Fizička aktivnost i nadmorska visina

1. 08.04.2014. Fizička aktivnost i nadmorska visina RADIONICA Fizička aktivnost Ronjenje Voda i pritisak

2. Aklimatizacijanavisinu biološkiipsiholosocijalniprocesprilagođavanja boravak život Postepeni – fiziološki odgovor organizma na promenu barometarskog pritiska vazduha na datoj visini nedovoljna količina O – hipoksija stanjesmanjenekoličineOućelijama i tkivima,imazaposledicuporemećajufunkcionisanju organa i sistema na usponu od 1.500 metara nadmoske visine i više. Fiziološke promene nakonuspona u organizmu imajuzaciljdapovećajusnabdevanjetkivaićelijakiseonikominajizraženijesuuonimdelovimatelakojisudirektnopovezanisaisporukomkiseonika (atosukardiovaskularniirespiratornisistem), aliovepromeneseverovatnojavljajuiusvimdrugimsistemima organizma. na visini

3. http://www.altitude.org/altitude_training.php Trening na višim nadmorskim visinama koristi se u cilju poboljšanja performansi. • Čak i umerene nadmorske visine imaju uticaj na performanse sportista. • - 1% razlike u performansama dovoljan je da odredi pobednika. • neke specfičnosti se vezuju i za sporsku aktivnost (npr. fudbal, let lopte u metrima je različit na različitoj nadmorskioj visini, i dr.) • http://www.altitude.org/football.php

4. materijal: Fiziološki aspekti visinskih treninga i upotrebe visinskih simulatora (download centar) Adaptacija pri visinskom treningu Trening u hipoksiji Mogući negativni efekti visinskog treninga Trenig u nizini – novi pristup Trening sa isprekidanim izlaganjem hipoksiji Upotreba visinskih simulatora u treningu / legalnost, etičnost

5. RONJENJE NA DAH RONJENJE AUTONOMNIM APARATOM / mešavina vazduh VODENI PRITISA Voda i pritisak - 4 vrste pritiska koje se razmatraju u ronjenju su: atmosferski (iznosi 1 bar-1 atmosfera-1kg/cm3 ili 760 mmHg-14,7 psi), relativni ili manometarski (onaj pritisak koji se izmeri instrumentom-manometrom), apsolutni pritisak (zbir atmosferskog i manometarskog) i parcijalni pritisak (pritiska koji se odnosi na smeše gasova).

6. Uticaj naa ronioca, telo je sastavljeno uglavnom od tečnosti, pritisak deluje ravnomerno (teorisjki, pritisak na ronioca na 10m dubine je od 30-36 tona na celu njegovu površinu). Međutim, u telu se nalaze i šupljine ispunjene vazduhom (pluća, sinusi,nos i sl.) na koje pritisak deluje drugačije, što je bitno kod izjednačavanja pritiska.

7. Pod vodom, pritisak se javlja po dva osnova: pritisak vodene mase i atmosferskog pritiska. Atmosferski pritisak je 1 bar i taj nivo ostaje nepromenjen sa dubinom usled nestišljivosti vode i taj 1 bar se uvek dodaje na manometarski pritisak da bi se dobio tačan apsolutni pritisak koji deluje na određenoj dubini. Sa povećanjem dubine, ravnomerno se povećava i pritisak okoline, i to na svakih 10m za 1bar, pošto pritisak od 10m morske vode iznosi isto koliko pritisak atmosfere na površini. Kad se ovo primeni, dobija se da na dubini od 1m vlada pritisak od 1,1 bar, na 10 metara dubine pritisak od 2 bara itd.

8. Parcijalni pritisak Parcijalni pritisak je proizvodpritiska na određenoj dubini i procentagasapodeljen sa 100. Tom formulom možemo izračunati da je parcijalni pritisakOna površini 0,21bara, na dubini 10 metara 0,42 bara i td. Kad roniocu parcijalni pritisak kiseonika u organizmu prilikom apnee ronjenja padne na 0,07-0,05 bara dolazi do hipoksične krize. Ako prilikom scuba ronjenja dođemo na dubinu kad parcijalni pritisakkiseonika dođe na vrednost parcijalnog pritiskakiseonikaod 2 barapa naviše može doći do trovanja kiseonikom što zovemo hiperoksija. Kod većih dubina susrećemo se još sa pojavom pijanstva dubina kad imamo veći parcijalni pritisakazota. Javlja se na dubinama od 30 metara panaviše.Do trovanja kod ronjenja još može doći ugljen-monoksidom ako je kojim slučajem kod punjenja boce slučajno došao iz ispusnih otvora kompresora u bocu. Ugljen-monoksid ozbiljno umanjuje sposobnost krvi da apsorbujekiseonik.

9. TEGOBE Hiperkapnija – višak CO2 Usled naprezanja mišići stvaraju više CO2 nego što se kroz disajni sistem može osloboditi. nepotpuno izdisanje CO2 i ponovo udisanje Hipokapnija – nedovoljno CO2 Nastaje usled hiperventilacije voljne ili nevoljne (strah, stres). Mozak ‚‚ne oseća‚‚ potrebu za disanjem – uzrokuje padanje nivoa kiseonika u organizmu. u dubini ipak – vezivanje O2, pri izranjanju HIPOKSIJA (ronilac cijanotičan) Trovanje CO

10. Trovanje Kiseonikom Visok nivo oksidanasa u telu, deluje kao slobodni radikal - javlja se u obliku jednoatomnog kiseonika koji se ne vezuje ni sa čim. Povišen parciljalni pritisak kiseonika – ugljen dioksid (šalje signal za disanjem) katalizator za trovanje Kiseonikom . Pijanstvo velikih dubina ili Azotna narkoza Značajno je o kom tkivu se radi, telesna temperatura ali i brzina krvotoka. Kiseonik se mnogo lakše topi u masti nego u vodi, dok tkiva sa bržim protokom bolje će absorbovati / otpuštati AZOT. Spora tkiva zadržavaju ‚‚otopljeni‚‚ azot (hrskavice, tetive, masti). SVAKI GAS GOTOVO MOŽE UZROKOVATI ANESTEZIJU KOD VISOKOG PARCIJALNOG PRITISKA. Smatar se da azot pri dejstvu povišenog parcijalnog pritiska smeta pri prenosu električnih podražaja između nervnih stanica (loša koordinacija, stanje svesti, rasuđivanja). Neki imaju manifestacije pri dubini od 30m a neki od oko 50m.

11. Dekompresiona bolest = DKM + GE Dekompresiona mučnina (DKM), pri izranjanju otopljeni kiseonika koji se oslobađa u drugim tkivima a ne u plućima. Ukoliko se pluća previše rašire i vazduh ulazi u krvne sudove kroz pukotine alveola dolazi do gasne embolije (GE) koja je poznata i kao arterijska gasna embolija, javlja se i gasna embolija moždane aorte ili intravaskularna gasna embolija. Reakcije na promenu pritiska u telesnim šupljinama. Brze traume URON, IZRON Uši, zubi, oči, sinusi, pluća, Gastointestinalna barotrauma... Hipotermija Hipertermija Početak utapanja Grčevi