pojava i razvoj novca l.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
POJAVA I RAZVOJ NOVCA PowerPoint Presentation
Download Presentation
POJAVA I RAZVOJ NOVCA

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 25

POJAVA I RAZVOJ NOVCA - PowerPoint PPT Presentation


  • 551 Views
  • Uploaded on

POJAVA I RAZVOJ NOVCA. Nasta nak novca. 1. TRAMPA - POJEDINAČNI- JEDNOSTAVNI OBLIK VREDNOSTI  -NEMA EKVIVALENTNE RAZMENE PROIZVODA -NE POSTOJI SREDSTVO KOJIM SE MOŽE IZMERITI STVARNA VREDNOST PROIZVODA -DUPLA PODUDARNOST ŽELJA.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'POJAVA I RAZVOJ NOVCA' - Sophia


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
nasta nak novca
Nastanak novca

1. TRAMPA

-POJEDINAČNI- JEDNOSTAVNI OBLIK VREDNOSTI

-NEMA EKVIVALENTNE RAZMENE PROIZVODA

-NE POSTOJI SREDSTVO KOJIM SE MOŽE IZMERITI

STVARNA VREDNOST PROIZVODA

-DUPLA PODUDARNOST ŽELJA

slide3

-PROŠIRENI OBLIK VREDNOSTI 1 X  4 X 1 X  5 X -VIŠE SE CENE NEKA DOBRA (krzno, stoka, koža, metali  manje se koriste zbog upotrebne vrednosti)

op ti ekvivalent
-OPŠTI EKVIVALENT

- 1ROBA IZRAŽAVA VREDNOST OSTALIH

- GUBI SVOJSTVA SVAKODNEVNE UPOTREBNE VREDNOSTI

ISKLJUČIVO SE KORISTI U RAZMENI

4 X

3 X  1 X

2 X

- STOKA JE OPŠTI EKVIVALENT - MERI VREDNOST OSTALIH ROBA

- VREDNOST  UPOTREBNOM VREDNOŠĆU- UTROŠENIM RADOM

slide5

-PLEMENITI METALI U F-JI OPŠTEG EKVIVALENTA-MONOPOL  NOVČANI OBLIK VREDNOSTI- POSEBNA DRUŠTVENA FUNKCIJA-IZRAŽAVA VREDNOST SVIH OSTALIH ROBA -NJENA UPOTREBNA VREDNOST- KOLIČINA RADA UTROŠENA U PROIZVODNJU

2 banknote
2.BANKNOTE

Surogat novca-vrednosni papir koji sadrži pravo na određenu količinu punovrednog novca

  • DEPONOVANJE ZLATA U BANKE I IZDAVANJE POTVRDA
  • FAKTORI POJAVE- nesigurnost i troškovi transporta zlata, habanje, potrebe proizvodnje i prometa, nominalna  stvarnoj vrednosti
  • POKRIĆE- 100%- robni novac DELIMIČNO- fiducijarni novac - vrednost plaćanja bazira se na poverenju da se novac može zameniti za robu i usluge
prisilni te aj

PRISILNI TEČAJ

- DRŽAVA UKIDA DELIMIČNU KONVERTIBILNOST

-JEDINO ZAKONSKO SREDSTVO PLAĆANJA I PROMETA - Svako je mora primati u podmirivanju obaveza

- Ne može da traži na osnovu nje isplatu u novcu pune

materijalne vrednosti-zlatu

- Banke nemaju obavezu konverzije banknota

 ČISTI PAPIRNI NOVAC

- INFLACIJA- ZBOG ZLOUPOTREBE NOVCA

- PRAVO EMISIJE - CENTRALNA BANKA, POD KONTROLOM DRŽAVE

slide8

- KARAKTERISTIKEPapir određene forme i nominalne vrednosti, bez unutrašnje vrednosti, bez metalnog pokrića i bilo kakve veze sa zlatom. - PROMETNA FUNKCIJA- KUPOVNA SNAGA količina roba i usluga koja se može dobiti za novčanu jedinicu - KOLIČINA- ZA PROŠIRENU REPRODUKCIJU

3 depozitni novac

3. DEPOZITNI NOVAC

- Osnovni izvor sredstava banke

- Novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima banaka

- Vrste:

-depoziti po viđenju

- oročeni depoziti

- specijalni depoziti

depoziti po vi enju
DEPOZITI PO VIĐENJU

-kratkoročni

- osnovni motiv držanja- sigurnost i likvidnost

- kamata -niska ili je nema

- osnova procesa monetarno-kreditne multiplikacije

- CB ih reguliše

politikom obaveznih rezervi

politikom rezervi likvidnosti

kreditiranjem banaka iz primarne emisije

oro eni depoziti
OROČENI DEPOZITI

- SREDSTVA POVERENA BANCI NA ODREĐENI ROK (namenski ili klasično-vremenski oročena sredstva)

- VIŠA KAMATA (skuplja, niža obavezna rezerva)

- DOPRINOSE STABILNOSTI BILANSA BANKE, SMANJUJU POTREBU ZA ROČNOM TRANSFORMACIJOM SREDSTAVA

- DEPOZITNI CERTIFIKATI

- U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA

- KAMATONOSNI, KAO TRANSAKCIONI NOVAC

specijalni depoziti
SPECIJALNI DEPOZITI

- INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE

- KOD BANAKA I CENTRALNE BANKE

- NE ULAZE U KREDITNI POTENCIJAL

- PRIMER:

Kod centralne banke- obavezne rezerve

Kod poslovnih banaka- depoziti za uvoz

4 elektronski novac e money novac u elektronskoj formi
4. ELEKTRONSKI NOVACE-MONEY- NOVAC U ELEKTRONSKOJ FORMI

1. DEBITNE KARTICE- omogućavaju kupovinu elektronskim transferom sredstava sa računa kupca na račun prodavca

2. SMART KARTICE- sadrže fixni iznos digitalnog novca i mogu se dopunjavati sa računa vlasnika preko ATM mašina, personalnih kompjutera

3. ELEKTRONSKI KEŠ- forma e-novca koji se može koristiti za kupovine na internetu. Klijent otvara račun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-keš se automatski transferiše sa njegovog računa na račun prodavca.

slide14

4. ELEKTRONSKI ČEKOVI- služe za plaćanje računa preko interneta. Korisnik ispisuje ček koji preko PC šalje primaocu, a on svojoj banci. Kada banka primaoca proveri validnost čeka, naplaćuje ga- novac se prebacuje sa računa platioca na račun primaoca čeka.

funkcije novca novac sve to je op te prihva eno u pla anju za dobra i usluge ili otplatu duga
FUNKCIJE NOVCANovac- sve što je opšte prihvaćeno u plaćanju za dobra i usluge ili otplatu duga.

1. SREDSTVO RAZMENE

- Sredstvo kojim se plaća za robu i usluge

- Doprinosi ekonomskoj efikasnosti, smanjuje transakcione troškove (Barter- dupla podudarnost želja)

- Doprinosi specijalizaciji i podeli rada

2. OBRAČUNSKA JEDINICA (MERA VREDNOSTI)

- Vrednost roba i usluga se izražava u novcu

- U barter ekonomiji - u drugim robama

N(N-1)/2 1.000x999/2=499.500

3 sredstvo uvanja vrednosti
3. SREDSTVO ČUVANJA VREDNOSTI

-Čuva kupovnu moć od momenta sticanja do momenta trošenja

- F-ju ima i druga imovina- akcije, obveznice, nekretnine, koja može imati prednost-npr. donosi kamatu

- Ključna prednost novca- LIKVIDNOST (brzina i lakoća kojom se neka imovina može konvertovati u sredstvo razmene)

- Ostala imovina- transakcioni troškovi (provizija agentu za nekretnine)

- Da li je novac dobar čuvar vrednosti- određuje nivo cena)

osobine novca
1. PRENOSIVOST-

mora biti pogodan za nošenje pri obavljanju kupovine na različitim lokacijama

2. TRAJNOST-

u fizičkom smislu- ne nešto što može da se pokvari ili propadne

3. DELJIVOST-

da se može podeliti na jednake delove radi kupovine manjih jedinica ili vraćanja kusura

4. STANDARDIZOVANOST-

jednak kvalitet novčanih jedinica, ne smeju se fizički razlikovati

5. PREPOZNATLJIVOST-

lako prepoznatljiv da bi se tačno znalo da se radi o novcu a ne imovini manje vrednosti

OSOBINE NOVCA
monetarni agregati fed a
MONETARNI AGREGATI FED-A

TRANSAKCIJSKI PRISTUP MERENJU NOVCA

- Naglašava f-ju novca kao sredstva razmene

- Suština novca- prihvaćen kao platežno sredstvo za robu i usluge

- Mera novca- sredstva koja služe kao sredstva razmene- kovanice, papirni novac i tekući računi (čekovi)

- Ova sredstva ne donose kamatu

PRISTUP LIKVIDNOSTI

- Osnovno svojstvo novca- likvidnost, najlikvidnija imovina

- Naglašava ulogu novca kao sredstva očuvanja vrednosti

- Novac- sredstva na kojima nije moguće ostvariti nominalni kapitalni gubitak ili dobitak- savršeno likvidna

FED uvažava oba pristupa- različite mere novca

slide20

I MONETARNA BAZA Mo 1. Gotovina- kovanice i papirni novac 2. Rezerve depozitnih ustanova- obavezne rezerveII TRANSAKCIJSKI PRISTUP M1 1. Gotov novac 2. Transakcijski depoziti 2.1. Depoziti po viđenju 2.2. Drugi depoziti po viđenju (NOW, ATS) 3. Putnički čekoviIII PRISTUP LIKVIDNOSTI M2 1. M1 2. Štedni računi i depozitni računi na tržištu novca 3. Mali oročeni depoziti kvazi 4. Prekonoćni (dnevni REPO i eurodolari) novac 5. Zajednički fondovi tržišta novca

}

slide21

IV ŠIRA DEFINICIJA NOVCA M3 1. M2 2. Veliki oročeni depoziti- jumbo CDs 3. Oročeni REPO 4. Oročeni eurodolari 5. Salda zajedničkih fondova tržišta novca u posedu institucijaV MERA LIKVIDNOSTI L 1. M3 2. Druga likvidna sredstva 2.1. Evrodolarski depoziti rezidenata 2.2. Bankarski akcepti 2.3. Komercijalni zapisi 2.4. Kratkoročne državne obveznice 2.5. Drugi kratkoročni državni vrednosni papiri, štedne obveznice američke vlade

struktura i sektorski raspored nov ane mase
PREMA OBLICIMA SREDSTAVA- gotov i depozitni novac

- struktura tražnje

-kontrola novčanih tokova

-efikasnost stabilizacione monetarne politike

-multiplikacija

-sektorska struktura

-likvidnost reprodukcije

-adekvatnost strukturne monetarne politike

SEKTORSKA STRUKTURA

- odliv iz privrede (25%)

-Faktori:

-raspodela dohotka,zahvatanje za vanprivredu

-zahvatanje kroz otplate i kamate

-HOV

-odnos akumulacije i investicija

PO NAMENI TRAŽNJE SREDSTAVA

-za ličnu i opštu potrošnju (gotovina)

-tekuća plaćanja (račun)

-investicije (oročena sredstva)

-Analiza ponašanja oblika finalne potrošnje i emisiju novca u prometne kanale

STRUKTURA I SEKTORSKI RASPORED NOVČANE MASE
optimalna nov ana masa
OPTIMALNA NOVČANA MASA

-osnovni zadatak monetarno-kreditne politike

-količina novca u prometu koja je potrebna za nesmetano odvijanje procesa proširene reprodukcije uz održanje stabilnosti cena i tržišta

- MoxV=To MoxV=To To- platežno sposobna tražnja

-Merilo normalnog kretanja novčane mase- godišnji rast društvenog proizvoda

-Marksov zakon novčanog opticaja

Mo=Rc/V Mo= Nt/V Nt- obim novčanih transakcija

-Šira definicija:

Mo=(Rc+Dp-Pr-Kr)/V

-Optimalna zona novčane mase

-Faktori:

ponuda i tražnja novca promena orjentacije monetarne,

promena sklonosti potrošnji, S, I budžetske, politike deviznog kursa

promena oblika novca

brzina opticaja novca
BRZINA OPTICAJA NOVCA

- Određuje efekat novčane mase u privredi

Fišerova formula: MV=PQ

- Broj transakcija koji novčana jedinica izvrši u određenom vremenskom intervalu

- N - R - N BON tezaurisanih sredstava =0

-Koeficijenti:

Vt=DPt/M1 Yt-nacionalni dohodak

Vd=Yt/M1 DPt-društveni proizvod

365/V=vreme obrta novca

1/V=coef. likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede, koristi se kao indikator snabdevenosti privrede novcem

marginalna i prosečna

} po tekućim cenama

slide25

- BON po sektorima zavisi od cikličnosti potrošnje, politike likvidnosti, potrošnje, dohotka, investicija, osetljivosti na mere ekonomske politike, konjukturu_Faktori: namenska ograničenja u trošenju centralizacija novčanih sredstava sektorska prelivanja psihološki faktori frekvencije u plaćanjima inflacija politička stabilnost kompenzacioni aranžmani orjentacija monetarne politike promena bankarskih kredita (investicioni, kratkoročni)