Ekonomika preduze a
Download
1 / 24

EKONOMIKA PREDUZE?A - PowerPoint PPT Presentation


  • 137 Views
  • Uploaded on

EKONOMIKA PREDUZEĆA. PREDUZEĆE, OKRUŽENJE I ULAGANJA Vežbe iz Ekonomike preduzeća mr Gordana Ristić. DIFERENCIRANJE PREMA VELIČINI. Osnovni problemi su : izbor indikatora veličine visina granične vrednosti indikatora Razlikuju se 2 pristupa : korišćenje različitih indikatora

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'EKONOMIKA PREDUZE?A' - airell


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Ekonomika preduze a

EKONOMIKA PREDUZEĆA

PREDUZEĆE, OKRUŽENJE I ULAGANJA

Vežbe iz Ekonomike preduzeća

mr Gordana Ristić


Diferenciranje prema veli ini
DIFERENCIRANJE PREMA VELIČINI

Osnovni problemi su:

  • izbor indikatora veličine

  • visina granične vrednosti indikatora

    Razlikuju se 2 pristupa:

  • korišćenje različitih indikatora

  • korišćenje kombinacije više indikatora


Ekonomika preduze a

Prema 1. pristupu (korišćenje više indikatora),

Boltonov komitet definiše malo preduzeće

u zavisnosti od delatnosti:

  • u industriji - do 200 zaposlenih

  • u trgovini - godišnji prihod do 50.000 £

  • u transportu - do 5 vozila

  • u građevinarstvu - do 50 zaposlenih


Ekonomika preduze a

Prema 2. pristupu (kombinacija indikatora),

Komitet za privredni razvoj, definiše malo

preduzeće kao preduzeće koje ispunjava

2 od 4 kriterijuma:

  • samostalnost vlasnika u upravljanju

  • kapital unosi pojedinac ili manja grupa ljudi

  • lokalno po svojim poslovima

  • manje od ostalih u toj oblasti poslovanja


Ekonomika preduze a

Evropska komisija razlikuje:

  • mikro: do 10 zaposlenih, godišnji prihod i

    vrednost ukupnih sredstava do 2 miliona €

  • mala: 10-50 zaposlenih, godišnji prihod i vrednost ukupnih sredstava 2-10 miliona €

  • srednja: 50-250 zaposlenih, godišnji prihod

    do 50 miliona € i vrednost ukupnih sredstava

    do 43 miliona€


Ekonomika preduze a

U Srbijisrednja preduzeća imaju:

  • 50-250 zaposlenih

  • god.prihod 2,5-10 mil. € u din.protivvrednosti

  • pros.vrednost imovine 1-5 mil. € u din.p.

    Mala preduzeća imaju niže vrednosti, dok

    velika preduzeća imaju više vrednosti kod

    najmanje 2 od 3 navedena kriterijuma.


Malo preduze e
MALO PREDUZEĆE

Preduzetništvo je proces kreativne destrukcije

postojećeg ekonomskog poretka, uvođenjem

novih proizvoda i usluga, kreiranjem novih

organizacija i kreiranjem novih materijala.

(Šumpeter)

Preduzetništvo je sposobnost korišćenja faktora

proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda i

pružanje novih usluga.


Ekonomika preduze a

Preduzetnik je osoba koja uočava mogućnosti

za nove poslovne poduhvate koje drugi ne vide

ili im ne pridaju takav značaj.

Preduzetnički proces obuhvata sve funkcije i

aktivnosti koje su povezane sa uočavanjem

mogućnosti i stvaranjem preduzeća preko koga

će se realizovati identifikovane mogućnosti.


Ekonomika preduze a

Značaj MP se ogleda kroz:

  • povećanje zaposlenosti

  • diversifikaciju privredne strukture

  • inovativnost

  • tehnološki progres

  • realizaciju širih društvenih ciljeva ...


Ekonomika preduze a

Osobine MP su:

  • neposredan kontakt sa potrošačima

  • prilagođenost specifičnim zahtevima

  • zadovoljenje tražnje užeg segmenta

  • pojedinačna ili maloserijska proizvodnja

  • visoka fleksibilnost

  • neposredan odnos sa zaposlenima

  • visoka motivisanost vlasnika ...


Ekonomika preduze a

Nedostaci MP su:

  • manja efikasnost u odnosu na VP

  • zavisnost od znanja i ličnih osobina vlasnika

  • nema podele rada i specijalizacije

  • visok tržišni rizik

  • problem pribavljanja fin.sredstava ...


Srednje preduze e

u odnosu na MP:

formalizovana organizaciona struktura

složeniji problemi

profesionalno upravljanje

ravnoteža strategijskog i operativnog upravljanja (delegiranje autoriteta)

veći iznos kapitala i

veći prihod

lakše pribavljanje kapitala

u odnosu na VP:

zadovoljavaju specijalizovanu tražnju

fleksibilnija

ostvaruju efekte ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodima

veza između MP i VP

SREDNJE PREDUZEĆE


Veliko preduze e

Prednosti VP su:

ekonomija veličine

efekat koristi od učenja

ekonomija skladištenja

ekonomija upravljanja

komercijalna ekonomija

finansijska ekonomija

efekat IR aktivnosti

Nedostaci VP su:

disekonomija veličine

(problemi koordinacije i kontrole)

VELIKO PREDUZEĆE


Ekonomika preduze a

Optimalna veličina preduzećaje veličina

koja ima minimalne prosečne troškove, a zavisi

od tipa tehnologije i veličine tržišta.

VP nastaju kroz :

  • interni rast – razvoj sopstvenih kapaciteta

  • externi rast – spajanje i/ili pripajanje


Ekonomika preduze a

Spajanje znači stvaranje novog preduzeća, gde

uključena preduzeća gube pravni subjektivitet, a

sva prava i obaveze prenose se na novonastalo

preduzeće.

Pripajanjeznači da pripojeno preduzeće gubi

pravni subjektivitet u korist većeg preduzeća i ako

je to dobrovoljno u pitanju je merdžer, a ako nije

zove se preuzimanje (take-over).


Ekonomika preduze a

Rast može biti:

  • horizontalni u okviru postojeće delatnosti

  • vertikalni kroz spajanje različitih faza proizvodno-prometnog procesa i to:

    • unazad (spajanjem prethodnih faza)

    • unapred (spajanjem narednih faza)

  • konglomeratski kroz uključenje potpuno različitih delatnosti

    Takođe postoji i finansijsko povezivanjepreduzeća

    kroz: holding i koncern


Ekonomika preduze a

Holding karakteriše kontrola zavisnih pred.

kroz posedovanje h.o.v. i razlikuju se:

  • čist holding

    kada je kontrolna funkcija jedina delatnost

    matičnih preduzeća (preduzeća majki)

  • mešoviti holding

    kada se pored kontrolne funkcije obavlja i neka

    sopstvena delatnost, što je isto što i koncern


Ekonomika preduze a

Sticanje učešća u vlasništvu ostvaruje se kroz:

  • ustupanje dela ili cele imovine holdingu

  • investiranjem holdingana 3 moguća načina:

    • sistem radijalnog učešća ili afilijacija

      investiranje u filijale koje nisu međusobno povezane

    • sistem piramidalnog ili stepenastogučešća

      ulaganje u filijale koje imaju učešće u drugim društvima

    • sistem uzajamnog ili cirkularnogučešća

      investiranje u 1 filijalu preko koje se kontrolišu druge

      filijale, sve do poslednje filijale koja može imati učešće

      u vladajućem društvu


Ekonomika preduze a

Prednosti holdinga su:

  • jeftiniji i jednostavniji od fuzije ili kupovine

  • zadržava se ime i reputacija zavisnih preduzeća

    Nedostaci su:

  • složeni odnosi koji smanjuju efikasnost

  • veći porez


Ekonomika preduze a

Koncern nastaje povezivanjem preduzeća

kroz jedinstvenu upravui to:

  • učešćem u kapitalu drugih društava

    (faktički koncern)

  • inkorporiranjem jednog u drugo društvo

    (čist koncern)

  • na osnovu ugovora

    (ugovorni koncern)


Ekonomika preduze a

Faktički koncern, pored učešća u kapitalu

drugih društava, obavlja i neku svoju

delatnost.

Čist koncern podrazumeva da se jedno

društvo inkorporira u drugo društvo, pri

čemu uključeno društvo zadržava pravni

subjektivitet, a vladajuće društvo dobija

neograničeno pravo upravljanja.


Ekonomika preduze a

Ugovorni koncernima 3 oblika:

  • 1 društvo potčinjeno upravi drugog društva

    kroz ugovor o vladanju/dominaciji ili stavljanjem

    nezavisnih društava pod jedinstvenu upravu

  • ukupan dobitak se prenosi na drugo društvo

    kroz ugovor o doznaci/prenosu dobitka ili

    udruživanjem dobitka sa dobicima drugih društava

    radi zajedničke podele

  • davanje u zakup ili ustupanje dela imovine drugom društvu

    kroz ugovor o zakupu/ustupanju


Komparacija preduze a po veli ini

MALO PREDUZEĆE

neposredan kontakt

prilagođenost specif. zahtevima

zadovoljenje užeg segmenta

pojedinačna/maloserijska pr.

visoka fleksibilnost

visoka motivisanost

VELIKO PREDUZEĆE

ekonomija veličine

efekat koristi od učenja

ekonomija skladištenja

ekonomija upravljanja

komercijalna ekonomija

finansijska ekonomija

efekat IR aktivnosti

SREDNJE PREDUZEĆE

formalizovana org. struktura

složeniji problemi

profesionalno upravljanje

delegiranje autoriteta

veći iznos kapitala i veći prihod

lakše pribavljanje kapitala

zadovoljenje specijalizovane tražnje

fleksibilnija od VP

efekti ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodima

veza između MP i VP

KOMPARACIJA PREDUZEĆA PO VELIČINI


Komparacija preduze a po veli ini nedostaci

MALOPREDUZEĆE

manja efikasnost od VP

zavisnost od osobina vlasnika

nema specijalizacije

visok tržišni rizik

problem pribavljanja fin.sredstava

VELIKO PREDUZEĆE

niska fleksibilnost

disekonomija veličine

otuđenost zaposlenih

problemi u koordinaciji

SREDNJE PREDUZEĆE

nedostatak kapitala

zavisnost od VP

problemi u upravljanju

složeniji problemi

KOMPARACIJA PREDUZEĆA PO VELIČINI- NEDOSTACI -