Socijalni razvoj u ranom detinjstvu

1. Socijalni razvoj u ranom detinjstvu Sticanje socijalnog i ličnog identiteta Polni identitet Etnički i rasni identitet Razvijanje sposobnosti upravljanja sobom Internalizacija Samo-kontrola Agresivnost i prosocijalno ponašanje Razvoj i faktori agresivnosti Kontrola agresivnosti Razvoj prosocijalnog ponašanja Pojava novih emocija Sticanje pozicije u socijalnoj grupi

2. Socijalni razvoj • Frojd- egoizam i sreća vs. altruizam i pripadanje zajednici • Dvostrani proces u okviru kog deca postaju integrisana u svoju zajednicu i istovremeno razvijaju svoje osobenosti kao zasebne individue. • Socijalizacija- proces putem koga deca usvajaju standarde, vrednosti i znanja svog društva. • Formiranje ličnosti- proces putem koga deca dolaze do osobenih i doslednih načina doživljavanjai ponašanja u raznovrsnim kontekstima. • Ličnost = temperament + karakter + kognicija (sticanje svesti o sebi u odnosu na druge)

3. Socijalni i lični identitet • Identifikacija-proces oblikovanja ponašanja osobe prema osobi kojoj se divi • svesti o sebi kao zasebnoj ličnosti, istovremeno i kao pripadniku određene socijalne kategorije (grupni identitet). • izgledati, ponašati se, osećati se, biti kao druga značajna osoba(usvajanje njenih+ i – karakteristika, selektivno, negativnaidentifikacija) • Mehanizmi identifikacije: diferencijacija, solidarisanje, imitacija, socijalno učenje (kognitivne šeme) • Polni/rodni identitet- određuje druge brojne uloge- biološkoikulturološkoodređenje • Primarna (primarma sličnost, biti blizu, 1. god.) i sekundarna identifikacija (biti „kao“, 3.god.);Frojd- mehanizam odbrane i razvoja Super ega

4. Mehanizmi identifikacije- Frojd • Identifikacija kao proces diferencijacije - razrešavanje Edipovog konflikta kod dečaka, prevazilaženje straha (identifikacijom) i krivice (potiskivanjem) okretanjem od majke kao ocu • Identifikacija kao proces empatije i solidarisanja- razrešavanje konflikta devojčica sa majkom, prevazilaženje straha i krivice vraćanjem njoj. Isti objekat primarne i sekundarne identifikacije • Implikacije bioloških razlika i razlika razvojnih dinamičkih procesa na vrednovanje razlika - manja diferencijacija - manji stepen nezavisnosti i manja razvijenost ličnosti (anatomska inferiornost, racionalnost, osećaj pravde, spremnost na izazove)

5. Mehanizmi identifikacije-Čodorova • Dva razičita puta, ali ne i različite vrednosti • Dvosmeran proces - roditeljski doživljaj sličnosti i različitosti • Muškarci dostižu identitet kroz odvajanje; kao rezultat toga oni intimnost doživljavaju ugrožavajućom. • Žene, koje postižu identitet kroz afektivnu vezanost, doživljavaju da su ugrožene odvajanjem. • Razlike su komplementarne

6. Kritike Frojdovog shvatanja • razvoj žena nije inferioran razvoju muškaraca- biološko prvenstvo ženskog pola. Polni organi i mozak svih ljudskih embriona u početku prolaze ženski put razvoja; muški pol modifikovan delovanjem muških hormona. • polni identitet nije posledica razrešenja Edipovog kompleksa, jer se aspekti formiranja identiteta mogu utvrditi dosta pre uzrasta na kome Frojd pretpostavlja da se on razrešava • roditelji su primarni nosioci seksualnih fantazija. Poremećaji u formiranju identiteta su rezultat psiholoških trauma koje izazivaju roditelji koji seksualno zloupotrebljavaju ili zavode svoju decu, a ne dečije nesposobnosti da razreše infantilne seksualne želje

7. Polni identitet- posmatranje i imitiranje • Identifikacija nije rezultat konflikta- već rezultat posmatranja i imitiranja moćnih odraslih i nagrađivanja za polno prikladno ponašanje. • Uslovi- dostupnost, pažnja, pamćenje, motorička reprodukcija, motivacija (Bandura, Mišel) • selektivnost potkrepljivanja prema polu; • polno određena preferencija nagrade;

8. Polni identitet- kognitvna šema • Identifikacija kao rezultat kognitivne sposobnosti prepoznavanja sebe kao člana socijalne kategorije (Kolberg). • Polna šema- mreža asocijacija vezana za kulturna shvatanja polnih uloga koja se primenjuju u ponašanju; Skript za upravljanje vlastitim ponašanjem i strukturisanje opažanja sredineNagrada- intrinzička vrednost ponašanja (nije dečak da bi dobio nagradu, već zato što je dečak radi stvari prikladne za dečake, a samo ponašanje je nagrađujuće); u prilog tome ide i sposobnost kontrolesredine i odobravanje • Polna uloga- razlike u preferencijama igre (2.5 god.) i igračaka (14-22 meseca)Stereotipi o tipičnim karakteristikama i polni egalitarizamkada se šta razvija; kako se razvija- prepoznavanje pola na slikama

9. Etnički i rasni identitet • Deca stiču svest o etničkom identitetu oko četvrte godine. • Njihovi stavovi prema rasi ili naciji u velikoj meri zavise od toga kako je njihova socijalna grupa opažena u društvu kao celini. • Negativno samovrednovanje pripadnika manjinske grupe (izbor belih i crnih lutaka); uticaj porodice; nagrađivanje izbora crnih lutaka dovodi do opadanje preferencije belih lutaka;

10. Sposobnost upravljanja sobom • Socijalni standardi koje prezentuju odrasli modeli sa kojima se deca identifikuju postaju osnova za dečije početno suđenje o dobrom i lošem ponašanju • Pridržavanje pravila i bez nadzora • Heteronomna moralnost -suđenje prema autoritetu, zakonu i ishodu. Moralnost prisile- Pijaže • Autonomna moralnost- razumevanje arbitrarnosti pravila, njihovo preispitivanje i menjanje • Internalizacija socijalnih uloga i standarda ponašanja obezbeđuju deci okvir za postizanje kontrole nad vlastitim impulsima i bez nadzora • Savest i osećanje krivice- unutrašnji rascep -posmatrač i posmatrani; želja i zabrana; Super ego • Kultura oblikuje sadržajsavesti i određuje proces razvoja savesti (interakcija sa zamišljenim autoritetom- Vigotski)

11. Faze razvoja identiteta- Erikson Uticaj sredinskih faktora na razvoj. Svaka faza ima specifičan zadatak i potencijal za krizu. Razvoj tokom celog života • Poverenje – nepoverenje- prva godina • Autonomija- stid, sumnja – druga godina • Inicijativa- krivica – 3- 6 godina • Odgovornost – inferiornost -6 -12 godina

12. Faze razvoja identiteta- Erikson • Identitet- konfuzija- adolescencija; odnos sa vršnjacima, šta i kakav/va želim da budem • Intimnosti – izolacija- mladi odrasli (22-30 g.);partnerski odnos 7) (Re)produkcija– stagnacija- srednje odraslo doba (30-50g.); roditeljski i profesionalni odnos • Integritet- očaj -starost (50 – 65 g.), životni smisao, odnos prema dotadašnjem iskustvu i ostvarenost ciljeva

13. Sposobnost upravljanja sobom Samo-kontrola zahteva odolevanje i inhibiciju aktivnosti. Ponašanje u skladu sa očekivanjima sredine i bez nadzora. Deca razvijaju četiri vrtse inhibicije: • inhibicija pokreta- lakše inicirati, nego zaustaviti se (“leti, leti..”) • inhibicuja emocija- emocionalna kontrola, kontekst (odsustvo majke) • inhibicija zaključaka- promišljanje odgovora (kognitivno procesiranje-medijacija) • inhibicija izbora- kratkoročni i dugoročni hedonizam (mala i velika čokolada- do 12g.) Od spolja ka unutra- zrelost, kognicija (planiranje, razmišljenje); zadatak lavirinta

14. Agresivnost • Deca ispoljavaju začetke agresivnosti odmah nakon rođenja- udaranje, besni plač • Agresivnost u smislu postupka s nameromda se povrede drugi, ne javlja se do druge godine života- pseudo-agresija. • Instrumentalna agresija je usmerena na dobijanje željenih sredstava. • Neprijateljska agresija -njen direktni cilj nanošenje bola drugoj osobi-osveta, dominacija. Emocionalna povreda već sa 18m‘ svast o tuđim osećanjima (uništi tuđu igrački, pauk,..)Faze- pojava sukoba interesa (posedovanje)- fizički, verbalni sukob, sukob bez interesaPolne razlike- dominacija agresivnosti dečaka

15. Agresivnost Objašnjenja • Evoluciona perspektiva- agresija je viđena kao prirodna posledica borbe za preživljavanje i produžetak vrste. • Sredinski podsticaji- agresivnost može porasti kod dece ako su direktno nagrađivana za to (uspešni ishodi- pažnja, pretnja, pobeda, povlačenje žrtve) • Tendencija dete- imitacijaagresivnog ponašanja drugih (Bandutara – Bobo lutka)

16. Kontrola agresije • Evoluciona perspektiva- Razvoj socijalne hijerarhijske dominacije koja kontroliše agresiju. • Mitovi o katarzi i kažnjavanju kao sredstvima kontrole agresije- katarza bez efekta -exp. frustacija i davanja „šokova“ posle i bez katarze, efekat interpretacijekazna- ne smanjuje (osim dosledno i uz identifikaciju), već povećava agresiju, negativni efekti, situaciono dejstvo- pomeranje • Efikasna sredstva za kontrolu agresije su • nagrade za neagresivno ponašanjei ignorisanje agresije • kognitivni trening koji podstiče decu da razmotre negativne posledice agresivnog ponašanja na sebe (da ne rešava, već uvećava problem) i na druge ljude (empatija sa žrtvom) i razviju druge načine rešavanja problema.

17. Prosocijalno ponašanje • Ponašanja za dobro grupe, ne ličnu dobrobit • Altruizam, saradnja, pomaganje, deljenje i drugi prosocijalni postupci mogu se videti već u prve tri godine života. • Evoluciona perspektiva- sredstvo produženja vrste, suprotno jedinki, ali uzajamnost ima efekat opstanka, više od srodstva • Empatija – sposobnost da se oseti šta druga osoba oseća –osnova za razvoj prosocijalnog ponašanja (razumevanje osećanja, a suprotni efekat). • Rani fenomen “emocionalne zaraze” • Stadijumi u razvoju empatije prate razvoj jezika i smanjenje egocentrizma– tešenje od prisutne osobe do stanja drugih; Razumevanje nije isto što i saosećanje (radost zbog patnje) • Podsticanje razvoja- eksplicitnomodelovanje, indukcija (ponos), negativni efekti nagrađivanja – motiv dobit,

18. Nove emocije • Povećane kognitivne sposobnosti u kombinaciji sa uvećanim socijalnim znanjima vode pojavi sekundarnih emocija, povezanih sa procenom Selfa u odnosu na druge: • stid(kad smo predmet nepoželjne pažnje), • krivica (neuspeh ispunjenja standarda ili nanošenje štete) • zavist (kad drugi ima ono što želimo za sebe), • ponos (prevazilaženje standarda i nagrađivanje od drugih)

19. Socijalni status Pozicija u socijalnog grupi • zadovoljiti lične interese i biti prihvaćen (ptica sa zlatnim krilima- dilema težnje ka savršenstvu i konformiranja drugima). • deca stiču i svest o sebi i svojoj ličnosti u ostvarivanju osobenog načina odnošenja sa ljudima, kako prosocijalnog, tako i antisocijalnog.