1 / 18

Републички завод за статистику Србије

Мерење с оцијалн e укљученост и у Србији. Републички завод за статистику Србије. www.stat.gov.rs pub@stat.gov.rs. Извори за праћење социјалне укључености. OMK (Open Method of Coordination)

karen-armstrong
Download Presentation

Републички завод за статистику Србије

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Мерење социјалнe укључености у Србији Републички завод за статистику Србије www.stat.gov.rs pub@stat.gov.rs

  2. Извори за праћење социјалне укључености OMK (Open Method of Coordination) Комбинује заједничке циљеве социјалних политика земаља чланица, националне акционе планове и заједничке индикаторе, са циљем промовисања амбициозније и ефикасније стратешке политике социјалне укључености (Council of the European Union, 2004). www.stat.gov.rs pub@stat.gov.rs

  3. Laeken European Councilје у Децембру 2001. гидине прихватио скуп од 18 заједничких индикатора за мониторинг социјалне укључености на упоредиви начин између држава чланица ЕУ. Који су најважнији извори података за праћење стања социјалне укљученостиу ЕУ?

  4. То су: • Анкета о радној снази - EU Labour Force Survey (LFS) најважнији извор података за праћење кретања на тржишту рада • European Community Household Panel (ECHP) истраживање које је касније прерасло у SILC (regulation (EC no.1177/2003 of 16th June 2003).

  5. А у Србији? • Анкета о радној снази (АРС), Labour Force Survey (LFS) • Анкета о потрошњи домаћинстава (АПД), Household Budget Survey • Анкета о животном стандарду (АЖС) која је у Србији урађена већ три пута, Living Standard Measurement Survey

  6. Leaken индикатори у Србији-примарни индикатори-

  7. Leaken индикатори у Србији-примарни индикатори-

  8. Leaken индикатори у Србији-секундарни индикатори-

  9. Неједнакост у расподели приходаквантилни однос, извор SILC (Inequality of income distribution S80/S20 quintile share ratio (source EU SILC)

  10. Дугорочна стопа незапослености, извор АРС (Long-term unemployment rate, source EULFS)

  11. Стопа сиромаштва са аспекта потрошње

  12. Који метод је бољиза дефинисање параметара сиромаштва (потрошња или приходи)? Питање за експертску групу Еуростат-а.

  13. Методолошке разлике (HBS vs. LSMS) • Први скуп неусаглашености проистиче из разлика у временском периоду за који се прикупљају подаци о потрошњи. • Recall период – У Анкети о потрошњи домаћинстава (HBS) дневник се води 14 дана док се у Анкети о животном стандарду (LSMS) дневник води 7 дана • АПД (HBS)је пратила стандардни приступ препоручен од стране ЕУРОСТАТ-а и на тај начин су прикупљени много детаљнији подаци о потрошњи.

  14. Методолошке разлике (HBS vs. LSMS) • Образац Анкете о животном стандарду(LSMS) је био нешто краћи, али је анкетарима пружао могућност много активније контоле над добијеним подацима. • АЖС(LSMS) пружа детаљније податке о коришћењу здравствених услуга, социјалних програма, услуга образовања, радној активности. • У АПД-у (HBS) не постоји довољно података за процену вредности импутиране станарине за власнике стана-куће као и за процену услуга коришћења трајних потрошних добара.

  15. Недостаци постојећих извора података за праћење социјалне укључености у Србији • Анкета о животном стандарду се неће више имплементирати у Србији • Узорак АПД (HBS) нема панел компоненту па је веома тешко пратити промене кроз време • Недовољно података у вези здравственог статуса у постојећој анкети о потрошњи домаћинстава (HBS) • Проблем неодговора (item nonresponse) око приходау анкети о потрошњи домаћинстава (HBS) • Међународна упоредивост индикатора социјалне укључености израчунатих из анкете о потрошњи домаћинстава (HBS) је проблематична

  16. Зашто SILC? • Због процеса хармонизацијеи придруживања са ЕУ, • Међународне упоредивиости података, • Бољег система мониторинга и евалуације социјалне политике (праћење реализације одговарајућих стратегија и акционих планова из ове области) развојем одговарајућих ЕУ индикатора као и одређених национално специфичних индикатора • обезбеђивањеповратне спреге доносиоцима одлука о таргетираности и ефектима стратегија и акционих планова.

  17. Следећи кораци: • Побољшања постојећих извора података иметодологија како би се омогућило израчунавање индикатора социјалнеукључености који се примењују у ЕУ кроз додавање одговарајућих модула постојећим истраживањима, • Тестирање и израчунавање национално специфичних индикатора из ове области, • Мерење утицаја економске кризе на сиромаштво, • Увођење SILC истраживања

  18. Републички завод за статистику Србије Београд, ул. Милана Ракићабр. 5 телефон: +381 11 2412-922 факс: +381 11 2411-260 информације – телефон/факс: +381 11 2401-284 библиотека и архива: +381 11 2412-922/локал 251 www.stat.gov.rs pub@stat.gov.rs

More Related