STRUKTURA NAU ČNOG ISTRAŽIVANJA

1. STRUKTURA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA

2. Naučne istine • Naučne istine otkrivaju se i dokazuju NAUČNIM ISTRAŽIVANJEM • Otkrivene istine čine se dostupnim NAUČNIM IZLAGANJEM

3. ČIME POČINJE NAUČNO ISTRAŽIVANJE? Prikupljanjem činjenica?

4. NAUČNO ISTRAŽIVANJE NE POČINJE PRIKUPLJANJEM ČINJENICA!

5. NAUČNO ISTRAŽIVANJE • Svako istraživanje počinje pitanjem - problemom ili teškoćom, koji mogu biti praktične ili teorijske prirode. • Razmatranje problema vodi ka nekom pretpostavljenom mogućem rešenju.

6. STRUKTURA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA • Problem uopšte (ne samo naučni) može nastati u dva slučaja:

7. STRUKTURA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA • 1)U prvom slučaju mi uočavamo neke činjenice koje se ne slažu sa našim očekivanjima. Recimo, vratili smo se kući, pritisnuli smo prekidač za svetlo. Svetlo se ne pali. • Jednostavno rečeno, mi smo skloni da objašnjavamo sebi ono na šta nismo navikli, ono što nije uobičajeno, i ono što, prema tome, ne očekujemo. • Neki primeri uzeti iz nauke: Virusi za razliku od svih živih organizama mogu da se kristališu. Neki hemijski elementi zrače energiju iako je ne primaju ni od kakvog spoljašnjeg energetskog izvora.

8. STRUKTURA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA • 2) Pretpostavimo da se svetlo ipak upalilo. Neko može biti radoznao i pitati se zašto se svetlo pali baš kada pritisnem prekidač. Za razliku od prethodnog primera, gde se pitamo o nečem što je neuobičajeno, ovde se pitamo o nečemu što je sasvim obično, na šta smo navikli, i što inače, u svakodnevnom životu očekujemo. • Nauka nastaje kao pokušaj da se objasne obične, svakodnevne činjenice. Naučnici se pitaju, recimo, zašto tela slobodno padaju, zašto u jeziku postoje predlozi, zašto životinje imaju samo dva pola, a ne recimo jedan, tri ili više itd.

9. Vrste naučnih problema Postoje različite vrste naučnih problema • Naučnici se najčešće pitaju o uzroku neke pojave. Na primer, fizičari se pitaju • zašto tela slobodno padaju, • zašto planete kruže oko sunca, • zašto magnet privlači metalne predmete, itd. • Biolozi se pitaju, recimo, zašto mozak kičmenjaka ima šest regija, • zašto živi organizmi evoluiraju itd. • Lingvisti se pitaju zašto dolazi do fonetskih promena, zašto u srpskom jeziku ima baš sedam padeža. • Psihoanalitičar se pita o uzrocima neke neuroze, a psiholog o uzrocima zaboravljanja..

10. Vrste naučnih problema • Naučnici se često pitaju i o svojstvima nekog predmeta. • fizičari se pitaju o tome koja svojstva ima svetlost, koja su glavna obeležja talasa itd. • Biolozi se pitaju koji su osnovne odlike sisara, insekata itd. • Sociolozi se mogu, na primer, pitati, o bitnim karakteristikama feudalizma, kapitalizma ili socijalizma kao društvenih organizacija. • Psihoanalitičar ispituje osnovna obeležja nesvesnog psihičkog života.

11. Vrste naučnih problema • Naučnike često ineteresuje da odrede odnos između dva ili više fenomena. Oni nastoje da utvrde korelacije između pojava. • Ekonomisti se, recimo, pitaju o odnosu između promene, rasta ili smanjivanja cene neke robe, i promene, rasta ili smanjivanja potražnje za tom robom (utvrđeno je da potražnja za nekom robom raste ako cena te robe pada). • Fizičari se recimo pitaju o korelaciji između mase nekog tela i sile koja deluje na to telo (i otkrivaju da se nalaze u upravno srazmernom odnosu)

12. Vrste naučnih problema • Naučnike često ineteresuje da odrede odnos između dva ili više fenomena. Oni nastoje da utvrde korelacije između pojava. • Ekonomisti se, recimo, pitaju o odnosu između promene, rasta ili smanjivanja cene neke robe, i promene, rasta ili smanjivanja potražnje za tom robom (utvrđeno je da potražnja za nekom robom raste ako cena te robe pada). • Fizičari se recimo pitaju o korelaciji između mase nekog tela i sile koja deluje na to telo (i otkrivaju da se nalaze u upravno srazmernom odnosu)

13. Vrste naučnih problema • Naposletku, naučnici se pitaju i o ponašanju neke pojave, odnosno o razvoju neke pojave. • Ekonomisti se pitaju o tome kako se ponašaju proizvođači, trgovci i kupci u situaciji finansijske krize. • Hemičari se pitaju o tome kako se ponaša neka supstanca u direktnom kontaktu ili u blizini neke druge susptance. • Sociolozi postavljaju pitanje o tendencijama razvoja kriminala u nekom društvu.

14. Vrste naučnih problema • Naposletku, naučnici se pitaju i o ponašanju neke pojave, odnosno o razvoju neke pojave. • Ekonomisti se pitaju o tome kako se ponašaju proizvođači, trgovci i kupci u situaciji finansijske krize. • Hemičari se pitaju o tome kako se ponaša neka supstanca u direktnom kontaktu ili u blizini neke druge susptance. • Sociolozi postavljaju pitanje o tendencijama razvoja kriminala u nekom društvu.

15. Formulisanje problema • Uočeni problem mora biti precizno, tačno formulisan. Pitanje koje postavljamo mora biti drugima razumljivo, tj. mora biti društveno, opšte razumljivo. • Svi termini koji se pojavljuju u formulaciji naučnog problema moraju imati jasno i razgovetno značenje. Recimo, pitanje "zašto tela slobodno padaju", podrazumeva da da su pojmovi "telo" i "slobodan pad" određeni. Puna naučna formulacija prethodnog problema oslanja se, pored pomenutih, i na pojmove brzine, pređenog puta, vremena, ubrzanja, kao i na pojmove inercije, sile, mase itd.

16. Konkretizovanje problema

17. Formulisanje preliminarne hipoteze • Konrektizovanje problema nije moguće bez neke prethodne predstave o tome u kojem delu, području aspektu realnosti mora biti traženo rešenje problema. Preliminarna hipoteza predstavlja prethodno i privremeno rešenje problema, odnosno prethodni i privremeni odgovor na pitanje. • Ako naučnik, recimo, hoće da reši problem porekla plime i oseke, on mora pretpostaviti da do plime i oseke dovede kretanja nebeskih tela, kao i gravitacione sile kojima ta tela deluju jedna na druge. • Takav preliminarni (prethodni i privremeni) odgovor na pitanje, rešenje problema, naziva se preliminarnom hipotezom.

18. 1. UOČAVANJEM PROBLEMA Rezime - FAZE NAUČNOG ISTRAŽIVANJA • Zapažanje problema • Tačna formulacija problema

19. 2. POSTAVLJANJE HIPOTEZE • Postavljanje preliminarne hipoteze • Misaono razmatranje hipoteze • Tačno formulisanje hipoteze

20. 3. PROVERA HIPOTEZE I REŠENJE PROBLEMA • Izvodjenje konsekvencija iz hipoteze • Proveravanje tih konsekvencija • Rešenje problema

21. 4. PRAKTIČNA PRIMENA DOBIJENOG REŠENJA