Eksterni efekti
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 45

Eksterni efekti PowerPoint PPT Presentation


  • 88 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Eksterni efekti. Pojam i definicija. Eksterni efekti: aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma utiče na blagostanje drugog. Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr.

Download Presentation

Eksterni efekti

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Eksterni efekti

Eksterni efekti


Pojam i definicija

Pojam i definicija

  • Eksterni efekti: aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma utiče na blagostanje drugog.

    • Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr.

  • Uticaji koji realizuju kroz tržišne mehanizme (tj. kroz cene) nisu eskterni efekti

    • Primer migracije sa sela u grad


Izvor eksternih efekata

Izvor eksternih efekata

  • Proizvođači efikasno koriste inpute, koje plaćaju njihovim vlasnicima, po ceni koja odražava njihovu vrednost u alternativnim upotrebama.

    • u suprotnom vlasnici bi te inpute jednostavno prodali nekom drugom.

  • Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava

    • kada bi postojali vlasnici vazduha, reka,i dr. eksterni efekti se ne bi postojali

    • hipotetički primer postojanja vlasništva nad rekom


Priroda eksternih efekata

Priroda eksternih efekata

  • Eksterne efekte mogu da proizvode preduzeća i potrošači,

  • Eksterni efekti su po prirodi recipročni,

  • Eksterni efekti mogu da budu pozitivni,

  • Javna dobra se mogu posmatrati kao posebna vrsta eksternih efekata


Priroda ekternih efekata

Priroda ekternih efekata

  • Granična korist (profit) od proizvodnje (MB) opada sa rastom obima proizvodnje

  • Privatni granični troškovi (MPC) rastu sa povećanjem obima proizvodnje

  • Ako je količina zagađenja po jedinici proizvodnje konstantna, tada granična šteta od zagađenja (MD) raste sa rastom proizvodnje

  • Društveni granični troškovi (MSC) jednaki su zbiru privatnih graničnih troškova i graničnih šteta od zagađenja

    (MSC= MPC+MD)


Priroda ekternih efekata1

Priroda ekternih efekata

  • Maksimizacija profita se ostvaruju na nivou proizvodnje Q1 na kome su granični profit jednak privatnim graničnim troškovima (MB=MPC)

  • Društveno efikasan nivo proizvodnje ostvaruje se u tački Q* u kojoj su društveni granični troškovi jednaki graničnom profitu (MB=MSC)

  • Nivo proizvodnje pri kome se maksimizira profit je veći od društveno efikasnog nivoa proizvodnje Q1>Q*

  • U slučaju postojanja ekterenih efekata privatna tražišta ne mogu da ostvare društveno efikasan obim proizvodnje


Priroda eksternih efekata grafi ka analiza

Priroda eksternih efekata- grafička analiza

MSC = MPC + MD

$

MPC

h

d

g

c

MD

f

b

MB

a

e

0

Q*

Q1

Q godišnje

Društveno efikasan obim proizvodnje

Stvarna proizvodnja


Posledice prelaska na dru tveno efikasan nivo proizvodnje

Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje

  • Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije:

    • privatni profit se smanjuje za površinu dcg

    • društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg

    • rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos:

      dhg=cdhg-dcg

  • Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje

  • Da bi se utvrdilo društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano


Te ko e pri procena tetnosti zaga enja

Teškoće pri procena štetnosti zagađenja

  • Kakav je uticaj zagađenja na zdravlje?

  • Koji zagađivači (materije) nanose štetu?

  • Koje aktivnosti proizvode zagađenje?

    • Da li je zagađenje rezultat prirodnih procesa?

  • Kolika je vrednost pričinjene štete?

  • Uticaj zagađenja vazduha na vrednost kuća

    • kvazieksperimentalne studije potvrđuju da smanjenja zagađenje povećava vrednost kuća

    • pitanje je da li je promena vrednosti kuća adekvatna mera spremnosti da se plati čist vazduh: problem informisanosti i pravičnosti


Privatna re enja eksternih efekata

Privatna rešenja eksternih efekata

  • Pregovaranje i Kousova teorema

  • Spajanje

  • Društvene konvencije


Pregovaranje i kousova teorema

Pregovaranje i Kousova teorema

  • Pretpostavimo da postoji samo jedan zagađivač (vlasnik fabrike) i jedna osoba koja je pogođena zagađenjem (ribar)

  • Pretpostavimo da je jednom od njih dodeljenja vlasnička prava nad objektom zagađenja npr. rekom, kao i da su troškovi pregovaranja jednaki nuli

  • Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču:

    • zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izbubljenog profita usled smanjenja proizvodnje

    • ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje:

      MD > MB – MPC

    • Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je

      • MD = MB – MPC

      • Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara


Pregovaranje i kousova teorema1

Pregovaranje i Kousova teorema

MSC = MPC + MD

$

MPC

h

d

g

c

MD

MB

0

Q*

Q1

Q godišnje


Pregovaranje i kousova teorema2

Pregovaranje i Kousova teorema

  • Kousova teorema: pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava:

    • sa stanovišta raspodele dohotka važno je kome su dodeljena vlasnička prava

  • Da bi Kousova teorema važila nužni uslovi su:

    • troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski

    • vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče

  • Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika


Spajanje kao na in re avanje eksternih efekata

Spajanje kao način rešavanje eksternih efekata

  • Ako postoji mali broj strana kojih se tiču eksterni efekti, onda se problem eksternih efekata može rešite njihovim spajanjem

    • u ovom slučaju eksterni efekti bi bili internalizovani

  • Ako bi fabrikant kupio ribarsko preduzeće tada bi maksimizacija njegovog profita zahtevala da smanjuje proizvodnju u fabrici sve dok je rast graničnog profita od ribarenje veći od smanjenja graničnog profita fabrike

  • Pri oprimalnom niovu proizvodnje granični profiti u fabrici i ribarskom preduzeću bili bi jednaki


Dru tvene konvencije i re avanje eksternih efekata

Društvene konvencije i rešavanje eksternih efekata

  • Društene konvencije utiču na ljude da vode računa o eksternim efketima koje stvaraju

  • Važnu ulogu u tome ima vaspitanje i obrazovanje kojima se utiče na ljude da drugima ne nanose štetu

  • Društvene konvencije podstiču ljude da, u psihološkom smislu, internalizuju eksterne efekte svojiih aktivnosti tj. da vode računa o drugima

  • Društvene konvencije predstavljaju neku vrstu korektiva koji se primenjuje zbog nedostatka tražišta


Odgovori javnog sektora na eksterne efekte

Odgovori javnog sektora na eksterne efekte

  • Javni sektor rešava problem eksternih efekata na sledeće načine:

    • uvođenjem piguovskih poreza

    • dodeljivanjem subvencija

    • uvođenjem naknada za zagađenje

    • primenom sistema “ograniči i trguj”


Piguovski porez

Piguovski porez

  • U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa

  • Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje

  • Piguovski porez: porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje


Javni odgovori na eksternalije piguovski porezi

Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi

MSC = MPC + MD

$

(MPC + cd)

Prihodi od piguovskog

poreza

MPC

d

i

j

c

MD

MB

0

Q*

Q1

Q godišnje


Efekti primene pigovskog poreza

Efekti primene pigovskog poreza

  • Uvođenje poreza pomera naviše krivu graničnih troškova za iznos cd tako da su ukupni granični troškovi proizvodnje zbir privatnih troškova i poreza:

    MSC =MPC+cd

  • Nakon uvođenje piguovskog poreza maksimiranje profita ostvaruje se u tački d gde je MSC=MPC+cd = MB, kojoj odgovora društveno optimalan obim proizvodnje Q*

  • Pri optimalnom niovu proizvodnje država ostvaruje poreski prihod koji je jednak površini cd×id

  • Da li je opravdano poreski prihod podeliti onima koji trpe eksternu štetu?

    • Postoji rizik da subvencija privuče veliki broj dodatnih korisnika npr. ribara i da stoga njihova proizvodnja bude viša od optimalne


Prakti ni problemi u primeni piguovskog poreza

Praktični problemi u primeni piguovskog poreza

  • Usled teškoća sa utvrđivanjem funkcije granične štete, teško je odrediti poresku stopu koja će proizvođače podstaći na efikasan niov proizvodnje

  • Neophodan je trade-off između precizne usklađenosti visine poreske stope sa marginalnaom štetom i jednostavnosti primene poreza:

    • precizno određivanje visine poreza prema stepenu emisije štetnih gasova iz automobila zahtevalo bi da se uzme u obzir: broj pređenih kilometara, period vožnje, područje vožnje, perfomanse automobila i dr.

    • umesto toga država određuje samo porez po osnovu potrošnje goriva


Javni odgovori na eksterne efekte piguovske subvencije

Javni odgovori na eksterne efekte: piguovske subvencije

  • Ako postoji fiksan broj zagađivača efikasan nivo proizvodnje mogao bi se dostići plaćanjem takvim proizvođačima da ne proizvode tj. da ne zagađuju

  • Pretpostavimo da država svakom proizvođaću odobri subveniju u iznosu cd za svaku jedinicu proizvodnje u intervalu od Q* do Q1, od čije proizvodnje odustanu

  • Subvencija pomera naviše krivu privatnih graničnih troškova za iznos cd, kao i kod poreza

  • Pri nivou proizvodnje Q1 granični troškovi su jednaki eg+gk i veći su od graničnih koristi eg, za iznos gk

  • Proizvođači će maksimirati profit smanjivanjem proizvodnje sve dok se granični profit ne izjednači sa ukupnim graničnim troškovima, a to se postiže u tački d kojoj odgovara nivou proizvodnje Q*


Javni odogovori na eksterne efekte piguovske subvencije

Javni odogovori na eksterne efekte – piguovske subvencije

MSC = MPC + MD

$

(MPC + cd)

MPC

Piguovska subvencija

d

k

i

f

g

j

h

c

MD

MB

e

0

Q*

Q1

Q godišnje


Piguovski porezi i subvencije sa stanovi ta raspodele dohotka

Piguovski porezi i subvencije sa stanovišta raspodele dohotka

  • Sa stanovišta raspodele dohotka, postoji dramatična razlika između uvođenja poreza i odobravanja subvencija

  • U slučaju poreza zagađivač plaća porez u iznosu ijcdza proizvodnju na niovu Q1

  • U slučaju subvencija zagađivač dobija iznos dfhc da bi proizvodio na društveno-optimalnom niovu Q*


Te ko e u primeni p i guovskih subvencija

Teškoće u primeni piguovskih subvencija

  • Postojanje piguovske subvencije može da privuče nove proizvođače - zbog toga se pretpostavlja da je broj proizvođača fiksan

  • Osim toga veći iznos subvencije bi dobijao zagađivač koji je inicijalno imao veći nivo proizvodnje i zagađenja u odnosu na optimalni

  • Konačno postavlja se i moralna dilema - da li je opravdano nagrađivati zagađivače za smanjenje zagađenja


Javni odgovori alternative piguovskim porezima

Javni odgovori: alternative piguovskim porezima

  • Piguovski porez podstiče proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje

  • Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez

  • Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja:

    • naknada za zagađenje

    • sistem “ograniči i trguj” i

    • pristup zasnovan na naredbama i kontroli


Naknada za zaga enje

Naknada za zagađenje

  • Naknada za zagađenje je vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje

  • Naknada za zagađenje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr.

  • Pretpostavimo da država uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična drušvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*


Naknada za zaga enje1

Naknada za zagađenje

  • Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB

    • Društvene koristi opadaju sa smanjenjem zagađenje za svaku dodatnu jedinicu

  • Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja iznose MC

  • Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja iznosi f*

    • On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC

  • U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja:

    MC=f*=MSB


Naknada za zaga enje2

Naknada za zagađenje

$

MC

f*

MSB

0

e*

Smanjenje zagađenja


Tro kovna efikasnost naknade za zaga enje

Troškovna efikasnost naknade za zagađenje

  • Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove

  • Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB

    • smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja

  • Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB

  • Naknada za zagađenje je troškovno efikasna – ona podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su granični troškovi smanjenja jednaki visini naknade, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki


  • Tro kovna efikasnost smanjenja zaga enja

    50

    50

    75

    75

    90

    90

    Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja

    MCH

    Bartovi izdaci

    zanaknadu

    Homerovi izdaci

    za naknadu

    MCB

    f = $50

    f = $50

    25

    Bartovo

    smanjenje

    zagađenja

    Homerovo

    smanjenje

    zagađenja


    Sistem ograni i i trguj

    Sistem “ograniči i trguj”

    • Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama

    • Bez obzira na incijalnu raspodelu dozvola zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH)

    • Na troškovno efikasnom nivou zagađenja tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja

    • Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka


    Sistem ograni i i trguj1

    50

    50

    75

    75

    90

    90

    Sistem “ograniči i trguj”

    MCH

    b

    MCB

    f = $50

    f = $50

    a

    10

    25

    Bartovosmanjenjezagađjenja

    Homerovo

    smanjenjezagađenja


    Pore enje naknade za zaga enje i sistema ograni i i trguj

    Poređenje naknade za zagađenje i sistema “ograniči i trguj”

    • Reakcija na inflaciju:

      • u uslovima inflacije naknada na zagađenje se obezvređuje

        • zakonom propisana indeksacija naknade može da reši ovaj problem

      • cene dozvola u sistemu “ograniči i trguj” automatski se prilagođava inflaciji

    • Reakcija na rast graničnih troškova smanjenja zagađenje:

      • naknada za zagađenje smanjuje nivo zagađenja ispod efikasnog niova

      • sistem “ograniči i trguj” smanjuje zagađenje više nego što to odgovara efikasnom nivou

    • Moguće je kombinovati ova dva sistema:

      • država uvodi sistem “ograniči i trguj” u kome određuje fiksnu količinu zagađenja

      • država objavljuje da će po unapred određenoj ceni prodavati dodatne dozvole za zagađenje

      • ova cena služi kao sigurnosni ventil i može da bude visoka, pa se primenjuje samo u slučaju visokog neočekivanog skoka troškova smanjenja zagađenje


    Naknada za zaga enje i sistem ograni i i trguj u uslovima neizvesnosti

    Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti

    • Slučaj 1:

      • kriva marginalnih društvenih koristi (MSB) je neelastična

      • kriva marginalnih troškova smanjena zagađenje (MC) je neizvesna

    • Ako su stvarni marginalni troškovi smanjenja zagađenja (MC') veći od očekivanih (MC*) tj. MC'>MC* tada:

      • efikasan nivo smanjenja zagađenje je u tački e‘

      • smanjenje zagađenja u sistemu “ograniči i trguj” će odgovarati tački e* gde je e*> e‘

      • smanjenje zagađenja u slučaju primene naknada biće u tački ef, gde je ef <e‘

    • Oba sistema daju neefikasan nivo smanjenja zagađenja: sistem ograniči i trguj daje preterano smanjenje zagađenja, a sistem naknada nedovoljeno smanjenje zagađenja

      • Ipak sistem ograniči i trguj je efikasniji, jer manje odstupa od efikasnog niova


    Naknada za zaga enje i sistem ograni i i trguj u uslovima neizvesnosti1

    Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti

    MC’

    $

    MC*

    f*

    MSB

    0

    ef

    e’

    e*

    Smanjenje zagađenja

    Nedovoljno smanjenje

    Preterano smanjenje


    Naknada za zaga enje i sistem ograni i i trguj u uslovima neizvesnosti2

    Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti

    • Slučaj 1:

      • kriva marginalnih društvenih troškova (MSB) je elastična

      • kriva marginalnih troškova smanjena zagađenje (MC) je neizvesna

    • Ako su stvarni marginalni troškovi smanjenja zagađenja (MC') veći od očekivanih (MC*) tj. MC'>MC*tada:

      • efikasan nivo smanjenja zagađenje je u tački e‘

      • smanjenje zagađenja u sistemu “ograniči i trguj” će odgovarati tački e* gde je e*> e‘

      • smanjenje zagađenja u slučaju primene naknada biće u tački ef, gde je ef <e‘

    • Oba sistema daju neefikasan nivo smanjenja zagađenja: sistem “ograniči i trguj” daje preterano smanjenje zagađenja, a sistem naknada nedovoljeno smanjenje zagađenja

      • međutim u ovom slučaju sistem naknada za zagađenje je efikasniji, jer manje odstupa od efikasnog niova


    Naknada za zaga enje i sistem ograni i i trguj u uslovima neizvesnosti3

    Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti

    MC’

    $

    MC*

    f*

    MSB

    0

    ef

    e'

    e*

    Smanjenje zagađenja

    Nedovoljno smanjenje

    Preterano smanjenje


    Distributivni efekti

    Distributivni efekti

    • U slučaju naknade za zagađenje, zagađivači moraju da plate za svaku jedinicu zagađenja, a prihod od te naknade odlazi državi

    • U slučaju primene sistema „ograniči i trguj“, ako se dozvole direktno raspodeljuju zagađivačima i to besplatno, država ne dobija ništa

    • Međutim, i sistem „ograniči i trguj“ može državi doneti prihod ukoliko se dozvole za zagađenje prodaju zagađivačima, umesto da se besplatno dele


    Pristup zasnovan na naredbama i kontroli

    Pristup zasnovan na naredbama i kontroli

    • Tradicionalni pristup ekološkoj regulativi zasnivao se na propisima zasnovanim na naredbama i kontroli, i manje je fleksibilan u odnosu na sistem zasnovan na podsticajima

    • Pristup zasnovan na standardima i kontroli realizuje se u formi:

      • propisivanja tehnoloških standarda kojima se od firmi zahteva da koriste određenu tehnologiju kako bi smanjile zagađenje ili

      • propisivanjem standarda izvršenja kojima se određuje dozvoljena količina emisije zagađenja za svakog zagađivača

    • Pristup zasnovan na standardima izvršenja je:

      • troškovno efikasniji od pristupa zasnovanog na tehnološkim standardima, jer dozvoljava fleksibilnost u dostizanju standarda, ali je

      • manje efikasan od pristupa zasnovanih na podsticajima – ne dozvoljava trgovinu dozvolama za zagađenje


    Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole

    Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole

    • Naknade za zagađenje i sistemi „ograniči i trguj“ predstavljaju primere propisa zasnovanih na podsticajima - zagađivačima pružaju tržišne podsticaje da smanje zagađenje

    • Propisi zasnovani na podsticajima dozvoljavaju zagađivačima veću fleksibilnost u pogledu načina na koji će smanjiti emisiju zagađenja, uključujući i mogućnost trgovine pravima za zagađenje


    Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole1

    Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole

    • Generalno, pristupi zasnovani na podsticajima su troškovno efikasniji

    • Pristupi zasnovani na naredbama i kontroli su efikasniji kada:

      • postoji veliki broj malih zagađivača, čija je kontrola skupa (npr. hemikalije u poljoprivredi)

      • zagađivači se koncentrišu na određenoj teritoriji (vruće tačke) – tada je efikasno da se ograniči apsolutna količina zagađenje za svakog od njih

    • Postoji tendencija rasta primene pristupa zasnovanih na podsticajima, naročito sistema “ograniči i trguj”, npr.

      • ograničavanje emisije sumpordioksida u SAD

      • zaštita ribljeg fonda u Srednjem Atlantiku (transferibilne dozvole)


    Uticaj re avanje eksternih efakata na raspodelu dohodaka

    Uticaj rešavanje eksternih efakata na raspodelu dohodaka

    • Raspodela koristi zavisi od vrste eksternih efekata koji su predmet regulacije:

      • smanjenje zagađenja više koristi siromašnima, jer oni češće žive u zagađenijim sredinama

      • unapređenje terena za rekreaciju, nacionalnih parkova i sl. verovatno više koristi bogatijim slojevima

      • pojedinci sa različitim nivoom dohotka mogu različito da vrednuju identično smanjenje zagađenje (bogatiji više vrednuju smanjenje zagađenja)

    • Na postoje čvrsti empirijski dokazi o tome ko snosi troškova smanjenje zagađenja:

      • prema nekim analizama smanjenje obima proizvodnje ili zatvaranje fabrika najviše pogađa radnike, jer oni gube posao

      • raspodela troškova smanjenja zagađenja ugrađenih u cene proizvoda zavisi od strukture tražnje za proizvodima zagađivaća po dohodnim grupama

      • neka istraživanja pokazuju da ugradnja sistema za smanjenje emisije gasova iz automobila više pogađa siromašne


    Pozitivni ekterni efekti

    Pozitivni ekterni efekti

    • Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme

    • Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa:

      • krivom graničnih privatne koristi (MPB)

      • krivom graničnih troškova (MC),

      • krivom eksternih graničnih koristi (MEB)

      • krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB)

    • Efikasan nivo proizvodnje:

      • za preduzeća se nalazi u tački R1,gde je MPB=MC

      • društveno efikasan nvo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC


    Pozitivni ekterni efekti1

    Pozitivni ekterni efekti

    $

    MC

    MSB = MPB + MEB

    MPB

    MEB

    R1

    R*

    Godišnja

    istraživanja


    Pozitivni eksterni efekti i subvencije

    Pozitivni eksterni efekti i subvencije

    • Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*)

    • Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna

    • Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o:

      • poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna)

      • korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna(npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)


  • Login