1 / 26

“FAUST”

“FAUST”. Johan Volfgang Gete. O piscu:. Sve što sam ikad napisao samo je “ sušta velika ispovest ”. Ovo su reči jednog od najneobičnijih velikana svetske literature, Johana Volfganga Getea . I zaista jeste tako : njegovo najveće umetničko delo je njegov bogat i uzbudljiv život .

milek
Download Presentation

“FAUST”

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. “FAUST” Johan VolfgangGete

  2. O piscu: • Sveštosamikadnapisaosamo je “suštavelikaispovest”. • Ovosurečijednogodnajneobičnijihvelikanasvetske literature, JohanaVolfgangaGetea. I zaistajestetako: njegovonajvećeumetničkodelo je njegovbogatiuzbudljivživot.

  3. Rođen je u FrankfurtunaMajni 1749. godine, u starinskojaliimućnojporodici. Kao mali, imao je prilikudagledaklasičnofrancuskopozorište, dramuvisokogstilaiveselepotorišneigresapevanjem. • Svojaznanja je stekao u očevojbiblioteci, a delomsugapodučavaliprijateljiporodiceidomaćiučitelji. Izučavao je književnostraznihepoha, interesovao se zaanataomiju, filologiju, hemiju, optiku, geologijuibotaniku. • Godine 1765. otisao je u Lajpcig, da bi poočevojželjistudiraoprava.

  4. Umestonauke “studirao” je raskalašniirazuzdaniživot, i to u tolikojmeridasugaroditeljinakon tri godineteškobolesnogvratilikući. • Nakonoporavka, nastavio je studije u Salcburguitu je počeodaizučavahemijuimedicinu. • Tamo je nasvojuradostupoznaoHerdera, koji je osetionjegovugenijalnostiuputioganaBibliju, Homera, Šekspira, kaoinavrednostilepotunarodnihumotvorina. • Tragajućizanarodnimpesmama, doživeo je jošjedansusret, a to je susretsaFrederikom, koju je beskrajnovoleo, aliinapustio.

  5. Druginizgodinaga je grizlasavestštoju je ostavio, zbogčega je u svojimdelima, čestoprerušen u nekilik, osuđivaosebezbog toga. Frederika je bilapolaznainspiracijazastavaranjelikaMargarete u delu Faust.

  6. Završio je studije u Strazburuivratio se u Frankfurt da bi postaoadvokat. • Međutim, umestoadvokaturompočeo je da se baviknjiževnošću. • Otac ga šalje u Vaclerdaradinatzv. Carskisud, ali je Getepobegao u Vajmariod male kneževine, napravionajvećicentarkulturnihzbivanja. • Boravak u raznimmestima, posebno u Rimupredstavljalo je nadahnućezazbirkupesamaRimskeelegije, aliizaslikanjeimnogecrteže.

  7. Povratkom u Vajmarzapočela je fazaklasicističkogperiodanjegovogstvaranja. Izašavšiizte faze, vezao se zapokretpoznatkao “burainavala”. • Pisao je pesme, balade, epove, romane, naučneraspraveidrame. • Poznatadela: Faust, TorkatoTaso, Rimskeelegije, LisacRajneke, JadimladogVertera, VilhelmMajsteri dr. • Umire 1832. godine.

  8. Kritika dela • „Gete je Faustovim antagonizmom izrazio ono najljudskije, i u njemu i u svima nama. Klackalica dobra i zla prevagne nekad na jednu, a ponekad na drugu stranu i upravo to je ono što Fausta izjednačava sa običnim čovekom. • Čini ga čovekom, a ne nadčovekom. Njegovo htenje nemogućeg je toliko ljudska osobina, toliko naša. Mefisto u Faustu je i Mefisto u nama. On je sastavni deo čoveka uopšte.

  9. U Geteovom junaku Faustu oličeni su svi ljudi. Svako u sebi nosi zrno mefistofelovskog zla i Margaretine dobrote, i ta dva elementa su u stalnom prožimanju. • U jednom trenutku nadjača pozitivna strana, u nekom drugom trenutku negativna, ali su one uvek u međusobnom prožimanju i neprekidnom pomeranju granice koja ih deli. Takav je Faust. A nalik njemu i svi mi.“ Mirjana Ivanković

  10. Tok dramske radnje • Delo je sačinjenoodcelinakojenisumeđusobnopovezane, većsu to zbivanjanaFaustovomputovanjusaMefistofelom. • Pre Prvogdelatragedijenalazi se Posveta, Predigranapozornicii Prolog nanebu.   • U Posvetijavlja se obraćanje 'lelujavimobličjima'. Ta obličjapredstavljajumladostidrugarstvo. Postavlja se pitanjehoćeli se to sadazadržati. Pesma je neodređena, nije u potpunostijasnokome se peva.

  11. PredigranapozorniciopisujerazgovorizmeđuUpravnika, PozorišnogpesnikaiŠaljivoglica. Razgovaraju o tome kakvodelotrebastvarati. Upravnikželidaugodipublicistoga se zalažezazabavnodelokojeodgovaraukusupublike, Pozorišnipesnikželida se on iskaže u delu, a Šaljivo lice govoridadelotrebastvaratizabudućavremena, a ne zasadašnjost.

  12. Prolog nanebugovori o razgovoruBogasapalimanđelomMefistofelom. Djavogovorikakosusviljudisklonikratkovečnimiprolaznimuživanjima, a Bog se protivinavodećikao primer učiteljaidoktoraFausta. Mefistofeli Bog sačineopkladudaće demon navestiFaustanagrehe. • Prvideotragedijepodeljen je navišecelina.

  13. U Noći Faust jadikujekako je on, 'magistar, doktorčak', idaljebeznovca, imanja, slave nivisokogznanja. Zbog toga on se odajemagijiitražida mu se duhoviobrate. Faust tražiodgovore u knjigama, ali mu se javljajurazličitiznakovi. ( ZnakMakrokosmosaiznakZemnogDuha ). • Duh mu se javljaigovorikako on nijebožanstvenkaoštomisli, nego je i on sam duh. Faust se srušiodtuge. RazgovorsaduhomprekidaVagner, itečerazgovor o učenostiiidealukometrebadatežiučenost.

  14. Nakonšto je učenikotišao, Faust se spremadaizvršisamoubistvo. U suicidugaprekidahoranđela, ženaiučenikai Faust govori 'Zemljameneopetima!' Ovo je noćpredUskrs pa se FaustovoduhovnoprerođenjeporedisaIsusovimvaskrsenjem. • Predkapijomučitelj Faust zajednosaVarneromsusrećekomšije, momke, sluškinje, đake, građanineivojnike. Ljudirazgovaraju o ljubavi, praznicima, vojsci; pevaju. Nazdravlja se u doktorovoime. On ne napuštaljudenikadsubiliteškidani. Produžujućidalje, Faust je spaziopsaizakojeg se 'plamenivrtlog dug povlačidužstazenjegove'. Očigledno je da je pas ostaobezgospodara, pa ga Faust prizivasebiivodigasvojojkući.

  15. U Faustovojsobiplameni pas se pretvara u Mefista. On želidaskolpisavezsaFaustom, alikasnijetek, da ode ida se vrati. Ali, ne možeotićijerga pentagram sprečava, itražiodFaustadaorklonizaštitniznak. • Faust odbija, aliMefistofelnaredipacovudapreoblikujepečatuklesan u drvoibežinakonštosuduhoviuspavalidomaćina. Mefisto se kasnijevraćaisklapasavezsaFaustom – djavoćenjemuslušitinaovomsvetu, kaoštoće Faust njemu u duhovnom. • U Auebrahovompodrumu u LajpciguMefistodokazujesvojumoćčinećidavinocuriizdrveta.

  16. MefistopodarujeFaustumladostpomoćunapitkaskuvanog u Veštičinojkujni. • Na Ulici Faust prvi put primećujeMargaretukojanakonnjegovogudvaranjapostiđeno ode. Doktoroddjavolazatražida mu pribaviGretu, a Mefistoodgovaradatakvočisto, nevinočeljadenijelakoobmanuti. TražistrpljenjeodFausta, ali mu Faust zahtevadašto pre pronađenačindanavededevojkuda se zaljubi u njega. Mefistofel se upoznajesakomšinicomMartomisaMargaretomlično. Nagovaraihda se sretnu u bašti.

  17. U BaštiMafistofelšetasaMartom, a Faust saGretom. Doktorizjavljujeljubav, a Greta uzvraća. Da bi stigla do bašte, Margareta je trebaladauspavamajkunapitkom, ali je onamesto toga ubija. • Kasnije, Noću, Gretin brat Valentin, vraćajući se izvojske, mačuje se saFaustom, gdegaovajubija. Greta rađavambračnodete, činičedomorstvoizavršava u tamniciinavešalima.

  18. U ValpurginojnoćiMefistoispunjavaželjuFaustu, pokazuje mu put odbožanskivisina do vatrenogpakla. • San Valpurginenoćiopisujezladnugodišnjicukraljaikranjicevila ( čiju je priču u svomdeluopisaoiŠekspir ). Na ovojgodišnjici se ismejavajuGetovisavremenici. • Na krajuprvogdela Faust bežiod Grete koja je predpogubljenje.

  19. Analiza likova • Najznačajnijilikovi u Faustusu: Faust, Mefistofel (Mefisto), Margareta (Greta). • -FAUST- -Težidaštovišeovladaljudskimsaznanjima, zbogčegaizučavamedicinu, prava, filozofiju, teologijuimagiju. -Oslobađajući se svegašto je zemaljsko, on se vezujezanebesko. I dok se predajesaznavanjuiodgonetanjusveta, običanživot mu se otimaičini mu se nedostupnim.

  20. -Faust je došao do istineda je čovekovoznanjenedovoljnoda se ovladasvetomitajnamakoje on krije. Čovek je uveknedorečen, nikadpotpun, a njegovoznanjeuveksićušno, jednostranoinedovoljno. Faust uviđačovekovuništavnost:"Crvusamjednakjakojirijepoprašini".U takvomraspoloženjupomišljanasamoubistvo. -Ipak, nadvlađuježeljazaživotom. -Faust je uverenda se čulno u njemunećeuzdićiiznaduma. Predodređenzanaukunije se mogaosnaći u svakodnevnomživotu pa je zatonosioosećajnesigurnosti.

  21. VođenMefistofelomzaboravljanaukuiodaje se čulima. Podmlađenzatridesetgodina, Faust se zaljubljuje u Gretu. • KadnalaziGretupokušavada je spasi, ali ne ipocenudaizgubizapočetiživot. Ne ostajesanjom, već s Mefistofelomodlazi u novepohode. 

  22. -Faust oličavačovekov duh nemirenjasapostojećim, onuvečnuželjubićada se snagomumaprobijekrozneslagenepoznatihmrklina, daodnjih bar neštootmekako bi bio bližiistini. -Ali Faust, u svojojnemoćidaovladaapsolutom, simbolički je izrazičovekovemalenkkostiitragičnostispramhladneveličinesveta, čije se tajne ne mogusasvimrazumeti.

  23. -Mefistofel- -Mefistofelkaosatananijeneprijateljbožanskogporekla, što se vidiizPrologananebu. -Mefisto je simbolzlaimraka, njegovaenergija je usmerenaprotivživota. Mefistofel je lukavipokvarentenastojida humane vrednostiživotaizložiporuzi, podsmeva se bezosećaja, laže, uživa u zluiubistvima. Mefistofelzasebekažeda je kritičarinegatorsvegapostojećeg.

  24. -Najpre se pojavljujekaocrni pas, a zatimkaootmenimladić. PozivaFaustada se predačulnosti, strastimaisvimvarkamasveta. - On Faustuotkrimaipokazuješta je čistaljubav, kako se tone u glib nemorala, a svesanameromda vi u Faustuponištioonošto je svetloivisokoumno. MefistofelpostajepokretačigospodarFaustovogživota. -Getekažeda:"Mefistofelesa ne možemotretiratikaoizrazitodestruktivnupojavukojaapsolutnoštedičoveku, većkaočinjenicuifaktorotrežnjenjaikompleksnijegsagledavanjasvetaičoveka."

  25. -Margareta- -Greta imačetrnaestgodina. Obeležava je moralnačistotaimladalačkazainteresovanostzaotmenost, ozbiljnost, zasvešto se razlikujeodmalograđanskeučmalosti.

  26. -Iskrena, skromna, naivna, spremnadavolivišeoddrugih. PriprvomsusretusaFaustomništanijeizmislila, govorila je iskrenoiotvoreno o sebi, svojimobavezamainevoljama. - Na planuosećanjaona je superiornija u odnosunaFausta: volipredano, intezivno, spremna je nasve. Zbogčistihosećanjanavukla je nasebeprezirsredineiuvredebrata. Čakni u smrtnomčasuonanemarečprezirapremaFaustu. U imeljubaviželidastradanjemsvogtelaizbavisvojudušu. Onaznada se nikakodrugačije, nikakvimbekstvom, ne možespasitigrešnobiće. Odsvega se možepobeći, ali ne iodsebe. 

More Related