1 / 39

FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA. Šta je Informaciono komunikacioni sistem?. AUDITORIJUM. MEDIJI. Agensi. MEDIJI. ...........AUDITORIJUM. POTREBA STVARA ORGAN. F unkcije svakog društvenog sistema i njegovih podsistema proizlaze iz potreba koje zadovoljavaju.

rafal
Download Presentation

FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

  2. Šta je Informaciono komunikacioni sistem? AUDITORIJUM MEDIJI Agensi MEDIJI ...........AUDITORIJUM

  3. POTREBA STVARA ORGAN • Funkcije svakog društvenog sistema i njegovih podsistema proizlaze iz potreba koje zadovoljavaju. Potrebe i način njihovog zadovoljavanja se strukturno i sadržinski razlikuju od jednog do drugog društva.

  4. FUNKCIJE IKS I DRUŠTVENISISTEM Struktura i sadržaj potreba koje treba zadovoljiti determinišu i funkcije informaciono-komunikacionog sistema. Funkcije IKS se na jedan način oblikuju u liberalnom, potrošački orijentisanom društvu, dok su sasvim drugačije u nekom drugom, ekonomski nerazvijenom ili na religiskim vrednostima ustrojenom društvu.

  5. KARDINALNE I IZVEDENE FUNKCIJE • Informaciono-komunikacioni sistem zadovoljava potrebe na dva nivoa. • Prvi je nivo globalnog društva, i tada je reč o kardinalnim ili osnovnim funkcijama informaciono-komunikacionog sistema, jer on zadovoljava potrebe društva kao celine. • U drugom slučaju, reč je o izvedenim funkcijama koje sistem ima u odnosu na pojedine društvene grupe i pojedince koji, uzeti zajedno, čine njegovu primajuću strukturu

  6. KARDINALNE FUNKCIJE IKS • Funkcije koje informaciono-komunikacioni sistem ima u globalnom društvu među prvima je sistematizovao Harold Lasvel. On je definisao tri takve funkcije: • 1.nadzor nad okolinom; 2.povezivanje delova društva i usmeravanje njihove reakcija na okruženje; 3.prenošenje kulturne baštine sa generacije na generaciju.

  7. 1. Nadzor nad okolinom • Novinari istražuju okolinu, prezentuju i tumače činjenice do kojih dođu i to, posredstvom medija, saopštavaju društvu. • Bez posredovanih informacija, pripadnik savremenog društva bio bi izgubljen u »društvenoj nepreglednosti« (J. Habremas).

  8. KULA STRAŽARA • Mediji, obavljaju funkciju straže koja upozorava društvo na dolazeće opasnosti koje ga mogu ugroziti. • Lasvel ovu funkciju poredi sa kulama-stražarama postavljenim na granici da upozore na dolazak neprijatelja ili neke druge pogibelji. • Mediji motre na znakove opasnosti ( prirodne nesreće, porast kriminala, ekonomske nevolje, pretnje miru) i svojim izveštavanjem upozoravaju društvo na njih.

  9. MODERNA KULA STRAŽARA

  10. OKO MORDORA

  11. Uloga domaćina • Funkcija nadzora se ne svodi samo na upozoravanje na opasnosti koje prete društvu, jer ona podrazumeva i obavljanje uloge domaćina. • Ova uloga se sastoji u svakodnevnoj brizi za valjano obavljanje svih poslova od interesa za društvo. Tu spada objavljivanje prognoze vremena, zdravstvenih i kulinarskih saveta, najava radio i televizijskih programa, izveštaja sa berzi, najava rasprodaja i slično.

  12. 2. Povezivanje delova društva i usmeravanje njihove reakcije na okruženje • Mediji imaju izadatak da objašnjavaju i tumače informacije, kako bi pripadnici društva shvatili značenje onoga što je u njima sadržano. • Dok izveštavanje predočava samo podatke i činjenice, tumačenje informacije pretpostavlja znanje, odnosno njeno povezivanje sa kontekstom koji je istorijski odre]en, kao i sa celinom društva.

  13. Corax i uloga komentatora

  14. ULOGA MEDIJSKIH PROFESIONALACA Pisci novinskih uvodnika i kolumni, kao i radio i TV komentatori, rade upravo posao objašnjavanja i tumačenja dnevnih informacija. To ponekad čine i sami izveštači kada se trude da objasne pozadinu događaja o kojima informišu.

  15. Agenda setting ili podsećanje na “dnevni red” • Već i samo publikovanje pojedine informacije, a zatim i način njenog plasmana u mediju (prostor, odnosno vreme koje će joj biti dodeljeno) govori o njenom značaju. • Selekcija ove vrste poznata je kao agenda setting, jer mediji (odnosno njihovi urednici) već samim uvršćavanjem, odnosno eliminacijom pojedine informacije utvrđuju dnevni »podsetnik« događanja i ličnosti od značaja za društveni život.

  16. Prenošenje kulturnog nasleđa • Ova funkcija se odnosi na transmisiju društvene i kulturne baštine sa generacije na generaciju. • Mediji ne samo da u sadašnjosti prenose informacije i objašnjavaju i tumače njihovo značenje već ih čuvaju kroz vreme kao informacije o društvu – njegovoj prošlosti, dostignućima i posrtanjima, vrednostima i idealima. Time obavljaju još jedan važan posao, kao što je čuvanje i razvoj kulture, za koji Režis Debre koristi pojam transmisija.

  17. Mediji i funkcija kulturnih orijentira • Pružanjem takvih kulturnih putokaza i belega mediji građanima pokazuju kako da valjano žive, kako da deluju i šta se od njih očekuje. Tom svojom ulogom mediji se pridružuju klasičnim vaspitačima – roditeljima i školi, ali svoj uticaj šire na način koji je moderniji i svakako efikasniji. Za razliku od roditeljskih pridika i školskih časova i udžbenika, rad medija je atraktivan i čak zabavan.

  18. 4. ZABAVNA FUNKCIJA MEDIJA • Socijalni konflikti, nezadovoljstva iz sveta rada i agresivnost običnih ljudi potiskuju se, a njihovom pražnjenju služe produkti kulturne industrije, odnosno masovne kulture i zabave. • Tako su kulturna industrija i masovna zabava funkcionalna kompenzacija za političku apatiju većine građana i istovremeno put za bekstvo od stvarnosti koji socijalne tenzije transferiše u prostor imaginarnog.

  19. 5. Potpomaganje prometa roba i usluga • Misaoni eksperiment: zamisliti funkcionisanje ekonomskog (i društvenog) sistema, na primer SAD, bez reklama u štampanim i elektronskim medijima. Kako bi izgledao dan posle?

  20. FUNKCIJE I DISFUNKCIJE MEDIJA • Funkcija dodele i potvrđivanja statusa. Masovni mediji, dodeljuju status, odnosno javni značaj ličnostima, instuticijama, organizacijama i društvenim pokretima. Oni koji poseduju veću društvenu moć češće su predmet izveštavanja u medijima. I obrnuto, visok status u medijima daje značajnu društvenu moć stoga što oni selektivno usmeravaju pažnju na samo neke ličnosti i događaje iz, na primer, sveta politike, ekonomije, sporta ili kulture. To je svet poznatih (VIP) i “kult zvezda” (E. Moren)

  21. 2. Funkcija potvrđivanja i nametanja društvenih normi. Mediji ukazuju na nepoštovanje normi i kršenje javnog morala, kao i na slučajeve moralnog licemerja. Najveći broj njih odan je vrednostima sadržanim u bazičnom društvenom konsenzusu (pod uslovom da on postoji). To je tzv. mejnstriming. Svako ko odstupa od (za)date definicije “normalnosti” izložen je negativnom publicitetu. (Primer: Narkomanija.)

  22. 3. Narkotizirajuća disfunkcija medija. Zahvaljujući mnoštvu masovnih medija, ljudi u savremenim društvima izloženi su poplavi (ako ne i potopu) informativne ponude. Disfunkcija nastaje zbog toga što pojedinci počinju spontano da brkaju svoju obaveštenost o pitanjima od javnog interesa sa akcijom koju bi tim povodom valjalo preduzeti. Oni su obavešteni, ali pasivni, jer mnoštvo informacija koje svakodnevno primaju deluje paradoksalno: inhibira njihov društveni aktivizam umesto da ga podstiče.

  23. PARADOKS: VESTI KOJE ZABAVLJAJU • Informacije o ozbiljnim društvenim problemima, uključujući i one o prirodnim katastrofama u kojima je bilo ljudskih žrtava, postaju zabavne već samim tim što drže pažnju auditorijuma – i to čak suprotno od namera medija. • To može da se uporedi sa dečjim igrama rata, kada se nešto što je u svetu odraslih izvor patnje i smrti pretvara u bezazlenu zabavu. • INFOTAINMENT • (INFORMATION + ENTERTAINMENT)

  24. IZVEDENE FUNKCIJE IKS

  25. FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE IZVEDENE FUNKCIJE

  26. IZVEDENE FUNKCIJE • Saznavanje i učenje • Razonoda i opuštanje • Uključivanje u društvo • Osamljivanje i podizanje prepreka • Sticanje i razvoj personalnog identiteta

  27. 1. SAZNAVANJE I UČENJE • Ljudi često koriste medije da bi stekli novo iskustvo ili proverili ono što misle da već znaju: • čitaju dnevne novine i gledaju informativne emisije da bi saznali šta se tog dana dešava u svetu, ili čitaju učene knjige koje im omogućuju uvid u svet ideja i teorijskog mišljenja. 2.kupuju nedeljnike da bi se udubili u analize i komentare događaja o kojima su se već obavestili u dnevnim novinama. 3. Surfuju web-om da bi posetili web sajtove koji su već u njihovoj virtuelnoj čitaonici (favorite) ili putem pretraživača tragali za nečim novim.

  28. Obrazovna funkcija medija lako se ostvaruje • 1. »učenje« na ovaj način ne prati nikakva prinuda. Nema straha od odgovaranja, ocenjivanja i mogućeg neuspeha. • Test: neka svako sebi postavi pitanje o nečemu što zna: da li sam to naučio tokom školovanja? Ukoliko je odgovor negativan, sva je prilika da je izvor takvih znanja neki od masovnih medija. • Primer: Open university na BBC2 ili obrazovni program RTS Discovery, History Chanell, National Geography • Pomoću medija stiču se i vrlo praktična znanja: kako da se popravi auto, gaji cveće ili pripremi neko egzotično jelo. Primer: Džejmi Oliver

  29. Mediji nude obilje imformacija koje bi inače bile nedostupne • Televizija omogućava običnom čoveku da, na primer, prati složene hirurške operacije kao da im je neposredno prisutan. Desetak TV kamera koje neposredno i izbliza prate tok hirurške intervencije pružaju mu mogućnost da vidi više i bolje nego onaj ko je fizički prisutan u hirurškoj sali.To radi i CC TV za studente medicine. • TV gledalac jedne odbojkaške utakmice koju istovremeno snima dvadesetak kamera može iz različitih uglova i perspektiva da prati njen tok, da vidi zumirane ili usporene ključne poteze igrača ili da na playback analizira posledice kontroverznih odluka sudija koji- za razliku od TV gledalaca - odluke moraju da donose trenutno. • U prenosu vaterpola TV prikazuje i ono što se dešava pod vodom, a što je sa tribina praktično nevidljivo.

  30. Saznajna uloga medija i deca • Posredstvom televizije ona najvećim delom saznaju kakav je svet u kome žive. Mediji pružaju mladom naraštaju gotove modele ponašanja tako što jedne afirmišu, a druge dezavuišu. Nekadašnje bajke su uveliko zamenili crtani filmovi koji sadrže iste one arhetipske junake i situacije koji su nekada nalaženi u bajkama i pričama za decu.

  31. DECA I NASILJE U MEDIJIMA? • Deca kao “osetljiv deo auditorijuma” i programske restrikcije u odnosu na njih. Npr. slova R, ili PG znače da su je neki film samo za odrasle ili da ga deca mogu gledati samo ako su u pratnji roditelja. • V-chip u američkim TV prijemnicima i filteri na internetu koji sprečavaju pristup dece sadržajima “za odrasle”. * prilog

  32. V(IOLENCE) CHIP *

  33. Nasilje u medijima i deca • Ponekad postupci dece, kao što je nasilje (čak i ubistva), dovode do pojave spirale »moralne panike«. • Tada se na izoštren način, otvara pitanje o postojanju veze između agresivnog ponašanja dece i prikazivanja kriminala, horor scena i sl. u medijima.

  34. 2. Razonoda i opuštanje • Ljudi imaju potrebu za opuštanjem posle ali i u toku napornog rada na poslu, u školi ili u kući. Masovni mediji to omogućavaju.Ako je nekome dosadno oni mogu da ga razgale. Već i samo listanje novina, ili menjanje kanala na radiju i TV nudi dešavanja, priču i sliku avantura, nagradna takmičenja i zagonetke. • Ako je neko razdražen, tiha muzika ili romantični zaplet nekog TV filma će ga opustiti, ili će mu pomoću psihološkog mehanizma identifikacija - projekcija omogućiti da se uz radnju akcionih filmova oslobodi nagomilane agresivnosti i frustracija.

  35. 3. Uključivanje u društvo • Mediji u funkciji agensa socijalizacije olakšavaju povezivanje i komunikaciju pojedinaca sa njihovim bližnjim: porodicom, prijateljima, vršnjacima. • . Mediji takođe nude preporuke – direktne i još češće indirektne - na primer o tome kako se obući, a da to ne izgleda ni previše ekstavagantno ni previše demodé. Reč je, u stvari, o bazičnoj čovekovoj potrebi za pripadnošću (gregarnost) koju mediji konkretizuju tako što je ispunjavaju sadržajima • Pitanja kao što su: »Jesi li jutros čitao/čitala u novinama o...«, predstavljaju uobičajene povode za susretanja, razgovore bez kojih bi ljudi u savremenom masovnom društvu bili još usamljeniji nego što jesu.

  36. MEDIJI KAO “IMAGINARNI DRUGI” Mediji omogućavaju ljudima koji su iz nekih razloga i doslovce fizički izolovani (zatvori, bolnice, noćna dežurstva...) da se ne osete prepušteni samima sebi i da uz pomoć novina, radija, televizije uspostave makar virtuelni dodir sa drugima i potvrde svoje pripadanje društvu. Istraživanja pokazuju da »teški zavisnici« od medija pripadaju upravo ovim kategorijama.

  37. 5. Osamljivanje i postavljanje prepreka • Mediji mogu u znatnoj meri da pomognu usamljivanje i izbegavanje društvenih kontakata. Većina ljudi ponekad zaželi da bude ostavljena na miru, prekine društvene interakcije i prepusti se samoći. Mediji nude dobar izgovor za ovakvo ponašanje. Umesto druženja, koje trenutno ne prija, može se naći pogodan izgovor u gledanju televizije, čitanju neke neodložne publikacije ili prepuštanju muzici uz pomoć i-poda i njegovih slušalica. • Valja skrenuti pažnju na upravo raskošne mogućnosti Interneta u zadovoljavanju ovakve potrebe. To »uključivanje«* zapravo u još većoj meri imobiliše korisnike i radikalno dovodi u pitanje realno (nevirtuelno) prisustvo drugog. *Vodeći internet časopis u SAD zove se “WIRED”

  38. Sticanje i razvoj (personalnog) identiteta Mediji, doprinose da pojedinac odredi sebe i svoje ponašanje u odnosu na druge – onako kako su oni medijski predstavljeni. Dok čitaju roman ili gledaju film, ljudi porede sebe sa tamo predstavljenim likovima i njihovim odnosom prema drugima i tu traže (i nalaze) odgovor na pitanje: »Kako bih se ja ponašao u takvoj situaciji?« Tako mediji pomažu da pojedinac pozicionira i odredi sebe u odnosu na druge i bolje se orijentiše u stvarnim društvenim situacijama. Radikalni kritičari medijskih industrija ističu konformističku funkciju medija. Oni »štancuju« ljude tako što naglašavaju osobine i vrednosti koje su društveno poželjne i doprinose da društvo neometano funkcioniše gušeći svaki nekonformizam i težnju ka individualizaciji.

  39. Identitet - identiteti • JA SAM : • KAO SVI DRUGI (univerzalni/humani) • KAO NEKI DRUGI (kulturni /grupni) • KAO NIKO DRUGI (personalni)

More Related