1 / 23

Prezentacija QM 37

Prezentacija QM 37. Sadržaj. Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme: analize, projekcije i preporuke Istraživanja (do s tupna na www . FREN.org.rs): Osvrt 1. Arsić, M. “Fiskalna konsolidacija – alternative i posledice”. Osnovni trendovi i ocene.

uriah-orr
Download Presentation

Prezentacija QM 37

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Prezentacija QM 37

  2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M.“Fiskalna konsolidacija – alternative i posledice”

  3. Osnovni trendovi i ocene • Privreda Srbije je po treći put od početka krize ušla u recesiju: • osnovni uzroci krize su nedovršene reforme i rastući makroekonomski rizici • poplave i Ukrajinska kriza su dodatno pojačale pad BDP • u narednoj godini očekujemo pad BDP od 1% • Regularna zaposlenost opada, dok neformalna raste? • Zaustavljeno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa • deficit tekućeg platnog bilansa stabilizovan na oko 5% BDP • zbog niskog priliva kapitala u privatni sektor deficit tekućeg bilansa je visok i neodrživ • rast izvoza i privlačenje stranog kapitala treba da budu prioritet ekonomske politike i reformi • Inflacija je od marta ispod ciljnog koridora • potrebno popuštanje monetarne politike • Od sredine godine snažni deprecijacijski pritisci • uzroci deprecijacije nepoverenje u ekonomsku politiku Vlade i regionalni rizici, usled čega se privatni kapital povlači iz Srbije

  4. Ocena ekonomske politike i reformi • Sredinom godine usvojeno nekoliko važnih reformskih zakona: o radu, penzijama, stečaju, ..., očekuje se usvajanje zakona o gradnji • usvojeni zakoni predstavljaju značajan napredak • važno je da se nastavi sa reformama na širokom frontu: okončanje privatizacije, uvođenje finansijske discipline, reforma javnog sektora, ... • Nakon nekoliko odlaganja predstavljen je plan štednje za 2015. godinu • procenjujemo da će uštede biti manje od najavljenih • ..., deo ušteda je privremen, nije trajan/strukturni • neophodno je povećati uštede u 2015. godini i predstaviti sa obavezujući plan za 2016-2017 • Bilo bi dobro da se uz štednju i reforme primene i antirecesione mere: • rast javnih investicija, subvencionisani krediti, relaksacija monetarne politike • nije izvesno da li neefikasna država može da sprovede složene programe poput masovne izgradnje stanova, unapređenje rada javnog sektora, suzbijanje sive ekonomije • Dobro je što NBS nije toliko čvrsto branila dinar kao na početku godine • slabljenje dinara će doprineti uravnoteženju spoljnog bilansa, proguraće inflaciju u ciljni koridor, ..., dugoročno će otvoriti radna mesta

  5. Privredna aktivnost Desezonirani BDP-a (2008=100) • Privreda Srbije je ponovo u recesiji • u Q2 međugodišnji pad od 1,1%, • desezonirani BDP opada već treći kvartal • uzroci recesije su fundamentalni • Bez poplava pad bi bio 0,2-0,3% • Efekat poplava je veći zbog neefikasne obnove energetskih objekata, saobraćajne infrastrukutre i stambenih objekata • Poštovanje procedura i prevencija korupcije nisu opravdanje za enormnu neefikasnost (Kolubara, Železnica) • Izvoz glavni pokretač rasta u prethodne dve godine sada naglo usporava, investicije opadaju, državna potrošnja raste, a privatna stagnira • U julu snažno opadaju industrija i izvoz, intenzitet pada je incidentan, ali ukazuje na negativan trend • U 2014. očekujemo pad BDP od oko 1% Desezonirana industrijska proizvodnja

  6. Preliminarna prognoza rasta za 2015. godinu • U narednoj godini dominiraće faktori koji negativno utiču na rast privrede: • niske investicije u ovoj godini ne stvaraju potencijal za rast • mere državne štednje uticaće na pad BDP • zatvaranje decenijskih gubitaša će uticati na pad BDP u 2015. dok će uspešne privatizacije uticati na rast BDP u 2016. • neizvesno je kako će se kretati evropske privrede – verovatno stagnacija ili slab rast • Faktori koji bi mogli pokrenu rast su još uvek slabi: • reforme su samo delimično sprovedene, a potrebno je godinu- dve dana, da utiču znatnije na privredu • fiskalna konsolidacije je na ivici održivosti, investitori će čekati da vide kako se stvari odvijaju • nepovoljna kombinacija: državna potrošnja umereno opada, a privatne investicije ne rastu • dinamika realizacije velikih projekata (Beograd na vodi, Južni tok, delovi za avione ) je neizvesna • mogućnosti za antirecesione mere su ograničene, a sposobnost državeza njihovu realizaciju skromna • Ocenjujemo da će privreda u narednoj godini ostvariti pad od oko 1% BDP • pad bi bio i veći da se na očekuje oporavak elektroprivrede i drugih delatnosti pogođenih poplavama

  7. Tržište rada • Formalna zaposlenost u Q2 međugodišnje opada 2%, što je u skladu sa kretanjem BDP • Neformalna zaposlenosot raste toliko da i ukupna zaposlenost raste • Ovakvi trendovi su mogući ali malo verovatni • Neformalna zaposlenost raste uglavnom u teško merljivim segmentima tržišta rada • Prosečna realna zarada u Q2 je niža za 0,4% u odnosu na isti kvartal prethodne godine • Jedinični troškovi rada u evrima opadaju kako zbog pada realnih troškova, tako i zbog derpecijacije dinara. • Cenovna konkurentnost privrede raste što će povoljno uticati na izvoz i strane investicije • Reforme zakona o radu će pozitvno uticati na tražnju za radnom snagom, ali treba unaprediti i druge propise koji utiču na zapošljavanje i investicije Jedinični troškovi rada u evrima

  8. Inflacija: novija kretanja i očekivanja Međugodišnja stopa inflacije • Već dva kvartala inflacija je ispod ciljnog koridora, dok je deflacija bila prisutna u tri od poslednjih šest meseci • Deflacija je suviše česta da bi se mogla objasniti privremenim i sezonskim faktorima • Inflaciju obaraju recesija i stabilan kurs • rast kursa od sredine godine uticaće na inflaciju u poslednjem kvartalu • NBS oprezno smanjuje restriktivnost monetarne politike • u Q3 NBS nije branila kurs tako čvrsto kao u Q1, što je dobro • NBS treba da “pušta” kurs sve dok se inflacija ne vrati u ciljni koridor • očekuje se da će rast kursa uz eventualno povećanje cena energenata u Q4, dominirati u odnosu na smanjenje dohodaka građana • Program štednje stvara dodatni prostor za relaksaciju monetarne politike. Referentna kamatna stopa NBS i međugodišnja inflacija, u %

  9. Kurs dinara: kretanje i politika Nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca, • Od sredine godine pojačani su deprecijacijski pritisci • Od kraja juna do sredine septembra dinar je deprecirao za oko 2,5% • NBS je intervencijama sprečila veću deprecijaciju • zbog dvovalutnog sistema intervencija NBS je opravdana • Intenzitet deprecijacije je u okvirima koji se očekuje za zemlje sa fleksibilnim kursem/npr. Mađarska • Umerena deprecijecije dinara je pozitivna: • doprinosi uravnoteženju platnog bilansa, sprečava deflaciju i usmerava kurs ka ciljnom koridoru • ..., uz prihvatljiv rast troškova deviznih dužnika • dugoročno deprecijecija podstiče otvaranje radnih mesta • NBS bi preko uticaja na kurs trebala aktivnije da utiče na makroekonomska kretanja Promene nominalnog kursa u %

  10. Banke i krediti Kreditna zaduženost privatnog sektora u % BDP-a • Plasmani poslovnih banaka u drugom kvartalu su povećani za oko 400 miliona evra (1,2% BDP), • nakon dužeg perioda rastu i plasmani privredi • u julu se nastavlja rast kredita privredi • Rast kreditne aktivnosti je rezultat ponovnog aktiviranja programa subvencionisanih kredita • Subvencionisani krediti su jedna od retkih delotvornih antirecesionih mera u Srbiji, • standardni monetarni i fiskalni stumulansi su slabo delotvorni • opravdano je da se i u narednoj godini nastavi sa programom subvencionisanih kredita • Subvencije kojima se smanjuju kamatne stope za dužnike, a zadržavaju kamatne stope za banke su privremena mera • Neophodno je smanjenje troškova i rizika poslovanja kako bi se oborile kamatne stope • ključno je da se smanji procenat loših kredita eliminisanjem sa tržišta nesolventnih preduzeća, • jačanje konkurencije među bankama kako bi se smanjili operativni troškovi Procenat loših kredita

  11. Tekući platni bilans Deficit tekućeg računa • Zaustavljeno poboljšanje u tekućem platnom bilansu • deficit stabilizovan na oko 5% BDP • u uslovima niskog priliva kapitala ovaj deficit je visok i neodrživ • Rast izvoza se usporava, dok se uvoz blago ubrzava • izrazito loši rezultati iz jula su jednokratni • Za ponovno ubrzanje izvoza neophodan je rast domaće ponude, a za to su potrebne investicije • Do tada je neophodno da se politikom kursa i kontrolom domaće tražnje utiče na smanjenje trgovinskog i tekućeg deficita

  12. Kapitalni bilans • Kapitalni bilans je u Q2 bio približno u ravnoteži • SDI su povećane za 250 miliona evra, a rastu i ulaganja u domaće (državne) hartije od vrednosti, dok su krediti smanjeni • Zaustavljeno je razduživanje privrede • Pad poverenja usled odlaganja fiskalne konsolidacije je bio jedna od ključnih uzroka deprecijacijskih pritisaka u trećem kvartalu • U narednom periodu priliv kapitala će u velikoj meri zavisiti od poverenja u ekonomsku politiku Vlade • Priliv stranog kapitala u narednoj godini bi mogao da ublaži efekte štednje i zatvaranja preduzeća na privredni rast

  13. Fiskalni tokovi Konsolidovani fiskalni bilans i primarni bilans (% BDP) • Fiskalni deficit bez rashoda “ispod crte” u Q2 je 4,6% BDP, a u prvoj polovini godine 5% BDP • Procenjujemo da je sa rashodima “ispod crte” fiskalni deficit u prvih sedam meseci iznosio 6,5-7% BDP • Poboljšanje tokom jula i avgusta je privremeno usled delovanja sezonskih faktora i zamene ministra finansija • Za 2014 godini prognozira se deficit od oko 8% BDP (sa rashodima ispod crte), što je za 1% BDP više od plana • Na povećanje deficita u odnosu na plan su uticali: manji rast i manja inflacija od planiranih, kašnjenje u suzbijanju sive ekonomije • Na smanjenje deficita će uticati prebacivanje nekih rashoda u narednu godinu i mere štednje u poslednja dva meseca ove godine Konsolidovani javni prihodi i rashodi (% BDP)

  14. Fiskalni tokovi Javni dug kao % BDP • Javni dug Srbije na kraju jula 2014. iznosio je 20,9 mlrd. evra (67,1% BDP-a) • Povlačenjem kredita od UAE u avgustu dug je povećan na 21,8 mlrd evra odnosno na 69,2% BDP • Do kraja godine dug će rasti zbog odobravanja garancija • Direktno zaduživanje nije neophodno • ali je moguće da bi se povećale rezerve države dok su krediti jeftini • U zavisnosti od politike zaduživanja dug će krajem godine dostići 70-72% BDP • Podaci o javnim finansijama još uvek nisu transparentni mesečni izveštaji ne sadrže rashode ”ispod crte” • Ovo je rastući problem jer je sve više takvih rashoda • Netransparentnost javnih finansija potkopava kredibilnost države kod investitora

  15. Predložene mere fiskalne konsolidacije • Nakon nekoliko odlaganja sredinom septembra objavljene su mere fiskalne konsolidacije • Cilj mera je da se fiskalni deficit u 2015. godini smanji za 700 miliona evra • uštedama na platama i penzijama od 400 miliona evra • prihodima od javnih preduzeća 150 miliona evra • smanjenjem subvencija 60 miliona evra • uštede na robama i uslugama 20 miliona evra • ostale uštede 70 miliona evra • U “rezervi” su dodatni prihodi od suzbijanja sive ekonomije u iznosu od 300-350 miliona evra, koji bi se ostvarili u trećoj godini

  16. Analiza predloženih mera • Fiskalna konsolidacija će trajati najmanje 3 godine, a predstavljeni program se odnosi samo na prvu godinu, što je loše • Ukupna konsolidacija treba da iznosi 1,5-2 mlrd evra, dok mere štednje pokrivaju najviše 700 miliona evra • Potrebno je da Vlada uz precizan plan štednje za narednu godinu predstavi obavezujući plan štednje i za naredne dve godine • U tom planu bi se predvidelo na koji način će se privremene uštede zameniti trajnim • Postojanje čvrstog višegodišnjeg programa je presudno da bi se dobilo poverenje investitora

  17. Analiza predloženih mera • Za uspeh fiskalne konsolidacije važno je trajno/ strukturno prilagođavanje • Planirano strukturno prilagođavanje u 2015. godini iznosi najviše 550 miliona evra, • Prihodi od javnih preduzeća su privremeni • Moguće je da će neto uštede na platama i penzijama biti manje (ukida se solidarni porez) pa bi u tom slučaju trajne/strukturne uštede iznosile oko 500 miliona evra • Strukturno prilagođavanje od oko 1,7% BDP je relativno skromno, naročito u situacije kada nije predstavljen plan štednje nakon 2015. godine • Potrebno je da se pronađu dodatne trajne uštede u 2015. godini ili bar da se napravi plan kako da se u 2016. godini privremene uštede zamene trajnim • Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za npr. 5% ne donosi znatne uštede u toj godini (zbog otpremnina), ali donosi strukturne uštede od 0,4% BDP • Ako bi se broj zaposlenih u javnom sektoru u narednoj godini smanjio za 5% ukupno strukturno prilagođavanje bi iznosilo preko 2% BDP • ocenjujemo da bi smanjenje strukturnog deficita za 2% BDP u narednoj godini, uz jasan plan kako bi se on smanjivao, u naredne dve godine bilo dovoljno za kredibilnu fiskalnu konsolidaciju

  18. Rizici fiskalne konsolidacije • Postoje značajni rizici u sprovođenju fiskalne konsolidacije • pojava novih rashoda koja će smanjiti planirane uštede (veći troškovi restrukturiranja preduzeća zbog preuzimanje njihovih dugova ili kašnjenja u privatizaciji, nepredviđene garancije i dr. ) • manje uštede od planiranih usled otpora smanjenju broja zaposlenih • Stoga bi bilo dobro da se prihodi od suzbijanja sive ekonomije tretiraju kao rezerva kojom bi se pokrili nepredviđeni rashodi

  19. Kako će fiskalna konsolidacija uticati na rast? • Smanjenje državne potrošnje i dela privatne potrošnje koji finansira država, verovatno će uticati na pad BDP • Važno je da se efekti konsolidacije porede sa rezultatima koji bi se postigli bez konsolidacije: • visok deficit je nepovoljan za rast – sadašnji slučaj • moguća je kriza javnog duga i pad BDP za 5-10% • Veličina pada BDP zbog štednje presudno zavisi od toga kao će se kretati privatne investicije i izvoz • Veće privatne investicije i veći izvoz znače manji pad BDP • moguće je da privatne investicije i izvoz u celini nadoknade pad državne i privatne potrošnje (Irska, Slovačka), ali je to malo verovatno • verovatniji je da će svaki % smanjenja strukturnog deficita uticati na pad BDP za 0,2-0,7% u prvoj godini • Stoga je važno da se stvaraju pogodni uslovi za privatne investicije i rast izvoza

  20. Kako povećati privatne investicije i ponovo pokrenuti rast izvoza? • Fiskalna konsolidacija utiče na privatne investicije • Snažnije prilagođavanje i doslednost u sprovođenju mera jača poverenje investitora pa investicije rastu • Struktura fiskalne konsolidacije • štednja na tekućim rashodima i neproduktivnim trošenjima manje pogađa rast od štednje na javnim investicijama ili obrazovanju • primena stimulativnih fiskalnih mera (subvencionisani krediti i dr.) u okviru smanjene potrošnje pozitivno utiče na rast • Oštrija fiskalna konsolidacija stvara prostor za relaksiranje monetarne politike i umerenu deprecijaciju kursa • umerena deprecijacija dinara podstakla bi domaću proizvodnju za izvoz, a domaća preduzeća bi bila konkurentnija na tržištu Srbije • politika umereno potcenjene valute je pogodna za rast i zapošljavanje • Dugoročno za rast privrede je presudno unapređenje privrednog ambijenta

  21. Koliki je višak zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji? • Višak zaposlenih u javnom sektoru predmet je intenzivnih javnih debata • Nivo rasprava o ovoj temi je vrlo nizak, većina podataka koji se iznose su netačni, dok su procene proizvoljne • Umesto statističkih podataka i analiza, poređenja sa drugim zemljama i slično, dominiraju anegdotska zapažanja i proizvoljna tumačenja • Odgovornost za nizak nivo rasprava je delom na državi koja ne objavljuje redovne podatke o broju i strukturi zaposlenih u javnom sektoru, ... • ali i na analitičarima, političarima i drugim učesnicimau javnim raspravama koji ne koriste ni dostupne podatke nego se oslanjaju na lična zapažanja • Dodatnu zbrku u raspravama o višku zaposlenih unosi mešanje ovog problema sa povezanim, ali drugim problemima kao što su: neregularne procedure zapošljavanja, nizak nivo znanja zaposlenih, negativna selekcija, neposvećenost poslu, korupcija i dr. 21

  22. Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji • Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru iznosi 770-780 hiljada • U sektoru države (republička, pokrajinska i lokalna administracija, pravosuđe, vojska, policija, zdravstvo, obrazovanje, socijalna i dečja zaštita, agencije i dr.) radi 540-550 hiljada • na 100 stanovnika u sektoru države radi 7,6 zaposlenih • U preduzećima u državnom vlasništvu 230-240 hiljada zaposlenih • na 100 stanovnika u državnim preduzećima rade 3,2 zaposlena 22

  23. Poređenje broja zaposlenih u sektoru države u Srbiji i okruženju • Broj zaposlenih u sektoru države u odnosu na 100 stanovnika u Srbiji iznosi 7,6 što je: • slično kao u zemljama centralne i istočne Evrope oko (oko7,5 zaposlenih) i zemljama OECD (7,7 na 100 stanovnika) • Broj zaposlenih u sektoru države u većini evropskih zemalja nalazi se u relativno uskom intervalu od 6-8 zaposlenih na 100 stanovnika • Ujednačenost je posledica sličnih funkcija države i tehničkih standarda • na 100 stanovnika potreban je određen broj lekara, policajaca, vatrogasaca, sudija, poreznika i dr. a, na 100 dece određen broj nastavnog osoblja, vaspitača • Racionalizacijom je verovatno moguće smanjenje broja zaposlenih u sektoru države za 10, a možda 15 % • uporedo sa smanjivanjem broja zaposlenih, neophodno je da se poveća mobilnostizmeđu državnih institucija, kao i teritorijalna mobilnost • unaprede procedure zapošljavanja, napredovanja i nagrađivanja • Radikalno smanjenje broja zaposlenih u sektoru države (npr. za 1/3 ili ½), koje se često predlaže u javnosti, moguća je samo bitnim smanjivanjem dostupnosti i kvaliteta javnih usluga ili njihovom privatizacijom 23

More Related