Sadr aj predavanja

Sadr aj predavanja PowerPoint PPT Presentation


  • 118 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

8. Zavrne aktivnosti u proceni. 8. Zavrne aktivnosti u proceni (Sadraj). Zakljucak o procenjenoj vrednostiLogicka kontrola Premije i diskontiIzjava o verodostojnosti podataka Pregled radnih papira i reavanje spornih pitanja Administrativne aktivnosti. Zakljuc

Download Presentation

Sadr aj predavanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


1. Sadržaj predavanja Uvod u postupak procene Metodologija procene Aktivnosti koje prethode proceni Prikupljanje i analiza podataka Prinosni pristup Tržišni pristup Troškovni pristup Završne aktivnosti u proceni Izveštaji o proceni Primeri

2. 8. Završne aktivnosti u proceni

3. 8. Završne aktivnosti u proceni (Sadržaj) Zakljucak o procenjenoj vrednosti Logicka kontrola Premije i diskonti Izjava o verodostojnosti podataka Pregled radnih papira i rešavanje spornih pitanja Administrativne aktivnosti

4. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (1) Ponderisanje vrednosti dobijenih korišcenjem dva ili više metoda Procenjivaci koriste cesto dva ili više metoda u postupku procene vrednosti preduzeca Na taj nacin se dobija opseg mogucih vrednosti, koji se krece od najniže do najviše vrednosti dobijene primenom razlicitih metoda Procenjivac mora da odredi jednu vrednost unutar tog opsega (da odredi na kom mestu unutar opsega se nalazi procenjena vrednost), tj. da donese zakljucak o procenjenoj vrednosti Prilikom donošenja zakljucka o procenjenoj vrednosti ponderišu se rezultati dobijeni primenom razlicitih metoda Ponderi se odredjuju na osnovu znacaja ili primenljivosti pojedinih metoda u konkretnoj situaciji (metod koji rezultira boljom indikacijom vrednosti preduzeca dobija veci ponder) Odredjivanje pondera i donošenje zakljucka o vrednosti zahteva vrlo visok stepen profesionalnog prosudjivanja

5. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (2) Matematicko i subjektivno ponderisanje (1) Matematicko ponderisanje Ponderisana Metod Vrednost x Ponder = prosecna vrednost Diskontovani buduci novcani tok $ 1.472.000 x 25% = $ 368.000 Kapitalizovana dobit $ 1.145.000 x 60% = $ 687.000 Višak dobiti $ 1.620.000 x 15% = $ 243.000 Ponderisana prosecna procenjena vrednost 100% = $ 1.298.000

6. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (3) Matematicko i subjektivno ponderisanje (2) Subjektivno ponderisanje Koristi se sa istim ciljem kao i matematicko ponderisanje za donošenje zakljucka o procenjenoj vrednosti Procenjivac ne koristi pondere u procentima, vec daje opis faktora koji su uticali na zakljucak o proceni Koristeci informacije date na prethodnoj strani, procenjivac bi mogao doci do istog zakljucka o procenjenoj vrednosti od oko $ 1.300.000, koristeci tehniku subjektivnog ponderisanja

7. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (4) Matematicko i subjektivno ponderisanje (3) Matematicko ponderisanje može stvoriti utisak kod korisnika izveštaja o proceni da je zakljucak o procenjenoj vrednosti donet na precizniji nacin nego što stvarno jeste Zbog toga se, u pojedinim metodološkim uputstvima koja su namenjena procenjivacima, ne preporucuje matematicko ponderisanje Medjutim, bez obzira na pomenuta uputstva, matematicko ponderisanje se vrlo cesto koristi u praksi, jer je korisnicima izveštaja jasniji nacin na koji je procenjivac doneo zakljucak o vrednosti Ako procenjivac kaže: “Dao sam najveci ponder metodu diskontovanog novcanog toka”, onda ce verovatno korisnik izveštaja odmah želeti da zna koliki je taj ponder. Matematicko ponderisanje pruža i tu informaciju.

8. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (5) Matematicko i subjektivno ponderisanje (4) Ukoliko koristi matematicko ponderisanje, procenjivac stavlja napomenu da nije bila namera da ponderi budu matematicki precizni da se ponderi mogu menjati tokom vremena Obicno se u izveštaj o proceni stavlja napomena koja može da glasi ovako: Ponderisanje metoda procene nije egzaktan postupak, pa se matematicki iskazi koriste samo kao pomoc korisniku izveštaja da interpretira razmišljanja procenjivaca o znacaju metoda koji su korišceni u proceni. Faktori koji uticu na stepen znacajnosti (ponder) koji ce biti dat pojedinim metodama, menjaju se tokom vremena. Zbog toga se ponderi mogu menjati i kada se procenjuje isto preduzeca u razlicito vreme i u razlicitim okolnostima.

9. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (6) Matematicko i subjektivno ponderisanje (5) Koju tehniku ponderisanja bi trebalo da koristi procenjivac? Obe tehnike su prihvatljive i mogu biti korišcene Iako pojedina metodološka uputstva preferiraju korišcenje subjektivnog ponderisanja, matematicko ponderisanje se najcešce koristi i prihvataju ga sudovi i ostali korisnici izveštaja o proceni Što je veca disperzija rezultata dobijenih pojedinim metodama, manja je upotreljivost matematickog ponderisanja Bez obzira na izbor tehnike za ponderisanje (matematicka ili subjektivna), procenjivac bi trebalo da ima u vidu sve faktore koji mogu uticati odredjivanje pondera

10. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (7) Faktori koji uticu na pondere (1) Faktori koji uticu na izbor metoda procene trebalo bi takodje da budu uzeti u obzir i prilikom odredjivanja pondera Što metod procene više odgovara odredjenom preduzecu, to ima veci ponder prilikom donošenja zakljucka o vrednosti Neki od faktora koji mogu uticati na pondere: Priroda delatnosti kojom se bavi preduzece Svrha procene Premise vrednosti Kvantitet i kvalitet raspoloživih podataka

11. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (8) Faktori koji uticu na pondere (2) Priroda delatnosti kojom se bavi preduzece Neke metode su pogodnije od drugih metoda za procenu vrednosti preduzeca u odredjenoj delatnosti (na primer, preduzeca koja se bave izgradnjom stanova i poslovnih objekata procenjuju se metodama zasnovanim na sredstvima) Svrha procene Svrha procene i definicija vrednosti uticu na odredjivanje pondera (na primer, procena koje se radi da bi se obracunao porez na imovinu, zahteva fer tržišnu vrednost i tada se najveci ponder dodeljuje metodama koje se zasnivaju na podacima sa tržišta)

12. Zakljucak o procenjenoj vrednosti (9) Faktori koji uticu na pondere (3) Premise vrednosti vlasnicki interes Neke metode procene više odgovaraju proceni vrednosti preduzeca koje ima kontinuitet poslovanja, dok su druge pogodnije za procenu likvidacione vrednosti Neke metode su pogodnije za procenu vecinskog (kontrolnog) interesa u preduzecu, a neke su pogodnije za procenu manjinskog interesa (skoro sve metode, ukoliko se korektno primene, mogu biti korišcene i u proceni vecinskog, a i u proceni manjinskog interesa) Kvantitet i kvalitet raspoloživih podataka Ukoliko se, na primer, ne mogu prikupiti validni podaci o uporedivim preduzecima, onda se ni metode koje se zasnivaju na tim podacima ne mogu primeniti

13. Logicka kontrola Testovi za logicku kontrolu realnosti procenjene vrednosti Provera primenjene logike i izracunavanja koja su izvedena u svakom od korišcenih metoda procene Greške koje se najcešce javljaju: Primena neadekvatne diskontne stope ili stope kapitalizacije Nerealne projekcije novcanih tokova Primena neadekvatnih premija ili diskonta za vecinski odnosno manjinski interes Provera realnosti procenjene vrednosti iz perspektive potencijalnog kupca Da li bi buduce koristi od preduzeca (dobit ili novcani tok) pokrile cenu koju bi kupac platio za preduzece u razumnom vremenskom periodu (izracunava se period povrata uloženih sredstava)

14. Premije i diskonti (1) Primena premija i/ili diskonta (1) Kada se donese zakljucak o procenjenoj vrednosti, u sledecem koraku je potrebno oceniti da li je potrebno izvršiti povecanje i/ili smanjenje te vrednosti Premije povecavaju procenjene vrednost Diskonti smanjuju procenjenu vrednost Vrste premija i diskonta Kontrolna premija Diskont za manjinski interes Diskont za neutrživost

15. Premije i diskonti (2) Primena premija i/ili diskonta (2) Kontrolna premija i diskont za manjinski interes Mnogi vlasnici preduzeca, pa cak i potencijalni kupci, veruju da manjinski interes vredi onoliko koliko je njegov proporcionalni udeo u vrednosti celog preduzeca Na primer, da 15% interesa (vlasništva) vredi 15.000 $, ako celo preduzece vredi 100.000 $. Ukoliko prihvati ovakvo mišljenje, procenjivac ce pogrešiti, odnosno precenice manjinski interes Manjinski interes vredi manje od njegovog proporcionalnog udela u vrednosti celog preduzeca, jer manjinski akcionari nemaju mnoge koristi koje inace imaju vecinski akcionari (koji poseduju vecinski interes) Manjinski akcionari ne mogu da uticu na niz odluka koje donose vecinski akcionari

16. Premije i diskonti (3) Primena premija i/ili diskonta (3) Diskont za neutrživost Zasniva se na likvidnosti vlasnickog interesa (koliko brzo on može da se pretvori u novac) Vlasnicki interes u zatvorenom akcionarskom društvu nije toliko brzo utrživ kao što je vlasnicki interes u o otvorenom akcionarskom društvu (cije se akcije kupuju i prodaju na berzi) Zbog toga akcije zatvorenog akcionarlskaog društva vrede manje od uporedivih akcija u otvorenom akcionarskom društvu U nekim slucajevima, procenjivac primenjuje dva diskonta Diskont za manjinski interes Diskont za neutrživost

17. Premije i diskonti (4)

  • Login