I PODRUČJE BILANSA I NJEGOVO RAZGRANIČENJE SA DRUGIM EKONOMSKIM NAUKAMA

1. I PODRUČJE BILANSA I NJEGOVO RAZGRANIČENJE SA DRUGIM EKONOMSKIM NAUKAMA

2. 1. MESTO KNJIGOVODSTVA I BILANSA U STRUKTURI EKONOMIJE PREDUZEĆA • Raščlanjavanjenauke o ekonomijipreduzećaprema: • funkcijamai • institucijama. Prema kriterijumu funkcija: ekonomija nabavke, proizvodnje, prodaje, finansiranje i poslovno računovodstvo.

3. Prema kriterijumu institucija (gransko raščlanjavanje): ekonomija industrijskih, trgovačkih, saobraćajnih, poljoprivrednih preduzeća, banaka i kompanija za osiguranje. • Raščlanjavanjecelineekonomijepreduzeća: • opštaekonomijapreduzeća, • specijalne (granske) ekonomijepreduzeća i • ekonomskemetodologije.

4. Opšta ekonomija preduzeća: a) ekonomska teorija i b) primenjena ekonomija. Zadatak ekonomske teorije: utvrđivanje funkcionalnih odnosa, objašnjenje realnih veza i zbivanja (odnosi uzrok-posledica) i utvrđivanje kauzalnih pravilnosti i zakonitosti – upoznavanje poslovnog procesa.

5. Zadatak primenjene ekonomije: primena u teoriji stečenih spoznaja na konkretna pojedinačna pitanja i razvijanje postupaka za realizaciju određenih ciljeva – razvijanje poslovnog procesa. Specijalne ekonomije – problemi specifični za preduzeća pojedinih privrednih grana (granske ekonomije preduzeća) Ekonomske metodologije – problemi obračuna i ogranizacije: poslovno računovodstvo, finansijska matematika, birotehnika i organizacija preduzeća

6. 2. POSLOVNO RAČUNOVODSTVO: ZADACI I STRUKTURA • Bazira se na egzistenciji dvaju tokova: finansijski i robni. • Opštizadatak: količinskoivrednosnoobuhvatanjeinadzortokovanovcaiučinakakojinastaju u procesuproizvodnjeučinaka, odnosno u poslovnomprocesuuopšte.

7. Konkretni zadaci: I interni: • informisanje (o stanju imovine i obaveza, promenama stanja, uspehu, troškovima po mestima, ceni koštanja jedinice učinka, itd.) • kontrolaekonomičnostiirentabilnosti • pripremanje osnove za odlučivanje II eksterni: • polaganje računa • informisanje

8. Područja poslovnog računovodstva: • knjigovodstvo i bilans • obračun troškova • poslovna statistika i račun upoređenja • planiranje

9. 3. KNJIGOVODSTVO I BILANS KAO PODRUČJE POSLOVNOG RAČUNOVODSTVA • Segmenti: • knjigovodstvo (finansijsko i pogonsko) • inventar • godišnji zaključak • međubilansi • specijalni bilansi

10. Finansijsko knjigovodstvo:vrednosno obuhvatanje po hronološkom redu svih stvarno nastalih poslovnih događaja koji doprinose promeni strukture kapitala i imovine u određenom vremenskom periodu (vremenski račun) • Pogonsko knjigovodstvo: • obuhvata proces nastajanja učinaka (proizvoda i usluga) • predstavlja kratkoročni delimični obračun • predstavlja segment područja obračuna troškova (zajedno sa kalkulacijom cene koštanja)

11. Inventar: • spisak količinskog i vrednosnog stanja privrednih dobara na određeni dan • sastavljanje: (a) faktičkim snimanjem (inventarisanjem) materijalnih dobara i (b) knjigovodstvenim inventarisanjem potraživanja i obaveza (pregledom knjiga u kojima je beleženo njihovo nastajanje i regulisanje)

12. Inventar: • njegovo sastavljanje prethodi sastavljanju bilansa • svrha: kontrola i korektura knjigovodstvenog stanja zaliha (u preduzećima sa permanentnim inventarom, tj. analitičkim knjigovodstvom materijala i robe) ili korektura (reduciranje) rashoda (u ostalim preduzećima)

13. Godišnji zaključak: • sastavlja se na bazi zaključka svih računa (konta) glavne knjige, čemu prethodi inventarisanje • komponente: • bilans stanja (izveštaj o finansijskom položaju) • račun uspeha (izveštaj o ukupnom rezultatu) • izveštaj o promenama na (sopstvenom) kapitalu • izveštaj o novčanim tokovima (tokovima gotovine) • napomene uz finansijske izveštaje

14. Međubilansi: • sastavljaju se za kraće vremenske intervale – 6 meseci, kvartal, jedan mesec, itd. • obično im ne prethodi inventarisanje – manji stepen tačnosti u odnosu na godišnji zaključak • Specijalni bilansi: • sastavljaju se u posebnim prilikama u životu preduzeća • vrste: bilansi osnivanja, promene pravne forme, fuzije, saniranja, razdvajanja, likvidnosti, poravnanja, likvidacije, stečaja

15. 4. OBRAČUN TROŠKOVA KAO PODRUČJE POSLOVNOG RAČUNOVODSTVA • Segmenti: • pogonskoknjigovodstvo • kalkulacija cena • Zadatak: obuhvatanje, raspodela, alokacija (dodeljivanje) troškova učincima (proizvodima i uslugama) i povezivanje troškova i prihoda po učincima

16. Faze: • evidencija troškova po vrstama, • obračun troškova po mestima, • obračun troškova po nosiocima i • povezivanje troškova po nosiocima sa odgovarajućim prihodima. • Obračun po planskim ili stvarnim troškovima

17. Ciljevi: • kontrola razvoja pojedinih vrsta troškova, kroz upoređenje stvarnih i planiranih troškova • kontrola ekonomičnosti pojedinih područja odgovornosti,kroz upoređenje stvarnih i planiranih troškova • kontrola ekonomičnosti procesa i poslovanja uopšte, kroz upoređenje troškova sa proizvedenim učincima

18. Ciljevi: • utvrđivanje rentabiliteta pojedinih učinaka, kroz upoređenje ostvarenih prihodai cene koštanja po učincima • sastavljanje ponuda i određivanje donje granice prodajnih cena • utvrđivanje uspeha koji odgovara zahtevima održavanja realnog kapitala ili supstance pomoću prikladnog sistema planskih (fiksnih) cena

19. Veza finansijskog knjigovodstva i obračuna troškova: poluproizvodi, gotovi proizvodi i alat i mašine proizvedeni za sopstvene potrebe procenjuju se u bilansu po ceni koštanja koja se utvrđuje u obračunu troškova. • Razlika između knjigovodstva i bilansa i obračuna troškova: bilans je sredstvo periodičnog polaganja računa i osnova raspodele periodičnog rezultata, čiju formu i sadržinu određuju zakonski propisi i načela urednog bilansiranja, dok obračun troškova ima interni značaj i njegovu organizaciju određuje samo preduzeće u skladu sa svojim potrebama i ciljevima kontrole poslovnog procesa.