KONTROLA SPOLJNE POLITIKE

1. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE

2. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE -Odlučivanje u oblasti spoljne politike svodi se, na donošenje odluke, pravnog akta, kojim se utvrđuju budući pravci akcije. -To znači da kontrola spoljne politike obuhvata sam čin odlučivanja, kao i proces izvršenja. Za totalitarne režime kontrola u sferi odlučivanja, po pravilu se smatra neprihvatljivom jer to predstavlja udarac “suverenoj volji naroda u čije se ime odluke donose”. Za demokratska i otvorena društva to je, međutim, neophodno jer cilj i svake političke demokratije da se uzdigne i proširi do moći pune kontrole.

3. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Postoje dva oblika kontrole: društveno-politička i tehničko-pravna. Prva se svodi na saučestvovanje u donošenju odluka, a zatim podvrgavanja spoljne politike ocjeni od strane javnog menja. Granična linija između saučestvovanja i naknadne kontrole je fluidna, jer se ta dva procesa često prepliću.Glavni agensi društvene kontrole su fundamentalna načela sistema i ideološka orijentacija zemlje, etička naćela, ponegde i religija. Tehničko-pravni oblik kontrole pretpostavlja određen pravni instrumentarij koji obuhvata precizno utvrđenu nadležnost organa, sankcije i puteve za njihovu primjenu.

4. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Postoje zemlje u kojima je kontrola spoljne politike sprovedena efikasno i konzistentno. Zemlje koje su osetile gorčinu totalitarnih režima, Italija i SR Nemačka, vaspostavile sistem parlamentarne kontrole koji vrlo uspešno funkcioniše. Ograničavajuće faktore demokratske kontrole. • Prvi proizlazi iz širine i bogatstva oblika kroz koje se ispoljava politika manifestuvuje.Samo jedan njen deo poprima formalnopravne okvire i izražava se kroz normativne elemente u vidu ugo­vora, deklaracija, memoranduma, itd. Drugi deo ispoljava se kroz zvanične izjave šefova država ili vlada, ministara ino­stranih poslova ili drugih ovlašćenih lica. Takve izjave su pravno relevantne i dokaz ciciljeva i namera države. Treći izražajni oblik su tajne aktivnosti, koje ostaju u najužem krugu. Hruščov — Kenedi u Beču 1963

5. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Čak i u Ujedinjenim nacijama, tj. Savetu bezbednosti pregovori o izuzetno značajnim pitanjima, kao što je bio slučaj sa formulisanjem principa za rešenje bliskoistočne krize, vođeni su u najstrožoj tajnosti. U poratnim godinama kontrola se ponekad suspendovala ili neutralisala kroz ulogu snažne političke ličnosti. Npr. kancelar SR Nemačke Adenauer, predsednik Indije Nehru ili Jugoslavije Josip Broz Tito, držali su čvrsto spoljnu politiku u svojim rukama i ta politika bila je, velikim delom, personalizovana. To se dešavalo i u ranijim periodima istorije. Poslednjih godina širom sveta zabeležen je pad lične politike u oblasti spoljnih odnosa i snažan pritisak javnosti da se ovaj sektor politike podvrgne pod strogu demokratsku kontrolu.

6. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE -Vijetnamski rat izazvao je traumu u nacionalnom biću Amerikanaca, a u Kongresu oštru debatu i zahtev da se ograniči vlast Predsednika u čijim se rukama, po Ustavu, nalazi spoljna politika SAD. -Drugi ograničavajući momenat u kontroli spoljne politike odnosi se na sadržinu pojedinih poteza. Pokrivanje velom tajnosti pravda se potrebom bezbednosti zemlje i očuvanja njenog dostojanstva u svetu. Trojna agresija na Egipat 1956. izazvala je burnu debatu u britanskom Parla­mentu, dovela je do pada vlade i preispitivanja spoljne po­litike zemlje; ipak, u javnosti nikad nije osvetljeno pitanje kako i zašto je doneta odluka o napadu.

7. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Princip Decentralizacije je apsolutizovan kao sredstvo društvene kontrole. Pri današnjim, izuzetno složenim odnosima, u međuna­rodnoj zajednici spoljna politika je veoma daleko od prosječnog građanina. Elementarna pretpostavka za efikasno uključenje u proces odlučivanja je određeni kvantum tehničkih informacija, poznavanje elementarnih činjenica i saznanja. Da bi se obezbedilo kvalitativno učešće javnosti, u procesu izgradnje spoljne politike potrebno je izgraditi stalne komunikacijske kanale između vlade i širih slojeva naroda, na bazi improvizacija i fraza, stalnog i objektivnog obaveštavanja, uz ukazivanje na moguće štetne posledice, ili eventualnosti, koje otuda mogu proizaći.

8. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE -Podruštvljavanje je jedan sociološki pojam sa veoma rastegljivim značenjem. Autori Ustava videli su u njemu temeljnu kategoriju, čak i način uključivanja masa u proces odlučivanja o spoljnoj politici zemlje. Ovakva shvatanja pripadaju normativnom idealizmu za koga, na žalost, nema mjesta u međunarodnim razmerama. Na polju spoljne politike, pri današnjim uslovima, prenošenje vlasti na društvo je neizvodljiva operacija. Normativni idealizam, ili unošenje u pravni poredak ideja kojima je oduzeta mogućnost življenja, obezvređuju i razgrađuju poredak i dovode do demoralizacije masa. Za prosečnog građanina kod nas, koji na svojim plećima nosi teret prezaduženosti, a da nikad nije imao mogućnosti da o tome kaže svoju riječ, jer mu to sam sistem ne omogućava, ili pak onome kome je eksproprisana zemlja za račun druge države, »podruštvljavanje« je sumnjiva manipulativna kategorija.

9. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Pronalaženje najkraćeg puta između organa vlasti i masa, moguće je zavođenjem sistema informacija i kvalifikovanom demokratskom kontrolom u oblasti spoljne politike, uz individualnu odgovornost izvršne vlasti. Najkraća veza između organa vlasti i masa, moguće je zavođenjem sistema informacija i kvalifikovanom demokratskom kontrolom u oblasti spoljne politike, uz individualnu odgovornost izvršne vlasti. Sistem referenduma pokazao se kao uspešno demokratsko rešenje u nizu zemalja.

10. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE -Kanada je prva zemlja u svetu koja je zabiljležila pozitivne rezultate i u proces formulisanja spoljne politike uključila širi krug svojih građana, ne kroz Ustav i zakonske odredbe, ne kroz formule, nego kroz praktičnu delatnost. -Priznajući potrebu tajnosti, Kanada je povukla liniju između diplomatije kao sredstva spoljne politike, gde je zadržan princip diskrecije i spoljne politike kao jednog vida sveukupne politike, gde su u proces formulisanja uključili širi krug političara, poslovne krugove, vojne pred­stavnike i naučne radnike. Pošlo se pri tom od jedne notorne činjenice. Diplomatija je instrumenat politike, korišćen u odnosima između država i kao takva zahteva taktičnost, toleranciju, mogućnost komuniciranja na jednom višem nivou,

11. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Spoljna politika koja danas obuhvata sve vidove ljudskog bitisanja, u fazi svog planiranja, dobrim delom i sprovođenja, zahteva uključenje širih, neprofesionalnih slojeva u ovaj proces. Tu ima i pitanja koja, po prirodi stvari, isključuju javnost, što znači da se problemu mora prići selektivno.

12. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Informisanost javnosti o spoljnoj politici danas je nužnost, pa i preduslov za unutrašnju stabilnost zemlje. Razvoj turizma, saobraćaja itd. zahteva prihvatanje međunarodnih standarda, što znači i obavezu određenog ponašanja građana. Ekonomska saradnja, sama po sebi, znači duboko ulaženje u život zajednice. Kada je Velika Britanija diskretno najavila svoj pristup Zajedničkom tržištu, pregovori su vođeni u najstrožoj tajnosti. Međutim, poslovni krugovi, predstavnici vojne sile, članice Britanske Zajednice naroda,, zahtevali su od vlade Edvarda Hita (Edward Heath) informacije o pregovorima. Vlada je morala izaći iz »poverljivih« okvira, ali joj je to pomoglo da kasnije savlada unutrašnju krizu, koja je izbila povodom pridruživanja Zajedničkom tržištu.

13. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Parlamenti su uvedeni u sferu spoljnih odnosa tek krajem prvog svetskog rata. Po rečima velikog autoriteta u Ovoj oblasti Nikolsona, sve do 1914. čak ni zemlje sa bogatom parlamentarnom tradicijom nisu snabdevale svoja predstavnička tela sa .kontrolnim funkcijama. Danas je to, međutim, postalo opšte pravilo demokratskih sistema, koje ovu funkciju obavljaju negde sa velikim uspehom, npr. u Danskoj, negde sa manjim, npr. u Velikoj Britaniji, a negde to ostaje samo pravilo bez praktičnog efekta, kao, npr. kod nas. U principu kontrolne funkcije postavljaju se po sle- dećem redosledu: »Diplomate, budući da su službenici, pot- činjeni su Ministarstvu inostranih poslova; ministar, bu­dući da je član kabineta potčinjen je Parlamentu; par­lamenti, budući da su predstavnička tela, potčinjeni su su­verenoj volji naroda

14. KONTROLA SPOLJNE POLITIKE Kontrola u odnosu na Skupštinu za utvrđenu spoljnu politiku izražava se kroz političku odgovornost Skupštine prema javnosti, prema ispunjenju i zadovoljenju interesa i potreba društvene zajednice kao celine. Kontrolne funkcije Skupštine mogu se u načelu ostvariti; 1. kroz podnošenje izveštaja o spoljnopolitičkoj delatnosti, 2. ratifikaciju među­narodnih ugovora, 3. kroz postavljanje pitanja od strane delegata, 4. kritiku vlade ili ministara inostranih poslova i 5. izglasavanja nepoverenja vladi. Ratifikacija ugovora jeste metod kontrole. Ali, Skupština nema moć izmena ili dopuna U kontrolni sistem ulazi i Ustavni sud. Pogrešno je verovanje da spoljna politika ulazi u sferu tzv. »čiste« politike. Izlaženje države i njenih organa iz pravnih okvira znači ilegalnost i protupravnost. A i tu bi Ustavni sud trebalo da ima riječ