ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA

1. ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA

2. Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da prođe i više od hiljadu godina. • Na tom putu bilo je mnogo ljudi. • Mi ćemo spomenuti samo neke, nezaobilazne učesnike u tom razvoju.

3. U razvoju računara značajna su četiri momenta • pamćenje rezultata, • mehanizacija procesa računanja, • odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja, • opštije korišćenje mašine primenom programa.

4. ABAKUS • Pomagala u računanju nalik današnjoj računaljki. • Ne može se smatrati mašinom jer pokretni delovi nisu međusobno povezani i sve operacije izvodi sam korisnik.

5. ABAKUS JAPANSKA VERZIJA ABAKUSA

6. Mehanički period: 1450.g. – 1840.g. • Štamparska presa sa pokretnim slogovima od metala (Johan Gutenberg,1450. godine) • Logaritmi i pisanje decimalne tačke u zapisima brojeva (Džon Neper, 1614.godine). Neper je konstruisao i različita sredstva za računanje od kojih sunajpoznatija Neperove kosti i kalkulator u obliku šahovske table.

7. NEPEROVE KOSTI

8. Klizajući lenjir (tzv. šiber ili logaritmar) Viljem Outred 1622. godine. Outredov šiber Šiber sa pokretnim kursorom

9. Šikardova mašina (1623.g.) je kombinovala koncept Neperovih kostiju u cilindričnom obliku. Mašina je mogla da dodaje i oduzima šestocifrene brojevei imala je zvono koje je upozoravalo na pojavu prekoračenja.

10. ocem prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve smatra se Blez Paskal; • sa 16 god. pomagao ocu u računanju taksi; • da bi se oslobodio dosadnog posla 1642. god. u 19. godini počinje da konstruiše mašinu za računanje;

11. Završena je posle tri godine rada i dobila je ime Paskalina

12. Nemački naučnik Lajbnic je 1671. godine izumeo računsku mašinu; • mogla je da sabira, a posle nekih izmena i da množi uzastopnim sabiranjem; • smislio je specijalni mehanizam sa koračnim zupčanikom za unošenje brojeva koji se koristi i danas;

13. Čarls Bejbidž – diferencna mašina • Uvideo da u izračunavanjima dolazi do ponavljanja poznatih akcija • To znači da bi proces mogao da se automatizuje • 1882. godine demonstracioni model • 1834. godine završio planove svoje analitičke mašine • Nije napredovala dalje od detaljnih crteža

14. Diferencna mašina

15. Za projekat analitičke mašine zainteresovala se grofica Ada Bajron • Dokumentovanje rada, rad na mašini, finansijska pomoć • Plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva • Ovaj plan – prvi program za računar • Prvi programer • ADA – programski jezik opšte namene.

16. Herman Holerit • Rezultati popisa iz 1880. godine • Najveći deo odgovora da ili ne • Kartonske kartice 12 redova i 80 kolona • DA – izbušena rupica • Rupica – električni kontakt kojim je aktiviran brojač • Oko 100 kartica u minuti • Unošenje ulaznih podataka razdvojeno od obrade

17. Holeritov tabulator

18. Elektromehanički računari • IBM 601 (1935.g.) – mašina sa bušenim karticama koja je koristila elektromehaničke releje i mogla da obavlja množenje brojeva za 1 sekundu. • Z1 - prvi elektromehanički kalkulator uNemačkoj (Konrad Zuse 1931.godine). • Z3 - programibilni elektromehanički kalkulator (1941.g.)

19. MARK I - prvi elektromehanički programibilni kalkulator – Hauard Ejken,1944. g. * dužina oko 17 metara, visina oko 2,5 metra * 800km žice * 750000 delova * oko 3 miliona električnih spojeva. * 72 akumulatora sa svojim posebnim aritmetičkim jedinicama kao i mehaničke registre sa kapacitetomod 23 cifre plus znak. * Koristila je brojače za čuvanje brojeva i elektromehaničke releje kaopomoć u beleženju rezultata. * Aritmetičke operacije su obavljane u fiksnom zarezu - sabiranje za1/3 sekunde a množenje za 1 sekundu. * Instrukcije za izvršavanje (program) su učitavane sa papirne trakea podaci sa druge papirne trake, bušenih kartica ili registara. * Izlaz se mogao dobiti na bušenim karticama ili na papiru, preko pisaće mašine.

20. BAG (BUG) - Greška u programu Automatic Sequence Control Calculator (ASCC) – MARK I

21. Elektronsk digitalni računari ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator) • konstruktori Ekert i Mušli na Murovoj školi univerziteta u Pensilvaniji • fizičar Džon Mušli objavio članak podnaslovom “The Use of High SpeedVacuum Tube Devices for Calculating” 1942. godine

22. sredstva dodeljenja 1943. a računar završen 1946. godine. • karakteristike: težina 30 tona, dužina preko 30 metara, visina oko 3 metra i širina nešto manje od metra. • 17648 vakuumskih cevi • 70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidača • potrošnja izmedju 130 i 174KW električne energije.

23. 5000 sabiranja u sekundi, množenje je trajalo oko 3 milisekunde. • radio u dekadnom sistemu • memorija od 20 akumulatora koji sumogli da čuvaju 10-cifrene brojeve. • učestanost ENIAC-ovog časovnika je bila 100KHz.

24. ENIAC

25. ENIAC Programiranje ENIAC-a

26. Programiranje ENIAC-a

27. EDVAC (Electronic Discrete VariableAutomatic Computer). • Džon fon Nojman objavio je 30. juna 1945. godine nacrt izveštaja u kome jeizložio ideju za konstrukciju računara koji bi imaomogučnost čuvanja programai njegovog kasnijeg izvršavanja

28. 4000 vakuumskih cevi • 10000 kristalnih dioda • 1024 reči dužine 44 bita realizovanih pomoću ultrasonične memorije • brzina časovnika 1MHz

29. Generacije elektronskih računara • četiri ili pet (zavisno od autora) faza koje se nazivaju generacije računara • Pripadnostračunara odredjenoj generaciji se utvrdjuje na osnovu tehnologijeupotrebljene za izradu osnovnih elektronskih komponenti koje se koriste za čuvanje i obradu informacija.

30. Prva generacija računara: 1939.g. – 1958.g. • vakuumske cevi kao logički elementi • U/I uredjaji su bušene kartice, papirne i magnetne trake • unutrašnju memoriju čine odložene linije, magnetne trake i magnetni doboši • Za programiranje se koristi mašinski jezik, a na kraju perioda i assembler

31. Vakuumske cevi Konzola računara UNIVAC I

32. Druga generacija računara: 1959.g. – 1964.g. Tranzistori • 1947. g. od germanijuma • 1954.g od silicijuma • Funkcija kao i vakuumske cevi • čvrst provodnik, pouzdaniji, manji, manje struje i toplote • od 1959. g. svi računari koriste tranzistore

33. tranzistor

34. Magnetna jezgra

35. Treća generacija računara: 1965.g. – 1971.g. • integrisano kolo umesto pojedinačnih tranzistora • novi programski jezici različitih karakteristika • dalji razvoj operativnih sistema • na kraju ovog perioda pojavljuje se i disketa veličine 8 inča

36. Integrisano kolo disketa

37. Četvrta generacija računara: 1972.g. – danas • dalja minijaturizacija • poluprovodnička memorija • pojava mikroprocesora (Intel 4004, 1971.g.) • PC računari (Altair 8800, 1975.g.) • dalji razvoj softvera i operativnih sistema

38. Prvi PC računar – MITS Altair 8800

39. Grejs Marej Hoper • Rođena 1906. godine • Diplomirala matematiku i fiziku, a 1934. doktorirala matematiku • Pisala je programe za Mark I, Mark II,Mark III • Programeri da koriste zajedničke delove programa i stvaraju biblioteke

40. Grejs Marej Hoper • Razvila prvi prevodilac A-O, prevođenje simboličkog koda u binarni • Nedostatak programera za nove mašine • Razviti programske jezike koje bi razumeli ljudi koji nisu ni matematičari ni računarski eksperti • Propagirala je programski jezik i njihovu nezavisnost od računara

41. Grejs Marej Hoper • Dobila preko 40 počasnih doktorata sa raznih univerziteta • Jedna nagrada za mlade profesionalce u računarskim naukama nosi njeno ime • Umrla je 1. januara 1992.

42. ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA