1 / 24

Javni zajam

Javni zajam. Pojam javnog zajma (duga). Javni zajam predstavlja vanredni prihod države koji nastaje zaduživanjem države kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica

telyn
Download Presentation

Javni zajam

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Javni zajam

  2. Pojam javnog zajma (duga) • Javni zajam predstavlja vanredni prihod države koji nastaje zaduživanjem države kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica • Javni dug je opštiji pojam koji obuhvata i druge obaveze države koje mogu nastati i bez zaduživanja (npr. preuzimanjem privatnih dugova, isplata ratne štete, denacionalizacija i dr.) • Suštinska kakteristika javnog zajma je njegova povratnost • Pozajmljena sredstva se vraćaju uz kamatu • Kamatna stopa na domaći javni dug je po pravilu veća od stope inflacije

  3. Pojam javnog zajma (duga) • Kamatne stope po kojima se zadužuje država su među najnižima u određenoj zemlji, jer je država najmanje rizičan dužnik • Kamatne stope na svetskom tržištu zavise od rizika zemlje kaji se meri njenim kreditnim rejtingom. Slabiji rejting => veće kamatne stope • U slučaju zaduživanje u stranoj valuti pojavljuje se rizik promene kursa, a mogu se pojaviti i platnobilansni problemi

  4. Javni zajam i budžetski deficit • Javni zajam je tesno povezan sa budžetskim deficitom i može se približno definisati kao zbir deficita ostvarenih u prošlosti • Veza između fiskalnog deficita i javnog zajma se može narušiti u sledećim slučajevima: • kada se deficit finansira nekreditnim izvorima (prihodi od prodaje državne imovine i kapitala, donacije i sl.) • kada država preuzima nekreditne obaveze (npr. preuzimanje negarantovnih dugova privrede, restitucija, ratne reparacije i dr.) • kada država ne izmiruje redovno svoje obaveze tj. kada se pojavljuju docnje (slučaj Srbije 90-tih godina)

  5. Javni zajam i imovina države • Javni zajam je deo bilansa stanje države (deo pasive) i njegova protivpozicija u aktivi je imovina države • Sa ekonomskog stanovišta je bitno da li je zaduživanje države praćeno i povećanjem njene imovine za isti iznos • Ukoliko je to slučaj neto imovinska pozicija države (kapital države) se ne menja • Ukoliko to nije slučaj neto imovinska pozcija države se pogoršava tj. njen kapital se smanjuje

  6. Javni dug i Centralna banka • Moderne države se zadužuju kod domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica • Direktno zaduživanje kod Centralne banke je u većini država zakonom zabranjeno ili striktno ograničeno • Centralna banka može indirektno da finansira budžestki deficit kupovinom državnih hartija na finansijskom tržištu • Centralna banka kupuje državne hartije u cilju regulisanja likvidnosti, a ne da bi finansirala budžetski deficit

  7. Istorijski razvoj • U starom i srednjem veku javni zajam se pojavljivao sporadično • Privatna potrošnja vladara i državna potrošnja nisu jasno razgraničeni • Odobravanje zajma je često bilo praćeno davanjem imovine države/vladara u zalog • Nisu bili retki primeri nevraćanja zajma • U modernim (pravnim) državama strogo je Zakonom regulisana procedura zaduživanja države • Države svoje obaveze izmirujuju po pravilu redovno i tretiraju se kao najsigurniji dužnici

  8. Karakteristike javnog zajma • Osnovne karakteristike javnog zajma su • često je destinirani javni prihod, ali to nije dominantno pravilo • vanredni javni prihod • nefiskalni javni prihod • specifična karakteristika u odnosu na druge javne prihode je njegova povratnost • osim pozajmljnih sredstava država plaća i kamatu • javnim zajmom se vrši međugeneracijska raspodela tereta finansiranja države

  9. Uzroci stvaranja javnog zajma • Javni zajam nastaje da bi se finansirao budžetski deficit • Neki od razloga nastanka budžetskog deficita su: • pojava velikih vanrednih rashoda • dugotrajnija neusklađenost redovnih prihoda i rashoda usled: • povećanje državnog intervencionizma (realizacija velikih infrastrukturnih projekata) • povećanje ostalih komponenti rashoda (penzija, plata i dr.) • smanjenja poreskih stopa i ukidanje nekih poreza • vremensko (sezonsko) nepoklapanje javnih rashoda i javnih prihoda - likvidnosni problem • Postoje brojni drugi razlozi usled kojih se može pojaviti budžetski deficit (pad prihoda usled recesije, povećanje evazije i dr.)

  10. Opravdanost zaduživanja države? • Klasična ekonomska teorija ima negativan stav prema javnom zajmu • Osnovni argumenti klasične teorije su: • odsustvo racionalnog gazdovanja državnim prihodima i državnom imovinom • ograničenje privrednog razvoja (istiskivanje privatnih investicija) • mogućnost bankrotskva države • javnim zajmom se teret finansiranja tekućih javnih rashoda prebacuju na buduće generacije • Prethodni stavovi su jednim delom univerzalni, dok drugim delom održavaju specifične karakteristike vremena u kome su nastali (naročito loše upravljanje javnom potrošnjom i dr.)

  11. Opravdanost zaduživanja države? • Stavovi moderne, naročito kejnzijanske, ekonomske teorije o javnom zajmu su znatno pozitivniji • Pozitivan stav ekonomske teorije prema javnom zajmu je naročito prisutan u sledećim slučajevima: • kada se javni zajam koristi za javne investicije tj. kada se neto imovinske pozicija države ne menja • kada je domaća tražnja niska pa se trošenjem sredstava prikupljenih javnim zajmom povećava domača tražnja • Investirana sredstva mogu generisati prihode u budućnosti (npr. naplata putarine, železničkih usluga, komunalnih usluga i dr.) koji se mogu u većoj ili manjoj meri upotrebiti za vraćanje javnog zajma • Javne investcije mogu pozitivno da utiču na privrednu aktivnost i da povećaju budžetske prihode u budućnosti

  12. Opravdnost zaduživanja države? • Zajam dobijen u inostranstvu povećava nacionalnu štednju u periodu kada se koristi (ali smanjuje u periodima kada se vraća) i ne dovodi do istiskivanja privatnih investicija u zemlji (Crowding out efekat) • U vanrednim situacijama moguće je u relativno kratkom roku obezbediti prihode kroz javni zajam • Takođe u savremenoj teoriji se ocenjuje da su stavovi klasične teorije o međugeneracijskoj preraspodeli tereta prenaglašeni • Međutim, bez obzira na stavove ekonomske teorije države se zadužuju kada imaju fiskalni deficit – u suprotnom pojavljuju se docnje u izmirenju obaveza države

  13. Klasifikacija javnog zajma • Javni zajmovi se mogu klasifikovati prema većem broju kriterijuma: • Prema teritorijalnom principu: unutrašnji i spoljni • Prema valuti: zajmovi nominirani u domaćoj i stranoj valuti • Prema metodu i motivu upisa: dobrovoljni, patriotski i prinudni • Prema vremenu vraćanja: kratkoročni (do 1 godine), srednjoročni (1-5 godina) i dugoročni (preko 5 godina) • Prema načinu otplate: rentni i amortizacioni • Prema nivou države: centralni i lokalni • Prema pravnom statusu države i verovatnoći vraćanja duga od strane države: direktni i indirektni (garantovani)

  14. Emisija javnog duga • Država se može zadužiti na dva osnovna načina: • Emisijom hartija od vrednosti • državnih (trezorskih) zapisa - do godinu dana • obveznica – preko godinu dana • Sklapanjem ugovora o javnom zajmu • Upisom u knjigu državnog duga (ovaj metod se retko se koristi) • Emisija hartija od vrednosti može biti direktna i indirektna

  15. Emisija javnog duga • Direktnu emisiju javnog zajma sprovodi sama država, najčešće preko trezora (ovo je čest slučaj sa trezorskim zapisima) • Indirektna emisija se ostvaruje tako da država celu emisiju obveznica prodaje jednoj banci ili konzorcijumu banaka, koje potom preprodaju obveznice zainteresovnim kupcima • Bilo da se radi o direktnoj ili indirektnoj dozvoljena je sekundarna trgovina emitovanim hartijama • U sekundarnoj trgovini može da učestvuje i Centralna banka • Kamatne stope mogu biti fiksne ili promenjive

  16. Direktna emisija Prednosti: Niži troškovi emisije (jedan posrednik manje) Nedostaci: Veća mogućnost neuspeha emisije Nepostojanje stručnih i tehničkih uslova Indirektna emisija: Prednosti: Brže se dolazi do novca Verovatnoća uspeha emisije je veća, ali nije izvesna Nedostaci: Veći troškovi emisije Emisija javnog duga

  17. Emisija javnog duga • Zaduživanje države u formi ugovora o javnom dugu najčešće se ostvaruju u slučaju uzimanja kredita od: • druge države ili grupe država ili • međunarodnih finansijskih organizacija • Ugovor sadrži sve bitne elemente kredita (rok, kamatnu stopu, period počeka, namenu kredita i dr.) • U slučaju kredita koje međunarodne finansijske organizacije odobravaju pod uslovima povoljnijim od tržišnih mogući su određeni uslovi vezani za ekonomsku politiku i reforme • Zaduživanja države upisom u glavnu knjigu javnog duga ostvaruje se na osnovu javne ponude države o uslovima zaduživanja kod pravnih i fizičkih lica • Upisom u glavnu knjigu javnog duga fizička i pravna lica se obavezuju da uplate određeni iznos pod uslovima koje je država ponudila

  18. Amortizacija javnog zajma • Uslovi amortizacije (otplate) javnog zajma su definisani ugovorom ili javnom ponudom države • Uredno servisiranje duga od strane države je uslov za njenu kredibilnost na domaćem i međunarodnom tržištu • Uredno servisiranje duga poboljšava kreditni rejting zemlje i smanjuje troškove zaduživanja (bolji rejting => manja kamatna stopa) • Uredno servisiranje duga od strane države je važan element ukupne finansijske discipline u određenoj zemlji • Države često refinansiraju dugove tj. uzimaju novi kredit da bi vratile stari

  19. Amortizacija javnog duga • Amortizacija javnog duga može biti: • direktna – država isplaćuje javni dug licu koji poseduje državne hartije u skladu sa ugovornim uslovima • Indirektna – država na finansijskom tržištu otupljuje svoje hartije od vrednosti kada joj to odgovara • Ugovorom može biti ograničen ili zabranjen otkup hartija od strane dužnika (države) • ugovorna (automatska) - država otplaćuje dug (kamatu i glavnicu) prema planu amortizacije sadržanom u ugovoru ili ponudi • fakultativna – država redovno plaća kamatu, a glavnicu plaća onda kada joj to finansijske mogućnosti dozvoljavaju • postoje i takvi zajmovi na koje se samo plaća kamata, a glavnica se nikada ne vraća

  20. Konverzija i konsolidacija javnog duga • Pod konverzijom javnog duga podrazumava se promena nekih elemenata javnog duga (kamatna stopa, rok, prenosivost obveznica i dr.) • Konverzija se obično događa u periodima kada su uslovi na tržištu povoljniji za državu nego što su bili u periodu emisije duga • Konverzija je po pravilu dobrovoljna i mogućnost konverzije je obično sadržana u formi opcije u ugovoru o javnom dugu ili u javnoj ponudi • U slučaju dobrovoljne konverzije država može poveriocima ponuditi sledeće opcije: promena uslova servisiranja duga, prevremeno vraćanje preostalog duga ili zadržavanje stare obveznice • Konverzija može biti i prinudna tako što država autonomno promeni uslove servisiranja duga

  21. Konverzija i konsolidacija javnog duga • Konverzija javnog duga može biti: • direktna, kada država smanjuje kamatne stope na javni dug ili • indirektna, kada država ukida ili smanjuje poreske olakšice ili oslobađanja • Pod konsolidacijom javnog duga podrazumeva se objedinjavanje većeg broja zajmova sa različitim uslovima servisiranja u jedan zajam sa jedinstvenim uslovima servisiranja • Konsolidacijom se često produžuje prosečni period servisiranja duga • Konsolidacijom se smanjuje troškovi administriraranja javnog duga, sprečava kamatna arbitraža i dr.

  22. Međugeneracijska raspodela tereta duga • Zaduživanjem države povećava se potrošnja sadašnjih generacija, a smanjuje potrošnja budućih: • buduće generacije moraju da vraćaju dug i to sa kamatom • zaduživanjem države moguće je istiskivanje privatnih investicija usled čega će vraćanje duga u budućnosti biti teže • Negativni efekti na buduće generacije su snažniji ukoliko se zaduživanjem finansira tekuće potrošnja, a ne investicije • Ukoliko se država zadužuje u inostranstvu nema istiskivanja privatnih investicija u periodu povlačenja sredstava, ali će u budućnosti deo domaće štednje odlaziti na vraćanje dugova inostastranstvu • Međugeneracijska raspodela je važnija u slučaju dugoročnih kredita • primer duga po osnovu devizne štednje u Srbiji: deviznu štednju su potrošile generacije tokom 70-tih i 80-tih godina, a vraćaju sadašnje generacije

  23. Održivost javnog duga • Održivost javnog duga podrazumeva: • redovno servisiranje javnog duga i • servisiranje javnog duga ne ugrožava makroekonosmku stabilnost i rast privrede (slučaj Rumunuje za vreme Čaušeskua) • Ne postoje egzaktne formule za određivanje optimalnog ili održivog nivoa javnog duga • Međutim, postoje indikatori održivosti javnog duga: • odnos duga prema BDP (Mastrihtski uslov: dug maksimalno 60% BDP) • odnos fiskalnog deficita prema BDP (Mastrihtski uslov: deficit maksimalno 3% BDP) • odnos izdataka za kamate prema poreskim prihodima, javnim rashodima ili BDP • učešće prirasta duga prema rashodima i dr.

  24. Održivost javnog duga • Analiza održivosti javnog duga zahteva izradu dugoročnih projekcija (20-30 godina) javnih prihoda, rashoda, deficita, BDP, kretanje kursa i dr. • Polazeći od nekog početnog odnosa duga i BDP održivost javnog duga je manja ukoliko je : • inicijalna zaduženost u odnosu na BDP veća • fiskalni deficit u odnosu na BDP u budućnosti veći • realne kamatne stope su veće • rast BDP sporiji • Održivost duga nominiranog u devizama zavisi i od kretanja realnog kursa: • realna aprecijacija nacionalne valute povećava održivost • realna deprecijacija nacionalne valute smanjuje održivost

More Related