Teorijske osnove supervizije
Download
1 / 108

TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE - PowerPoint PPT Presentation


  • 132 Views
  • Uploaded on

TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE. Opsti principi psihologije i sociologije grupe. ……. G R U P A – je visoko organizovana drustvena tvorevina , koja je sastavljena od malog broja pojedinaca koji stoje u uzajamnom odnosu. ………….

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE' - sheryl


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Teorijske osnove supervizije

TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE

Opsti principi psihologije i sociologije grupe


……..

  • G R U P A –

  • je visoko organizovana drustvena

    tvorevina ,

  • koja je sastavljena od malog broja pojedinaca koji stoje u uzajamnom odnosu.


…………

  • Grupa se sastoji od clanova medjusobno povezanih osecanjima i razumom,

  • sto clanovi ispoljavaju jedan za drugog.

    - svaki od clanova u grupi je diferenciran i vrsi neku funkciju


Muzafer sherif 1916 1982 tehnicka definicija grupe
Muzafer Sherif (1916-1982) “tehnicka definicija” grupe

Socijana jedinica sastavljena od izvesnog broja pojedinaca koji su u interakciji jedni sa drugima koji postuju :

  • - Zajednicke motive i ciljeve;

  • - Prihvacenu podelu rada odn. uloga,

  • - Uspostavljeni status (socijalni rang, dominacija) u relacijama;

  • - Prihvacene norme i vrednosti sa preporukama tema znacajnih za grupu;

  • - Razvoj prihvatljivih sankcija (nagrade i kazne), ako i/ili kad se norme postuju ili krse


Sociologija grupe
SOCIOLOGIJA GRUPE……

……..bavi se pitanjem

  • Koja su to ubikvitarna i univerzalna socijalna ponasanja, ali koja se ne ispoljavaju tako”tehnicki” jasno kako ih je Sherif opisao u svojih pet elemenata??


To su
….. TO SU:

  • A.Teritorijalna ponasanja i

  • B.Ponasanja dominatnosti

    …su univerzalna ponasanja kod ljudi i

    …imaju znacenje opstih osobina

    ….Smatraju se za vrlo pozeljna ponasanja (ponekad do nivoa divljenja),


Teritorijalnost i dominantnost
Teritorijalnost i dominantnost

  • su bazicna, primarna i doboro proucena socijalna ponasanja kod mnogih zivotinja ukljucujuci ljude i dr. primate.

  • Te dve kategorije socijalnog ponasanja mogu se razmatrati kao evolutivno i razvojno izjednaceni i kao dubinski povezane.

  • Tesko je praviti observaciju jednog tog ponasanja bez komentarisanja onog drugog.

  • Ipak, oni se jasno razlikuju,


……

Ova socijalna ponasanja imaju specijalnu ulogu u studijama grupa:

……ona su nuzna prethodnica u formiranju grupa.


Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja
Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja

  • TERITORIJA je na pocetku bila identifikovana kao fizicki prostor koji moze biti jasno oznacen od strane pojedinca ili formiranog para.


….

  • Taj prostor se potom moze braniti, ponekad sasvim snazno i energicno, a kad bude osvojena/izgubljena /napustena od vlasnika, pojavljuju se snazne tendencije da se ona povrati.


………

  • Teritorije takodje mogu biti pod trazenjem ,pod sporom ili u posedovanju razlicitih skupina ljudi kao sto su pojedinci, ali I porodice, plemena, ili nacije


Ponasanja teritorijalnosti
….ponasanja teritorijalnosti

  • Ponasanje vezano za gnezdo kod ptica,

  • lovna teritorija kod vukova ili

  • vlasnistvo nad kucom kod ljudi


Vlasnistvo
…vlasnistvo…

  • ne ukljucuje samo ljudske objekte kao sto su prijatelji, supruznici, deca,

  • vec i domace zivotinje,

  • kucne ljubimce svih vrsta i

  • fizicke objekte kao sto su: igracke, nakit, automobili i

  • …ali i golf klubovi I dr…


To takodje moze da znaci u jednom znatno sirem smislu
To takodje moze da znaci u jednom znatno sirem smislu….

….sve ono sto je povezano sa licnoscu ili sa grupom.

  • To ukljucuje i neopipljive stvari kao sto je

    - podrucje posla,

    - firma u kojoj se radi

    - trzisne akcije,

    - socijalna scena,

    - kontakti i

    - nacin kako osoba ili grupe prikazuju sebe.


……..

  • (sve te)Teritorije se snazno brane.

  • Kada se one izgube, prodaju, budu ukradene, zarobljene ili osvojene kod ljudi to izaziva

  • snazno osecanje gubitka, vrlo srodno depresiji i izaziva i osecanje ljutnje, besa.

  • cak i kod “neopipljivih stvari”


…..

  • Tokom dugog perioda evolucije, ljudska vrsta razvila je vrlo komplikovan sistem teritorijalnih ponasanja

  • od socijalnih relacija medju osobama

  • preko posedovanja zemlje,

  • nekretnina i

  • fizickih objekata(pokretna imovina).


Posredstvom govornog i pisanoog jezika
Posredstvom govornog i pisanoog jezika……….

…teritorijalno ponasanje se moze prosiriti na abstraktne i simbolicne objekte i ideje kao sto su:

  • religija

  • skole,

  • vrednosne norme

  • pravne norme

  • posao

  • U psihodinamici grupe ima mnogo elemenata ovako definisaong teritorijalnog ponasnja


…………

Drugi oblik univerzalnog ponasanja je

  • PONASANJE DOMINATNOSTI


Prepoznavanje dominantnog ponasanja kroz postojanje
Prepoznavanje dominantnog ponasanja kroz postojanje

  • hijerarhija

  • autoritet,

  • razlike u moci ,

  • u intelektu i obrazovanju

  • u socijalnom rangu kod ljudi

    Ponasanja dominatnosti identifikovana

    su kroz literaturu i istoriju.


………..

  • Najjednostavniji marker dominantnosti je to da je jednoj osobi dozvoljeno da radi nesto sto drugoj osobi nije dopusteno.

  • To moze biti i napr.: odluka da se glasanjem jedna osoba odstrani iz grupe ili nesto jos gore.

  • Agresija i borba su markeri odsustva uspostavljenog socijalnog reda dominacije (to ukljucuje i politiku).


Medjutim
Medjutim…………..

  • u malim grupama, moze postojati

  • sistem u kome NEMA dominacije, -

  • ako je grupa sastavljena od ljudi koji ne zele da trpe pokusaj bilo koga da stekne dominaciju na drugima.

  • Mirna koegzistencija je marker postojanja stabilnog reda dominacije


Ljudska drustva su vrlo kreativno osmislila i racionalizovali atribute dominantnosti
Ljudska drustva su vrlo kreativno osmislila i racionalizovali atribute dominantnosti…

  • kroz uniforme,

  • titule,

  • oznake ranga,

  • ton govora,

  • oblik obracanja,

  • namestaj u kancelariji,

  • velicina bankovnog racuna,

  • vrsta automobila,


…. racionalizovali atribute dominantnosti…

  • Porodicaje korisna, prijateljska, bliska i edukativna socijalna struktura koja korisiti interakcijski model teritorije i dominacije

  • Primeri ponasanja porodicne teritorijalnosti i dominantnosti *d


Prateci razvoj ovih univerzalnih socijalnih ponasanja
Prateci razvoj ovih univerzalnih socijalnih ponasanja racionalizovali atribute dominantnosti…

  • - ponasanja teritorijalnosti i

  • - ponasanja dominacije –

    …..moze se postici jasnoca razumevanja

    - Razvoja grupe

    - funkcionisanja grupe

    - efikasnosti (produktivnosti) grupe


Pojedinac i grupa
POJEDINAC I GRUPA racionalizovali atribute dominantnosti…

  • ponasanje pojedinca u velikoj meri odredjeno je stanjem u okruzenju u kojem se nalazi (napr. deca u razredu ili na sastanku vrsnjacke grupe)

  • i obrnuto,- ponasanje , delovanje, pojedinca odrazava se u celokupnoj slici jedne grupe (Djenova)


………… racionalizovali atribute dominantnosti…

  • medjutim, grupa se ne moze shvatiti samo na osnovu osobina pojedinaca ucesnika/clanova grupe

  • Grupa nije jednostavna suma, niti linearna rezultanta samo individualnih karakteristika njenih clanova

  • grupa je - “organizam”; “ zivi sistem”,”mreza relacija”


Vec je receno
…….. racionalizovali atribute dominantnosti…Vec je receno:

  • Pojedinac je u grupi upleten u mrezu uzajamnih odnosa, uticaja i interakcija

  • Taj “sistem odnosa” u okruzenju pojedinca/zajednici tj.grupi - do odredjene meresputava/podstice njegovu slobodu odlucivanja i kretanja


Naime
……………… racionalizovali atribute dominantnosti…Naime,

  • u grupi pojedinac ne moze preduzeti nista, a da to nema uticaja na druge, da ne pogodi ostale clanove grupe

  • To znaci i samo je po sebi razumljivo,

    - da clanovi grupe teze da uticu na njegovo delovanje i na njegovo ponasanja (cirkularni model)


……. racionalizovali atribute dominantnosti…

  • Dakle ni jedan pojedinac u grupi ne uziva neogranicenu slobodu

  • Istovremeno ni jedan pojedinac u grupi nije prepusten sam/a sebi


….. racionalizovali atribute dominantnosti…

  • U svim grupama obrazuje se neka ”norma”, clanovi grupe trude se da se u grupnoj povezanosti “drze te norme”

  • Ako se clanovi grupe ne ponasaju

    « u skladu sa normom »,

    - ostaju u poziciji autsajdera, na ivici grupe

    - Ili ce izgubiti kontakt sa grupom


Sta obezbedjuje prihvatanje normi
Sta obezbedjuje prihvatanje normi? racionalizovali atribute dominantnosti…

iskustvo zdrave grupe koja je centrirana oko roditelja

  • obezbedjuje razumevanje normi i ogranicenja u odnosu sa drugima

  • znacajna osnova za rano saznavanje prirodnih sloboda i ogranicenja

  • Zdrava vs. Uskracujuca porodica


……… racionalizovali atribute dominantnosti…

  • Problem slobode:

    ispoljava se u naizmenicnoj igri

    - teznji pojedinca i

    - zahteva i potreba grupe


……… racionalizovali atribute dominantnosti…

  • Sloboda se sastoji u savladavanju onoga sto joj se suprotstavlja i

  • ona predstavlja obecanje.

  • Ali ako je sloboda proizisla iz borbe protiv pritisaka prirodne prisile, pokazace se da ona(sloboda) ne moze postojati bez reda.


……………. racionalizovali atribute dominantnosti…

  • Na pocetku SLOBODE nalazi se ,dakle, prepreka koja joj se suprotstavlja. - to je p o r e d a k .

  • Ta dijalekticka suprotstavljenost slobode i poretka znaci potrebu borbe, koja s l o b o d i n i k a d

  • n e d o p u s t a d a p o s t o j i n e g o u v e k s a m o d a n a s t a j e .


……… racionalizovali atribute dominantnosti…

  • Vidimo da princip poretka postaje neprimetno protivnik slobode,

  • Mdjt.:

  • tamo gde poredak gubi svoje polarno jedinstvo sa slobodom,

  • sloboda gubi svoje polarno jedinstvo sa poredkom.

  • (krut,nehuman poredak,diktatura vs.haos)


……. racionalizovali atribute dominantnosti…

  • U tom raspadanju(tog izgubljenog jedinstva) – gubi se sloboda,

  • u njemu (raspadanju) ona(sloboda) sama sebe unistava u bezoblicju razorene dinammike

    (G.Bally)


Autokineticki fenomen scheriff
« autokineticki fenomen » (Scheriff) racionalizovali atribute dominantnosti…

  • ilustracija postojanja razlike u ponasanju u grupnoj situaciji i u pojedinacnoj situaciji

  • Tendencija konvergentnim sudovima(prilagodjeni sudovi ostaju i kad se ispitivanje nastavi u pojedinacnoj situaciji)

  • Neurobiohemijski /neuropsiholoski uslovljeno

  • Kako to razumeti?

  • M.Bowen


1 tendencija razvijanja jedinstvenih ujednacenih stavova
1.Tendencija razvijanja jedinstvenih ujednacenih stavova racionalizovali atribute dominantnosti…

…i misljenja u grupi

  • “Normativne sile”  uniformnost u misljenju i konformizam

    2.Tendencija rasipanja (divergencije) slabi sa trajanjem postojanja grupe

  • tendencija rasipanja tezi « 0 »


Mdjt moguca je pojava razlicitih misljenja
Mdjt.- moguca je pojava razlicitih misljenja racionalizovali atribute dominantnosti…

« p o l a r i z a c i j a » (Hoffstater),

predstavlja samo prividan izuzetak od pravila « konvergencije »

Naime, proces konvergencije misljenja odvija se u dve grupne celine unutar jedne grupe,

- pri cemu ni jedna ne moze odobriti misljenje druge,

- a teskoce imaju i « neutralni » clanovi


Dakle konvergencija ima dve mogucnosti
Dakle, konvergencija ima dve mogucnosti : racionalizovali atribute dominantnosti…

1. koncentracija ,uniformnost i homogenizacija grupe i,

2. polarizacija,

  • sa mogucnoscu pomeranja ekstremnih misljenja ka periferiji grupnog toka ili

  • pretecim raspadanjem celokupne grupe


Grupna dinamika
GRUPNA DINAMIKA racionalizovali atribute dominantnosti…

Prihvatajuci ocekivanja i obaveze koji su u vezi sa clanstvom u grupi clanovi dele i neki zajednicki identitet..

Tako pokazuju izvestan stepen socijalne kohezije, cime postaju vise nego prost zbir pojedinaca (kao sto su napr.: ljudi koji cekaju autobus)


………. racionalizovali atribute dominantnosti…

Grupna dinamika je studija grupe,

a takodje i opsti termin za grupni proces

Prvi i osnovni zadatak grupe je formiranje i opstajanje grupe


Opstajanje i funkcionisanje grupe ostvaruje se kroz dve vrste aktivnosti
Opstajanje i funkcionisanje grupe ostvaruje se kroz dve vrste aktivnosti

…1.Aktivnosti usmerene na ostvarenje zadataka grupe(ostvarenje delatnosti radi koje je grupa formirana napr:Radna grupa)

  • 2.Aktivnosti usmerene na odrzanje grupe(solidarnost, kohezivnost, konflikti pod kontrolom)


Kohezivnost je slozen grupni fenomen
Kohezivnost vrste aktivnosti je slozen grupni fenomen

  • Privlacnost grupe za njene clanove

  • Jedinstvo clanova u raznim temama i pitanjima

  • Stepen koordinacije clanova u izvrsavanju zadataka

  • Stepen motivacije da izvrse zadatak

  • Moral grupe kroz sistem vrednosti


Kohezivnost je odredjena medjudejstvom izvora efekata
Kohezivnost je odredjena medjudejstvom izvora vrste aktivnosti efekata

  • “rezultanta svih snaga koje deluje na clanove da ostanu u grupi”(Festinger)

  • Vodja kao izvor kohezivnosti

  • Identifikacija clanova sa grupom iskazuje se zamenicom “mi”, a ne “ja”-

  • Lojalnost prema drugim clanovima grupe


Grupni odnosi formiraju se kroz strukturu grupe
Grupni odnosi formiraju se kroz vrste aktivnostistrukturu grupe.

  • Struktura je relativno stalanraspored delova grupe koji su uzajamno povezani u nekoj relativno stabilnoj celini


Grupna struktura
Grupna struktura vrste aktivnosti

  • ukazuje na to kako je grupe organizovana

    Ko? Kada? Kako?

  • Ima li lidera ?

  • Postoji li hijerarhijska organizacija?

  • Da li su jasno definisana grupna pravila?

  • Da li postoji rigorozno observiranje i pracenje rada grupe?


Struktura grupe socioloski pristup
Struktura grupe – vrste aktivnosti……..socioloski pristup

*P o z i c i j e u g r u p I

  • Mesta u grupi koja zauzimaju clanovi da bi mogli, da obavljaju odredjene aktivnosti ,

    - da bi se grupa odrzala/opstala

    - da bi grupa mogla da ostvari odredjeni cilj


Struktura grupe socijalno psiholoski pristup
Struktura grupe vrste aktivnosti…..socijalno psiholoski pristup..

** s i s t e m u l o g a

  • Uloga je vezana za odredjeno ocekivano ponasanje pojedinca koje se zahteva za odredjenu poziciju u grupi

  • Ponasanja koja obezbedjuju ostvarenje ciljeva grupe su u realnosti komplikovanija

  • Dakle, ponasanja nisu shematizovana


Struktura ne moze biti stabilna a pogotovo ne kruta ali ne moze biti ni previse otvorena
STRUKTURA NE MOZE BITI STABILNA, A POGOTOVO NE KRUTA,ALI NE MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

ONA JE

  • SISTEM relativno stabilnih POZICIJA I ULOGA UNUTAR promenljive GRUPNE INTERAKCIJE


Postoje dve osnovne strukture
Postoje MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA dve osnovne strukture

I. propisani/potrebni sistem pozicija i uloga

II. Stvarni/realni sistem pozicija i uloga

- Oni nisu medjusobno nezavisni

- Realna struktura uvek zavisi od propisanih i zahtevanih pozicija i uloga


…… MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

Suvise velika razlika izmedju

propisanih i stvarnih pozicija i uloga

ugrozava grupu


Stvarni sistem polozaja i uloga
Stvarni sistem polozaja i uloga MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • Ne podudara se sa propisanim

  • To je ostvarena ili stvarna struktura

  • Formira se kroz raznovrsne sadrzaje grupnih interakcija

  • S obzirom na moc

  • Komunikacijska struktura

  • Afektivna ---

  • Statusna ---


Vodjstvo u grupi
VODJSTVO U GRUPI MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • …kad takav polozaj nije unapred odredjen on se u procesu strukturacije grupe formira medju prvima

  • …predstavlja izrazeniji uticaj pojedinih clanova grupe na ostale clanove

  • …vodje postoje u svim strukturisanim I nestrukturisanim grupama

  • V.BaP


Vodja grupe
VODJA GRUPE MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • Zauzima poseban polozaj i

  • Ima posebnu ulogu u grupi

  • Omogucuje mu/joj veci uticaj na ostale clanove grupe


Grupe pojedinaca komiteti timovi ili neka druga vrsta grupe
Grupe pojedinaca MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA (komiteti, timovi ili neka druga vrsta grupe)

prolaze kroz odredjene predvidljive faze, koje se odvjaju kao

funkcija odredjnog broja varijabli:

1.- odredjivanje ili preuzimanje uloge koju svaki clan tezi da odigra

2.- pojava prirodnih lidera

3.- pojava pojedinaca koji ce posluziti kao izvor informacija


…………. MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • Vodja grupe ima odgovornost da grupu odrzi u zajednickom radu,-

  • On/ona treba da

  • dobro poznaje faze grupnog procesa

    - poseduje vestinu koriscenja tih faza da bi formirao produktivnu, kohezivnu grupu ili tim


Grupne emocije
Grupne emocije MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • Svaka grupa ljudi poseduje sirok opseg kvaliteta i karakteristika koje je diferenciraju od drugih grupa

  • Jedan aspekt kvaliteta grupe su emocionalne karakteristike

  • raspolozenje, osecanja,afektivne predispozicije(temperament,narav)

    Odredjene su kroz:

    - Osobine clanova grupe

    - Kohezivnost

    - Izvodjenje grupnih aktivnosti


I pristup grupa kao cellina
I. pristup “grupa kao cellina” MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • - grupa ima svoju emocionalnu egzistenciju kao entitet izdvojen od emocionalnih karakteristika pojedinacnih clanova od kojih je sastavljena

  • Grupa nije prost zbir…..

    A.Grupne emocije kao snazna sila koja oblikuje osecanja pojedinaca

    B.Grupne emocije kao norma nametnutih osecanja i ekspresije

    C.Grupne emocije kao povezujuca snaga grupe

    D.Grupne emocije kao indikator razvojne faze grupe


A grupne emocije kao snazna sila koja oblikuje osecanja pojedinaca
A. MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA Grupne emocije kao snazna sila koja oblikuje osecanja pojedinaca

  • Le Bon&Frojd

  • radi se o opstem uticaju gomile(mase) kao grupe koja deluje tako da clanovi grupe “osecaju, misle i cine”

  • d r u g a c i j e nego da su bili izolovani pojedinci.

  • Utvrdjeno je da pripadanje gomili doprinosi da ljudi postupaju e k s t r e m n o.

  • intenzivno i jednoobrazno osecanje stvara nezaustavljiv tok i prouzrokuje da ljudi budu emocionalno izbrisani kao pojedinci pri pridruzivanju grupnoj atmosferi.

  • EFEKT GRUPE PROUZROKUJE JEDNU PRETERANU EMOCIJU


B grupne emocije kao norma nametnutih osecanja i ekspresije
B.Grupne emocije kao norma MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA nametnutih osecanja i ekspresije

  • normativne snage grupe uticu na clanove i na njihovo emocionalno ponsanje, odredjujuci

  • *normativ o kolicini emocionalne ekspresije,

  • *koje je emocije najbolje osecati.

    Grupne norme kontrolisu koje emocije ce se (ili bar koje bi trebalo) da se ispoljavaju u specificnoj situaciji u skladu sa najboljim interesima i ciljevima grupe.


….B…….. MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

Norme pomazu u diferencijaciji ispoljavanja emocija,

- sta pojedinac aktuelno oseca,(ili sta bi trebalo da oseca)

- sta ispoljiti u aktuelnoj situaciji.

NORME UZROKUJU DA EMOCIJE BUDU

UMERENE I KONTROLISANE


C grupne emocije kao povezujuca snaga grupe
C.Grupne emocije kao povezujuca snaga grupe MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • naglasava se vaznost emocionalne sile privlacenja u grupnom procesu

  • grupne emocije se definisu

  • kao zelja clanova da budu zajedno i pronadju emocionalne veze kao neku vrstu lepka koji drzi grupu zajedno i utice na grupnu kohezivnost, kao i privrzenost i angazovanje na zadatku. “


………….!!! MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • Fokus je na pozitivnim emocijama,

    - na naklonosti prema drugim clanovima grupe i

    - prema zadatku koji je “na stolu”, pred grupom.


D grupne emocije kao indikator razvojne faze grupe
D.Grupne emocije kao MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA indikator razvojne faze grupe

  • “grupa kao celina” dinamicki razvoj grupe od njenog uspostavljanja do razlaza.

  • - grupa tokom razvoja menja medjuodnose i medjuzavisnosti svojih clanova.

  • - te promena udruzene su sa emocionalnim procesima koji uoblicavaju ishod grupnih aktivnosti.


………………… MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • Napr.; srednja faza u razvoju grupe karakterise se anksioznoscu, grupa mora da kontrolise ta osecanja i da prevazice krizu na ubedljijv nacin, cime su njene sanse da ostvari grupni cilj vece.

  • U suprotnom slucaju, negativne emocije prema clanovima grupe ili prema zadatku mogu izloziti opasnosti i ugroziti egzistenciju grupe.

  • DAKLE,PROMENE EMOCIJA TOKOM VREMENA I RAZVOJA GRUPEUPRAVLJAJU GRUPOM


……….. MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • II.Pristup

    “Grupa kao zbir njenih delova”


Ovaj pristup grupa kao zbir njenih delova
OVAJ PRISTUP MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA “GRUPA KAO ZBIR NJENIH DELOVA”

SAGLEDAVA GRUPNI NIVO EMOCIJA KAO

SUMU AFEKTIVNIH SASTOJAKA POJEDINIH

NJENIH CLANOVA.

  • Ovi afektivni sastojci su aktuelne emocionalne osobine svakog clana unete sa njim u grupu, kao sto su:

  • afektivna predispozicija,

  • raspolozenje,

  • akutne emocionalnereakcije,

  • emocionalna inteligencija i

  • afektivna evaluacija grupe.


Grupa kao zbir njenih
Grupa kao zbir njenih… MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • pomaze da se razumeju pojedinacne emocije i njihovi koreni i

  • kako se te afektivne predispozicije clanova kombinuju da bi ipak,- postali jedan zajednicki entitet.

    Da bi se bolje razumeo nacin kombinovanja tih individualni karakteristika neophodno je razmotriti:


………. MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA

  • **Stepen ili opseg emocionalnih varijacija ili

  • **stepen homogenosti unutar grupe


Konacna procena da li su povoljnije homogene ili heterogene grupe nije definitivna
konacna procena da li su povoljnije homogene ili heterogene grupe nije definitivna

  • U afektivno homogenim grupama

  •  atmosfera familijarnosti i slicnosti donosi osecanje naklonosti, udobnosti i pozitivnih emocija,

  • tako verovatno stvara i bolji ishod i izvrsenje grupnih ciljeva..


Afektivna heterogenost
AFEKTIVNA HETEROGENOST grupe nije definitivna

  • oprecnosti mogu biti blagotvorne,

  • afektitvna heterogenost moze voditi do vise emocionalne uravnetezenosti

  • izmedju normi i izvrsenja sto bi trebalo da dovede do boljeg grupnog(timskog ) ishoda.

  • Ovo se moze utvrditi kod grupa kod kojih je kreativnost neophodna da bi se zadatak adekvatno kompletirao.


……… grupe nije definitivna

  • Homogenost moze voditi u tzv. Grupno misljenja (groupthink) i ometati izvrsenje.

  • Nuzno je da clanovi grupe u heterogenoj grupo príhvate i dopuste jedan drugom odigravanje razlicitih emocionalnih uloga


Grupno misljenje
“GRUPNO MISLJENJE” grupe nije definitivna

je tip misljenja koji se ispoljava kod clanova grupe koji pokusavaju da -*minimiziraju konflikte u grupi i postignu konsenzus -*bez kritickog procenjivanja, analiziranja, i -*bez evaluiranja ideja.


………… grupe nije definitivna

Individualna kreativnost,

- jedinstvenost, i

- nezavisnost misljenja

se gube u trazenju grupne kohezivnosti, a prednosti razloznog balansa u izboru i misljenju , koja treba i mogu biti normalne preterano se koriste za donosenje grupne odluke.


…… grupe nije definitivna

Tokom “grupnog misljenja” clanovi grupe izbegavaju ispoljavanje gledista koja su izvan komforne zone konsenzualnog misljenja.

Postoje raznovrsni motivi za to, kao sto su - zelja da se izbegne da se “ispadne lud”

- zelja da se izbegne zabuna ili

- ljutnja drugih clanova grupe.


……. grupe nije definitivna

”Grupno misljenje” moze uzrokovati da se naprave ishitrene, iracionalne odluke, gde svaka individualna sumnja predstavlja

  • Koncept izvangrupnog toka ,

  • I razlog za strah da se ne poremeti grupni balans,

    Ovaj termin se cesto koristi u pezorativnom znacenju, za zakasnelo uvidjanje


Brus tukman
BRUS TUKMAN grupe nije definitivna

  • “Faze razvoja….” u raznovrsnim uslovima i okruzenjima

  • Smatra da je neophodno da grupa prodje kroz sve cetiri faze da bi postigla maksimum efikasnosti

  • Ovaj proces je PODSVESTAN, mada razumevanje ovih faza moze pomoci da grupa brze i manje bolno postigne efikasnost


1 forming
1. grupe nije definitivnaForming

  • “Faze razvoja….” u raznovrsnim uslovima i okruzenjima

  • Smatra da je neophodno da grupa prodje kroz sve cetiri faze da bi postigla maksimum efikasnosti

  • Ovaj proces je PODSVESTAN, mada razumevanje ovih faza moze pomoci da grupa brze i manje bolno postigne efikasnost


..1… grupe nije definitivna

  • Ova faza je komforna,, prijatna,

  • ALI.- izbegavanje konflikta i pretnji , govori o tome da se mnogo toga znacajnog ne pokrece i ne dogadja.

  • U ovoj fazi postoji visoka zavisnost od lidera i njegovog vodjstva, dakle postoji potreba za instrukcijama.

  • Malo je saglasnosti u grupi o ciljevima koji nisu dobijeni ili izgovoreni od lidera.

  • Individualne odluke i odgovornosti su nejasne.


..1. grupe nije definitivna

  • Lider mora da bude spreman da odgovori na mnoga pitanja o ciljevima grupe,temama,spoljnim relacijama..

  • Clanovi testiraju toleranciju sistema i vodje.

  • Vodja upravlja i regulise


2 storming
2.STORMING grupe nije definitivna

  • pojedinci u grupi ce ostati u dobrim i prijatnim odnosima onolilko dugo koliko se ne pokrecu vazne teme.

  • Strpljenje nekih osoba brzo prestaje, male konfrontacije ce ih pokenuti da brzo postupaju i da se izbore sa necim ili da se nesto zataska.

  • Neki ce misliti da je dobro upustiti se u realne teme, iako drugi zele da ostanu u komforu i sigurnosti prve faze.


..2. grupe nije definitivna

  • U zavisnosti od kulture organizacije i pojedinaca konflikti ce se vise ili manje suprimirati i stisavati, ali oni ce biti tu , ispod povrsine.

  • Dok je u konfliktu i bori se sa njim, pojedinac se moze osecati da dobija ili gubi bitku i zbog toga trazi strukturalnu jasnocu i pravila da se spreci trajnost konflikta


.2…. grupe nije definitivna

  • U ovoj fazi odluke se ne donose lako u grupi.

  • Clanovi grupe se otimaju o pozicije ,

  • tako sto ce pokusati da postave i/ili utvrde sebe u realacijama sa drugim clanovima grupe i sa vodjom,

  • da utvrde ko moze da prihvati izazov od clanova grupe

  • Formiraju se klike i frakcije i one mogu zapoceti borbu za moc.


…2…. grupe nije definitivna

  • Grupa treba da se usmeri na ciljeve da bi izbegla pocetak zbunjenosti ili ispraznog zabavljanja u relacijama ili emocionalne teme.

  • Mogu se zahtevati kompromisi da bi se omogucio napredak.

  • Vodja poducava i trenira,definise pravila


3 norming
..3..NORMING grupe nije definitivna

  • posto su u fazi 2. razvijena

    « pravila o sastanku » ( ili pravila o stepenu angazovanja), -

  • U fazi 3. pocinje uspostavljanje i utvrdjivanje polja grupnih zadataka

  • odgovornosti su jasno usaglasene i utvrdjene


….3……. grupe nije definitivna

  • oni sada mogu bolje razumeti jedan drugog i

  • mogu postovati vestine svakog od njih i pojedinacno iskustvo,

    Slusajuci pazljivo jedan drugog

    mogu postovati i podrzavati jedan drugog i mogu biti spremni da promene prethodno stvoreno vidjenje.


…3… grupe nije definitivna

  • Pocinju da osecaju da su deo kohezivne, efektivne grupe.

  • Medjutim,

  • clanovi grupe mogu pruzati otpor nekim direktivama za promenu posebno spoljnim,

  • oni treba da tesko i vredno rade da bi dostigli tu fazu i

  • otpor moze biti povezan i sa strahom od rasula grupe ili povratka u fazu 2.(storming)


….3…… grupe nije definitivna

  • U ovoj fazi sporazum i konsenzus su postepeno sve sire prisutni u grupi,

  • Pogotovo je posledica dobrog reagovanja na napore vodje.

  • Uloge i odgovornosti su potpuno jasne i dobro su prihvacene.

  • Krupne odluke se donose kroz grupni sporazum,a manje odluke mogu biti prepustene pojedincima ili manjim grupama unutar velike grupe.


..3…. grupe nije definitivna

  • Angazovanje,odanost i jedinstvo su snazni.

  • Grupa se moze angazovati i oko sala i socijalnih aktivnosti

  • Grupa lako i uspesno diskutuje i razvila je svoj proces i stil rada.

  • Prisutno je generalno postovanje vodje,a neki aspekti vodjstva se dele sa grupom.

  • Vodja olaksava posao i daje mogucnosti.


4 performing
…4…PERFORMING grupe nije definitivna

  • Sve grupe ne stizu do ove faze koja se odlikuje stanjem medjuzavisnosti i fleksibilnosti.

  • Sada svako u grupi zna veoma jasno koliko je neko od njih sposoban za zajednciki rad i dovoljno veruju jedan drugom da bi dopustili nezavisne aktivnosti.


…4….. grupe nije definitivna

  • Uloge i odgovornosti se menjaju u skladu sa potrebama i na jedan skoro neprimetan nacin.

  • Grupni identitet, moral i lojalnost su visoki i svako je podjednako orijentisan na zadatak i orijentisan na ljude, clanove grupe.

  • Taj visoki stepen komfora znaci da je sva energija grupe usmerena na zadatke koji su pred grupom.


….4…….. grupe nije definitivna

  • Dakle, grupa poseduje stratesku osvescenost;

  • grupa jasno razume sta treba da se radi i zasto se to radi.

  • Grupa deli neku zajednicku viziju i

  • sposobna je da stoji na sopstvenim nogama bez interferencije i ucesca lidera.

  • Fokus je na nadprosecno dostignuce i grupa moze doneti odluke koje su i protiv kriterijuma vodje.

  • Grupa(Tim) ima visok stepen autonomije.


….4….. grupe nije definitivna

  • Nesaglasnosti se mogu pojaviti , ali se resavaju unutar grupe, pozitivnim i nuznim promenama u procesu i strukturi koje stvara tim.

  • Grupa je u stanju da radi usmereno prema dostizanju cilja i istovremeno da odrzava relacije, stil i proces unutar postavljenog nacina

  • Clanovi grupe staraju se jedan o drugom.

  • Tim zahteva nove zadatke i projekte od vodje.


…….4…… grupe nije definitivna

  • Tim ne oseca potrebu da bude dodatno instruisan ili potpomognut.

  • Clanovi grupe mogu traziti pomoc od vodje za dalji licni razvoj i interpersonalne odnose.

  • Vodja poverava poslove i upucuje na nove duznosti


5 adjourning zakljucivanje
…5…ADJOURNING (zakljucivanje) grupe nije definitivna

faza kompletiranja i dezangazovanja i od zadataka i od clanstva u grupi

- Pojedinci , clanovi grupe su ponosni zato sto su mnogo toga dostigli i zadovoljni su sto su bili deo tako dobre i prijatne grupe.


….5…… grupe nije definitivna

  • Oni prepoznaju sta su ucinili kao grupa i pojedinci i svesno se oprastaju, odlaze.

  • Neki ovu fazu opisuju kao « rasformiravanje i putovanje », osecanje gubitka clanstva u grupi


…5…… grupe nije definitivna

Napredak u ponasanju grupe omogucuje promenu stila vodjstva

- od direktivnosti i autoritativnosti

- prema smanjenju kontrole i prosirenju slobode


Model m s pecka
MODEL M.S.PECKA grupe nije definitivna

  • opisao grupni proces koji je nazavao

    “Izgradnja zajednice”.

    Proces u kojem se pojedinci

    okupljaju odvija se kroz cetiri bazicne

    psiholoske faze tokom kojih se tipizira

    forma kohezivne grupe,

    u kojoj je uspostavljeno poverenje i duboko

    osecanje povezanosti


******** grupe nije definitivna

  • Pojedinci unutar grupe koja se formira

    - mogu biti u razlicitim fazama grupnog procesa

    - u razlicito vreme, i

    - mogu ici napred nazad tokom odvijanja faza.


………… grupe nije definitivna

  • Zajednica mora da ima tri esencijalna sastojka:

  • - inkluzivnost (ukljucenost)

  • - predanost (odanost)

  • - konsenzus (saglasnost)


1 pseudozajednica pseudocommunity
1.PSEUDOZAJEDNICA grupe nije definitivna(pseudocommunity)

pojedinci oprezni, ali ucitvi i korektni, pricaju o manje vaznim temama i otkrivaju malo toga o sebi.

- Clanovi se pretvaraju da su srdacni jedan prema drugom i prikrivaju svoje razlicitosti, ponasajuci se i delujuci kao da razlicitosti ne postoje.


..1…. grupe nije definitivna

  • Pseudo-zajednistvo nikada ne moze direktno voditi u zajednistvo(zajednicu).

  • Posao osobe koja vodi proces izgradnje zajednice je da taj period sto vise skrati


2 haos je faza konflikta
2.HAOS, je faza konflikta grupe nije definitivna

  • Kada se pokaze da pseudo-zajednica ne funkcionise, clanovi pocinju da se obracaju jedan drugom, dajuci odusak svojim uzajamnim neslaganjima i razlikama.

  • To je dakle period haosa, period kada ljudi u zajednici shvataju i ispoljavaju svoje razlicitosti ne mogavsi vise da ih ignorisu.

  • Haos izgleda kao kontrproduktivan, ali on je prvi genuini korak prema izgradnju zajednice


3 praznina
3. PRAZNINA grupe nije definitivna

…………..dolazi posle haosa,

- ucesnici su “ispraznili” sebe od svojih zahteva i zelja za procesom.

- u ovoj fazi pojedinci moraju da nauce

- da iprazne sebe od faktora koji su povezani sa EGO-m, a koji ih sprecavaju da udju u zajednicu.


****** grupe nije definitivna

Faza praznine je tvrd korak , zato sto sadrzi smrt jednog dela individualnog.

- Pek smatra da ova “smrt dela individulanog” stvara uslove za radjanje novog “bica”- zajednice


4 prava zajednica
4. PRAVA ZAJEDNICA grupe nije definitivna

………je faza u kojoj se

  • shvata i postuje proces izgradnnje zajednice,

  • postuju se drugi ucesnici i pojavljuje se samopostovanje.

  • Po izlasku iz “praznine” ljudi u zajednici razvijaju kompletnu empatiju jedni za druge.


******** grupe nije definitivna

  • Postoji visok stepen precutnog razumevanja.

  • Ljudi su u stanju da prepoznaju osecanja jedan drugom.

  • Diskusije cak i kada su vrele nisu zlonamerne i motivi nisu pod znakom pitanja.


ad