Sadržaj

1. Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz515.509 Sprachenwissenschaftliche Seminar BKSIvo Andrić „Na Drini ćuprija“ – Poetik, StilistikundLinguistik (SS 2012/ 12)Branko Tošović Kapija kao mitski prostor u romanu„Na Drini ćuprija“(Ivo Andrić)VanjaPrstojevićDoktoratstudium, PhilosophisheFakultätNovi SadE-mail: vanjaprstojevic@yahoo.com

2. Sadržaj • Mitologizam u književnosti XX veka • Prostor kao osnovna kategorija kulturne matrice • Poimanje prostora arhajskog čoveka • Arhajska simbolika gradnje • Gradnja mosta

3. Motiv graditeljske žrtve • Kapija kao axis mundi • Kapija kao centar vertikalnog kosmičkog sistema • Hronotop kapije • Kapija kao centar trodimenzionalnog koordinatnog sistema • Literatura

4. Mitologizam u književnosti XX veka • Odnos prema svetu: prevazilaženje socijalno-istorijskih i prostorno-vremenskih granica • Motivacija: razočarenje u ‘istoričnost’, strah od istorijskih potresa, sumnja u mogućnost napretka života i svesti • Funkcija: mit kao faktor organizacije, oslonac u vremenu rušenja svih vrednosti

5. Prostor kao osnovna kategorija kulturne matrice • Kategorija prostora utkana je duboko u svest premodernog čoveka • Slovenska tradicija: trodelna predstava sveta • „[…]tri sveta postavljena jedan iznad drugog, gornji svet na nebu čine božji presto, raj i pakao, a donji je carstvo đavola (boga podzemlja)’’ (Detelić: 21)

6. Poimanje prostora arhajskog čoveka • Nehomogenost • Prekid kontinuiteta • Simbolika ‘praga’, međe svetova • Počiva na binarnim opozicijama gore/dole, blizu/daleko, svoj/tuđi, centar/periferija, nečisto/čisto

7. Arhajska simbolika gradnje • Ponavljanje prvobitne kosmogonijekao božanske pobede nad čudovištem, zmijom ili zmajem kao simbolom Haosa, amorfnog (Elijade 2004: 43) • Svako građenje ponavlja primordijalni čin rađanja kosmosa neophodnost žrtve/prolivanja krvi

8. Gradnja mosta • Posvajanje vodekao pramaterijeambivalentne prirode • Andrićeva atribucija vode korespondira sa epskom (narodna pesma): hladna, prehladna, studena, valovita • Honska priroda Drine: 1.granica među svetovima 2.stanište demona

9. Motiv graditeljske žrtve • U narodu se našem i sad pripovjeda da se nikakva velika građevina ne može načiniti dok se u nju kakvo čeljade ne uzida (V.S.Karadžić, SNP II: 96) • Gradnja kao kosmogonija zahteva žrtvu (žrtva temeljima je prvobitno ljudska) • Funkcija: omogućuje podizanje građevine, komunikacija sa svetom mrtvih

10. Žrtvovanje prati sve faze nastanka mosta • U umetnički tekst inkorporirano etiološko predanje o Stoji i Ostoji • Pogubljenje Radisava sa Uništa—egzekutor stranac (anticipacija demonskog) • praznično vreme ―inverzija u odnosu na svakodnevno, ritualna žrtva

11. Htonska simbolika 3. žrtve • Stradanje Arapina kao žrtva srednjem stubu, mitsko-ritualno uporište gradnje • Arapin je negativno obeležen u slovenskoj kulturi

12. Hipostaza zmaja, zmije, demona savladanog u trenutku nastanka sveta • „otelovljenje ukroćenog, zarobljenog demona reke“ (P. Džadžić: 110)

13. Kapija kao axis mundi • Sa srednjim stubom čini celinu koja je otvorena ka nebu • Mesto značajnih zbivanja: žrtvenik, đavolji dukat, proglasi, okupljanja glavešina, omladine i ljudi sa ruba društvene lestvice • Izuzetno, ritualno obeleženo mesto: svadba, sahrana, krštenje

14. „Na Drini ćuprija“ kao dijahronija re-mitologizacije demonskog prostora. Rušenjem srednjeg stuba oslobađa se demon • Poremećen je poredak u svetu (početak Prvog svetskog rata)

15. Kapija kao centar vertikalnog kosmičkog modela • Drvo sveta je središnja figura trodelne predstave sveta na nebo—zemlju— podzemni svet • U mitologiji centar kosmosa se često situira na velikoj reci, mestu od kojeg počinje i zavisi život zajednice: „[…] kapija je najvažnije tačka na mostu, isto kao što je most najvažniji deo varoši“ (Andrić 2011: 12)

16. Promena na kapiji ukazuje na promenu u kasabi • Prazna kapija, vojska na kapiji, straža na kapiji kao najave promena ili skore smrti (diskontinuitet u ustaljenom poretku) • Semantika: kapija kao sredina- centar iz kojeg se otvaraju putevi komunikacije sa božanskim i demonskim

17. Pošto stanište predstavlja imagio mundi, ono se simbolički nalazi u ‘Centru Sveta’ → „Tako je postao most sa kapijom i tako se razvila kasaba oko njega“ (Andrić 2011: 65) • Od kapije kao kosmičke ose širi se most, cela kasaba • „Univerzum se rađa iz Centra, on se širi iz jedne centralne tačke koja je isto što i ’’pupak’’ kod čoveka“(Elijade 2004:35)

18. Hronotop kapije • Postojanje jedinstva prostorno-vremenskih kategorija u mitologiji (Meletinski 1983: 221) • Prostor i vreme nisu homogeni • Mitsko vreme kao večna sadašnjost — nepromenjivost mosta

19. Kapija predstavlja prekid u kontinuitetu profanog vremena (čovek na kapiji gubi osećaj za proticanje vremena) • Neistorijsko vreme slično večnosti kruži romanom • Interakcija vremena i prostora: priča o đavoljem dukatu

20. Kapija kao centar trodimenzionalnog koordinatnog sistema Spoj mikro i makro kosmosa Osa između podzemlja (Veles) i nebeske regije (Perun) Kapija kao tačka presecanja horizontalne i vertikalne ose —tri kosmičke ravni dovedene su u vezu

21. Literatura 1. Ajdačić, Dejan. Demonski hronotopi u usmenoj književnosti. http://kapija.narod.ru/Authors/Ajdacic/ajd01_hronotopi.htm2. Andrić, Ivo (2011). Na Drini ćuprija. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. 3. Genep, van Arnold (2005) . Obredi prelaza. Beograd: SKZ. 4. Detelić, Mirjana (1992). Mitski prostor i epika. SANU: Beograd. 5. Detelić, Mirjana (2009). Epska hidronimija. Beograd: SANU. 6. Elijade, Mirča (2004 ). Sveto i profano. Beograd: Alnari.7. Lič, Edmund (1983). Kultura i komunikacija. Beograd: Prosveta. 8. Meletinski, Eleazar (1983). Poetika mita. Nolit: Beograd. 9. Petranović, Bogoljub (1870). Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine: knj. III. Beograd. 10. Džadžić, Petar (1995). Mitsko u Andrićevom delu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.