Uran

1. Uran • Predavač: Mitić Miloš

2. Položaj • Uran je sedma planeta po udaljenosti od Sunca, treća najveća i četvrta najmasovnija planeta Sunčevog sistema. • Planete našeg sunčevog sistema su: 1. Merkur 2. Venera 3. Zemlja 4. Mars 5. Jupiter 6. Saturn 7. Uran 8. Neptun

4. Otkriće Uran je prva planeta otkrivena u modernim vremenima. Iako je vidljiv golim okom kao i ostale ranije otkrivene planete, posmatrači ga nisu priznavali za planetu zbog njegove slabe vidljivosti. Vilhelm Hersel, astronom amater, je objavio njegovo otkriće 13. marta1781, proširivši poznate granice Sunčevog sistema po prvi put u novijoj istoriji. Interesantno je da je Herselov život trajao upravo koliko i jedan obilazak oko Sunca planete koju je otkrio. Uran je prva planeta otkrivena teleskopom.

5. Naziv Otkriće Urana, pronalazaču je brzo donelo slavu koja se proširila i izvan naučnih krugova i nagradu londonskog Kraljevskog društva. Kralj Džordž III mu je dodelio doživotnu penziju od 200 funti i za njega ustanovio zvanje dvorskog astronoma cija je jedina dužnost bila da kraljevskoj porodici pokazuje nebeska tela kada mu se to zatrazi. Zahvalni Hersel je predlozio da se nova planeta nazove Georgium sidus to jest Džordžova zvezda, ali ovaj naziv nije bio prihvaćen i ona je dobila ime Uran na Bodeov predlog.

6. Fizičke osobine • Uran je 19,2 puta dalji od Sunca nego Zemlja. • U njega bi mogle stati 63 Zemljine kugle dok mu je masa veća od Zemljine samo 14,5 puta. • Spada u gasovite divove (Uran, Jupiter, Saturn i Neptun). • Ima malo kameno jezgro. • Na jezgro se nastavlja omotač od vodenog leda, metana i amonijaka. • Nema vlastiti izvor toplote u unutrašnjosti.

7. Fizička svojstva

8. Atmosfera Uranova atmosfera se sastoji velikom većinom odvodonika (83%)ihelijuma (15%),nešto malometana (2%),avode i amonijakaima utragovima. Metan u atmosferi daje Uranu karakterističnu modrozelenu boju jer upija svetlost komplementarnih boja. Atmosfera Urana je gotovo bezlična. Providna je i čista do velikih dubina gde se nalaze oblaci smrznutog metana. Polarno područje je prekriveno sumaglicom. Vetrovi na ekvatoru duvaju brzinama do 50 m/s, znatno sporije nego na drugim plinovitim divovima.

9. Orbita i rotacija • Obilazak oko Sunca traje 83,83 godine. • Obrtaj oko svoje ose traje 17 satii 14 minuta. • Diferencijalna rotacija (trajanje dana zavisi od udaljenosti od ekvatora); • Retrogradna rotacija (obrće se oko svoje ose u suprotnom smeru od većine planeta): • Uran je neobičan po tome što je okrenut na "bok", tj.osa rotacije mu je nagnuta čak 98° u odnosu na putanju oko Sunca.

10. Svojstva orbite

11. Magnetno polje Uranovo magnetno polje je nagnuto čak 55° prema osi rotacije, a smatra se da nastaje relativno blizu površine. Intenzitet Uranovog magnetnog polja otprilike odgovara Zemljinom polju, iako Uranovo polje znatno varira od mesta do mesta zbog velikog odmaka izvora polja od središta planeta. Izvor magnetnog polja je nepoznat.

12. Uranovi sateliti • Pronadjeno je ukupno 27 Uranovih satelita. • Uranovi sateliti su dobijali imena likova iz dela Vilijama Šekspira i Aleksandra Poupa. • Mogu se podeliti u 3 grupe.

13. Kordelija, Ofelija, Bjanka, Kresida, Dezdemona, Julija, Porcija, Rozalinda, Kupidon, Belinda, Perdita, Pak, Mab. Prva grupa satelitaČine je 13 satelita koji su vrlo mali itamni,otkrivenivećinom na fotografijama Vojadžera 2. To su:

14. Miranda, Ariel, Umbriel, Titanija, Oberon. Čine je 5 velikih satelita: Druga grupa satelita

17. Francisko, Kaliban, Stefano, Trinkulo Sikoraks, Prospero, Setebos, Ferdinand. Treća grupa satelitaČine je 8 satelita, otkrivenih tokom 1997. i kasnije:

18. Uranovi prstenovi Godine 1977., za vreme pomračenja zvezde Sigma Kentaura Uranom, primećena je jedna nepredviđena pojava. Naime, zvezda nije naglo nestala iza Urana, već je pre i posle pomračenja 9 puta zatitrala. To je bio rezultat prolaska iza Uranovih 9 prstenova.Deseti i jedanaesti prsten su otkriveni kasnije, 1985. godine (Vojadžer 2). Redom od Urana prema spoljašnjosti nalaze se prstenovi: 1986U2R, 6, 5, 4, Alfa, Beta, Eta, Gama, Delta, Lambda (bivši 1986U1R) i Epsilon. Albedo prstenova je samo 0.03 (odbijaju tek 3% svetlosti).

19. Uranovi prstenovi Uranovi prstenovi su veoma uski i između njih se nalazevelike praznine. Ukupna širina prstenova Urana jedva dostize 170 km. Tipična širina pojedinog prstena je svega 10 km i oni leže približno u ravni Uranovog ekvatora. Zato i ne čudi činjenica da su Uranovi prstenovi otkriveni tek nedavno. Oni odbijaju veoma malo Sunčeve svetlosti, tako da ih je nemoguće primetiti prilikom običnih vizuelnih ili fotografskih posmatranja. Po svemu sudeći Uranovi prstenovi su sastavljeni od kamenih čestica.

23. Istorija ljudskog istraživanja Samo jedna letelica je posetila Uran: Vojadžer 2, koji je 24. januara 1986. prošao 81.500 km iznad vrhovaUranovih oblaka. Tada je fotografisano 5 poznatihUranovih satelita, i otkriveno novih 10 satelita unutar Mirandine putanje.Vojadžer 2 je otkrio i dva nova Uranova prstena. • U novije vreme se ponovo (uz pomoć starih Vojadžerovih fotografijai posmatranjem putem modernih teleskopa) otkrivaju novi Uranovi sateliti.

35. Hvala na pažnji!!!