1 / 41

Prezentacija QM 33

Prezentacija QM 33. Sadržaj. Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme: analize, projekcije i preporuke Istraživanja (do s tupna na www . FREN.org.rs ): Osvrt 1. Arsić, M . “ Ekonomska politika i reforme - izme đ u brzine i temeljne pripreme ”

rowa
Download Presentation

Prezentacija QM 33

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Prezentacija QM 33

  2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M. “Ekonomskapolitikaireforme - između brzineitemeljnepripreme” • Osvrt 2. Žarković Rakić, J. “Ekstremna nezaposlenost mladih u Srbiji i EU: posledice i moguća rešenja” • Osvrt 3. Glišić, M.“Finansijske performanse preduzeća u vlasništvu Republike Srbije” • Osvrt 4. Arsić, M. “Osporavanjenekihmerazaoporavakprivrede Srbije irešavanjeproblema u javnimfinansijama”

  3. Osnovnitrendovi i ocene • Nastavlja se spor oporavak privrede, inflacija je oborena, spoljni deficit je smanjen • Negativni trendovi dominiraju: • u većini delatnosti je recesija, stanje na tržištu radase ne poboljšava • investicije su niske, kreditna aktivnost opada, priliv stranog kapitala je nizak (povremeno i odliv) – mali su izgledi za ubrzanje oporavka privrede u narednoj godini (samo investicije?) • fiskalni deficit je visok, procenat loših kredita raste, problemi u nekim bankama se gomilaju • Za kratkoročni oporavak privrede ključno je održanje makroekonomske stabilnosti (fiskalna konsolidacija, rešavanje problema u banakama),..., ali su važni i stimulansi • Za rast privrede u srednjem roku ključne su reforme: finansijskadisciplina, tržište rada,privredni ambijent, .., poreska reforma

  4. Privredna aktivnost Desezonirani BDP, 2008.g.=100 • Privredna aktivnost raste oko 1,5-2% godišnje • Oporavak nose delovi industrije i poljoprivreda, dok je većina delatnosti u stagnaciji ili recesiji • bez poljoprivrede i autoindustrije BDP padazaoko 1% • Glavni pokretač rasta u ovoj godini je izvoz, privatna i državna potrošnja opadaju,..., ali još snažnije opadaju investicije • Mali su izgledi za ubrzanje rasta u 2014 • na strani tražnje će rasti samo izvoz i to sporije nego ove godine, možda i investicije? • na stani ponude - delatnosti koje su nosile rast u ovoj godini će usporiti, ..., nema novih generatora • ubrzanje javnih investicijai pokretanje velikih stranih investicija predstavlja potencijalni izvor rasta, ali to za sada nije izvesno • Za rast u narednoj godini presudne su kratkoročne mere, ..., uticaj reformi u kratkom roku je skroman

  5. Tržište rada • Stopa zaposlenosti u aprilu 2013. i dalje na zabrinjavajuće niskom nivou od 45,8% • Zaposlenost je blago porasla ali je stuktura rasta nepovoljna • raste zapsolenost u sektorima u kojima dominira država • u privatnom sektoru registrovna zaposlenost opada, a rad u sivoj ekoomiji raste. • Stopa nezaposlenosti iznosi 25% i opala je odnosu na april 2012. za 1,1 procentni poen, ali je porasla u odnosu na oktobar – promene su na nivou greške merenja • Mali su izgledi da se stopa nezaposlenosti smanji na 20%, u narednoj godini ako rast privrede bude oko 2% • Prosečna mesečna zarada realno je manja za 4,1% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, ona odražava kretanje privredne aktivnosti u većem delu privrede, koji je u krizi • jedinični troškovi rada u dinarima su opali za oko 5% • zbog jačanja dinara jedinični troškovi rada u evrima su porasli • Rast zapošljavanjaje s pravom osnovni prioritet ekonomske politike • najavljene su mere za povećanje fleksibilnosti tržišta rada • smanjenje fiskalnog opterećenja rada uz povećanje drugih poreza • Podsećamo - prepreke za investicije ujedno su i prepreke za zapošljavanje

  6. Inflacija: novijakretanje i očekivanja • Inflacija od početke godine je niska • prosečna mesečna inflacijau prvih osammeseci iznosi 0,3% • inflacija je bila nešto viša u mesecima kada su povećavane administartivno kontrolisane cene • Niskojinflaciji doprinosi • restriktivna monetarna politka, kojom se utiče na kurs • recesija u većem delu privrede i pad domaće tražnje • Inflacija će u narednim mesecima biti niska – očekuju se manja povećanja kontrolisanih cena • Inflacija će krajem godine iznositi 4-5%, biće jedna od najnižih tokom poslednjih godina • Dugoročnije kretanje inflacije neposredno zavisi od kursa; ciklusi infllacije? Međugodišnja inflacija, u %

  7. Kurs dinara Promene kursa u periodu april-jul • Od maja je zaustavljeno jačanje dinara • realna vrednost dinara u periodu jun-avgust oko 8% veća nego u istom periodu prethodne godine • približno jednaka vrednosti u istom periodu 2011 • Posledice jačanjarealne vrednosti dinara: • Računske: rastu makroenonmski agregati iskazani u evrima, ..., pa stoga (privremeno?) opadaju spoljni/ javni dug u odnosu na BDP, • Računovodstvene: rast uglavnom obračunske dobit preduzećima zaduženim u evrima • Ekonomske: smanjenje cenovne konkuretnosti, usporavanje poboljšanjaspoljnog deficita • Deprecijacija dinara od maja je posledica karakteristika Srbije, a ne opštih kretanjana tržištu kapitala • Umerena realna deprecijacija dinara bi donela • više koristi (poboljšanjekonkurentnosti, smanjenje spoljnih deficita, rast zaposlenosti), • nego štete (rast inflacije, kapitalni gubici privrede, države i građana) • svaka deprecijacija se u javnosti neopravdano dramatizuje

  8. Spoljno ekonomski odnosi Uvoz i izvoz roba Deficit tekućegbilansa • UQ2 nastavljenbrzrast izvoza od 19,5% međugodišnje, prvenstveno zbog automobilske industrije • po isključenju izvoza automobila rast je skroman 3,4% • očekuje se usporavanje međugodišnih stopa rasta izvoza - zbog rasta prošlogodišnje osnovice • Međugodišnji rast uvoza je skroman 3,2%, sličan kao rast izvoza bez automobilske industrije • Sa oporavkom privrede uvoz će automatski rasti • Deficit tekućeg bilansa u Q2 je rekordno nizak 3,3% BDP, delimično i zbog jednokratno visokih doznaka • Na nivou cele godine deficit tekućeg računa će izositi 6-7% BDP - što je i dalje visoko • Preko kursa i smanjenja fiskalnog deficita treba da se usporava rast uvoza i podstiče izvoz

  9. Kapitalni bilans Saldo kapitalnog bilansa • Kretanja i u kapitalnom bilansu su nepovoljna tokom prošle i ove godine: • preduzeća i banke se razdužuju • strane investicije su niske • suficit se ostvaruje samo kada se država mnogo zadužuje, a to je neodrživo • U Q2 je ostvaren odliv kapital jer se i država privremeno razdužila • Pogoršanje u kapitalnom bilansu Srbije je veće nego u zemljama Regiona • ono odražava rast makrokonomskiih rizika u Srbiji • premija rizika u Srbiji raste,uslovi poslovanja se pogoršavaju - ocena Svetskog ekononomkog formuma, smanjenje kreditnog rejtinga • Priliv direktnih investicija u ovoj godini neće preći 1 mlrd evra • Sledeće godine mogu se očekivati veće investicije samo ako se počne realizacija nekoliko većih investicija • Poboljšanje privrednog ambijenta će uticati na investicije postepeno Premija rizika Srbija i odabrane zemlje EMBI indeks

  10. Spoljni dug Srbije • U Q2spoljni dug zemlje je smanjen za 650 miliona evra, • država se razdužila za 570 miliona evra • privatni sektor za 80 miliona evra • Smanjenjespoljnog duga je privremeno, država će se značajno zadužiti do kraja godine • Spoljni dug iznosi 82,5 %BDP, - da dinar nije realno ojačao iznosio bi oko 90% BDP • potrebna su značajna sredstva da bi se refinansirao postojeći spoljni dug • ali i novi krediti da bi se finansirao deficit u tekućem bilansu • Za smanjivanje spoljnog duga • u kratkom roku su važni fiskalna konsolidacija i umerena realna deprecijacija • u srednjem i dugom roku presudne su reforme kojima bi se unapredila ponuda privrede Srbije Spoljni dug, %BDP

  11. Fiskalni tokovi Konsolidovani fiksalni deficit, % BDP Deficit Srbija i okruženje, %BDP • Rezultati fiskalne politike u prvih sedam meseci su nepovoljni: • deficit je iznosio 83 mlrd dinara ili oko 4,4% BDP • U narednom delu godine očekuje se znatno veći deficit • zbog sezonskih faktora • veštačkog smanjivanja deficita u junu i julu – podaci za avgust ukazuju na to • Procenjujemo da će konsolidovani deficit u 2013 godini biti između 5,5 i 6% BDP • Rashodi za kamate rastu, povećava se razlika između ukupnog i primarnog deficita – dug postaje sve značajniji generator deficita • Fiskalni deficit Srbije u ovoj godini biće najveći u CEE • Dok u drugim zemljama fiskalni deficit opada u Srbiji od sredine 2011. godine raste

  12. Kretanje realnih prihoda i rashoda Konsolidovani prihodi i rashodi • U Q2 javni prihodi su realno niži za 3,2% u odnosu na prošlu godinu • realni prihodi od PDV stagniraju, od akciza rastu, a ostali prihodi opadaju • bez povećanja stope prihodi od PDV bi iznadprosečno opali, zbog pada tražanje i jačanja kursa • Javni rashodi u Q2 niži za 6,6% Q2 prethodne godine, ali su nešto veći nego u „normalnim“ godinama, • Rashodi za kamate znatno rastu, svi ostali realno opadaju, zabrinjava visok pad kapitalnih rashoda

  13. Javni dug Javni dug, % BDP • Od jula prošle do kraja avgusat ove godine javni dug je porastao sa 15,4 na 19,1 mlrd evra, odnosno za 23% • Glavni pokretači rasta javnog duga su: • visok fiskalni deficit • odobravanje garancija • rešavanje problema u bankama • Javni dug nije rastao zbog vraćanja starih dugova, uticaj starih dugova na dug se ostvaruje preko troškova kamata • Javni dug je povećan za 3,7 mlrd evra, ali je zbog jačanja dinara njegovo učešće u BDP ostalo skoro nepromenjeno • Da nije bilo jačanja dinara javni dug bi iznosio 65% BDP • Od početka krize samo je u Sloveniji javni dug rastao brženego u Srbiji Javni dug Srbijaiokruženje, % BDP

  14. Monetarna kretanja Kretanje realne novčane mase M2 • Realna međugodišnja stopa rasta M2 negativna (- 4,7%) … kao posledica smanjivanja kredita privredi • .. i nakon smanjenja kamatnih stopa monetarna poliitka je restriktivna – referentna kamatna stopa je znatno iznad aktuelne inflacije od 4-5% godišnje • Opravdanjezarestriktivnost se ne moženaći u tekućojinflaciji • … alimože u rizicimakojisuposledicavisokihneravnoteža • …ukoliko se usvojirestriktivanbudžetza2014, moguće je smanjenjerestriktivnosti Inflacija i referentna stopa u %

  15. Banke i krediti • Nastavlja se razduživanje privrede i u Q2 … prema domaćim i inostranim bankama • Realni obim domaćih kredita privredi opada već godinu dana, u julu međugodišnji pad iznosi oko 8% • Preduzeća se razdužuju i prema inostranstvu, ali nešto sporije • Ubrzava se rast loših kredita u Q2 najviše zahvaljujući rastu loših kredita u segmentu pravnih lica • Loši krediti u julu iznose preko 22% (4,5 mlrd evra), a u privredi oko 28% • Oni pokazuju zabrinjavajuće stanje u preduzećima, ali i u grupi banaka • neophodne preventivne mere za sprečavanje krize u bankama

  16. Kratkoročne mere i reforme • Veliki broj kumuliranih problema u privredi zahteva brojne mere Vlade, koje bi se uslovno mogle podeliti na: • Kratkoročne mere treba da se primene odmah i da daju efekte u kratkom roku - spreči bankrot države, pokrene privredna aktivnost, minimizuju problemi u bankama • Reforme takođe trebadase primene odmah, ali one daju efekte u srednjem roku od 3-5 godina – njihov cilj je da se unapredi efiksnost privrede i države i stvore uslovi za dugoročno održiv rast privrede

  17. Kratkoročne mere - fiskalna konsolidacija • Fiskalna konsolidacija treba da spreči bankrot države i da dovede do pada odnosa javnog duga prema BDP, što zahteva: • Smanjenje fiskalnog deficita u narednoj godini za 2-2,5% BDP • Polovina potrebnog smanjenja će se ostvatriti usvojenim i dogovorenim merama • Preostale uštede mogu se ostvariti dodatnim merama • solidarni porez na iznadprosečne plate u javnom sektoru i iznadprosečne penzije bi doneo znatne uštede – nije izvesno da li postoji saglasnost u Vladi o tome • smanjenjem državnih subvencija • deo ušteda treba da pokrije rastuće troškove kamata • Dodatni prihodi se mogu ostvariti suzbijanjem sive ekonomije (0,5% BDP), širenjem osnovice (bolji obuhvat nekretnina, oporezivanja poljoprivrednog zemljišta), ukidanjem poreskih olakšica, posebnih tretmana i dr. • deo dodatnih poreza treba da pokrije smanjenje prihoda od PDV zbog pada domaće tražnje i rasta izvoza u odnosu na BDP • Do kraja ove i početkom naredne godine treba usvojiti srednjoročni plan koji biu nekoliko narednih godina eliminisao fiskalni deficit • sporazum sa MMF bi takav plan učnio kredibilnim

  18. Kratkoročne mere - stimulansi • Osim ušteda neophodni su i kratkoročni stimulansi kojima bi se ublažila recesija u većem delu privrede i pokrenuo privredi rast • Moguće kratkroročne mere: • ponovno pokretanje subvencionisanih kredita • krediti malim i srednjim preduzećima (EBRD + deo kredita od Emirata) • ubrzanje javnih investicija • izmirenje dugova države prema preduzećima • postepeno smanjenje restriktivnosti monetrane politike

  19. Kako uložiti sredstva iz kredita Emirata ili od prodaje Telekoma? • Sredstva po ova dva osnova mogla bi da iznose 4-4,5 mlrd evra • Ova sredstva ne bi trebalo ulagati u delatnosti koje može uspešno daobavlja privatni sektor: enegetiku, prehrambenu industriju i dr. • Preporuke za ulaganje • kredit po niskim kamatnim stopama iskoristiti za vraćanje nekih najnepovoljnih postojećih kredita, • izvršiti dokapitalizaciju Agencije za osiguranje depozita kako bi u slučaju stečaj nekih banaka bilo moguće da se isplate osigurani depoziti – ovo je vrlo važno za poverenje u bankarski sistem • deo sredstavapriključiti odobrenim kreditimaEBRD za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, ova sredstvabi se odobravala preko banaka po istoj procedurikao i sredstva EBRD • finansiranje postojećih infrastrukturnih projekata - drumski u železnički Koridori 10 i 11 • obnavljanje mreže kanala u Vojvodini, izgradnjadodatnih postrojenja za navodnjavanje • finansiranje smanjenog budžetskog deficitau 2014 i 2015 godini, čak i uz vrlo oštru štednju deficit u ove dve godine će iznositi 2,2-2,5 mlrd evra, – bolje da se deficit finansnira iz kredita od 1% nego da se država u narednoj godini zadužujepo 7-8% • Kredit od 3 mlrd USD nije poklon (mada sadrži veliku subvenciju), povećaće javni dug za 7-8% BDP

  20. Strukturne reforme • Strukturne reforme su brojne i raznovrsne, a važnije su: • uspostavljanje finansijske discipline (efikasne stečajne procedure, rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju, izmeštanje socijalne funkcije iz preduzeća, podsticanje trgovine lošim kreditima) • unapređenje privrednog ambijenta (nastavak giljotinepropisa, građevinske dozvole) • povećanje fleksibilnosti tržišta rada, • unapređenje upravljanja javnim preduzećima • izgradnja infrastrukutre • donošenje regulative za osnivanje mikrokreditnih organizacija • Refome javnog sektora: penzije, zdravstvo, obrazovanje, državna administracija,...,

  21. Poreska reforma /1 • Principi: • Kada je fiskalni deficit 5,5-6% BDP, a javni dug 60% BDP poreska reforma ni u kratkom roku ne sme da poveća fiskalni deficit • Poreska reforma treba da bude u funkciji rasta: • preterano optrećenje rada ne sme da se zameni preteranim opterećenjem kapitala • ako se značajno smanji poresko optrećanje rada moraće da se poveća PDV, a manje porezi na imovinu i dohotke od kapitala • Namera da se poboljša pravičnost ne treba da ugrozi efikasnost • visoko progresivno oporezivanje smanjuje efikasnost i usporava rast • progresivno oporezivanje je sporno sa stanovništa pravičnosti • ako se ide na progresivno oporezivanje onda to treba da bude umereno • Poreski sistem treba da bude jednostavan, a to znači mali broj poreskih stopa, malo olakšica, uslovnih oslobađanja i dr: • složen poreski sistem ima visoke troškove primene za obveznike i poresku administraciju, pogodan je za sivu ekonomiji, prevare i korupciju • naša Poreska uprava nije sposobna da administrira složene poreze

  22. Poreska reforma /2 • Promene poreza ne treba da budu nagle, jer bi to: • narušilopredvidivost uslova privređivanja • narušilo princip prelazne pravičnosti za građane- “pravila igre ne smeju da se menjaju u poluvremenu” • Postoji prostor za dodadne prihode od postojećih poreza • Napomena: • Poreska reforma je važna, ali nije najvažnija reforma, njeni efekti na privredu su postepni, ona nije urgentna

  23. Poreska reforma / 3 • Mogući scenario poreske reforme: • Sukcesivno smanjenje poreza na rad, uz istovremeno povećanje PDV i ostalih poreza: • S obzirom na teško stanje u javnim finansijama očekivani efekti povećanih poreza bi morali da budu nešto veći od efekta smanjenjadoprinosa – neka vrsta rezerve. • U prvoj fazi fiskalno opterećenje rada bi se smanjilo za oko 10%, a kao kompenzacija povećali bi se drugi porezi, • U drugoj fazi (početak 2015) dodatno bi se smanjili doprinosi i povećali ostali porezi

  24. Poreska reforma /4 • Napomena: • fiskalno opterećenje rada u Srbiji je visoko i nije primereno nivou njene razvijenosti • Ipak, ukupno fiskalno opterećenje rada u Srbiji iznosi oko 39%, a ne 64,5%, kao što se povremeno u javnosti navodi, ono je manje od proseka zemalja OECD gde je oko 42% • na platuod 400 evradažbinesuoko 260 evra, ane 520 evra?! • Poreska reforma kojom bi se smanjili porezi na rad je poželjna, ali cilj reforme ne bi trebao da bude rast neto plata, nego smanjenje troškova rada • Ako bi neto plate porasle koliko se smanjeni porezi, troškovi rada bi ostali nepromenjeni, pa bi tražnja za radom ostala nepromenjena • da bi zaposlenost porasla potrebno je sa smanjenjem poreza istovremeno primeniti i niz drugih mera

  25. Ekstremnanezaposlenostmladih u EU i Srbiji: posledicei moguća rešenja Jelena Žarković Rakić

  26. Stanje • Stopanezaposlenosti za mlade (15-24 godine) u Srbiji dostigla 50% još pre dve godine • Situacija slična i u zemljama Evropske unije, gde jedna od pet osoba ispod 25 godina nema posao, dok je stanje na jugu Evrope još teže Stopanezaposlenostizamlade (15-24 godine), 2012.

  27. Stanje • Pored toga štosunezaposleni, značajanbrojmladihljudi je istovremenoi van procesaobrazovanjaiobuke • U EUskoro 8 milionamladihspada u NEET (not in employment, education or training) kategoriju • USrbijibrojmladihkojispadaju u NEET kategorijuskoro 200.000, ili 25% odukupnogbrojamladihstarostiod 15-24 godine (ARS, april 2013.) • EU: 30% nezaposlenihispod 25 godinastarosti je bilobezzaposlenjadužeod 12 meseci • Srbija: čak 60% nezaposlenihispod 25 godinatražiposaodužeod 12 meseci

  28. Posledice • Značajnitroškovinaindividualnomidruštvenomnivou • Na društvenom nivou: • smanjenjeprihodapoosnovuporezanadohodak • većibudžetskiizdacizanaknade • alipresveganeiskorišćenpotencijalradnesnage(VelikaBritanija:procenjujeda se gubici u produktivnosti, kaorezultatnezaposlenostimladihljudi, nadnevnomnivoumogumeritiiznosomodčak desetmilionafunti)

  29. Posledice • Na individualnomplanudugiperiodinezaposlenostiostavljajunegativanuticajnabudućaprimanjapojedinca→“ožiljaknazaradama” (wage scar) • Velika Britanija: mladiljudi, kojinapočetkusvojihkarijeraprolazekrozdužeperiodebezposla, narednihčakdvadesetgodinaimajuprimanjanižaza 9 - 21% • SjedinjeneAmeričkeDržave:efekatumanjenihprimanjamožebitiprisutannarednihdesetakgodina • Kina:svakiuticajnezaposlenostinabudućaprimanjamladihosobanestajevećnakon tri godine • Agrentinai Brazil: efekatožiljkazamlade, kojisudugovremenabili ne samonezaposlenivećiradili u neformalnojekonomiji, trajei do desetgodina a posebno je izraženkodniskokvalifikovanihpojedinaca

  30. Moguća rešenja • EvropskakomisijanedavnopredložilauvođenjePaketazaposlenostizamlade (Youth Employment Package) • I u Srbiji odovegodineuvedenpaketa usluga za mlade • Paket podrazumeva da ćeNacionalna služba za zapošljavanje (NZS) u prva tri meseca od prijave mlade osobe na evidenciju nezaposlenih: 1) izvršiti procenu zapošljivosti lica; 2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih; 3) ponuditi posao ili neku drugu meru aktivne politike zapošljavanja koja može da pomogne u zapošljavanju (savetovanje, stručna praksa, obuka, subvencija za samozapošljavanje, podrška razvoju preduzetništva mladih i sl.).

  31. Rezultati evaluacija sličnih programa • Pozitivna strana: pokušavajudaizbegnuefekatožiljka • Ipak, garancijepogodnijezamladekojisuspremnizaradikojisutekušlinatržišterada, a manjeprilagođenidugoročnonezaposlenimpojedincima • Ne rešavajustrukturni problem oveciljnegrupe-nedostatakveštinaikvalifikacija

  32. NekaedkvatnekvalifikacijepredstavljajuuskogrlosrpskeekonomijeNekaedkvatnekvalifikacijepredstavljajuuskogrlosrpskeekonomije • Evropskakomisija (2011): “Srbijamorahitnodarešistrukturnerigidnostinatržišturada, uključujući jazizmeđutražnjeiponudekvalifikovaneradnesnage“ • Studija o ulozikvalifikacija natržišturadazabudućiekonomskirastZapadnogBalkana

  33. Finansijske performanse preduzeća u vlasništvu Republike Srbije Milan Glišić

  34. Uvod • Važna uloga državnih preduzeća u privrednom životu Republike Srbije • Obavljaju delatnosti od opšteg interesa koje imaju strateški značaj za razvoj privrede • Prema istraživanjima javna preduzeća su u periodu od 2006. do 2011. godine u proseku zapošljavala 10,7% radnika, raspolagala sa 17,7% poslovne imovine i angažovala čak 29,3% kapitala u domaćoj ekonomiji • Ipak, još uvek nije uspostavljen sistem redovnog i sistematskog monitoringa i kontrole performansi ovih preduzeća, a svedoci smo činjenice da se značajni resursi koje ona upošljavaju neefikasno troše • Najvrednije informacije o stanju u javnim preduzećimasadržane su u istraživanjima međunarodnih finansijkih institucija, konsultantskih kuća i pojedinačnih istraživača, koja su jednokratnog karaktera • Cilj ove analize

  35. Tabela 1. Osnovni paramerti poslovanja analiziranih preduzeće u vlasništu Republike Srbije u 2012. godini (u hiljadama RSD) • Zbirni neto gubitak od 69,5 milijardi RSD • Samo četiri preduzeća poslovala pozitivno • Dva preduzeća kroz svoje prethodno poslovanje generisala gubitak iznad visine kapitala

  36. Analiza likvidnosti Tabela 2. Odabrani pokazatelji likvidnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike • Kriza likvidnosti ozbiljno potresa državna preduzeća • Državna preduzeća se nalaze u grupi glavnih generatora nelikvidnosti privrede

  37. Analiza solventnosti Tabela 3. Odabrani pokazatelji solventnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike • Ugrožena solventnost: • Rastuća zaduženost i nepovoljna ukupna finansijska struktura državnih preduzeća • Oko 4 godine i 8 meseci potrebno da se iz EBITDA otplate svi dugovi ovih preduzeća • Niske vrednosti pokrića kamata koje su značajno ispod poželjnog raspona od 5 do 7

  38. Analiza profitabilnosti Tabela 4. Pokazatelji profitabilnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike • Prisutna je i kriza profitabilnosti državnih preduzeća • Pad EBITDA marže: neadekvatna cenovna politika (u sebi ima elemente socijalne politike) i nedovoljna kontrola troškova poslovanja • U 2009., 2010. i 2012. godini negativna neto profitna marža: masivni kursni gubici i još masivniji ostali rashodi (državna preduzeća instrument za vođenje socijalne politike) • Opadanje efikasnosti upravljanja imovinom koje je u kombinaciji sa pogoršanjem profitabilnosti prihoda doprinelo smanjenju stopa prinosa (profesionalizacija uprave i kadrovska politika)

  39. Negativan efekat finansijskog leveridža Tabela 5. Analiza efekta finansijskog leveridža u posmatranim državnim preduzećima • Negativan efekat finansijskog leveridža: narušena profitabilnost i solventnost • Stope prinosa uz koje je plasiran kapital pribavljen iz pozajmljenih izvora nisu bile dovoljno visoke da pokriju troškove tog kapitala u proteklom periodu, što je negativno uticalo na prinos vlasnika • Pojedinačno posmatrano pozitivan efekat finansijskog leveridža u 2012. godini zabeležili su samo JP PTT saobraćaja Srbija, JP Elektromreža Srbije i Telekom Srbija a.d.

  40. Zaključak i preporuke • Zbirno posmatrano finansijska pozicija i performanse najbitnijih javnih i drugih državnih preduzeća ozbiljno su narušeni • Likvidnost, solventnost i profitabilnost se razlikuju od preduzeća do preduzeća, ali generalna ocena je da je opšta finansijska kondicija svih preduzeća zajedno loša • Neophodan detaljan skrining poslovanja svakog preduzeća ponaosob, kako bi se u svakom konkretnom slučaju utvrdile odgovarajuće mere za poboljšanje performansi • Opšte mere:profesionalizacija menadžmenta, ograničavanje zloupotrebe političkog uticaja na poslovanje, korigovanje cenovne politike u slučajevima u kojima je to moguće, pooštravanje kontrole troškova poslovanja (pogotovo troškova zarada i troškova materijala), insistiranje na javnim nabavkama, podizanje efikasnosti naplate potraživanja, i sl. • Da li država i dalje treba da bude (jedini) vlasnik baš svih preduzeća koja trenutno poseduje?

More Related