POTROŠNJA I INVESTICIJE

1. POTROŠNJA I INVESTICIJE Doc. dr Zoran Mastilo

4. POTROŠNJA I ŠTEDNJA U NACIONALNOJ EKONOMIJI Najvažnija komponenta ukupnih rashoda u okviru makroekonomijeje potrosnja njenog prvog institucionalizovanog sektora, tj. potrošnjadomacinstava ili potrosnja stanovnistva (consumtion-C). Domaćinstvausmeravaju svoj dohodak ka potrošnji ili ka štednji. Prva kategorijaobuhvata kupovinu trajnih potrošnih dobara (automobili, frižideri, televizori), potrosnju tekućih dobara (hleb, meso, mleko i sl.) i usluge(zanatskog karaktera - mehaničara, farbara ili intelektualnog karaktera - Lekara, profesora itd.) Veličina potrošnje domaćinstva u osnovi jeodredena: • ukupnim primanjima iz kojih ono finansira svoju potrošnju i • količinom dobara namenjenim za ovu potrošnju. Zbog toga se i govori odva različita toka: robnom i novčanom - koji se sreću na tržištu kao ponudapotrosne robe od strane njenih proizvođača (preduzeća) i tražnja za njomod strane domaćinstava, odnosno stanovništva.

5. * Domaćinstva mogu učiniti tri stvari sa svojim dohotkom: • da ga potroše, • da ga štede i • da plate porez. Kada domaćinstva iz svog dohotka (Y) plate poreze državi, deo koji ostaje naziva se raspoloživi dohodak (disposable income - Yd). Svako domaćinstvo svoj raspoloživi dohodak može usmeriti na potrošnju ili na štednju.

6. ** Svako domaćinstvo svoj raspoloživi dohodak može usmeriti na potrošnju ili na štednju. Ako domaćinstvo trosi manje, a štedi više, ta ušteđevina će biti potrošena za finansiranje veće potrošnje u nekom drugom periodu. Ako domaćinstvo troši više u sadašnjem periodu, njegova buduća potrošnja će biti redukovana kao posledica takvog opredeljenja.

7. *** Uzemljama razvijenog tržisnog načina privređivanja potrošnja domaćinstava predstavlja daleko najznačajniju komponentu bruto drustvenog proizvoda. Poslednjih godina oko dve trećine ukupne potrosenje, odnosno ukupnog društvenog proizvoda u pojedinim nacionilnim ekonomijama odlazi na ovaj vid potrošnje.

8. **** Potrošnja i štednja su dve komponente raspoloživog dohotka, što se može predstaviti u obliku: Yd = C + S pri čemu je: Yd - raspoloživi dohodak, C - potrošnja i S - štednja.

9. ***** Moguće je da se u određenom periodu troši više od raspoloživog dohotka ukoliko se troši iz ušteđenog dohotka u ranijem periodu, odnosno, ukoliko se troši na račun imovine koja je stečena u predhodnom periodu ili na teret zaduživanja. U makroekonomskoj literaturi ova pojava se označava kao negativna štednja (dissaving). Jednom rečju, u slučaju kada je C > Yd, postoji negativna štednja.

10. ****** Zbir potrošnje i štednje jednak raspoloživom dohotku upućuje na zaključak da je svaka promena (∆) u raspoloživom dohotku ∆Yd jednaka zbiru promena u potrošnji i štednji. Ova zakonitost izražena leksikom matematike dobija sledeći izgled: ∆C + ∆S = ∆Yd Promena u potrošnji (∆C) podeljena sa promenom u raspoloživom dohotku (∆Yd) naziva se granična sklonost potrošnji (marginal propensity to consume - MPC). Ona govori za koliko se promeni potrosnja kada se raspoloživi dohodak promeni za 1.

11. ******* Promena u stednji (∆S) podeljena sa promenom u raspoloživom dohotku (∆Yd) naziva se granicna sklonost štednji (marginal propensity to save - MPS). Granična sklonost štednji (MPS) govori o veličini prirasta štednje kada se raspoloživi dohodak poveća za jedan.

12. ******** Polazeći od jednačine (C + S = Yd ) i deleći njene obe strane sa veličinom raspoloživog dohotka - Yd, dobija se sledeća jednakost: C/Yd + S/Yd = Yd/Yd = 1, odnosno APC+APS=1 Odnos između veličine potrošnje i raspoloživog dohotka predstavlja kategoriju prosečne sklonosti potrosnji (average propensity to consume - APC). Ovaj izraz nije ništa drugo do procenat raspoloživog dohotka koji domaćinstva troše. Analogno ovoj relaciji, ukoliko se štednja podeli sa veličinom raspoloživog dohotka dobija se prosečna sklonost štednji (average propensity to save - APS), koja govori o proporciji raspoloživog dohotka koja se štedi.

13. ********* Raspoloživi dohodak, potrošnja i štednja domaćinstva a) Funkcija potrošnje b) Funkcija štednje C,I S E2 POTROŠNJA C ŠTEDNJA ŠTEDNJA NEGATIVNA ŠTEDNJA S C=Yd C=Yd ŠTEDNJA Yd NEGATIVNA ŠTEDNJA RASPOLOŽIVI DOHODAK 45º Yd RASPOLOŽIVI DOHODAK

16. ********** Raspoloživi dohodak, potrošnja i štednja domaćinstva Slika (a) pokazuje da je potrošnja pozitivna funkcija raspoloživog dohodka: ona raste sa povećanjem raspoloživog dohotka. U slučaju kada je C=Vd, dobija se prava koja polazi iz koordinatnog počeika podi ugfom od 45º. Tačka u kojoj linija 45° seče funkciju potrošnje je tačka u kojoj je potrošnja ekvivalentna raspoloživom dohotku. Za sve niže nivoe raspoloživog đohotka potrošnja (C) je veća od raspoloživog dohotka, a za više nivoe potrošnja je manja od raspoloživog dohotka. Slika (b) pokazuje funkciju štednje. Stednja je jednaka raspoloživom dohotku umanjenom za potrošnju. Kada je potrošnja jednaka raspoloživorm dohotku štednja iznosi 0. Kod viših nivoa raspoloživog dohotka sreće se pozitivna štednja (saving), a kod nižih, negativna štednja (dissaving).

17. TEORIJE FUNKCIJE POTROŠNJE U ekonomskoj nauci kao najpoznatije teorije funkcije potrošnje navode se sledece: • teorija apsolutnog dohotka, • teorija relativnog dohotka, • teorija permanentnog dohotka i • teorija životnog ciklusa.

18. * Teorija apsolutnog dohotka (The Absolut Income Theory) vezana je za Kejnsa i njegov stav da je bazični psihološki zakon po kome pojedinac povećava svoju potrošnju u saglasnosti sa porastom dohotka, ali ne i sa tempom kojim se taj dohodak uvećava. Polazeći od jednačine koja označava prosečnu sklonost štednji APS=S/Yd, proizilazi da se funkcija potrošnje može napisati u obliku: C = a+MPC Yd

19. ** Parametar a predstavlja veličinu autonomne potrošnje. Ona ne zavisi od Yd i kvantificira uticaj koji na potrošnju imaju mnogobrojni faktori. Ove faktore Kejns je razvrstao u dve osnovne grupe: a) objektivne i b) subjektivne. Grupu objektivnih čine faktori kao što su: raspodela dohotka, uslovi pod kojima se dobijaju potrošački krediti i njihova raspoloživost, imovinski status potrošača i kamatna stopa. Subjektivni faktori su oni koji utiču na visinu potrošnje i odnose se na preferencije potrošača, a rezultat su najrazličitijih mera kao što su propaganda, očekivanja u kretanju inflacije, raspoloživa dobra namenjena potrošnji, itd.

20. *** U osnovi nastanka teorije relativnog dohotka (The Relative Income Theory) nalazi se pokušaj relativiziranja divergentnih rezultata o ponašanju potrošnje u kratkom i dugom roku, dobijenih na temelju Keinsovog učenja o apsolutnom dohotku. Njena kljucna premisa je stav po kome deo raspoloživog dohotka koji domaćinstva izdvajaju za potrošnju ne zavisi toliko od apsolutnog iznosa koliko od odnosa tog dohotka iraspoloživog dohotka suseda. U ekonomskoj nauci ovaj efekat na potrosnju, koji je rezultat ponašanja potrošnje suseda, poznat je pod nazivom "demonstracioni efekat". Domaćinstva sa nižim raspoloživim dohotkom imaju manji odnos C/Yd.

21. **** U modelu potrošnje permanentnog dohotka(The Permanent Income Theory) umesto tekućeg dohotka (bilo apsolutnog bilo relativnog, egzogena veličina je kategorija permanentnog dohotka. Permanentni dohodak je onaj nivo dohodka koji domaćinstva dobijaju kada se otklone dugotrajni i prolayni uticaji kao što su najrazličitije vremenske prilike, kratkotrajni vremenski ciklus, ili neočekivani gubitak ili dohodak.

22. ***** Prema teoriji permanentnog dohodka, potrosnja prvenstveno reaguje na permanentni dohodak. Ovaj pristup podrazumeva da potrošači ne reguju na sve promene raspoloživog dohotka. Ako promena dohotka ima pennanentno trajanje, domaćinstva će najverovatnije trošiti najveci deo raspoloživog dohotka. Primera radi, prelazak na bolje plaćen posao može biti prihvatljiva ilustracija povećanja permanentnog dohotka u dužem periodu. Međutim. ukoliko je promena dohotka evidentno kratkotrajnog karaktera (dobra žetva ili jednokratna premija), značajni deo porasta raspoloživog dohotka će biti šteđen.

23. ****** Raspoloživi dohodak domaćinstva u određenom vremenskom intervalu čine dve komponente: permanentni i tranzitorni (prolazni) dohodak. Tranzitorni deo se razlikuje od permanentnog i on može biti veći ili manji od permanentnog dohotka. Razlika između permanentnog i tranzitornog dohotka naziva se izračunati dohodak. Yd = Yp + Yt gde je: Yd - raspoloživi dohodak, Yp - permanentni dohodak i Yt - tranzitorni dohodak.

24. ******* Potrošnja je proporcionalna samo permanentnom dohotku Yp, odnosno C = kYp, pri čemu je 0<k< 1. gde je: k - faktor proporcionalnosti (definiše promenu dohotka u zavisnosti od očekivanog prinosa, kamate, ukusa potrosača i drugo).

25. ******** Teorija životnog cikklusa potrošnje i štednje (The Life-Cycle Theory) polazi od pretpostavke da je potrošnja koju pojedinac ostvaruje u toku svog života funkcija dohotka koji potrošač ostvari u životu. Ona objašnjava ponašanje pojedinaca u smislu optimalne alokacije potrosnje u toku čitavog trajanja života. Zato polazi od funkcije potrošnje oblika: C = aWR + cYL gde je: WR - životno bogatstvo (nasleđeno + radom stečeno); a - granična sklonost potrošnji iz bogatstva; YL- radni dohodak (ukupan dohodak u jednoj godini rada); c - granična sklonost potrošnji iz radnog dohotka.

26. ********* Životno bogastvo i životna potrošnja U toku trajanja svog radnog veka od WL godina pojedinac štedi i time utiče na porast svog bogatstva. Na kraju radnog veka pojedinac stvara negativnu štednju (NL x WL), odnosno on počinje da živi od imovine. Ta tendencija traje do kraja života. U modelu se kao konstantna veličina uzima nivo potrošnje (C). Šrafirane površine (YL-C) x WL i C x (NL-Zj) su identične budući da štednja tokom radnog veka finansira deopotrošnje (negativna štednja) nakon prestanka rada. WRmax IMOVINA ŽIVOTNO BOGASTVO YL ŠTEDNJA C NEGATIVNA ŠTEDNJA 0 WL NL VREME

27. ********** Modiljanijev životni ciklus potrošnje upućuje na sledeće zaključke: • posedovanje bogastva relativizira neophodnost štednje u datom vremenskom trenutku, • koeficijent granične sklonosti štednji i granične sklonosti potrošnji zavise ne samo od nivoa dohodka već i od nivoa bogastva, • vrednosti granične sklonosti potrošnji i granične sklonosti stednji funkcija su trajanja radnog veka i dužine života u penziji. • kod mladih ljudi radni vek i penzijski staž su dugi usled čega se granična sklonost štednji približava nuli, • steđnja se objašnjava neizvesnošću u pogledu dužine penzijskog staža kao i željom da se ostavi nasledstvo, • ukoliko je odnos bogatstvo/dohodak stalan, nepromenjen će biti i odnos potrošnja/dohodak.

30. ŠTEDNJA I INVESTICIJE Druga komponenta bruto društvenog proizvoda su investicije. Investiciona potrošnja najčešće podrazumeva: • kupovinu mašina, opreme i alata za poslove preduzeća, • građevinske objekte i • promene u poslovnim zalihama robe i materijala.

33. DETERMINANTE INVESTICIJA Determinante investicija su: • kamatna stopa, • očekivani profit, • tehnološke promene, • vrednost investicionih dobara i • stopa koriščenja kapaciteta.

36. * Kriva investicija za privredu u celini je funkcija očekivanog proifita i visine realne kamatne stope. Pri tome, uvek treba imati na umu da investicije započinju onog momenta kada visina očekivane stope profita premašuje visinu kamatne stope. Kriva investicija ima opadajući tok i odražava obrnutu korelacju između visine kamatne stope i ukupne veličine traženih investicionih dobara. Kriva investicija Kamatna stopa Investicije

37. ** Kao najčešće pominjane uzroke zbog kojih đolazi do pomeranja krive investicione tražnje u makroekonomiji, a koji nisu povezani neposredno sa visinom kamatne stope i visinom očekivane profitabilnosti investicionih ulaganja, moguće je navesti sledece: • troškovi nabavkenove opreme, • porezi, • tehnološke promene, • iskorišćenost proizvodnih kapaciteta • očekivanja.

38. NESTABILNOST INVESTICIJA Investicaje su daleko najnestabilnija komponenta ukupnih rashoda. Faktori ispoljavanja nestabilnosti investicija su brojni. Najvažniji među njima su sledeci: • mogućnost produženog korišćenja osnovnih sredstava, • neregularnost inovacija, • promenljivost profita, • izmenljivost očekivanja.

39. * 1. Stara oprema ili zgrade mogu se u potpunosti amortizovati i zameniti, a takođe mogu se i revitalizovati tako da ostanu u funkciji još izvestan broj godina. Optimistička predviđanja uslova poslovanja u budučnosti su u funkciji zamene opreme, tj. modernizacije proizvodnje, što je povezano sa investicijama. Suprotno, manje optimistički pogledi mogu dovesti do realitvno skromnih investicionih zahvata.

40. ** 2. Tehnološke promene su osnovni uzrok nestabilnosti investicija. Poslovanje savremenih preduzeća se odvija u uslovima dinamičnih transformacija okruženja kako u tehnološkom, tako i u organizacionom smislu. Tehnološke promene imaju izuzetan, a u novije vreme gotovoodlučujući uticaj na profilisanje veličine investicija u pojedinim preduzećima, odnosno makroekonomijama.

41. *** 3. Poznato je da na očekivanja buduće profitabilnosti u značajnom stepenu deluje veličina sadašnjeg profita. Vlasnici i menadžeri preduzeća investiraju samo tada kada smatraju da će takva aktivnost biti profitabilna. Tekući profit, međutim, i sam je vrlo nestabilan, što deluje na karakter i prirodu stimula za investiranje. Ukratko, rast profita utiče da top menadžment u preduzećima iskazuje veće sklonosti ka investiranju; smanjenje profita ima suprotan efekat. Nestabilni profiti uvećavaju nestabilnost investicija.

42. **** 4. Budući da osnovna sredstva imaju dugi rok upotrebe, donošenje investicionih odluka se realizuje na osnovu anticiapcije čistog profita. Međutim, preduzeća su sklona da predviđaju uslove poslovanja uračunavajući promene do kojih dolazi svakodnevno. Uzroci ovih promena su najraznovrsniji, počev od naučno-tehnoloških, zakonodavnih, pohtičkih, državno-ekomskih, pa sve do kretanja cena akcija na najrazličitijim berzama.

45. ***** Pomeranje krive investicija Kriva investija se može pomerati od I1na I,nezavisno od tekućeg društvenog proizvoda. Faktori koji uslovljavaju ovo pomeranje su troškovi modernizacije, eksploatacije i održavanja osnovnih sredstava, tehnološke promene, neiskorišćenosti proizvodnih kapaciteta i očekivanja. I Investicije I I1 Nacionalni dohodak

46. INVESTICIJE I ŠTEDNJA: PROBLEM RAVNOTEŽE – “IS” MODEL Ravnoteža investicija i štednje u makroekonomiji Kriva I predstavlja veličinu investicija; kriva S reprezentuju kategoriju štednje. Na ordinati je označena veličina kamatne stope, a na apscisi štednja i investicije. Tačka E je ravnotežna tačka u kojoj je vnrinost investicija jednaka veličini štednje (I=S). r I S r1 r0 E r2 S0 =I0 S, I

47. * Uz pretpostavku zatvorene ekonomije i nepostojanja državnihrashoda, veličina dohotka u makroekonomiji se može dobiti kada se sabere iznos potrosnje stanovništva i investicija preduzeća. Y=C+I Razumljivo da je potrošnja funkcija dohodka, odnosno da je C=f(Y). Sa druge strane proizvedeni dohodak se može predstaviti kao Y=C+S, gdje je štednja – S takođe funkcija dohodka – S=f(Y). Budući da je C+I=C+S proizilazi da je I=S, gde su investicije funkcija kamatne stope – r (I=f(r)), a štednja funkcija visine dohodka, odnosno veličine proizvodnje – S=f(Y)

48. ** Kensijanska interpretacija ravnoteže investicija i štednje Prava I označava konstantan iznos investicija, nezavisno od nivoa dohotka. Drugim rečima, I je autonomna veličina. Kriva koja reprezentuje nivo štednje - S je rastuća funkcija dohotka. Tačka ravnteže između ove dve veličineje je značajno ispred linije F koja označava punu zaposlenost S, I F S I E 0 Nacionalni dohodak

49. **** Određivanje ravnotežne proizvodnje metodom dohodak-rashodi Utački E2 linija ukupne potrošnje (C+I) seče pravac 45º što označava ravnotežni nivo dohotka, odnosno proizvodnje. C,I C+I E2 C E1 45º Y Y1 Y2

50. MULTIPLIKATOR Multiplikator doslovno znači - množilac. Suština efekta multiplikatora u tržišnom sistemu privređivanja sastoji se u sledećem: porast investivija uslovaljava porast dohotka (proizvodnje) u iznosu koji je veci od inicijanog uvećanja investicija. Matematički kazano, multiplikator je broj kojim treba pomnožiti promenu neke nezavisne varijable da bi se dobio ukupno proizvedeni efekat na kraju beskonačnog nizaperioda. U makro ekonomskoj teoriji se pravi razlika između dve vrsteKejnsovog multiplikatora investicija: a) investictja nezavisnih od dohotka i b) inesticija zavisnih od dohotka.