1 / 43

PARLAMENTARIZAM, PREZIDENCIJALIZAM I SEMI-PREZIDENCIJALIZAM

PARLAMENTARIZAM, PREZIDENCIJALIZAM I SEMI-PREZIDENCIJALIZAM. Predavač: prof. dr ZORAN KRSTIĆ Datum: 21. oktobar 2010. Mesto: Amfiteatar, FPN. PRINCIPI ORGANIZACIJE VLASTI (horizontalni nivo). SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI (MEKA PODELA VLASTI) ( parlamentarni sistem )

nhu
Download Presentation

PARLAMENTARIZAM, PREZIDENCIJALIZAM I SEMI-PREZIDENCIJALIZAM

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PARLAMENTARIZAM, PREZIDENCIJALIZAM I SEMI-PREZIDENCIJALIZAM Predavač: prof. dr ZORAN KRSTIĆ Datum: 21. oktobar 2010. Mesto: Amfiteatar, FPN

  2. PRINCIPI ORGANIZACIJE VLASTI(horizontalni nivo) • SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI (MEKA PODELA VLASTI)(parlamentarnisistem) • PODELA VLASTI (predsedničkisistem) • PODELA, SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI – MEŠOVITI PRINCIP (polupredsednički sistem) • JEDINSTVO VLASTI (skupštinskisistem)

  3. POJAM PARLAMENTARIZMA • REČ PARLAMENT (fra.) parler= govoriti, raspravljati • PARLAMENTARIZAM JE OBLIK PREDSTAVNIČKE DEMOKRATIJE KOJI POČIVA NA IZBORIMA • PARLAMENTARIZAM U ŠIREM SMISLU – u središtu političkog života je parlament – sinonim za parlamentarnu demokratiju • PARLAMENTARIZAM U UŽEM SMISLU – sistem vladavine u kojem postoji dualizam, saradnja i ravnoteža zakonodavne i izvršne vlasti, realna vlast smeštena u kabinetu, koji je odgovoran pred parlamentom

  4. PARLAMENTARNI SISTEM • Mekapodelavlasti: • Izvršnavlastzavisiodparlamentarnepodrške • izvršnavlastmožeraspustitiparlament • Bicefalnaegzekutiva: • predsednik (šefdržave) + vlada (političkiodgovorni)

  5. DVA ODREĐENJA PARLAMENTARNOG SISTEMA • ODREĐENJE PREKO MINISTARSKE ODGOVORNOSTI – PARLAMENTARIZAM JE SISTEM U KOME SU MINISTRI ODGOVORNI PRED PARLAMENTOM • ODREĐENJE PREKO RAVNOTEŽE POSTOJANJE TROUGLA (ŠEF DRŽAVE, PARLAMENT, KABINET)

  6. OBELEŽJA PARLAMENTARNOG SISTEMA • Izvršna vlast se bira posredno u legislaturi (šef države nije šef egzekutive u većini slučajeva) • Vladini ministri su često regrutovani iz poslaničkog sastava (parlamentarna kompatibilnost) • Prvi ministar ili vlada mogu da budu uklonjeni sa svojih funkcija putem izglasavanja nepoverenja od strane parlamenta • Mesto premijera je obično odvojeno od mesta šefa države • Egzekutiva je kolegijalno telo u kome prvi ministar ima poziciju prvog među jednakima

  7. OBELEŽJA PARLAMENTARNOG SISTEMA • BICEFALNA PODELA VLASTI (INSTITUCIJA ŠEFA DRŽAVE I VLADE) • INSTITUCIJA PREMAPOTPISA (MINISTRA, PREMIJERA ILI VLADE) • OVLAŠĆENJA ŠEFA DRŽAVE DA STVARNO ILI FORMALNO IMENUJE PREMIJERA • INDIVIDUALNA ODGOVORNOST MINISTARA • KOLEKTIVNA ODGOVORNOST VLADE PRED PARLAMENTOM

  8. OPŠTA OBELEŽJA PARLAMENTARIZMA • MEĐUSOBNA SARADNJA I RAVNOTEŽA VLASTI • PRAVO DISOLUCIJE (PRAVO RASPUŠTANJA) • STABILNOST POLITIČKOG SISTEMA • TREBA LI PARLAMENTARIZAM ˝IZVOZITI˝ U DRŽAVE U KOJIMA NE POSTOJI • AKTIVAN I UTICAJAN PARLAMENT – donosi zakone, izglasava budžet, konstituiše i kontroliše vladu, deliberativna funkcija parlamenta (funkcija rasprave)

  9. TIPOVI PARLAMENTARNOG SISTEMA • VESTMINSTERSKI MODEL – simbioza zakonodavne i izvršne vlasti (Britanija, Japan, Indija, N. Zeland, Australija) • FRAGMENTARNI (FRAKTURALNI) PARLAMENTARIZAM – slaba i nestabilna vlada (Italija – od 1945. do 2001. promenila 59 vlada), Prop.izborni sistem, višepartijski fragmentirani sistem • RACIONALIZOVANI PARLAMENTARIZAM “konstruktivni glas poverenja” vladi (Nemačka, Španija)

  10. PARLAMENT Osnovne funkcije: • Reprezentativna • Deliberativna • Zakonodavna • Izborna • Kontrolno-istražna • Artikulativno-konverziona • Edukativno-socijalizirajuća • Usvajanje budžeta

  11. PREDSEDNIČKI SISTEM • Striktnapodelavlasti: - izvršnavlast ne zavisiodparlamentarnepodrške - izvršnavlast ne možeraspustitiparlament • Monocefalnaegzekutiva: • predsednik je išefdržaveipredsednik vlade (političkineodgovoran)

  12. OBELEŽJA PREDSEDNIČKOG SISTEMA • PS je forma vlasti u kome postoji podela između zakonodavne i izvršne vlasti • Izbor predsednika vrši se na neposrednim izborima • Predsednik usmerava vladu i imenuje članove vlade • Postoji fiksirano vreme mandata predsednika i parlamenta • Nema personalnog preklapanja između egzekutive i legislative • U PS ceremonijalne i efektivne političke uloge su objedinjene u istoj ličnosti

  13. POLUPREDSEDNIČKI SISTEM • Hibridnapodelavlasti: - sadržiosobineipredsedničkogiparlamentarnogsistema (simultanoradeobamotora) • Bicefalnaegzekutiva: - predsednik (šefdržave) koji je političkineodgovoran + vladakoja je političkiodgovorna ŠTA JE TO KOHABITACIJA???

  14. OBELEŽJA POLUPREDSEDNIČKOG SISTEMA • Predsednik republike se bira na opštim i neposrednim izborima • PPS ima dvoglavu egzekutivu: šefa države i predsednika vlade • Predsednik ima značajna ovlašćenja u međunarodnim poslovima, može da inicira referendum, da vetira zakone • Predsednik imenuje prvog ministra i može da ga otpusti (On predsedava sednicama kabineta) • Predsednik može da raspusti parlament • Premijer je odgovoran parlamentu • Parlament može da obori premijera

  15. SKUPŠTINSKI SISTEM • Jedinstvo vlasti: - koncentracija vlasti u skupštini koja se smatra neposrednim izrazom narodnog suvereniteta - pored zakonodavne vlasti, skupština je nosilac i izvršne i sudske vlasti

  16. OBELEŽJA SKUPŠTINSKOG SISTEMA • Najviša vlast skoncentrisana je u predstavničkom telu • Francuska revolucija, Pariska komuna, realsocijalističke zemlje, Kina, Švajcarska,

  17. PLAVA – predsedničke republike (“čisti predsednički sistemi”) ZELENA - predsedničke republike (predsedništvo je povezano sa parlamentom) ŽUTA- polupredsedničke republike (semi-preyidencijalni sistemi) NARANDŽASTA – parlamentarne republike CRVENA - parlamentarne ustavne monarhije PURPURNO CRVENA BOJA – ustavne monarhije LJUBIČASTA - apsolutne monarhije BRAON - republike čiji ustavi dozvoljavaju samo jednoj partiji pravo da vlada MASLINASTA - vojne diktature

  18. TIPOVI KONSTITUCIONALNOG SISTEMA VLASTI (M. S. Šugart) • ČIST PREDSEDNIČKI SISTEM (SAD i latinoameričke države - “kaudeljizam”) 2. PREMIJERSKO-PREDSEDNIČKI ili “PREMIJERSKI PREZIDENCIJALIZAM” (Francuska Pete Republike) 3. PREDSEDNIČKO-PARLAMENTARNI ili “PREDSEDNIČKI PARLAMENTARIZAM” (Vajmarska Nemačka – sličan je “čistom” pred. sistemu) 4. PARLAMENTARNI SISTEM SA DIREKTNO IZABRANIM PREDSEDNIKOM (Bugarska, Estonija i Slovenija) 5. “ČISTI” PARLAMENTARNI SISTEM (Mađarska, Albanija, Češka, Slovačka)

  19. ˝ČIST˝ PARLAMENTARNI SISTEM • IDEAL - PRISUTAN SAMO U TEORIJI • ODGOVORNOST KABINETA PRED PARLAMENTARNOM VEĆINOM • POSREDNO IZABRANI PREDSEDNIK SA CEREMONIJALNO – PROTOKOLARNIM FUNKCIJAMA

  20. PREZIDENCIJALNI PARLAMENTARIZAM • KONCENTRACIJA CELOKUPNE IZVRŠNE VLASTI U LIČNOSTI PREMIJERA • BRITANSKI PARLAMENTARIZAM U POSLEDNJIH 20 GODINA

  21. RACIONALIZOVANI PARLAMENTARIZAM • PROMENE U SMISLU JAČANJA I PREVLASTI POZICIJE VLADE • PROCES PROMENE USTAVNIH REŠENJA • NEMAČKA, AUSTRIJA, DANSKA, HOLANDIJA, ŠVEDSKA

  22. DANAS U SVETU IMA UKUPNO: • 56 PARLAMENTARNIH SISTEMA: • 31 USTAVNA MONARHIJA • 25 ETABLIRANIH DEMOKRATIJA

  23. PARLAMENT “Parlament nije ništa drugo do velika skupina manje ili više dokonih ljudi.” Walter Badgehot, English Constitution (1867.)

  24. PARLAMENT DEFINICIJA Parlament je višečlano predstavničko telo koje se bavi javnim problemima s osnovnom funkcijom donošenja obavezujućih mera javne politike u ime političke zajednice. (PhillipNorton)

  25. VELIČINA PARLAMENTA Broj poslanika u parlamentu zavisi od broja birača u određenoj državi • Veličina zemlje i veličina parlamenta su proporcionalni: što više stanovnika to više poslanika u parlamentu • Veličina parlamenta i funkcionalnost su obrnuto proporcionalni: što mnogoljudniji parlament to teže funkcioniše

  26. ORGANIZACIONA STRUKTURA PARLAMENTA PARLAMENTI MOGU BITI 1. Jednodomni 2. Dvodomni 3. Višedomni ¾ svih parlamenata danas su jednodomni

  27. DVODOMOST = BIKAMERALIZAM Opat Siéyes (1748-1836.): “Ako se drugi dom slaže s prvim – beskoristan je; a ako se ne slaže – onda je opasan.”

  28. BIKAMERALIZAMProet contra • Svako društvo ima svoje napredne i konzervativne elemente; svaki od njih mora imati i svoj organizacioni izraz inače će biti potiskivan i izbijati u rietkim ali dramatičnim krizama

  29. BIKAMERALIZAMProet contra 2. U društvu postoje umni ljudi koji ne mogu redovnim putem biti izabrani u predstavnička tela; zato je postojanje drugog doma neophodno da oni mogu kroz taj dom staviti svoje sposobnosti društvu na raspolaganje

  30. BIKAMERALIZAMProet contra 3. Postojanje dva doma je garancija da će donete odluke biti kvalitetnije

  31. BIKAMERALIZAMProet contra 4. Donji dom je laički po sastavu, što znači naivan, podložan manipulaciji i zavođenju od strane uticajnih vođa; zato je u parlamentu potrebna ravnoteža u vidu gornjeg doma koji je razumniji, staloženiji, politički zreliji i u svakom pogledu samostalniji.

  32. BIKAMERALIZAMPro et contra 1. Dvodomost poskupljuje politički proces i strašno komplikuje institucionalnu strukturu predstavničkog tela

  33. BIKAMERALIZAMPro et contra 2. Dvodomost obavezno uzrokuje svađu, političko natezanje i razmirice između domova

  34. BIKAMERALIZAMPro et contra 3. Dvodomost vodi konzerviranju institucionalne strukture jer se drugi dom po pravilu popunjava iz vladajućeg društvenog sloja

  35. ORGANIZACIONA STRUKTURA PARLAMENTA - ODBORI Odbor je mala radna grupa sačinjena od članova nekog većeg tela da obavlja određene dužnosti. 1. Ad hoc odbori 2. Stalni odbori

  36. ODNOS PARLAMENTA I VLADE Još od Monteskjea je prihvaćen princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku kao najbolja prepreka apsolutizmu Ali u kakvom odnosu treba da budu ove tri grane vlasti? “Father founders” su smatrali da je prirodno za republiku da u njoj dominira zakonodavna vlast nad izvršnom

  37. PREDSEDNIČKI SISTEM Stvoren u SAD, kada se ta zemlja odvojila od Velike Britanije,u želji da se nadmaše slabosti parlamentarizma, u prvom redu njegova imobilnost i sklonost blokadama koje se otklanjaju sporo i teško. Osim toga, Amerikanci nisu imali monarha niti su “father founders” želeli da ga ustoliče; uprkos tome uviđali su prednosti lične vlasti. A nisu ni naročito cenili demokratiju

  38. PREDSEDNIČKI SISTEM • Zakonodavna, izvršna i sudska vlast su međusobno nezavisne, a prve dve se i biraju odvojeno • Nije dozvoljeno poklapanje funkcija ni osoblja • Uspostavlja se sistem “kočnica i ravnoteža” (checks and balancies)

  39. PREDSEDNIČKI SISTEM • Kako zakonodavna vlast ograničava izvršnu i sudsku? 1. Kongres ima pravo impeachmentaprema predsedniku, sudijama Vrhovnog suda i drugim visokim državnim funkcionerima 2. Senat daje saglasnost na imenovanje sudija Vrhovnog suda

  40. PREDSEDNIČKI SISTEMchecks and balancies • Kako izvršna vlast ograničava zakonodavnu i sudsku? 1. Predsednik ima pravo veta na zakone koje donosi Kongres 2. Predsednik imenuje sudije Vrhovnog suda

  41. PREDSEDNIČKI SISTEMchecks and balancies • Kako sudska vlast ograničava izvršnu i zakonodavnu ? 1. U slučaju impeachmentapredsednik Vrhovnog suda predsedava Senatom koji je u tom slučaju porota 2. Kontrola ustavnosti zakona

  42. Opadanje uticaj i uloge parlamenta • Moć i uticaj parlamenta su rasli tokom 18. i 19. veka • U 20. veku središte političke moći u državi se premešta sa parlamenta na vladu i birokratiju - 20. vek je vek opadanja moći parlamenta

  43. Zašto parlamenti slabe? • Uspon jakih, dobro organizovanih i disciplinovanih političkih partija • Jačanje izvršne vlasti, vlade i birokratije • Disperzija moći u parlamentima • Rast broja i moći lobija, interesnih grupa i medija

More Related