1 / 31

HEMIJSKI I MEDICINSKI OTPAD

HEMIJSKI I MEDICINSKI OTPAD. Tek kada poslednje drvo bude posečeno , Kada poslednja reka bude zatrovana , I kada poslednja riba bude ulovljena , Tek tada ćete shvatiti , Da novac ne može da se jede .„ Proročanstvo Cree Indijanaca. Nastajanje i nalaženje.

Download Presentation

HEMIJSKI I MEDICINSKI OTPAD

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. HEMIJSKI I MEDICINSKI OTPAD Tekkadaposlednjedrvobudeposečeno, Kadaposlednjarekabudezatrovana, I kadaposlednjaribabudeulovljena, Tektadaćeteshvatiti, Da novac ne može da se jede.„ ProročanstvoCree Indijanaca

  2. Nastajanje i nalaženje • Opasanotpadnajčešćenastaje u industriji, ali i u domaćinstvima, jer se opasnematerijenalaze u mnogimproizvodimakojinasokružuju, kaoštosuiskorišćenebaterije, starilekovi, boje i lakovi, različitehemikalije, otpadnomotornoulje i dr. • Takavotpadsadržimaterijekojemogubititoksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a kojekrozzemljište i vodeulaze u biološkilanac i moguuzrokovatioboljevanjeljudi i štetnodelovatinaostaliživisvet. • Zakon o otpadu je popitanjuopasnogotpadavrlojasan, alivelikekoličinetakvogotpadajošuveknepotrebnozavršavajunakomunalnimodlagalištima iu okolini, gdeimnijemesto.

  3. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Hemijski otpad može zagaditi zemljište, vazduh, površinske i podzemne vode. • Zagađenje zemljišta može ugroziti ljude koji žive na tom području, biljke čije je korenje u njemu kao i životinje koje tu imaju stanište. • Mulj iz gradske otpadne vode može sadržati toksične elemente ukoliko se industrijska otpadna voda meša sa otpadnom vodom iz domaćinstava. • Primena ovakvog mulja kao đubriva u ratarstvu direktno kontaminira polja. • Toksične supstance koje se ne raspadaju ili čvrsto vezuju za tlo mogu dospeti u biljke a kasnije i u životinje biljojede, tako mogu naći put i do ljudi.

  4. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Vazduh postaje kontaminiran direktnim emisijama hemijskog otpada. • Isparavanje toksičnih rastvarača iz farbi i higijenskih agenasa je veliki problem. • Vazduh iznad štetnog hemijskog otpada postaje opasno kontaminiran oslobođenim gasom, što je čest slučaj u kućama podignutim na rudničkoj jalovini ili nekadašnjim deponijama. • Podrumi kuća izgrađenih na jalovini iz rudnika uranijuma često sadrže visok nivo radioaktivnog gasa radona oslobođenog iz radioaktivnog materijala ispod temelja. • Zagađenje reka i jezera, ukoliko je toksičnost na prevelikom nivou, može za veoma kratko vreme da uništi biljni i životinjski svet u njima ili da ih postepeno razara. • Na primer, fluoridi se koncentrišu u zubima i kostima tako da previše fluorida u vodi može da prouzrokuje poremećaje na njima.

  5. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Jedinjenjakaoštosudihlorodifeniltrihloroetan (di-di-ti, eng.skr. DDT), polihlorinatnibifenili (eng.skr. PCB) i dioksinisurastvorljiviji u mastimanego u vodiusledčegaimajutendencijunagomilavanja u masnimnaslagamaorganizama. • Ovesupstancemogu u malimkoličinamabitiprisutne u vodiali se u velikimkoncentracijamanalaziti u algama i insektima a čak u jošvećim u ribljemtkivu. • Pticei ljudikoji se hraneovakvomribomsutakoizloženivisokimnivoimaprisustvaštetnihhemijskihsupstanci. Kodpticavrločestodolazi do poremećaja u formiranjukostijuilijaja

  6. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Čak i netoksično zagađenje može da ubije. • Fosfati i nitrati, obično bezopasni, mogu da izazovu ubrzani rast algi ako ih ima u prevelikoj koncentraciji u reci ili jezeru. • Kako rastu u prisustvu sunčeve svetlosti, alge proizvode kiseonik; međutim, ako rastu preterano brzo ili populacija doživljava eksploziju, alge počinju da konzumiraju ogromne količine kiseonika čak i u odsustvu svetlosti ili u toku raspadanja mrtvog organizma. • Nedostatak kiseonika vremenom “guši” druge oblike života a neki organizmi mogu biti otrovani toksinima prisutnim u algama . • Proces preteranog razvoja algi zove se eutrofikacija i može da uništi život u rekama i jezerima a u nekim slučajevima je direktan zagađivač vode za piće koju koriste ljudi i domaće životinje.

  7. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Podzemni zagađivači tamo dospevaju tokovima podzemnih voda. • Hemijski otpad u podzemnim slojevima formira naslage kontaminanata (u kojima mogu da budu prisutni čak i toksični metalni joni) koji na površinu mogu dospeti putem izvora ili bunara. • Naročito su opasni rastvarači koji eventualno iscure iz podzemnih rezervoara ili se usled nemara raspu po zemlji.

  8. Zaštoreciklirati? • Zatoštoreciklažomštedimosirovinskeresurse. • Kadaupotrebljenematerijalerecikliramotakodobijamonoveproizvode i smanjujemopotrebuzakorišćenjemnovihresursa. • Reciklažomštedimoenergiju, jer je dalekovećapotrošnjaenergijepripravljenjunovihsirovinanegokodrecikliranja. • Reciklažadoprinosizaštitiživotnesredine, jersusviprocesi u kojima se dobijaju rude isirovine, potencijalnoštetnipoživotnusredinu. • Reciklažadoprinosismanjenjudeponija i degradacijetla, zatošto se brojljudisvakodnevnopovećava, i srazmernobrojuljudi se povećava i količinaotpada.

  9. Klasifikacijaotpada • Prema međunarodnom standard ISO 14000, pod otpadom se podrazumevaju materijali,energija, proizvodi ili nusproizvodi koji se odbacuju u životnu sredinu kao krajnje odlagalište i mogu biti izvor sekundarnih sirovina. • Još od prvih zajednica ljudi su stvarali otpad ali je on postao veliki problem tek u novije vreme. Razvojem i pretvaranjem društva u potrošačko, vrste i količina otpada su se menjali. • Usled industrijskog rasta i rastuće potrošnje beleži se stalni porast količine nastalog otpada. Delovanje otpada može uzrokovati emisije u vode, vazduh i tlo, koje mogu uticati na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Koliki će taj uticaj biti, zavisi od količine i svojstava otpada te načinu na koji se njime upravlja. • Zato je potrebno pratiti tokove otpada kako bi se na to moglo uticati.

  10. Klasifikacijaotpada • Otpad se klasifikujeprema: • 1. osobinama • 2. mestunastanka • U zavisnosti od osobinaotpada, otpad se možepodelitinaopasni,neopasni i inertniotpad.

  11. Opasniotpad • Opasni otpad je svaki otpad koji sadrži supstance koje imaju neko od sledećih svojstava: • eksplozivnost, • reaktivnost, • zapaljivost, • nadražljivost, • štetnost, • toksičnost, • infektivnost, • kancerogenost, • svojstvo oksidiranja, • svojstvo nagrizanja i • svojstvo otpuštanja otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom. Komunalni, industrijski, ambalažni, građevni, električki i elektronički otpad i otpadna vozila svrstavaju se u opasni otpad, ako imaju neko od svojstava opasnog otpada.

  12. Neopasniotpad • Neopasniotpad je onajkoji je posastavu i osobinamaodređen kaoneopasni, odnosnokojinemasvojstvaopasnogotpada pa time nijeništetanpoživotnusredinu i zdravljeljudi. • Inertniotpad je onajkoji ne ugrožavaživotnusredinujer ne sadržiilisadrži u vrlomalimkoličinamasupstancekojesuopasnezaživotnusredinu. Ne otapa se, ne stvarasupstanceopasnezaživotnusredinu i zdravljeljudi.

  13. Po mestunastanka • Po mestu nastanka razlikuju se, prema najnovijim klasifikacijama,tri vrste otpada: • -Komunalni otpad, je otpad koji nastaje u domaćinstvima i u proizvodnim i uslužnim delatnostima a po osobinama je sličan onom nastalom u domaćinstvima. Ovaj otpad nastaje svakodnevno kroz dnevne delatnosti, pa je i postupanje s ovim otpadom najveći problem. • -Proizvodni otpad je otpad koji nastaje u proizvodnom procesu u industriji, trgovini ili srodnim delatnostima npr. građevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, hemijskoj industriji itd. • -Posebna kategorija otpadu u koju spadaju one vrste otpada čije upravljanje je propisano posebnim pravilnicima i propisima. U tu kategoriju ulazi ambalažni otpad, otpadni električki i elektronički uređaji i oprema, vozila kojima je istekao vek trajanja, otpadne gume, infektivni otpad iz zdravstvenih ustanova, otpadna ulja, mulj iz uređaja za pročišćavanje otpadnih voda, itd.

  14. Ciljevipostupanja s otpadom • Prvi i jedan od najvažnijihciljevapostupanja s otpadom je izbegavanje i smanjivanjenastajanjaotpada i smanjivanjeopasnihsvojstavaotpadačiji se nastanak ne možesprečiti.

  15. Nastajanjeotpada • Otpad nastaje kada dođe do toga da nam razni proizvodi ili materijali nisu više potrebni ili ne predstavljaju nikakvu vrednost pa ih odbacujemo ili odlažemo.Kako je već u uvodu navedeno otpad se prema mestu nastajanja deli na tri vrste: • 1. komunalni otpad, • 2. proizvodni otpad • 3. posebne kategorije otpada.

  16. Komunalniotpad • Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava, otpad koji nastaje čišćenjem javnih površina i otpad koji je po svojstvima i sastavu sličan otpadu iz domaćinstava, a koji nastaje u privredi, ustanovama i uslužnim delatnostima. • S obzirom da ovaj otpad najviše nastaje tokom naših svakodnevnih aktivnosti to je i rešavanje odnosno postupanje s komunalnim otpadom jedan od najvećih problema jedinica lokalne samouprave. • To podrazumijeva uređivanje odlagališta otpada i sanaciju postojećih odlagališta. • Sastav komunalnog otpada se menja u zavisnosti od sredini u kojoj nastaje a zavisi od mnogih faktora kao što su: tip naselja u kojem otpad nastaje, životni standard, stepen osveštenosti stanovništva o potrebi selektovanja otpada i stvaranju što manjih količina otpada. • Količina komunalnoga otpada trajno raste. U porastu je udeo stanovništva obuhvaćen organizovanim skupljanjem komunalnoga otpada. Količina odvojeno skupljenih vrsta iz komunalnoga otpada je u padu. • Gotovo sva količina skupljenog komunalnog otpada odlaže se na deponije.

  17. Programprevencije • Početnatačkasvakogprogramaprevencijestvaranjaotpada i strategijezaponovnokorištenjeresursamorabitipreciznaanalizaotpadakoji se pripremazaodlaganje. Tektada se možeodreditikojeprioritetnekoraketrebapreduzeti. • Na osnovurezultatamerenjamože se usvojiti da gradskostanovništvogenerišeprosečno 1 kg komunalnogotpadapostanovnikunadan, dokseoskostanovništvoprosečnogeneriše 0,7 kg otpada/stanovniku/dan.

  18. Morfološkisastav • Premamorfološkomsastavuotpada (FTN Novi Sad), organskiotpad (baštenskiotpad i ostalibiorazgradiviotpad) zauzimagotovo 50% u masikomunalnogotpada, pričemu je ostalibiorazgradiviotpadsa 37,62% oko tri putazastupljeniji od baštenskogotpada. • Ukupniotpad od plastikečiniukupno 12,73%, dokukupnakoličinakartonaiznosi 8,23%, zatimsledestaklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelenezajednokratnuupotrebu (3,65%) i metal (1,38%).

  19. Proizvodniotpad • Proizvodni otpad je otpad koji nastaje u proizvodnom procesu u industriji, trgovini i drugim procesima, a po svojstvima se razlikuje od komunalnog otpada. • Proizvodni otpad može po svojstvima biti opasni i neopasni. • U proizvodni otpad ulazi građevinski i otpad od rušenja, proizvodni rudarski otpad, poljoprivredni otpad, šumarsko-drvni otpad, otpad iz naftne industrije, otpad iz tekstilne i kožarske industrije, otpad iz anorganskih i organskih hemijskih procesa, otpadna ulja, otpad iz metalne industrije,opasni otpad itd. • Pod posebnom kategorijom otpada smatra se otpad za kojeg se upravljanje propisuje posebnim propisom. Drugim riječima to su one vrste otpada za čije upravljanje postoji poseban pravilnik o postupanju s istim.

  20. Proizvodni otpad • Tu ubrajamo: a) ambalažni otpad, b) otpadna motorna ulja, c) otpadne gume, d) električni i elektronski otpad, e) muljevi sa uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, f) otpadne baterije i akumulatori, g) medicinski otpad h) postojani organski zagađivači i) otpadna vozila

  21. Opasanmedicinskiotpad • PremaPravilniku o upravljanjumedicinskimotpadom, opasanmedicinskiotpad, s obziromnaopasnasvojstavadefiniše se posebnimpropisom, deli se na: - infektivni, - hemijskiotpadkojisadržiopasnematerije, - oštripredmeti, - citotoksici i citostatici, - amalgamskiotpadizstomatološkezaštite i - drugiopasanotpad – svakiotpadzakoji se pretpostavlja da imanekoopasnosvojstvo.

  22. Opasanmedicinskiotpad Zdravstvene ustanove infektivni otpad zbrinjavaju na sledeći način: – termičkom obradom u vlastitim postrojenjima za termičku obradu, – samostalnom obradom – sterilizacijom i zatim odlaganjem na komunalnu deponiju – predajom ovlaštenim osobama koje posjeduju uređaje za obradu – sterilizaciju infektivnog otpada.

  23. Postojani organski zagađivači • Postojani organski zagađivači – Nusproizvodi životinjskog porekla nastaju u klanicama, u objektima za preradu mesa, riba, jaja,mleka, creva, u hladnjačama, skladištima, uzgajalištima jednodnevnih pilića, na pijacama, u prodavnicama mesa, ribarnicama, ugostiteljstvu i drugim objektima javne prehrane, u objektima za uzgoj i držanje životinja, u zoološkim vrtovima, lovištima, lučkim terminalima, graničnim prelazima, u prevozu životinja i proizvoda i na drugim mestima na kojima se životinje čuvaju i uzgajaju, te na mestima gde se proizvode namirnice životinjskog porekla.

  24. u Srbiji • Prema raspoloživim podacima produkcija otpada životinjskog porekla u Srbiji (klanični konfiskati i leševi uginulih životinja) obuhvata 28.000 t/god. uginulih životinja i 245.000 t/god. klaničnog otpada, od čega se samo oko 20% organizovano prerađuje u kafilerijama. • Ostatak se odlaže bez prethodnog tretmana na deponije i zakopava. • Postrojenja za tretman otpada životinjskog porekla otvorenog tipa postoje u Somboru, Beogradu (trenutno nije u funkciji), Ćupriji, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu. • Objekti zatvorenog tipa su u Žitištu i Plandištu.

  25. Radioaktivni otpad • Radioaktivnimaterijalikoji se koriste u različitimprimenamapostajuvremenom, delimično ilipotpuno, neupotrebljivialičestoi dalje sadrže velikideoradioaktivnostikojusuimali, ilistekli, zavremeupotrebe (npr. istrošeniizvorizračenja iliiskoriščenonuklearnogorivo). • Akose ne može preraditizaponovnuilidalju upotrebu, odnosnoakonakonpreradepreostanuneupotrebljiveradioaktivnesupstance, dobija se radioaktivniotpad. • Njegovase radioaktivnostvremenomsmanjuje, temože postatineznatnavećzanekolikodanailimeseci, aliotpadmože ostati i opasnoradioaktivanjošmnogogodina.

  26. Radioaktivniotpad • Osim toga, u procesukoriščenja radio-aktivnihmaterijala, mogupostatiradioaktivni i mnogiobičnimaterijali i predmetikojisanjimadolaze u dodirilisu u njihovojblizini. • Takvi "obični" predmeti i stvari, činedanasnajvećideoradioaktivnogotpada. • Najopasnijideoradioaktivnogotpadajesteiskoriščenonuklearnogorivo, odnosnovisokoaktivniotpadkojipreostajenakonnjegoveeventualneprerade. • Iakočiniteknekolikoproenatavolumenaukupnogradioaktivnogotpada u svetu, visokoaktivniotpadsadrživiše od 90 % njegoveradioaktivnosti.

  27. Izloženost • Izloženost niskim dozama prirodnog jonizujućeg zračenja nema uticaja na zdravlje ljudi. • Izloženost visokim dozama jonizujućeg zračenja može uzrokovati opekotine, gubitak kose, mučninu, razne bolesti i smrt. • Učinak izloženosti zračenju zavisi od količine apsorbovanog zračenja, trajanja izloženosti i polu, starosti i zdravstvenom stanju izložene osobe. • Kod osoba koje su bile izložene jonizujućem zračenju pre rođenja može doći do poremećaja mentalnih funkcija. Povećanje doze zračenja rezultira težim posledicama. • Izloženost jonizujućem zračenju takođe povećava rizik od pojave karcinoma. Kao i kod ostalih učinaka, vero-vatnoća pojave karcinoma raste sa povećanjem doze zračenja. • Ekstremnovelike doze akutneizloženostimoguuzrokovatismrt u roku od nekoliko sati, danailinedelja.

  28. Izloženost • Radioaktivnakontaminacijaoznačavaprisustvoradionuklidanaili u organizmu u dozamavećim od propisanihmaksimalnihdoza. • Tedoze suprimetnoveće od količinakoje se mogusmatratiprirodnom radio-aktivnošćunekogpodručja • Od spoljašnjekontaminacije se možezaštititi i znatno je lakša de-kontaminacija. • Stogaje spoljašnjakontaminacijaznatnomanjeopasna od unutrašnjeprikojoj se radionuklidimoguugraditi u organizam. • Puteviunutrašnjekontaminacijesu: disajni– inhalacijom, probavni– ingestijom i krozkožu - perkutalno

  29. Miroljubivedelatnosti • Postavljase pitanjezašto se uopšte radioaktivniotpadizmiroljubivihnuklearnih delatnostismatratakovelikimproblemom? • Razlogaimaviše. • Miroljubivedelatnosti, zarazliku od trke u nuklearnomnaoružanju, morajuvoditiračuna o zaštitičovekovogzdravlja i okoline, • Nuklearneelektrane se nalazerelativnoblizu gusto naseljenihurbanihpodručjakojima je potrebnaelektričnaenergija. • Visokoaktivnimaterijalkojitunastajeneposredno bi ugrozioživotevelikogbrojaljudi u bližojokolini, kada ne bi bio naodgovarajućinačinizolovanzavremeupotrebe, odnosnosvedok ne budeotpremljen. • Ali, gde?

  30. Smeštaj • jedino rešenje da se otpad odlaže na takva mesta gde prirodni procesi neće pogodovati postupnom prodoru radionuklida u biosferu. • U tome pogledu zadovoljavajuće dugoročne odlike imaju neki stabilni geološki slojevi u čvrstom tlu, na građevinski lako dostupnim dubinama, udaljeni od podzemnih vodotokova. • Za sada se iskorišćeno nuklearno gorivo privremeno čuva u posebnim skladištima kako bi se iskoristilo početno razdoblje brzog opadanja njegove radioaktivnosti i tako pojednostavilo daljnje rukovanje sa njim. • Nakon toga, njegov dugoročni smeštaj, odlaganje, planira se stotinama metara duboko pod zemljom, u granitnim stenama, naslagama soli ili drugim stabilnim slojevima, gde će bez nadzora ostati trajno izoliran od okoline mnogo hiljada godina, zahvaljujući prethodnoj obradi, pakovanju i različitim preprekama izgrađenima da spreče njegovo prodiranje u okolinu, a ponajviše zahvaljujući prirodnim svojstvima nepropusnosti odabrane lokacije odlagališta.

More Related