i teletina • Stočar Koni i povrtar Melors • Trgovina- im omogućava veću raznovrsnost • Stočar i povrtar bi ponaosob ostvarili korist ako bi se specijalizovali za ono što najbolje rade, a zatim međusobno trgovali.

  4. PROIZVODNE MOGUĆNOSTI

  5. SLIKA 3.1 Granica proizvodnih mogućnosti • Na slici pod a) prikazane su kombinacije mesa i krompira koje povrtar može da proizvede. Na slici pod b) prikazane su kombinacije mesa ikž krompira koje može stočar da proizvede. Obe granice proizvodnih mogućnosti izvedene su na osnovu podataka iz tabele 3.1 i na osnovu pretpostavke da obojica rade 8 sati dnevno. • a) Povrtareva proizodnja i potrošnja • b) Stočareva proizvodnja i potrošnja

  6. Tabel 3.1 Proizvodne mogućnosti za povrtara i stočara

  7. Specijalizacija i trgovina • Zaključak: Obojica mogu da ostvare korist jer im trgovina omogućava da se specijalizuju za ono što najbolje rade. • Povrtar će više vremena provoditi uzgsjajući krompir, a manje vremena uzgajajući stoku. A stočar će više vremena provoditi uzgajajući stoku, a manje vremena uzgajajući krompir.. • Zahvaljujući trgovini i specijalizaciji obojica će konzumirati više i mesa i krompira, a da pri tom ne rade više sati.

  8. Slika 3.2 Kako trgovina proširuje skup mogućnosti potrošnje Predložena trgovina povrtara i stočara nudi kombinaciju mesa ikrompira koja ne bi bila moguća kada trgovine ne bi bilo. Na slici poda a) povrtareva potrošnja nalazi se u tački A*, a ne u tački S. Na slici pod b) stočareva potrošnja nalazi se u tački B*, a ne u tački B. Trgovina obojici omogućava da imaju više mesa i krompira. • Povrtareva proizvodnja i potrošnja • Stočareva proizvodnja i potrošnja

  9. Tabela 3.2 Dobici od trgovine: sažet prikaz

  10. BRZI KVIZ • Nacrtatjte primer granice proizvodnih mogućnosti za Robinzona Krusoa, koji se nakon brodoloma obreo na pustom ostrvu, pa je vreme provodio skupljajući kokosove orahe i pecajući ribu. • Da li ta granica ograničava Robinzonovu potrošnju kokosovih oraha i riba ako on živi sam? Da li bi se on suočio sa istim ograničenjima kad bi on mogao da trguje sa drugim ljudim ljudima na ostrvu?

  11. PRINCIP KOMPARATIVNE PREDNOSTI • Ko u našem primeru može da proizvede krompir sa manjim troškovima – povrtar ili stočar?

  12. APSOLUTNA PREDNOST • Kada se poredi produktivnost jednog lica, kompanij ili nacije sa drugim. • Poređenje proizvođača nekog dobra prema njihovoj produktivnosti. • U našem primeru stočar ima apsolutnu prednost i u proizvodnji mesa i u proizvodnji krompira zato što mu je potrebno manje vremena nego povrtaru da bi proizveo jednu jedinicu tog dobra. • Stočar ima manji trošak proizvodnje krompira ako trošak računamo kao količinu inputa.

  13. OPORTUNITETNI TROŠAK I KOMPARATIVNA PREDNOST • Oportunitetni trošak je sve čega se morate odreći da biste nešto dobili. • Komparativna prednost poređenje proizvođača nekog dobra prema njihovom oportunitetnm trošku. • Proizvođač koji se odriče manje količine drugogo dobra da bi proizveo dobro x, ima manji oportunitetni trošak proizvodnje dobra x, dakle on ima komparativnu prednost u proizvodnji tg dobra.

  14. Povrtar ima komparativnu prednost u proizvodnji krompira, a stočar ima komparativnu prednost u proizvodnji mesa. • S: 1kg krompira= ½ kg mesa • S: 1 kg mesa = 2 kg krompira • P: 1 kg krompira= ¼ mesa • P: 1 kg mesa:= 4 kg krompira

  15. TABELA 3.3 Oportunitetni trošak proizvodnje mesa i krompira

  16. Bogatstvo naroda delo Adama Smita bila osnov za analizu trgovine i međusobne zavisnosti.

  17. Komparativna prednost i trgovina • Trgovina može svakom članu društva da donese korist jer ona ljudima omogućava da se specijalizuju za one aktivnosti u kojima imaju komparativnu prednost.

  18. BRZI KVIZ • Robinzon Kruso može da sakupi 10 kokosovih oraha ili da ulovi jednu ribu na sat . Njegov novi prijatelj Petko može da sakupi 30 kokosovih oraha ili da ulovi dve ribe na sat. Koliki je Robinzonov oportunitetni trošak hvatanja jedne ribe? • Koliki je Petkov oportunitetni trošak hvatanja jedne ribe? Ko ima apsolutnu prednost u hvatanju jedne ribe? Ko ima komparativnu prednost u hvatanju ribe?

  19. PRIMENA KOMPARATIVNE PREDNOSTI • Princip komparativne prednosti objašnjava međuzavisnosti i koristi od trgovine. • Pošto je međuzavisnost sveprisutna u svetu, princip komparativne prednosti ima mnoštvo primena.

  20. Da li Dejvid Bekam treba da kosi svoj travnjak?

  21. Da li Velika Britanija treba da trguje sa drugim zemljama? • Uvoz- dobra proizvedena u inostranstvu koja se prodaju na domaćem tržištu. • IZVOZ- dobra koja proizvodi domaća industrija, a koja se prodaju u inostranstvu. • Trgovina svim zemljama omogućava da ostvare prosperitet.

  22. BRZI KVIZ • Pretpostavimo da je najbrži daktilograf na svetu zapravo jedan hirurg. Treba li on da kuca ili da zaposli sekretaricu? • Objasnite.

  23. ZAKLJUČAK • Princip komparativne prednosti pokazuje da trgovina može svima da donese boljitak. • Na primeru stočar-povrtar- oni se mogu dogovoriti direktno i da međusobno alociraju resurse. • U stvarnom svetu: kojeg čine miljarde ljudi odgovor nije tako jednostavan. • Sledeće poglavlje: Raspravljati o tome kako slobodna društva alociraju resurse na osnovu tišnih sila ponude i tražnje.

  24. SAŽETAK • Svaka osoba koristi dobra i usluge koje proizvode brojni drugi ljudi u njihovoj zemlji, tako i širom sveta. Međuzavisnost i trgovina su poželjni zato što svima omogućavaju da uživaju u većoj količini raznovrsnosti obara i usluga. • Postoje dva načina za poređenje sposobnosti dva lica za proizvodnju nekog dobra. Za lice koje može da proizvede to dobro pomoću manje količine inputa, kaže se da ima apsolutnu prednost u proizvodnji nekog dobra. Za lice koje ima manji oportunitetni trošak proizvodnje tog dobra , kaže se da ima komparatvnu prednost. Koristi od trgovine zasnivaju se na komparativnoj prednosti, a ne na apsolutnoj prednosti. • Trgovina čini da svima bude bolje jer im omogućava da se specijalizuje za one aktivnosti u kojima imaju komparativnu prednost. • Princip komparativne prednosti odnosi se na zemlje jednako kao i na pojedince. Ekonomisti koriste princip komparativne prednosti da bi podstakli slobodnu trgovinu među zemljama.

  25. KLJUČNE REČI • APSOLUTNA PREDNOST • OPORTUNITETNI TROŠAK • KOMPARATIVNA PREDNOST • UVOZ • IZVOZ

  26. PITANJA ZA PROVERU ZNANJA • 1. Objasnite razlike između apsolutne i komparativne prednosti. • 2. Navedite primer jedne osobe koja ima apsolutnu prednost u nečemu, i druge osobe koja ima komparativnu prednost. • 3. Da li je za trgovinu važnija apsolutna ili komparativna prednost? Obrazložite svoje mišljenje pomoću primera iz prethodnog pitanja. • 4. Da li će neka zemlja pre izvoziti ili uvoziti dobra u čijoj proizvodnji ima komparativnu prednost?Objasnite. • 5. Zašto su ekonomisti protiv politika kojima se ograničava trgovina među zemljama?

More Related