1 / 108

TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE

TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE. Opsti principi psihologije i sociologije grupe. ……. G R U P A – je visoko organizovana drustvena tvorevina , koja je sastavljena od malog broja pojedinaca koji stoje u uzajamnom odnosu. ………….

sheryl
Download Presentation

TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE Opsti principi psihologije i sociologije grupe

  2. …….. • G R U P A – • je visoko organizovana drustvena tvorevina , • koja je sastavljena od malog broja pojedinaca koji stoje u uzajamnom odnosu.

  3. ………… • Grupa se sastoji od clanova medjusobno povezanih osecanjima i razumom, • sto clanovi ispoljavaju jedan za drugog. - svaki od clanova u grupi je diferenciran i vrsi neku funkciju

  4. Muzafer Sherif (1916-1982) “tehnicka definicija” grupe Socijana jedinica sastavljena od izvesnog broja pojedinaca koji su u interakciji jedni sa drugima koji postuju : • - Zajednicke motive i ciljeve; • - Prihvacenu podelu rada odn. uloga, • - Uspostavljeni status (socijalni rang, dominacija) u relacijama; • - Prihvacene norme i vrednosti sa preporukama tema znacajnih za grupu; • - Razvoj prihvatljivih sankcija (nagrade i kazne), ako i/ili kad se norme postuju ili krse

  5. SOCIOLOGIJA GRUPE…… ……..bavi se pitanjem • Koja su to ubikvitarna i univerzalna socijalna ponasanja, ali koja se ne ispoljavaju tako”tehnicki” jasno kako ih je Sherif opisao u svojih pet elemenata??

  6. ….. TO SU: • A.Teritorijalna ponasanja i • B.Ponasanja dominatnosti …su univerzalna ponasanja kod ljudi i …imaju znacenje opstih osobina ….Smatraju se za vrlo pozeljna ponasanja (ponekad do nivoa divljenja),

  7. … Teritorijalnost i dominantnost • su bazicna, primarna i doboro proucena socijalna ponasanja kod mnogih zivotinja ukljucujuci ljude i dr. primate. • Te dve kategorije socijalnog ponasanja mogu se razmatrati kao evolutivno i razvojno izjednaceni i kao dubinski povezane. • Tesko je praviti observaciju jednog tog ponasanja bez komentarisanja onog drugog. • Ipak, oni se jasno razlikuju,

  8. …… Ova socijalna ponasanja imaju specijalnu ulogu u studijama grupa: ……ona su nuzna prethodnica u formiranju grupa.

  9. Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja • TERITORIJA je na pocetku bila identifikovana kao fizicki prostor koji moze biti jasno oznacen od strane pojedinca ili formiranog para.

  10. …. • Taj prostor se potom moze braniti, ponekad sasvim snazno i energicno, a kad bude osvojena/izgubljena /napustena od vlasnika, pojavljuju se snazne tendencije da se ona povrati.

  11. ……… • Teritorije takodje mogu biti pod trazenjem ,pod sporom ili u posedovanju razlicitih skupina ljudi kao sto su pojedinci, ali I porodice, plemena, ili nacije

  12. ….ponasanja teritorijalnosti • Ponasanje vezano za gnezdo kod ptica, • lovna teritorija kod vukova ili • vlasnistvo nad kucom kod ljudi

  13. …vlasnistvo… • ne ukljucuje samo ljudske objekte kao sto su prijatelji, supruznici, deca, • vec i domace zivotinje, • kucne ljubimce svih vrsta i • fizicke objekte kao sto su: igracke, nakit, automobili i • …ali i golf klubovi I dr…

  14. To takodje moze da znaci u jednom znatno sirem smislu…. ….sve ono sto je povezano sa licnoscu ili sa grupom. • To ukljucuje i neopipljive stvari kao sto je - podrucje posla, - firma u kojoj se radi - trzisne akcije, - socijalna scena, - kontakti i - nacin kako osoba ili grupe prikazuju sebe.

  15. …….. • (sve te)Teritorije se snazno brane. • Kada se one izgube, prodaju, budu ukradene, zarobljene ili osvojene kod ljudi to izaziva • snazno osecanje gubitka, vrlo srodno depresiji i izaziva i osecanje ljutnje, besa. • cak i kod “neopipljivih stvari”

  16. ….. • Tokom dugog perioda evolucije, ljudska vrsta razvila je vrlo komplikovan sistem teritorijalnih ponasanja • od socijalnih relacija medju osobama • preko posedovanja zemlje, • nekretnina i • fizickih objekata(pokretna imovina).

  17. Posredstvom govornog i pisanoog jezika………. …teritorijalno ponasanje se moze prosiriti na abstraktne i simbolicne objekte i ideje kao sto su: • religija • skole, • vrednosne norme • pravne norme • posao • U psihodinamici grupe ima mnogo elemenata ovako definisaong teritorijalnog ponasnja

  18. ………… Drugi oblik univerzalnog ponasanja je • PONASANJE DOMINATNOSTI

  19. Prepoznavanje dominantnog ponasanja kroz postojanje • hijerarhija • autoritet, • razlike u moci , • u intelektu i obrazovanju • u socijalnom rangu kod ljudi Ponasanja dominatnosti identifikovana su kroz literaturu i istoriju.

  20. ……….. • Najjednostavniji marker dominantnosti je to da je jednoj osobi dozvoljeno da radi nesto sto drugoj osobi nije dopusteno. • To moze biti i napr.: odluka da se glasanjem jedna osoba odstrani iz grupe ili nesto jos gore. • Agresija i borba su markeri odsustva uspostavljenog socijalnog reda dominacije (to ukljucuje i politiku).

  21. Medjutim………….. • u malim grupama, moze postojati • sistem u kome NEMA dominacije, - • ako je grupa sastavljena od ljudi koji ne zele da trpe pokusaj bilo koga da stekne dominaciju na drugima. • Mirna koegzistencija je marker postojanja stabilnog reda dominacije

  22. Ljudska drustva su vrlo kreativno osmislila i racionalizovali atribute dominantnosti… • kroz uniforme, • titule, • oznake ranga, • ton govora, • oblik obracanja, • namestaj u kancelariji, • velicina bankovnog racuna, • vrsta automobila,

  23. …. • Porodicaje korisna, prijateljska, bliska i edukativna socijalna struktura koja korisiti interakcijski model teritorije i dominacije • Primeri ponasanja porodicne teritorijalnosti i dominantnosti *d

  24. Prateci razvoj ovih univerzalnih socijalnih ponasanja • - ponasanja teritorijalnosti i • - ponasanja dominacije – …..moze se postici jasnoca razumevanja - Razvoja grupe - funkcionisanja grupe - efikasnosti (produktivnosti) grupe

  25. POJEDINAC I GRUPA • ponasanje pojedinca u velikoj meri odredjeno je stanjem u okruzenju u kojem se nalazi (napr. deca u razredu ili na sastanku vrsnjacke grupe) • i obrnuto,- ponasanje , delovanje, pojedinca odrazava se u celokupnoj slici jedne grupe (Djenova)

  26. ………… • medjutim, grupa se ne moze shvatiti samo na osnovu osobina pojedinaca ucesnika/clanova grupe • Grupa nije jednostavna suma, niti linearna rezultanta samo individualnih karakteristika njenih clanova • grupa je - “organizam”; “ zivi sistem”,”mreza relacija”

  27. …….. Vec je receno: • Pojedinac je u grupi upleten u mrezu uzajamnih odnosa, uticaja i interakcija • Taj “sistem odnosa” u okruzenju pojedinca/zajednici tj.grupi - do odredjene meresputava/podstice njegovu slobodu odlucivanja i kretanja

  28. ……………… Naime, • u grupi pojedinac ne moze preduzeti nista, a da to nema uticaja na druge, da ne pogodi ostale clanove grupe • To znaci i samo je po sebi razumljivo, - da clanovi grupe teze da uticu na njegovo delovanje i na njegovo ponasanja (cirkularni model)

  29. ……. • Dakle ni jedan pojedinac u grupi ne uziva neogranicenu slobodu • Istovremeno ni jedan pojedinac u grupi nije prepusten sam/a sebi

  30. ….. • U svim grupama obrazuje se neka ”norma”, clanovi grupe trude se da se u grupnoj povezanosti “drze te norme” • Ako se clanovi grupe ne ponasaju « u skladu sa normom », - ostaju u poziciji autsajdera, na ivici grupe - Ili ce izgubiti kontakt sa grupom

  31. Sta obezbedjuje prihvatanje normi? iskustvo zdrave grupe koja je centrirana oko roditelja • obezbedjuje razumevanje normi i ogranicenja u odnosu sa drugima • znacajna osnova za rano saznavanje prirodnih sloboda i ogranicenja • Zdrava vs. Uskracujuca porodica

  32. ……… • Problem slobode: ispoljava se u naizmenicnoj igri - teznji pojedinca i - zahteva i potreba grupe

  33. ……… • Sloboda se sastoji u savladavanju onoga sto joj se suprotstavlja i • ona predstavlja obecanje. • Ali ako je sloboda proizisla iz borbe protiv pritisaka prirodne prisile, pokazace se da ona(sloboda) ne moze postojati bez reda.

  34. ……………. • Na pocetku SLOBODE nalazi se ,dakle, prepreka koja joj se suprotstavlja. - to je p o r e d a k . • Ta dijalekticka suprotstavljenost slobode i poretka znaci potrebu borbe, koja s l o b o d i n i k a d • n e d o p u s t a d a p o s t o j i n e g o u v e k s a m o d a n a s t a j e .

  35. ……… • Vidimo da princip poretka postaje neprimetno protivnik slobode, • Mdjt.: • tamo gde poredak gubi svoje polarno jedinstvo sa slobodom, • sloboda gubi svoje polarno jedinstvo sa poredkom. • (krut,nehuman poredak,diktatura vs.haos)

  36. ……. • U tom raspadanju(tog izgubljenog jedinstva) – gubi se sloboda, • u njemu (raspadanju) ona(sloboda) sama sebe unistava u bezoblicju razorene dinammike (G.Bally)

  37. « autokineticki fenomen » (Scheriff) • ilustracija postojanja razlike u ponasanju u grupnoj situaciji i u pojedinacnoj situaciji • Tendencija konvergentnim sudovima(prilagodjeni sudovi ostaju i kad se ispitivanje nastavi u pojedinacnoj situaciji) • Neurobiohemijski /neuropsiholoski uslovljeno • Kako to razumeti? • M.Bowen

  38. 1.Tendencija razvijanja jedinstvenih ujednacenih stavova …i misljenja u grupi • “Normativne sile”  uniformnost u misljenju i konformizam 2.Tendencija rasipanja (divergencije) slabi sa trajanjem postojanja grupe • tendencija rasipanja tezi « 0 »

  39. Mdjt.- moguca je pojava razlicitih misljenja  « p o l a r i z a c i j a » (Hoffstater), predstavlja samo prividan izuzetak od pravila « konvergencije » Naime, proces konvergencije misljenja odvija se u dve grupne celine unutar jedne grupe, - pri cemu ni jedna ne moze odobriti misljenje druge, - a teskoce imaju i « neutralni » clanovi

  40. Dakle, konvergencija ima dve mogucnosti : 1. koncentracija ,uniformnost i homogenizacija grupe i, 2. polarizacija, • sa mogucnoscu pomeranja ekstremnih misljenja ka periferiji grupnog toka ili • pretecim raspadanjem celokupne grupe

  41. GRUPNA DINAMIKA Prihvatajuci ocekivanja i obaveze koji su u vezi sa clanstvom u grupi clanovi dele i neki zajednicki identitet.. Tako pokazuju izvestan stepen socijalne kohezije, cime postaju vise nego prost zbir pojedinaca (kao sto su napr.: ljudi koji cekaju autobus)

  42. ………. Grupna dinamika je studija grupe, a takodje i opsti termin za grupni proces Prvi i osnovni zadatak grupe je formiranje i opstajanje grupe

  43. Opstajanje i funkcionisanje grupe ostvaruje se kroz dve vrste aktivnosti …1.Aktivnosti usmerene na ostvarenje zadataka grupe(ostvarenje delatnosti radi koje je grupa formirana napr:Radna grupa) • 2.Aktivnosti usmerene na odrzanje grupe(solidarnost, kohezivnost, konflikti pod kontrolom)

  44. Kohezivnost je slozen grupni fenomen • Privlacnost grupe za njene clanove • Jedinstvo clanova u raznim temama i pitanjima • Stepen koordinacije clanova u izvrsavanju zadataka • Stepen motivacije da izvrse zadatak • Moral grupe kroz sistem vrednosti

  45. Kohezivnost je odredjena medjudejstvom izvora  efekata • “rezultanta svih snaga koje deluje na clanove da ostanu u grupi”(Festinger) • Vodja kao izvor kohezivnosti • Identifikacija clanova sa grupom iskazuje se zamenicom “mi”, a ne “ja”- • Lojalnost prema drugim clanovima grupe

  46. Grupni odnosi formiraju se kroz strukturu grupe. • Struktura je relativno stalanraspored delova grupe koji su uzajamno povezani u nekoj relativno stabilnoj celini

  47. Grupna struktura • ukazuje na to kako je grupe organizovana Ko? Kada? Kako? • Ima li lidera ? • Postoji li hijerarhijska organizacija? • Da li su jasno definisana grupna pravila? • Da li postoji rigorozno observiranje i pracenje rada grupe?

  48. Struktura grupe – ……..socioloski pristup *P o z i c i j e u g r u p I • Mesta u grupi koja zauzimaju clanovi da bi mogli, da obavljaju odredjene aktivnosti , - da bi se grupa odrzala/opstala - da bi grupa mogla da ostvari odredjeni cilj

  49. Struktura grupe…..socijalno psiholoski pristup.. ** s i s t e m u l o g a • Uloga je vezana za odredjeno ocekivano ponasanje pojedinca koje se zahteva za odredjenu poziciju u grupi • Ponasanja koja obezbedjuju ostvarenje ciljeva grupe su u realnosti komplikovanija • Dakle, ponasanja nisu shematizovana

  50. STRUKTURA NE MOZE BITI STABILNA, A POGOTOVO NE KRUTA,ALI NE MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA ONA JE • SISTEM relativno stabilnih POZICIJA I ULOGA UNUTAR promenljive GRUPNE INTERAKCIJE

More Related