1 / 55

B2B elektronsko poslovanje

B2B elektronsko poslovanje. Nastavne teme. kolaborativno poslovanje razvoj B2B poslovanja EDI ebXML RosettaNet xCBL mrežna tržišta privatne industrijske mreže.

afia
Download Presentation

B2B elektronsko poslovanje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. B2B elektronsko poslovanje

  2. Nastavne teme • kolaborativno poslovanje • razvoj B2B poslovanja • EDI • ebXML • RosettaNet • xCBL • mrežna tržišta • privatne industrijske mreže

  3. Očekivati nešto od drugoga zato što je to naše pravo znači izlagati se nesreći. Drugi mogu i hoće da daju samo ono što su u stanju, a ne ono što vi želite da daju.Leo Baskalja

  4. Efekti B2B rešenja • smanjuju se administrativni troškovi administracije, kupaca i transakcija • nivo zaliha materijala se svodi na neophodni minimum • "just in time" režim povećava se fleksibilnost proizvodnje • direktnom saradnjom kupaca i snabdevača poboljšava se kvalitet proizvoda • stavljanjem terminskih planova proizvodnje na uvid snabdevačima smanjuje se vreme potrebno za proizvodnju • povećavaju se mogućnosti saradnje sa snabdevačima i distributerima • mogućnost uvida u stvarne cene robe na tržištu

  5. Kolaborativno poslovanje • označava upotrebu digitalnih tehnologija u zajedničkom dizajnu, razvoju, proizvodnji i upravljanju proizvodima od strane više kompanija - saradnika • cenar pažnje pomera se sa razmene transakcija na odnose između učesnika u lancu snabdevanja • cilj je stvaranje okruženja za obimne komunikacije sa osetljivim dokumentima između poznatih partnera u stvaranju određenih proizvoda

  6. Tipovi partnerstva • partnerstvo zajedničkog tržišta (joint marketing partnership) • partnerstvo u okviru industrijske grane (intra‑industry partnership) • partnerstvo kupac‑snabdevač (customer‑supplier partnership) • partnerstvo vođeno od strane proizvođača informacionih tehnologija (IT vendor driven partnership)

  7. Partnerstvo zajedničkog tržišta • donosi prednosti koje ovakav način rada pruža svim konkurentima koji se pojavljuju na tržištu • kombinovani marketinški programi • primeri: prodaja avionskih karata, rezervacije hotela, iznajmljivanje automobila i bankarske kreditne kartice

  8. Partnerstvo u okviru industrijske grane • sastoji se iz malih i srednjih kompanija koje vide potrebu da ujedine resurse • primeri: niz finansijskih institucija formiraju zajedničku mrežu elektronskog bankarstva

  9. Partnerstvo kupac‑snabdevač • pruža mogućnost formiranja sistema komunikacije uz relokaciju funkcija na obe strane od koje imaju koristi obe • najčešći slučaj partnerstva, poznati primer: Wall-Mart

  10. Partnerstvo vođeno od strane proizvođača IT • proizvođač IT omogućava proizvodnju nestandardnih produkata i usluga koji koriste njegovu IT platformu • primer: objava nove (beta) verzije hardvera ili softvera radi testiranja i što bržeg razvoja pratećih proizvoda

  11. B2B vs. B2C • B2B oko 7 puta veći finansijski obrt od B2C • Japan: taj odnos je 9, 30% kompanija (34% proizvodnih) koristi B2B, a 11,5% kompanija (26% iz finansija i osiguranja) B2C poslovanje • Južna Koreja: B2B 88%, B2G 9,2%, B2C 2,6%, ostali vidovi 0,2%

  12. Kategorije B2B poslovanja • rešenja strane koja prodaje usmerena na prodaju drugim kompanijama i krajnjim korisnicima i zasnivaju se na Web aplikacijama • indirektno naručivanje predstavlja familiju rešenja namenjena kompanijama koje kupuju • mrežne tržnice predstavljaju mesta na kojima se pojavljuju dve prethodno navedene strane

  13. Razvoj B2B razmene transakcija • krajem 70-ih pojavio se EDI sa idejom da kompanijama uštedi na ispisivanju, transferu i ponovnom unosu poslovnih transakcija • EDI na Internetu: SIMPL-EDI, lite EDI, XML/EDI i Web-EDI • nove tehnologije: ebXML, RosettaNet i xCBL

  14. EDI vs. XML • EDI radi analogno sa teleprinterom, mogu se slati isključivo tekstualni podaci • XML omogućava vrlo jednostavno slanje svih oblika podataka i podržava mešanje tekstova u razičitim jezicimai podesnijareprezentacijastrukturiranihposlovnihpodatakaidokumenata • XML nije kompletno rešenje, jer on pokriva samo sintaksna pravila • mogućnost komunikacije između različitih XML rešenja

  15. Odnos cena EDI vs. XML • SME koja 15 sa poslovnih partnera nedeljno razmenjuje 135 poslovnih transakcija godišnje potroši: • preko EDI provajdera (VAN) 12.300 dolara • preko Interneta 247 dolara • odnos cena: 1:50

  16. EDI • Electronic Data Interchange - elektronska razmena podataka • orijentisana razmena poslovnih dokumenata između 2 računara sa korišćenjem standardizovanih formata • neophodno da se unapred zna ko je pošiljalac, a ko primalac poruke • poruka predstavlja jedan od unapred dogovorenih poslovnih dokumenata • razmena poruka vrši se isključivo između računara • svaka poruka je unapred standardizovana

  17. EDI kao sistem • strogo formalizovan sistem • razmena redovnih transakcija koje se ponavljaju na vertikalnim tržištima • koristi se za za naručivanje, isporuku, fakturisanje i plaćanje • ne koristi se za istraživanje tržišta, pregovaranje i aktivnosti nakon realizovanog posla • formalizovano je znatno više poruka – u EDIFACT-u više od 200

  18. EDI i organizacione promene • u radu pojedinaca 79% • funkcionisanje organizacionih celina 50% • organizacija kompanije 36% promena

  19. EDI projekti • UNCID: pravila vođenja razmene trgovačkih podataka • regionalni projekti: TEDIS u Evropi, SIA u Velikoj Britaniji i TPA u SAD i Kanadi • granski projekti: ODETTE u automobilskoj industriji, EMEDI u zdravstvu, CEFIX u hemijskoj industriji

  20. EDIFACT • Electronic Data Interchange For Administration, Commerce and Transport - najznačajniji EDI standard • formirala ga Komisija za ekonomsku i društvenu problematiku pri Ujedinjenim nacijama • u razvijenim zemljama sveta je zakonskim aktima usvojen kao zvanični nacionalni EDI standard

  21. Osnove EDIFACT • standard ISO 9735 sintaksna pravila EDIFACT • ISO 7372 direktorij elementarnih podataka • katalog standardizovanih poruka (United Nations Standard Messages - UNSM) • ISO skupovi znakova • kodne listesadrže semantiku EDI

  22. Struktura EDI poruke • postoje delovi standarda za svaki od poslovnih dokumenata • dokument se sastoji iz obaveznih i neobaveznih segmenata, jedinstvenih ili sa ponavljanjem • sastoje se iz elementarnih podataka: sadrže naziv, redosled, obaveznost korišćenja, repeticiju i format • sintaksa: gramatička pravila povezivanja podataka u segmente • sadržaj elementarnog podatka: iz odgovarajuće kodne liste, šifriran ili sa stvarnom vrednošću

  23. Lokalna aplikacija Lokalna aplikacija Konverzija Konverzija Standardne poruke Standardne poruke Korisnik A Korisnik B

  24. Tipovi EDI veza • direktne veze računara: čine zatvorenu poslovnu celinu, primenjuju u slučaju manjeg broja korisnika ili kada se za jednog većeg vezuje više manjih • Value Aided Network ‑ VAN: veza preko posrednih sistema specijalizovanih za računarske komunikacije koji garantuju visok nivo kvaliteta dogovorenih usluga

  25. Modeli VAN • nacionalni operatori rade u jednoj i susednim zemljama (pošte ili nacionalne banke) • osovina mreže sa pridruženim članovima obezbeđuje komunikacije i održavanje mreže zajedno sa članovima koji u pojedinim zemljama (u Evropi: GEIS, Sprint i Infonet) • osovina mreže sa nacionalnim članovima u sastavu mrežne kompanije (IBM WIN)

  26. Usluge VAN • obezbeđenje pristupa pregradcima sa porukama • veze između VAN mreža • privatnost, sigurnost poruka, pouzdanost, raspoloživost i uspešnost slanja poruka • funkcionalno rukovanje pristiglim porukama • "tragovi" neophodni za kontrolne preglede • provera ispravnosti pristiglih poruka i vraćanje neispravnih • mogućnosti lokalnih pristupa • periodične pretplate ili plaćanja za izvršene prenose • softver kojim se lako pristupa na mrežu

  27. Translacioni softver • transparentan je pri povezivanju u javne mreže • pruža podršku svim vodećim mrežnim standardima • moguće ga je integrisati sa lokalnim aplikacijama • odgovoran je za početak, kontrolu i kompletiranje EDI prenosa • kodira poslovne transakcije u format EDI standarda i interfejs prema odabranom VAN

  28. EDI aplikacioni interfejs prevođenje upravljanje sigurnosti uparivanje EDI konfiguracija kontrola podataka rečnici, direktoriji opisi postupaka statistike i provere ostalo nadzor transakcije Komunikacioni interfejs

  29. Razlozi slabe primene EDI • visoki troškovi uvođenja, transakcija i usluga VAN • EDI ne obuhvata ceo spektar podataka koje organizacije žele da razmene • prenosi samo tekstualne podatke, a ne i multimedijalne sadržaje • komplikovani modeli implementacije i korišćenja • EDI ne omogućava on-line pristup informacijama i transakcioni dijalog u toku razmene poruka

  30. Referentni model otvorenog edi • JUS ISO/IEC standard 14662-1998 Referentni model za otvoreni edi • upravlja stanjima kod autonomnih učesnika na osnovu prethodno definisanih pravila • obezbeđuje metodske alate za opisivanje poslovnih aktivnosti u nacionalnom i međunarodnom okruženju • definiše potencijalne scenarije, sastavljene iz dijaloga razmenje određenih dokumenata

  31. ebXML • međunarodna inicijativa United Nations Centre for Trade Facilitation and Electronic Business (UN/CEFACT) i Organization for the Advancement of Structured Information Standards (OASIS) grupa • standardne XML specifikacije prema kojima se vrši razmena poslovnih dokumenata • objedinjeno je nasleđe EDI (sintaksa, semantika i kodne liste) sa mogućnostima XML • primena jedinstvenog registra (registry) poslovnih dokumenata na za to specijalizovanom serveru • pravila koja ih prate vezana su za specifične zahteve primaoca poruke

  32. Kompanija A 1. zahtev za poslovnim detaljima poslovni registri XML poslovni profili 2. izgradnja lokalnog sistema 3. registracija informacionih detalja i profila kompanije ebXML registri 5. ugovaranje posla 4. upit i preuzimanje profila i scenarija kompanije A 6. poslovne transakcije Kompanija B

  33. Rosetta • 1799. u blizini egipatskog grada Rachida (Rosetta) pronađen je kamen iz 196. godine pre nove ere • ista poruka na dva jezika pomoću tri različita pisma • pomoću njega Jean-Francois Champollion dešifruje hijeroglife • simbol za pomoć u komunikaciji između dve strane koje ne govore istim jezikom

  34. RosettaNet • međunarodni neprofitabilni konzorcijum osnovan 1998. sa više od 400 vodećih svetskih kompanija u članstvu • poslovni protokol pomoću kojeg njegovi učesnici prevazilaze jezičke i druge barijere i aktivno učestvuju u B2B e-poslovanju • standardi namenjeni transakcijama u globalnom lancu snabdevanja prema principima kolaborativnog poslovanjadostupni svim potencijalnim korisnicima

  35. Sadržaji RosettaNeta • Partner Interface Processes (PIP) sadži poslovne dokumente, rečnik i poslovni proces dat opisom koreografije dijaloga • Implementation Framework (RNIF) sadrži protokole razmene namenjene brzoj primeni RosettaNet standarda • Business and Technical Dictionaries se sastoje iz jedinstvenih termina za sve pojmove koji se pojavljuju u porukama • RosettaNet Business Message je osnovna jedinica razmene

  36. xCBL • XML Common Business Library je razvio Veo Systems 1997. • struktura poslovnih dokumenata koju podržavaju Microsoft, SAP, Compaq, HP, Sun Microsystems i CommerceOne • skup XML gradivnih blokova i okvira dokumenata koji omogućava izgradnju XML dokumenata • puna mogućnost integrecije sa ERP aplikacijama i kompatibilnost sa RosettaNetom i EDIFACT standardom • obuhvata 44 poslovnih dokumenata

  37. Mrežna tržišta • hiljade snabdevača i stotine glavnih naručilaca, pri čemu se snadevači takmiče međusobno u ceni i drugim uslovima • transakcije automatizovane i što jeftinije • razlikujemo e-distributere, e-nabavljače, razmene i industrijske konzorcijume

  38. e-Distributeri • najjednostavniji tip mrežnog tržišta • obezbeđuje elektronske kataloge sa proizvodima više hiljada direktnih proizvođača • nezavisne kompanije usmerene na oko 40% nabavki koje kompanije ne mogu realizovati od stalnih dobavljača • pokrivaju različite industrijske grane i otvoreni su za sve potencijalne kupce • prednosti: niske cene pretraživanja, transakcija i samih kupljenih artikala, širok izbor i brza isporuka • tržišni lider: W. W. Grainger

  39. e-Nabavljači • nezavisne kompanije povezane sa stotinama on-line snabdevača • nude milione delova za održavanje i opravku poslovnim kompanijama • naplaćuju procenat od svojih usluga i zarađuju od konsaltinga i softverskih usluga • nadgradnja u odnosu na e-distributere je realizacija kompletnih on-line transakcija na obe strane koje učestvuju u njima • kupcima realizuju rezervacije, garancije, primena čvrstih poslovnih pravila, fakturisanje i plaćanje • snabdevačima nude kreiranje kataloga sa održavanjem sadržaja, izvršenje posla, fakturisanje, isporuku i isplate • model favorizuje stranu kupca

  40. Primeri e-nabavljača • tržišni lideri su su Ariba, CommerceOne i VerticalNet • ICT platforma Aribe sastoji se iz 4 sloja: • Ariba Bayer je namenjena poslovnim procesima na obe strane, a u okviru kompanijinog intraneta je podrška kreiranju porudžbenica • Ariba Marketplace i Ariba Dynamic Trade uspostavljaju funkcije tržišta na strani snabdevača • Ariba Commerce Service Network služi kompanijama koje hoće da pristupe elektronskom tržištu Aribe sa katalozima svojih proizvoda

  41. Razmene • povezuju snabdevača sa kupcima u dinamičnom okruženju sa izvođenjem transakcija u realnom vremenu • usmerene su na pojedinačne zahteve za nabavkom velikih kompanija u pojedinim industrijskim granama • kupci brzo i jeftino pronalaze odgovarajuće ponude, kao i niske cene proizvoda • snabdevači dobijaju pristup globalnom tržištu i mogućnost da rasprodaju viškove robe • tržišni lideri: Foodtrader, E-Steel i FreeMarkets

  42. Industrijski konzorcijumi • tržište upravljano od veće grupe kompanija iste industrijske grane preko kojeg je omogućena direktna kupovina od određene grupe snabdevača • unifikacija snabdevačkog lanca u industrijskoj grani i to preko zajedničke mreže i računarske platforme • vizija vodećih klasičnih kompanija koje su odlučile da izgrade sopstvena tržišta • najpoznatija iskustva: Transora, Covisint, Auction

  43. Transora • 50 velikih industrijskih kompanija osnovalo 2000. • osnivački kapital od 238 miliona dolara • Coca Cola, Pepsi, Cadbury Schweppes, Nestle, Heinz, Heineken, Cargill, Kellogg, Kraft, Procter & Gamble, Colgate-Palmolive, Johnson & Johnson, Unilever, Gillette, Eastman Kodak ... • danas u sastavu više od 150 velikih snabdevača maloprodaje (24 od 25 najvećih)

  44. Covisint • osnovala ga 199. “velika trojka" iz Detroita: Ford, General Motors i Daimler Chrysler • uloženo 200 miliona dolara • jedinstveni elektronski konzorcijum proizvođača u automobilskoj industriji • pridružili se Nissan-Renault i PSA Peugeot-Citroen • za 3 godine smanjeni troškovi snabdevanja i proizvodnje za 16% kod članova

  45. Auction • osnovale vodeće medijske kompanije: Washington Post, New York Times, Tribune Company, Times Mirror... • osnovan je sa idejom da okupi oglase sa manjih lokalnih izvora na jedan veliki aukcijski sajt

  46. Privatne industrijske mreže • najveći segment B2B poslovanja na Internetu i van njega pokrivaju privatne industrijske mreže (Private Industrial Network - PIN) • direktni sledbenici postojećih EDI mreža čvrsto povezani sa ERP sistemima • služe za koordinaciju interorganizacionih poslovnih procesa • mogu biti u okviru jedne industrijske grane • najčešće obuhvataju grupu snabdevača okupljenih oko jedne velike kompanije – “vlasnika” mreže • "proširene kompanije" sa ERP sistemom velike kompanije na koji se uključuju glavni snabdevači

  47. Namene PIN • razvoj efikasnih procesa naručivanja i prodaje u širem okruženju • razvoj sistema planiranja resursa u širem okruženju radi podrške planiranju resursa kompanije • kreiranje povećane vidljivosti lanca snabdevanja upravljanjem nivoima zaliha kupaca i snabdevača • uspostavljanje čvršćih veza između kupaca i prodavaca pomoću predviđanja budućih potreba, komunikacije i rešavanje konflikta • globalizacija poslovnog okruženja • smanjenje rizika u širem okruženju uklanjanjem razlika između ponude i potražnje

  48. Primer: Fiat • formiranazajednička kompanija Fiat i IBM • pruža usluge iz oblasti logistike na kvalitetnoj komunikacionoj infrastrukturi • “nervni sistem" koncepta predstavlja snažna podrška ICT • kompanija prevazilazi svoje fizičke granice i uključuje druge uslužne kompanije koje doprinose proizvodnji, banke, transportere i snabdevače

More Related