SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012.

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012. DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI/2

2. DEPRESORI CNS Nastavak

3. Depresoricentralnog nervnog sistema (CNS) To su lekovi koji snižavaju nervnu aktivnost. • Tolerancija: - povećanje, ali je moguć i pad • Ukrštena tolerancija Najpoznatiji: • Alkohol • Lekovi: • analgetici(lekovi koji suzbijaju bolove) • hipnotici(lekovi za uvođenje u san i održavanje sna) • sedativno (suzbijanje psiho-motorne napetosti) hipnotičke supstance – barbiturati, anksiolitici (benzodiazepini) • Opijati (opijum, morfijum, heroin, metadon, trodon) • Isparljivi rastvarači

4. OPIJATI I OPIOIDI Opijati - opijumi njegovi prirodni (morfin, kodein) i polusintetskiderivati(heroin, dilaudid) Opioidi-sintetski opijati (demerol, metadon...) Dejstvoopijata: • U organizmu čoveka se proizvode prirodni opijatski peptidi – endorfini: izazivaju dobro raspoloženje, lagodnost, smanjuju bolove • Prva faza dejstva opijata: slično endorfinima -osećanje zadovoljstva, dobrog raspoloženja i bezbrižnosti • Druga faza dejstva : depresivno raspoloženje, usporenost • Hronična upotreba: apatija, sumornost, potištenost, sužavanje svesti • Telesna zavisnost: stvara se vrlo brzo i kod velikog procenta korisnika - najviša klasa zabranjenih supstanci • Stanja konfuznosti mogućau vreme uzimanje ili tokom apstinencijalnog sindroma

5. Put ulaska u zavisnost od opijata Sociogeni put: • Nastavak započetog “eksperimentisanja”: isparljivi rastvarači /alkohol  marihuana / stimulansi  opijati • Kad je na prethodnim drogama postignut neki stepen zavisnosti • opijati, heroin kao “nova droga”, • za otklanjanje tegoba zavisnosti od “lakših” droga Medicinski put: • Korisnici sredstava protiv bolova sa opijatima  zavisnost od opijata • Zdravstveni radnici: dostupnost medikamenata sa opijatima  zavisnost od opijata Nabavljanje opijata: • crno tržište • nepravilno propisivanje i izdavanje leka - manji broj slučajeva

6. Vrste opijata Opijum:dobija se ceđenjem čaura maka – opijumske pogače – stimulirajuće i depresivno dejstvo na CSN Morfin: derivat opijuma, može se dobiti i sintetskim putem; beli igličasti prašak, gorak, rastvorljiv u vodi • Moćan analgetički efekat – upotreba u medicini • Prva faza dejstva: euforija, brbljivost, opuštanje, dezinhibicija • Druga faza: depresija, samooptuživanje, krivica, suicidalnost Kodein: slabiji efekat, slabiji analgetik • Medicinska upotreba: sirupi za kasalj, analegetske tablete Heroin – polusintetski derivat opijuma, jedna od najpogubnijih droga

7. Heroin Sintetizovan iz morfina 1898., beli prašak, gorak, rastvorljiv u vodi Nema medicinsku upotrebu Način unošenja: intravenski, ali od kako postoji svest o opasnosti od HIV infekcije, mnogo češće ušmrkavanjeili pušenje Efekti: • Prva faza posle unošenja: snažna euforija, intenzivni osećaj zadovoljstva, lebdenja; analgetički efekt 2,5 puta jači od morfina • nelagodnosti: blago podrhtavanje ruku , grčevi u mišićima • Intravenozno unošenje: “flash” (jaka telesna reakcija), ozbiljno usporenje disanja i rada srca; • Predoziranje - prestanak disanja i rada srca • Druga faza: pospanost, usporenost govora, pokreta, disanja (“stond”) • Nakon prestanka dejstva droge – depresivnost raspoloženje, krivica, samooptuživanje, suicidalnost

8. Efekti heroina/1 • Tolerancija se brzo povećava, za par nedelja, psihička zavisnost, • Telesna zavisnost – stvara seizuzetno brzo U fazi akutnog uzimanja: srednji stepen pospanosti, tromosti, opšta usporenost govora, uske zenice Letalni ishodi kod 25% mladih heroinomana: predoziranje, AIDS, suicidi, sukobi sa policijom, saobraćajni udesi… Dugotrajna upotreba: • Somatske promene: • vodnjikave oči, karakteristična sivkasta boja kože, • gubitak na težini može biti vrlo izražen • suvoća ustiju, usporeno disanje, opstipacija • brojne telesne disfunkcije i oštećenja –skraćen životni vek

9. Efekti heroina/2 Dugotrajna upotreba – nastavak: • Psihološke promene: • brze promene raspoloženja ili zaravnjen afekat ili predominacija impulsivnosti • kognitivne promene: slabljenje pažnje i pamćenja • izmenjena ličnost: potreba da se dođe do droge je dominantna • poremećaj ponašanja – krađe, laganje, prevare, maltretiranje porodice • Socijalne promene: socijalni odnosi i socijalni status zavisnika se uništavaju

10. Heroin - AS Apstinencijalni sindrom (AS)- nakon samo 2 - 6 sati od prestanka delovanja (zavisno od stepena zavisnosti) – IZUZETNO BRZO! • žudnjaza drogom, jaka razdražljivost, nesanica • suženje očiju, proširenje zenica • bolovi u mišićima i zglobovima, u stomaku, prolivi i povraćanje • snažno curenje iz nosa, suvi kašalj, pad temperature • najintenzivniji prvog i drugog dana, posle 4-5. dana se smanjuju Faza rane apstinencije (4 - 10 nedelja): postepeno normalizovanje funkcija Produženi apstinencijalni simptomi: • brze promene raspoloženja, uznemirenost, napetost (nekoliko meseci) • neurovegetativne nestabilnosti (oko godinu dana) • krize depresivnosti; ređe panična stanja i noćne more

11. Sintetski opijati - metadon • Imaju medicinsku primenu, nalaze se pod strogom medicicnkom kontrolom Metadon • Opijatsko dejstvo, koje sporo nastaje i dugo se zadržava – vreme poluraspada 15 do 30 sati • Apstinencijalni sidrom nastaje tek posle 7 -8 dana, mnogo blaži i kraći (3 do 4 nedelje) Medicinska upotreba: • lek protiv bolova • za održavanje apstinencije kod zavisnika od heroina Zloupotreba: kod heroinomana za “premošćavanje” apstinencijalnog sindroma kada nisu u mogućnosti da uzmu heroin, do sledećeg uzimanja droge

12. ISPARLJIVI RASTVARAČI/1 Rastvarači (solvensi), inhalanti, delirijanti, hladni sprejevi - lako dostupne isparljive supstance, koje se koriste u industriji, domaćinstvu ili u svakodnevnim životnim aktivnostima • Benzin, lepak, kontaktni cementi, slikarske boje, tečnosti za čišćenje, tečni vosak; sprejovi sa freonima… Dejstvo: • Prevashodno sedativni efekat, mada ima i onih koji imaju halucionogene (psihodelične) efekte • Kratka opijenost (oko 1 sat); nakon toga mučnine i glavobolje • Telesna oštećenja jetre i srca, CNS, koštane srži, bubrega • Neslaganje oko postojanja apstinencijalnog sindroma

13. ISPARLJIVI RASTVARAČI/2 Korisnici: • obično deca u predpubertetu(toksični produkti izazivaju veća oštećenja nego kod odraslih) • nekoriste specifičan žargon i rituale – nisu deo narkomanske subkulture Dva tipa korisnika: • eksperimentalniili tranzijentni tip - prolazna upotreba posle koje: • uvod u druge droge ili • smanjenje i potpuni prestanak sa odrastanjem – izuzetak u svetu droga • hroničniveoma mladi korisnici – duža upotreba

14. Kanaboidi Marihuana, hašiš

15. KANABOIDI Kanaboidi –supstance koje se dobijaju iz indijske konoplje Psihoaktivna supstanca – delta -9-tetra-hydro-cannabinol(THC): u hašišu 3-10 puta više nego u marihuani Dejstvo: • Prva faza intoksikacije: opšte opuštanje, euforija, povećana govorljivost, subjektivno povećanje osetljivosti svih čula, nestanak briga, smanjenje inhibicija, osećanje sporijeg proticanja vremena • Kod jednog boja korisnika ili kod većih doza– neprijatna reakcija:uznemirenost, panika, konfuzija, motorna ekscitacija, paranoidna ugroženost, depresija, čak halucinacije • Na kraju intoksikacije: disforija, bezvoljnost, letargija; smanjena sposobnost koordinacije i procene realiteta, a duže vreme reakcije i preko 8 sati po upotrebi • Moguća akutna panična anksiozna reakcija • Retko akutna toksična psihoza: halucinacije, paranoidno mišljenje i pojava fenomena depersonalizacije i derealizacije

16. Marihuana/1 Dobija se od lišća canabissative; • Od0,1 do 3% THC, zavisi od vrste biljke, geografskog porekla, načina prerade Hronična upotreba marihuane: • Psihički simptomi: • oštećenja kratkoročnog pamćenja, • pad efikasnosti i interesovanja, • dezorijentacija u prostoru; konfuznost, • nebriga za ličnu higijenu; • flešbekovi(vraćanje osećanja nadrogiranosti)

17. Marihuana/2 Hronična upotreba marihuane - nastavak: • Somatski simptomi: • problemisa koordinacijom pokreta (teturav hod) uz produženje vremena reagovanja • ubrzani srčani rad i povišeni krvni pritisak • iritacija pluća i bronhija • pad telesnog imuniteta Dugotrajna upotrebe marihuane: moguć tzv. amotivacioni sindrom: • apatičnost, pad motivacije za ostvarenje ličnih ciljeva • opadanje samosvesti • poremećaj u proceni socijalnog realiteta

18. Marihuana/2 Apstinencijalni sindrom kod hroničnih, teških pušača: povećana aktivnostsistema zaduženog za reagovanje na stres: • pojačana anksioznost, razdražljivost , nesanica • gubitak apetita, znojenje, stomačne tegobe Ishodi: • Velika većina korisnika sama prestane sa upotrebom • Prelazak na “tvrde droge” je relativno redak • Opasnost od saobraćajnih nesreća zbog vožnje pod dejstvom koje se subjektivno ne prepoznaje • Posebno opasno kombinovano uzimanje marihuane i alkohola – moguće fatalne posledice

19. Dizajniranedroge

20. Dizajniranedroge Farmakološki heterogena grupa PAS Zovu ih i klupske droge (“club drugs”) jer ih najčešće upotrebljavaju adolescenti i mladi odrasli u klubovima, kafićima, rave- i trance-žurkama Najpoznatije: • Gammahydroxybutyrate(GHB, Xyrem) – depresor CNS-a - odobren 2002. od FDA za lečenje narkolepsije, uz oštra ograničenja • Rohypnol (flunitrazepam) - benzodiazepin • Ketamine - disocijativni anestetik, koristi se u veterinarskoj medicini • Ecstasy(MDMA ) • Methamphetamine (ICE, ledena oluja) - amfetaminska grupa

21. Literatura • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 47 – 53; 58-64. • Bukelić, J., Ramah, A., Veličković. R. (2001), Zavisnost od psihoaktivnih supstanci – PAS (zloupotreba lekova). U: Babić, M. (ur.), Skrining u medicini. Beograd, Jugoslovenska fondacija protiv raka, str. 797-821.