Download
1 / 14
140 likes | 320 Views
Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac EKONOMIJA Tema: Nacrt poreskog sistema Profesor: Student: Dr. Miroslava Petrevska Ljiljana Tešić 5-21 Miodrag Pajić 5-7 Šabac, 2013. Uvod.
E N D
VisokatehnološkaškolastrukovnihstudijaŠabacEKONOMIJATema:Nacrt poreskog sistemaProfesor: Student:Dr. Miroslava Petrevska Ljiljana Tešić 5-21 Miodrag Pajić 5-7Šabac, 2013.
Uvod • Poreski sistem jeskup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam a u svrhu ostvarenja određene poreske politike. • U poreski sistem je uključen veliki broj poreskih oblika koji se u svakom sistemu razlikuju. Ovaj sistem predstavlja skup instituta i instrumenata koji stoje na raspolaganju poreskoj vlasti za ostvarivanje određenih fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva u okviru ekonomskog sistema.
Poreski sistem jedne zemlje činiukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju značajnu fiskalnu, ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma različitim oblicima kao što su: porezi, doprinosi, takse, naknade i sl. Javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter. Struktura javnih prihoda, s obzirom na učešće pojedinih kategorija prihoda u ukupnim javnim prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje.
Navedene razlike nastaju zbog različitih faktora, od kojih su najvažniji sledeći: • Razvijenost privrede • Društveno - ekonomsko uređenje (sa aspekta razvijenosti tržišne privrede) • Fleksibilnost pojedinih poreza • Struktura radne snage • Stepen otvorenosti ekonomije
Prihodi i rashodi • Rashodi su svi troškovi koji pojavljuju u preduzeću i obuhvataju troškove materijala, režijske troškove, troškove za plate zaposlenih, gubitke koji se pojavljuju prilikom prodaje robe, trošenje osnovnih sredstava (amortizacija) , otpis sumnjivih i spornih potraživanja.
Prihodi su dobici do kojih se u preduzeću dolazi na različite načine npr. prodajom gotovih proizvoda kupcima, izdavanjem poslovnog prostora ili zemljišta, pozajmljivanjem finansijskih sredstava drugim preduzećima, prodajom otpisanog osnovnog sredstva itd.
Vrste rashoda i prihoda su: • redovni rashodi i prihodi (poslovi rashodi i prihodi) • finansijski rashodi i prihodi • vanredni (neredovni) rashodi i prihodi.
Porezi i efikasnost • Porezi moraju što je manje moguće uticati na odnose cene kako bi se efikasno upotrebili retki gospodarski resursi. • Nema aktivnosti ili grana privrede na koje država ne deluje svojim prihodima – porezima, bilo direktno ili indirektno. Iz toga se mogu pratiti efekti fiskalne strategije i poreske politike u jednoj strategiji.
Stalnim rastom državnog intervencionizma, nužno dolazi i do većeg povećanja poreskog opterećenja u svim zemljama. U većem broju razvijenih zemalja, a tako i u našoj privredi, porezima se zahvata i preraspodeljuje i preko 50% nacionalnog dohotka. Porezi time prestaju da se javljaju samo kao finansijski instrument za mobilizaciju finansijskih sredstava potrebnih državi za pokriće njenih potreba, odnosno rashoda. Oni postaju jedan od najrazvijenijih i najsnažnijih instrumenata u vođenju određene ekonomske, finansijke i socijalne politike države.
Sniženje poreza radi oživljavanja konjunkture1 je potrebno, ali se problem javio onog momenta kada se trebalo odlučiti koje poreze treba sniziti. U tom pravcu izdiferencirale su se tri koncepcije: • Smanjenje poreza na lične prihode građana; • Povećanje javnih rashoda, • Smanjenje rizika privatnim preduzećima.
Porezi i pravilnost • Dugovi koje sada država gomila moraće da se vrate iz poreskih prihoda. Na koga bi trebalo, po pravičnosti, da padne poreski teret? I čime bi trebalo da se rukovode građani kada o tome budu odlučivali? • Najpre bi trebalo ostaviti po strani javna ulaganja u sve ono što nije, u punom smislu te reči, javno dobro. Ako se put gradi zaduživanjem države, on se može otplatiti iz putarina. Slično je i sa mnogim drugim uslugama koje su sada javne ili komunalne.
Pravičnost je, dakle, dosta teško postići putem poreskog sistema. Ovo je još vidljivije ako se uzmu u obzir dinamički, dakle efekti poreza na odluke ljudi da li da ulažu u razvoj sposobnosti ili ne. Kratkoročno posmatrano, nije nevažno ko snosi koliki teret javnih rashoda, ali dugoročno posmatrano, važnije je da li poreski sistem podstiče ljude da do maksimuma iskoriste svoje sposobnosti – saznajne, radne ili preduzetničke.
Ukoliko se želi da ljudi ulažu više u obrazovanje i da rade više, poreski teret koji se očekuje trebalo bi da bude podsticajan, a to znači nizak i ne naročito progresivan. Sistem socijalnog osiguranja bi trebalo da bude usklađen sa rizicima, što u normalnim okolnostima, ako je valjano postavljen, ima egalitarne posledice. Na kraju, javni dug bi morao da bude održiv, što u ovom kontekstu znači da ne zahteva kratkoročno razduživanje.
Sadašnji poreski sistem nije uopšte u skladu sa načelom dinamičke efikasnosti: destimuliše učenje i rad, nepravičan je i prema starijim i prema mlađim generacijama, a biće pod pritiskom potrebe za značajnim razduživanjem, jer se i ulaganja i potrošnja ne rukovode zdravim fiskalnim računom. Potrebno ga je, dakle, iz osnova reformisati.
