8. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI

1. 8. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI

2. Ekstremni stavovi prema adiktima: rđavi ili bolesni? ADIKCIJA = DEFEKT LIČNOSTI • Zavisnost kao posledica ličnog izbora • Pristup: oštar (“Možeš da izabereš da ne uzimaš drogu!”) • Primer: radni kampovi, kažnjavanje ADIKT = ŽRTVA • Zavisnost kao posledica “snage droge, loših uticaja okoline..” • Pristup: blag (“Pokušaj ponovo… i ponovo… i ponovo…”) • Primer: bezbrojne rehabilitacije i programi

3. ADIKCIJA: loši izbori biološki poremećaji Prvi ponovljenikontakti: najvećim delom IZBOR Adikcija (navika na drogu, kompulzivno uzimanje) BOLEST CNS NIKO NE ŽELI DA POSTANE ADIKT: • Adikti ne vole što su adikti • Nema srećnog adikta • Duboko suženi životi  Hronični adikti su očajni, obeshrabreni ljudi

4. Obavezno lečenje - zakonske regulative • Srpske zakonske regulative o mentalnom zdravlju isključuje obavezno zadržavanja ili tretman zavisnosti od droga sam po sebi • Obavezan tretman zavisnosti se primenjuje samo kada su u pitanju mentalne bolesti uzrokovane zloupotrebom PAS • Krivični zakonik RS – mera obaveznog lečenja od bolesti zavisnosti za osobukoja je učinila krivično delo usledzavisnosti od upotrebe alkohola/narkotika i kod koje postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti krivična dela

5. MOTIVACIJA ZAVISNIKA ZA TRETMAN

6. MOTIVACIJA ZAVISNIKA - uslov uspešnog tretmana • Bez obzira na motiv početka lečenja (slobodan izbor, pritisak okoline, sudska presuda) – uslov uspeha tretmana bolesti zavisnosti jekooperativnostklijenta koja se može postići njegovom adekvatnom motivacijom

7. Nivoi motivacije zavisnika za tretman/1 Tri nivoa motivacije: • Individualni nivo • Nivo neposredne socijalne okoline • Nivo zajednice koja pruža staranje i stručnu pomoć 1) Individualni nivo • Nivo stresa klijenta vezanog za PAS (AA: “dodirnuti dno” - uviđanje da je uzimanje PAS van kontrole osobe; očaj, beznadežnost, usamljenost) • Klijentovi ciljevi i njihova vrednost za njega • Očekivanja ishoda tretmana(verovanje da može da postigne ciljeve tretmana) • Doživljaj sopstvene samoefikasnosti

8. Nivoi motivacije zavisnika za tretman/2 2) Neposredna socijalne okolina • Nivo stresa vezanog za PAS - problemi na poslu, u porodici, sa zdravljem; institucionalizacija, finansijska propast… • Dostupnost resursa i podrške 3) Zajednica koja pruža staranje i stručnu pomoć: • Postojanje stručnih službi • Razvijenost mreže i kontinuiteta usluga

9. Motivaciona spremnost za promenu/1 Šta motiviše zavisnike da se obrate za pomoć? Motivacijska spremnost za promenu (JamesProchaska , CarloDICLemente i sar) - pet stadijuma: 1) “Pre razmišljanja” • ne povezuje životne teškoće sa uzimanjem PAS; • nema nameru da se promeni u tome 2) Razmišljanje • visoka ambivalencija oko promene u odnosu na PAS (hoće pa neće, pa hoće, pa neće…), • slaba namera da se promeni, nema održive akcije

10. Motivaciona spremnost za promenu/2 3) Priprema • ozbiljna namera da se promeni, • više akcije, ali još uvek neodržive, • prihvata da treba promena, ali ne zna kako, • možda ne veruje da promena može biti stalna 4) Akcija • poduzima jasne korake ka promeni, • nastavlja da se trudi uprkos preprekama 5) Održavanje • održava promenu tokom značajnog vremenskog perioda (6 mes.); • fokusira napore u preveniranju recidiva i razvijanju kapaciteta za trezan način života

11. Motivacioni intervju /1 Šta može stručnjak da uradi da motiviše klijenta da prihvati tretman BZ – da pređe u akciju? Nužno stvaranje saveza: • kreiranje sigurnog mesta • kolaborativnopartnerstvo sa klijentom • preliminarna saglasnost da problem postoji Faze motivacionog intervjua: • Podsticanje motivacije za promenu • Osnaživanje privrženosti promeni

12. 1. faza: podsticanje motivacije za promenu • Otvorena pitanja – podsticanje da ispriča svoju priču • Empatičko, reflektivnoslušanje – razumeti klijneta i reći svoje impresije tako da klijent može da potvrdi ili koriguje • Potvrda klijentovih briga uz prihvatanje – nikako prerani savet! • Sumiranje – povezivanje klijentovih izjava i proveravanje njihove tačnosti • Podsticanje samomotivišućih rečenica – komentara klijenta koji pokazuju razloge za promenu – pomaže klijentu da se pomeri iz ambivalencije • Prepoznavanje da postoji problem • Izražavanje zabrinutosti zbog sadašnje situacije • Indikacija namere / želje da se promeni • Reči nade i optimizma o promeni

13. 2. faza: osnaživanje privrženosti promeni • Uvažavanje spremnosti za promenu • Diskutovanje preciznog plana promene • Naglašavanje izbora • Pregled posledica akcije i neakcije • Nuđenjeinformacije i saveta • Naglašavanje važnosti apstinencije • Razvijanje plana promene • Rad sa sumnjama i otporima • Sumiranje • Traženje posvećenosti

14. Uključivanje porodice i druge soc. podrške Korisnost motivacionog intervjua daleko veća ako se uključi porodica ili značajne osobe iz neposredne okoline klijenta. Proceniti: • Voljnost klijenta da prihvati uključivanje drugih osoba • Značaj tih drugih za klijenta – što je veći, pozitivniji uticaj na tretman • Odnos značajnih drugih prema PAS • Njihovuvoljnost i spremnost za uključivanje u tretman Specifikovati ulogu značajnih drugih u tretmanu: • posmatrači (razmena informacija o BZ i posledicama) • aktivni učesnici (u planiranju tretmana, oznaživanje klijenta u promeni) – visok značaj interpesonalnog odnosa

15. LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI

16. LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI Lečenje = promena Svaka bolest remeti ponašanje pojedinca - kod BZ ponašanje je skoro apsolutno poremećeno:  PONAŠANJE jeobavezna, praktično glavna oblast • dijagnostičkog procesa • terapijskog delovanja Povoljni rezultati lečenja BZ nisu mogući bez promene ponašanja uslovljenih terapijskim metodom.

17. Preduslov započinjanjalečenja zavisnosti Neophodan preduslov u slučaju započinjanja lečenja BZ je APSTINENCIJA: • Jedini način da se u pojedinca i njegov sistem vrati dovoljno “energije” neophodne za zaustavljanje procesa, oporavak, a potom za rast. • Preduslov za prekid transmisije sa generacije na generaciju – transgeneracijskog prenošenja • Svako ponovno uzimanje droge ili alkohola je vraćanje unazad: • bolest postaje sve teža • porodične disfunkcije su sve izraženije

18. Ciljevi lečenja • Uspostaviti apstinenciju – ključni preduslov • Redukovati ili sasvim sanirati medicinske probleme • Redukovati ili sasvim sanirati psihičke tegobe / psihijatrijske poremećaje • Rešiti probleme svakodnevnog življenja - posao, škola, problemi sa zakonom, organizacija domaćinstva… • Popraviti porodičneodnose • Popraviti odnose sa okolinom • Postići neprekidnost i trajnost samokontrole u svakom periodu vremena - ne početi ponovo sa uzimanjem PAS – doživotna apstinencija

19. Primena terapijskog procesa zahteva sledeća razmatranja/1 1.Nužna je procena - dijagnostika: • oštećenja opšteg telesnogzdravlja • stepenamentalnih poremećaja pojedinca i • stepenapatnjekoju trpi bolesnik i njegova okolina Inicijalna procena: stepen funkcionisanja u stanju zavisnosti- preduslov započinjanja lečenja i određivanje vrste lečenja Naknadna procena: nakon što se telo oporavi od uticaja PAS (apstinencija, dobra ishrana, veće doze vitamina i minerala)

20. Primena terapijskog procesa zahteva sledeća razmatranja/2 2.Odnos bolesnika prema razumevanju sopstvene bolesti i prihvatanju lečenja jedan od ključnih praktičnih i teorijskih problema 3. Da li lečiti pojedinca ili šire sisteme oko njega - porodicu, školu, profesionalno okruženje, društvo? • Potreban je multifokalni pristup: • Fokus i na pojedinca i na njegovo okruženje • Kod preventivnog delovanja – i na širuzajednicu

21. Primena terapijskog procesa zahteva sledeća razmatranja/3 4. Metode, tehnike i sredstva promene ponašanja 5.Ustanove za lečenje i osobine terapijskih sistema 6. Edukacija i osobine terapeuta 7. Procena tereta koji se lečenjem nameće društvuu odnosu na teret koji društvo nosi od BZ - socijalna psihijatrija - da ili ne?

22. Primena terapijskog procesa zahteva sledeća razmatranja/4 8.Primena famakoterapije • Sve veće mogućnosti novih obećavajućih lekova, za rešavanje ključnihsimptoma bolesti zavisnosti: apstinencijanogsindroma, tegobau produženoj apstinenciji i sprečavanja recidiva • Opravdana i logična težnja da se jedan veliki civilizacijski problem rešava efikasno i brzo rizik za preterano oslanjanje na lekove  stvaranje nove forme zavisnosti?

23. Princip mrežeustanova imetoda/1 Koncept mreže podrazumeva koordinaciju: • od prikupljanja epidemioloških podataka, preko • sprovodjenja preventivnih aktivnosti, do • formiranja ustanova: • od nivoa primarne zaštite • do univerzitetskih klinika i • sistematske edukacije

24. Princip mrežeustanova imetoda/2 Mreža ustanova imetoda lečenja BZ obuhvata: • Terapijske programe • Lečenje psihijatrijskih komplikacija(komorbiditet) • Kaznene metode • Supstitucionu terapiju • Programe (drugi) otklanjanjaštete • “Drop in” programe – sigurna i zaštićena mesta za zadovoljenje osnovnih potreba zavisnika • Programe socijalne podrške: organizovano stanovanje, sredina bez droge, obrazovanje za zanimanje, pravna podrška

25. TERAPIJSKI PROGRAMI • Detoksikacioni programi: vanbolnički i bolnički • Rehabilitacioni programi: vanbolnički i bolnički, terapijske komune, kuća na pola puta... • Substitucioni programi – metadon, buprenorfin... • Psihoedukativni programi: kognitivno razumevanje i praktične informacije • Fokusirano individualno savetovanje: motivacioni intervju, terapija fokusirana na rešenje • Grupne intervencije: veštine življenja, komunikacije, rešavanja problema; art terapija, psihodrama, grupe samopomoći (udruženje Anonimnih alkoholičara)... • Porodična terapija

26. Vanbolničko lečenje Realizuje se u okviru zdravstvene zaštite i obuhvata: • Ambulantno lečenje - najmanje intenzivno i efikasno • Dnevnu bolnicu – svakodnevno barem 6 sati Lečenje se može sprovoditi: • U specijalnim vanbolničkim ustanovama • U centrima za kontrolisanu primenu tzv. supstitucione terapije ili terapije održavanja (metadonski centri i dr.) • U savetovalištimau primarnoj zdravstvenoj zaštiti • U privatnim lekarskim ordinacijama

27. Bolničko lečenje Ima više smisla i uspeha u sledećim slučajevima: • Vanbolničko lečenje je bilo neuspešno • Srednji i teški medicinski problemi – potrebna je zahtevnijadijagnostička procedura / intenzivnija stručna nega, npr. prilikom detoksikacije od opijata • Mentalni problemi (depresivnost, razdražljivosti/ psihotično mišljenje) su toliko intenzivnida lečenje nije bezbedno van bolnice • Socijalna ili porodična situacija ne obezbeđuje osnovne uslove za apstinenciju • Mestostanovanja je udaljeno od vanbolničkog terapijskog programa, pa se ne može obezbediti redovnost lečenja

28. Literatura • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 79 - 94. • Straussner, ShulamithL.A (2004)AssessmentandTreatment of ClientswithAlcoholandOther Drug AbuseProblems: AnOverview. U: Straussner, Shulamith L.A: (ur.) ClinicalWorkwithSubstance-AbusingClinets. New York: The GuilfordPress, str. 3-35. • MereditHanson, Nabila El-Bassel (2004) MotivatingSubstance-AbusingClientsthrough the HelpingProcess. U: Straussner, Shulamith L.A: (ur.) ClinicalWorkwithSubstance-AbusingClinets. New York: The GuilfordPress, str. 39-64.