Reforme p rivredn og sistem a Kine

1. Reforme privrednog sistema Kine PANTIĆ OLIVERA 06/0918

2. Osnovne informacije o NR Kini: Istočno Azijska zemlja Zauzima povšinu od 9,6 miliona km2 Najmnogoljudnija zemlja sa 1,3 mlrd stanovnika Gustina naseljenosti je 136 st/km2 Zajedno sa populacijom Indije čini 1/3 svetskog stanovništva

3. Kina spada u brzorastuće zemlje i zauzima soecijalno mesto u posmatranju i analiziranju od strane kako OECD-a tako i drugih organizacija • Postoji veliki broj studija koje su se bavile analizom perioda tranzicije i privredne reforme u Kini: IMF (2003), OECD (2005) • U Aziji je perio tranzicije najpre otpočeo u Kini, a zatim u Indiji i drugim velikim privredama

4. Privredne reforme tokom tranzicionog peroda • Prvi oblici reforme pojavili su se 1979. godine • “ Kina je ekonomsko čudo” jer spada u zemlje koje su brzorastuće i čija ukupna godišnja proizvodnja vredi više od 1000 mlrd dolara • Rast GDP-a u 2007.godini po stopi od 11,9% • Brz rast ostvaren zahvaljujući liberalizaciji trgovine kao i većoj orijentaciji na tržišni mehanizam • Tranzicija još uvek traje, rezultati reformi su primetni

5. Cilj reformi bilo je: • Kreiranje modernog sistema preduzeća • Razvoj različitih vlasničkih struktura preduzeća,kako javnih tako i privatnih • Intervencija države jedino u situacijama kada je potrebno obezbediti mehanizam zdrave konkurencije • Stvaranje efikasne socijalističke tržišne privrede ( pre toga Kina je bila planska privreda na bazi soc.državnog vlasništva)!

6. Vrste reformi: • Ekstenzivne • Intenzivne ( dominantne u Kini) • Reforme u oblasti: • Poljoprivrede • Industrije • Spoljne trgovine • Investicija ( priliv FDI)

7. Kineska strategija : ne planirati reforme već ih ostvariti kad to situacija dozvoljava • Stop-go reforme • Eksperimentisanje: Prvo se primenjuju u malim oblastima, a ako se pokažu kao uspešne onda i na ostatak teritorije • Decentralizacija: samostalnost lokalnih uprava, kreiranje gradskih i seoskih preduzeća ( township and village enterprises- TVEs)

8. 1. Poljoprivredni sektor

9. Reforme u privrednom sistemu prvo su započete u ovoj oblasti • Povratak na individualnu, domaćinsku privredu, posedi su vraćani njihovim vlasnicima ili su davani u dugoročni zakup • Brz porast proizvodnje i velike uštede omogućili su stvaranje TVEs

10. 2. Industrijski sektor • Najveći proizvodni sektor koji učestvuje u stvaranju BDP-a sa preko 50% • Preduzeća u industriji mogu biti u: • Privatnom vlasništvu ( privatni sektor) • Državnom vlasništvu ( javni sektor) • Privatni sektor se razvijao brzo kao posledica prelaska na novi način privređivanja, privatizacije, otvaranja države prema inostranstvu

11. Obeležja državnih preduzeća: • Snabdevanje stanovništva javnim dobrima • Pružanje socijalne zaštite • Velika i srednja preduzeća • Lak pristup novcu • U teškoj industriji, proizvodnja sirovina • Izgradnja infrastrukturnih objekata; železnica, avio-prevoz, telekomunikacije i sl. • Zapošljava veliki broj radnika, mahom starije populacije

12. Obeležja privatnog sektora: • U domaćem i u stranom vlasništvu • Modernizovana, investiranje u tehniku i tehnologiju • Zapošljavaju uglavnom kvalifikovane radnike koji mogu da prate trendove razvoja • Velika ulaganja u I&R • Mogu biti i velika i mala i srednja preduzeća • U oblasti lake industrije, u sektoru usluga itd...

13. Privatizacija i slabljenje javnog sektora su uticali na porast broja zaposlenih u privatnom sektoru ali i do rasta produktivnosti i rasta zarada • Rast prihoda uticao je i na rast štednje stanovništva što je jedan od izvora rasta BDP-a u Kini • Zaposlenost: pomeranje iz primarnog sektora u industrijski i uslužni. U ovom sektoru zaposlenost je rasla po stopi od oko 2% godišnje, dok je u sektoru usluga zabeležen rast zaposlenosti od čak 25%. • U poljoprivrenom sektoru zaposlenost je opadala od 1978, i to jako brzim tempom.

16. Zbog razvoja industrije i urbanizacije došlo je do migracije stanovništva iz sela u gradove, što je dovelo do velikih nejednakosti između kineskih oblasti • Većina je bila skoncentrisana oko velikih gradova Peking, Hong Kong, Šangaj • Razlike u načinu života, visini prihoda, ekonomskim delatnostima, broju zaposlenih

19. 3. Spoljna trgovina • Evolutivne, postepene promene • Do 1978. kineskom spoljnom trgovinom rukovodilo je 12 državnih spoljotrgovinskih korporacija • Reforme su doprinele većoj autonomiji preduzeća, ali i povećanoj odgovornosti • Rast izvoza ali i uvoza ( posebno se ističe izvoz prerađivačke industrije,a uvoz mašina i opreme) • Veliki obim transakcija sa Rusijom, SAD-om, zemljama Zapadne Evrope i zemljama u susedstvu

20. 4. Investicije • Značajne za razvoj privrede • Veliki priliv FDI od donošenja Zakona o zajedničkim ulaganjima 1979.godine • Za strane investitore obezbeđene su poreske i carinske olakšice, odlaganje otplate kredita i dr. • Kinesko tržište je privlačno za većino stranih multinacionalnih kompanija ( veličina tržišta i cena radne snage) • FDI u oblasti bankarstva, osiguranja, infrastrukture • Iz Japana, Koreje, EU

21. Stopa rasta investicija je povećavana tokom tranzicionog perioda prouzrokovana stopom rasta štednje. • Najveći deo štednje čini neraspodeljena dobit preduzeća koja će biti usmerena ka investicijama i čini oko 20% BDP-a • Štednja domaćinstava raste, ali po sporijoj stopi zbog mnogobrojnih razloga: budućih očekivanja o visini zarade, o granici za odlazak u penziju • Investicije usmeravane ka tehnologiji, smanjivanju siromaštva i nejednakosti, obrazovanju

22. Ekonomske reforme su imale pozitivne efekte i na ljudske resurse u Kini • 1972. čak 90% stanovništva je imalo samo osnovno obrazovanje, postojala je i visoka stopa nepismenih • Preduzete su mere za smanjivanje nepismenosti, raste broj ljudi sa višim stepenom obrazovanja • Osnovno obrazovanje je obezbeđeno u gotovo svim delovima zemlje, a istovremeno je zabeležen i rast broja studenata

24. Podaci o osnovnim makroekonomskim agregatima za 2006. godinu

25. * Institucionalne promene* • U 2005. BDP Kine je bio više od 8 puta veći nego BDP iz 1978. • Rast investicija oko 10% godišnje • Broj siromašnih opao sa 250 mil. Iz 1978. na manje od 30 mil.danas. • Životni vek je porastao • Kina, po klasifikaciji Svetske banke, se nalazi međi zemljama sa srednjim prihodima (middle-income country)

26. Reforme u Kini su bile drugačije nego u ostalim zemljama u tranziciji • Ključna determinanta uspeha u tranziciji je uloga institucija u privredi i saradnja privatnog i javnog sektora • Uloga javnog sektora: da vodi adekvatnu javnu politiku, primenjuje silu i zakone i koordinira rad sektora • Javni sektor u Kini čine: javne i privatne domaće organizacije kao što su vladine agencije, administrativne jedinice i trgovinske asocijacije

27. Od eksternih subjekata značajni su WTO, IMF, multinacionalne kompanije • Uloga države mora biti jaka i stabilna kako bi se izbegla ( smanjila) korupcija, lobiranje, zaštitila privatna i autorska prava, prava građana • “ OBEĆANJA SE MORAJU ISPUNITI!” • U Kini postoji dominacija Kineske Komunističke partije, gde karakter politike zavisi od vođe države

28. ANALIZA ISTRAŽIVANJA O KINI, INDIJI, BRAZILU I JUŽNOJ AFRICI

29. Mape zemalja

30. Ekonomska politika koja je vođena u Kini i Indiji dovela je do njihovog brzog razvoja, napretka i promene u političkoj orijentisanosti • Južna Afrika je bila pogođena problemom aparthejda • Brazil je bio suočen sa autoritativnim režimom koji je narušio stope rasta privrede tokom druge polovine 20.v. • Od 90-ih godina situacija se menja, i posebno se ističe rast BDP-a u Kini, u Indiji je zabeleženo udvostručavanje BDP-a u odnosu na 1979. • Brazil i J.A. pripadaju zemljama sa srednjim prihodima i njihov rast BDP-a nije tako brz i značajan

31. *Osnovne karakteristike o CIBS-u* • “ Nova ekonomska čuda”, različita po svojim karakteristikama • Kina i Indija pripadaju Severnoj hemisferi, a Brazil i Južna Afrika pripadaju Južnoj hemisferi • Brazil:8,5 miliona km2 184 miliona stanovnika 22 stan/km2 • Indija: 3,7 miliona km2 1,1 mlrd stanovnika 297stan/km2 • Južna Afrika: 1,2 miliona km2 47 miliona stanovnika; 39 stan/km2

32. Brazil i J.A. bile su suočene sa brojnim institucionalnim barijerama ( u Brazilu problem robova, a u J.A. aparthejd) • Brazil je imao problema sa prezaposlenošću i nezaposlenošću. Veći deo izvoznih prihoda dolazio je od poljoprivrede i prerađivačke industrije • Kina: jeftina radna snaga- niske nadnice • Indija: Produktivnost u poljoprivredi, što o hektaru,što po osobi bila je niska; razlika u obimu zaposlenosti između urbanih i ruralnih sredina

33. Kina i Indija spadaju među najstarije necije i ekonomije u svetu • Rast BDP-a je pratio rast populacije, pa su manje izražene nejednakosti nego pre 100,200 godina • Brazil i J.A. su mlađe ekonomije; pre 1500.god. bile su jako male nacije sa velikim raciom raspoloživost zemlje/br.stanovnika. • Brazil i J.A. su bogate mineralnim sirovinama • J.A. Je jedna od najbogatijih zemalja Afrike, ali ima vrlo veliku razliku u distribuciji dohotka i bogatstva

34. Brazil ima veći stepen urbanizacije nego J.A. Rio, Salvador i Sao Paolo su tri najrazvijenija grada,pa je većina stanovništva bila skoncentrisana oko njih i oko velikih luka • I u Brazilu je izražena nejednakost u raspodeli dohotka ( etnička pripadnost) i bogatstva (zemlje)

35. Tokom perioda 1500-1700 god. Indija i Kina bile su dve velike ekonomije; bavile su se pomorskom trgovinom preko Indijskog okeana i Južnog kineskog mora • Značaj Sueckog kanala za trgovinu je veliki • Trgovina začinima,svilom,pamukom • Fazu od 1750-1950. čini dominacija zemalja Zapadne Evrope; dominacija industrije

36. Kina i Indija su bogate radnom snagom, a Brazil i J.A. Zemljom. • Za Kinu i Indiju je karakteristično tokom poslednjih 60 godina nastojanje podizanja ugleda i dostojanstva njihove nacije, radi bolje pozicije u svetu. • Za Kinu se smatra da je jedina zemlja koja će moći da parira američkoj dominaciji u svetu

37. Zaključak: Iako je privredni sistem Kine potpuno drugačiji od onog u našoj zemlji, kreatori ekonomske politike u Srbiji bi trebalo da uče na primeru Kine * Bolje je postepeno sprovoditi tranzicione reforme u skladu sa mogućnostima privrede i situacije u njoj, nego slepo pratiti trendove i sprovoditi reforme po svaku cenu!