Priroda eti ke argumentacije
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 68

Priroda etičke argumentacije PowerPoint PPT Presentation


  • 74 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Priroda etičke argumentacije. Racionalni pristupi. Čovek nije istkao tkanje života, on je samo nit u njemu. Šta god čini tkanju, čini sam sebi (poglavica Sijetl) Mi postajemo mi sami samo kroz druge (Lav Vigotski)

Download Presentation

Priroda etičke argumentacije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Priroda eti ke argumentacije

Priroda etičke argumentacije

Racionalni pristupi


Priroda eti ke argumentacije

  • Čovek nije istkao tkanje života, on je samo nit u njemu. Šta god čini tkanju, čini sam sebi (poglavica Sijetl)

  • Mi postajemo mi sami samo kroz druge (Lav Vigotski)

  • Potrebna su dva tela da bi se stvorila jedna duša. Jedna duša se gradi zahvaljujući drugom telu i duši (Boris Sirilnik)

  • Svaka subjektivnost je intersubjektivna (Gabriel Marsel)

  • Ja se ne može odvojiti od njegovih interpersonalnih veza, ono što sam ja za sebe deo je onoga što sam za druge (Ronald Dejvid Leng)

  • Životni problemi “pacijenata” moraju se se sagledati u etičkom i društvenom odnosu (Tomas Sas)


Eti ke teorije

Etičke teorije

Dva glavna pristupa moralnom rasuđivanju:

Utilitarizam ili konsekvencijalizam

Ispravnost ili neispravnost jedne radnje zavisi od njenih posledica

Deontološki pristup

Temeljne moralne kategorije kao što su dužnost, pravda i prava ne zavise od posledica.


Utilitari sti ki pristup

Utilitaristički pristup

Neka radnja je ispravna ako proizvodi, ili teži da proizvodi, najveću moguću meru dobra za najveći broj ljudi na koje ta radnja utiče

Pravac koji naglašava služenje javnom dobru ili većini u društvu.

Bira onu opciju kojom se pozitivni efekti iskorišćavaju do maksimuma a negativne posledice svode na najmanju moguću meru.


Priroda eti ke argumentacije

Treba da izaberemo ono što stvara dobro za više ljudi a ne ono što maksimalizuje dobro malog broja njih, jer onaj prvi izbor maksimalizuje ukupno dobro na duže staze.


Priroda eti ke argumentacije

Na primer, odluke u porodici:

Želimo da idemo na zimovanje, ali znamo da nam je isto tako potrebna i nova zimska garderoba

Kako ćemo odlučiti šta ćemo da uradimo?

Uzećemo u obzir primarne potrebe, razlikovaćemo dnevne i dugoročne potrebe i želje.

Pokušaćemo da proračunamo šta je za celu porodicu najkorisnije i da uravnotežimo naše želje i finansijske mogućnosti

I vlasti i firme koje nastoje da posluju “domaćinski” prosuđuju na taj način.


Priroda eti ke argumentacije

Zastupnici utilitarizma ukazuju na to da oni samo opisuju stvari koje svi racionalni ljudi čine kad donose moralne odluke.

Utilitaristička teorija morala čini eksplicitnim postupke i metode koje ljudi u moralnom prosuđivanju i delovanju koriste spontanoi intuitivno

Utilitaristička etička analiza pritom odmerava dobre i loše posledice po svakoga na koga određena radnja ima uticaja


Priroda eti ke argumentacije

Prema mišljenju utilitarista, naše radnje ili postupci nisu dobri ili loši sami po sebi.

Oni dobijaju moralnu vrednost tek kad se posmatraju udruženi sa svojim posledicama.

Rodonačelnici utilitarizma su engleski mislioci Džeremi Bentam (18 vek) i Džon Stjuart Mil (19 vek)


Priroda eti ke argumentacije

Bentam: hedonistički utilitarizam ili utilitarizam zadovoljstva

Princip traženja zadovoljstva i izbegavanja bola

Aritmetika zadovoljstva: intenzitet, trajanje, izvesnost, blizina, plodonosnost i čistota analizirane vrednosti


Priroda eti ke argumentacije

Primer “nečistog” zadovoljstva trenutnog zadovoljstva praćenog neprijatnošću: zadovoljstvo u prekomernom piću

Plodonosnost zadovoljstva: mogućnost da nam neka naša radnja, na primer veština koju učimo, donese “dividende”

Uračunati i zadovoljstvo drugih

Posledice naših radnji se prostorno šire u koncentričnim krugovima i vremenski u budućnost


Priroda eti ke argumentacije

Mnogi od naših postupaka utiču na društvo kao celinu.

Kad raskinem ugovor ili prekršim datu reč, delujem ne samo na sebe i osobu koja je direktno pogođena, već i na sve one koji tome prisustvuju ili čuju za to.

To su realne posledice koje moraju biti uključene u proračun.


Nedostaci utilitaristi kog pristupa

Nedostaciutilitarističkogpristupa

1. Željama većine daje stalno prednost,dok manjina može ostati nezadovoljna ili biti oštećena

2. Nije moguće uvek predvideti sve posledice neke odluke. Predviđanje tačnih ishoda je van ljudskih mogućnosti.

3. Utilitarna kalkulacija je neizvesna i može biti predugačka i komplikovana

4. Značaj naših motiva i namera u proceni moralnosti naših postupaka nije uzeta u obzir


Priroda eti ke argumentacije

5. Ne objašnjava na zadovoljavajući način pojam pravde (primer, bilo bi moralno ispravno osuditi nevinog čoveka ako bi to proizvelo dobre posledice, recimo sprečilo društvene nemire)

6. Dopušta različite mogućnosti manipulacije ljudima u ime korisnosti


Priroda eti ke argumentacije

Odgovori na primedbe na nedostatke utilitarizma

Utilitarizam pravila (ili načela)

Ne sprovodimo obično opsežne utilitarističke moralne kalkulacije, ne proračunavamo sve buduće posledice u svakoj pojedinačnoj radnji, već primenjujemo moralna pravila na određenu klasu radnji

Primer: držimo se date reči i ispunjavamo svoja obećanja bez potrebe da proračunavamo svaki put dobre i loše posledice takvih postupaka.

Ispunjavanje date reči ili obećanja je moralno načelo.


Priroda eti ke argumentacije

Utilitarizam postupaka je sporan

Može se desiti da kršenjem pojedinačnog obećanja ostvarimo neku neposrednu korist

Loše posledice će ipak uvek prevagnuti nad tom korišću

Očigledno je da su posledice nekih vrsta ili klasa postupaka, u celini uzevši, pre loše nego dobre

Zato je korisno i dobro pridržavati se nekih zajedničkih (opštih), proverenih moralnih pravila


Priroda eti ke argumentacije

Dobar razlog za odobravanje nekog pravila jeste da bi njegovo sveopšte prihvatanje, uopšte uzevši, imalo dobre posledice


Priroda eti ke argumentacije

Pored hedonističke verzije postoji i eudemonistička verzija utilitarizma

Sva suštinska dobra ne mogu se svesti samo na jednoobrazno zadovoljstvo i bol.

Temeljna vrednost na osnovu koje se prave životna predviđanja nije zadovoljstvo, već ljudska sreća.

U moralnim proračunima moramo uzeti u obzir sva suštinska, vredna ljudska dobra kao što su znanje, ljubav, prijateljstvo, istina i sl

Širi se i koncept korisnosti i uzimaju se u obzir suštinske ljudske potrebe


Priroda eti ke argumentacije

Sa stanovišta eudemonističkog utilitarizma ne može biti odobreno da se osudi nevin čovek

U ime temeljnih ljudskih potreba i vrednosti (npr. pravda)

Sveopšte loše posledice takvog čina po pojedince i zajednice bi uvek prevagnule nad trenutnom i kratkoročnom koristi

Utilitarizam zahteva brižljivu, objektivnu i nepristrasnu analizu naših postupaka, koja uključuje ne samo neposredne i lične, već dugoročne i opšte posledice


Priroda eti ke argumentacije

Ne treba brkati koristoljubivi i utilitaristički proračun

Primer kroistoljubivog proračuna: kad odmeravamo dobre i loše posledice izvođenja izvesne radnje u odnosu na sebe same.

Utilitaristička etička analiza odmerava dobra i loša dejstva neke radnje na sve osobe na koje ta radnja ima uticaja


Deontolo ki pristup

Deontološki pristup

  • Deontološki pristup tvrdi da etikom treba da upravlja osećaj ispravnosti i dužnosti, a ne posledice i rezultati

  • Naša moralna obaveza nam ukazuje šta je ispravno činiti

  • Moralnost je posebna vrsta spoznaje, koja ima sopstvenu logiku.


Priroda eti ke argumentacije

“Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni”.

(Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma)


Priroda eti ke argumentacije

Deontolozi tvrde da se prava i pravda ne mogu izvesti iz utilitarističkog proračuna, tj. da ne zavise od odmeravanja posledica radnji.

Oni su uopšteno obavezujući sami po sebi, koliko god da koštalo njihovo zadovoljenje, sa stanovišta probitačnosti

Etika dužnosti


Priroda eti ke argumentacije

Osnovna ljudska prava ne mogu se prosto nadjačati razlozima korisnosti

Jedno pravo može biti nadjačano samo drugim pravom, ili pravima koja su temeljnija.

Primer: robovlasnik, odbegli rob i čovek koji krije roba. Pravo na istinu (istinitu informaciju) naspram prava na život.

Pravo na život preteže.


Priroda eti ke argumentacije

Negativna prava:

zahtevaju od drugih da se uzdrže od delovanja na određene načine; štite jedinku od osujećivanja bilo od strane vlasti bilo od strane drugih ljudi.

Pozitivna prava:

traže i od vlasti i od drugih jedinki da nosiocu prava obezbede izvesna dobra ili mogućnosti.

U pravičnom društvu, moralna i zakonska prava se u značajnom stepenu preklapaju


Priroda eti ke argumentacije

Šta stoji u korenu moralnih izraza kao što su dužnost, zadatak, obaveza i odgovornost?

Dužnost: dugujemo određena ponašanja drugima

Zadatak: drugi kao drugo ja, nam zadaje obavezu

Obaveza: postojanje drugih nas obavezuje na određeno ponašanje

Odgovornost: odgovoramo drugima za svoje postupke.


Priroda eti ke argumentacije

DUŽNOST ILI MORALNA OBAVEZA, PRAVA i PRAVDA SU MOĆNI IZRAZI I NJIHOVA UPOTREBA SADRŽI SNAŽNE ZAHTEVE!


Priroda eti ke argumentacije

Temelji deontološke etike u evropskoj kulturi:

Starogrčki mislioci (Sokrat, Platon, stoičari)

Judeo-hrišćanski pogled na svet

Nemački filozof Imanuel Kant (18. vek)

Mnoge teorije savremenih mislilaca koje u središtu svojih istraživanja imaju koncepcije pravde i ljudskih prava

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima


Priroda eti ke argumentacije

Kant - svi teorijski i praktični interesi ljudskog uma mogu se sažeti u 3 osnovna pitanja

1. Šta mogu da znam?

2. Šta treba da činim?

3. Čemu mogu da se nadam?

U Kritici praktičnog uma (1788) Kant pokušava da utvrdi šta daje opštost i nužnost našoj moralnoj delatnosti

Dokazuje da ono što je moralno i racionalno važi za sve ljude podjednako


Priroda eti ke argumentacije

Jednu radnju ne čini moralnom zbir njenih korisnih posledica, već samo činjenica da je ona u skladu sa moralnim zakonom koji obavezuje i propisuje ispravnu moralnu praksu.

Moralni zakon nije nešto što možemo da poštujemo po svom ličnom nahođenju ili ličnim ciljevima.

MORALNI ZAKON OBAVEZUJE BEZUSLOVNO SVAKO LJUDSKO BIĆE


Kantov kategori ki imperativ

Kantov kategorički imperativ

Najviše moralno načelo koje utvrđuje formu koje moraju da imaju sve moralne radnje.

Tvori kriterijume kojima možemo da proverimo da li je neka radnja moralna ili nije.

Pruža nam čvrstu logički zasnovanu ali i praktično primenljivu odbranu od relativističke greške


Priroda eti ke argumentacije

  • Da bi jedna radnja bila moralna mora da zadovolji tri kriterijuma ili uslova:

  • Mora biti podložna pretvaranju u dosledno univerzalnu

  • Mora poštovati racionalna bića kao cilj po sebi

  • Mora proizlaziti iz autonomije racionalnih bića


Analiza prve formulacije kantovog kategori kog imperativa

Analiza prve formulacije Kantovog kategoričkog imperativa


Priroda eti ke argumentacije

Formulacija univerzalnog moralnog zakona:

“Postupaj samo prema onoj maksimi za koju možešželeti da postane opšti zakon”

To znači da bi jedna radnja bila moralna za mene, ona mora biti moralna za svakog


Priroda eti ke argumentacije

Provera

Primer 1: hoću da ubijem nekoga u gnevu

Pravilo bi glasilo: “Ubijaj druge kad god si na njih ljut (ili kad proceniš da su nitkovi)”

Da li ovo pravilo može da postane dosledno univerzalno?

Proba je u tome da li u pravilu postoji unutrašnja doslednost kad se ono primeni na svakog.


Priroda eti ke argumentacije

Primenljivo bi bilo i na mene

Međusobno bi se svi poubijali.

Ako postane univerzalno, to pravilo vodi do sopstvenog gašenja, i tu mu leži nedoslednost.


Priroda eti ke argumentacije

Pravilo “Poštuj ljudski život”.

Ako bi pravilo postalo univerzalno, svako bi poštovao život svakog drugog.

Pravilo je u sebi dosledno jer svi možemo bez smetnji da poštujemo ljudski život beskonačno.

Univerzalna primena pravila ne vodi njegovom uništenju


Priroda eti ke argumentacije

Ali šta je sa ubistvom u samoodbrani?

Pravilo samoodbrane bi glasilo: “Ubij nepravičnog napadača ako je to jedini način da odbraniš nedužan život, bilo vlastiti bilo tuđ”.

Ovo pravilo se može univerzalizovati i posle racionalnog razmišljanja, svako bi ga prihvatio.


Priroda eti ke argumentacije

Pravilo “Laži!”.

Može li ono postati dosledno univerzalno?

Ako bi svako lagao, niko nikom ne bi verovao.

A ako niko nikom ne bi verovao, mogućnost laganja bi nestala.

Pravilo samo sebe ukida.

Ono je nemoralno


Priroda eti ke argumentacije

Kontra primer: “Govori istinu!”

Ako svi govorimo istinu, svako svakom može da veruje.

Možemo da nastavimo da govorimo istinu beskonačno.

U tom pravilu nema nedoslednosti kad se univerzalizuje.

Pravilo je dakle moralno.


Priroda eti ke argumentacije

Slučaj mita.

Pravilo je “Podmićuj!”

Ako pokušamo da ga univerzalizujemo, ubrzo uviđamo da je u sebi protivrečno.

Ako bi podmićivanje postalo univerzalno pravilo ne bi više bilo podmićivanje već sveopšti način poslovanja


Priroda eti ke argumentacije

Podmićivanje dejstvuje samo na pozadini nepodmićivanja jer je to način sticanja posebne prednosti, privilegije.

Ako bi svako uvek dolazio do te povlastice na ovaj način, to više ne bi bila povlastica.

Sveopšte podmićivanje je u sebi protivrečno.

Otud, podmićivanje je nemoralno i pada već na prvom kriterijumu provere


Druga formulacija kantovog kategori kog imperativa

Druga formulacija Kantovog kategoričkog imperativa


Priroda eti ke argumentacije

Poštovanje ljudskih bića kao ciljeva po sebi

“Postupaj tako da ljudskost u sopstvenoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka nikad ne upotrebljavašsamo kao sredstvo, već uvek i kao svrhu”.

Neotuđiva univerzalna prava – samim rođenjem

Ljudska bića nisu samodovoljna, te su stoga uzajamno povrediva.


Priroda eti ke argumentacije

Upotrebiti drugog znači tretirati ga kao sredstvo za postizanje svog cilja, a ne i kao subjekt.

Postvarenje čoveka

Po Kantu, imamo moralnu obavezu da poštujemo i svoje lično dostojanstvo.

Psihologija potvrđuje taj uvid: onaj ko nema samopoštovanja nema poštovanja ni prema drugima i obrnuto


Tre a formulacija kategori kog imperativa

Treća formulacija kategoričkog imperativa


Priroda eti ke argumentacije

Moralni zakon je samonametnut i samoprihvaćen

Moralni smo kad slobodno biramo da moralno postupamo, a ne kad nas neko drugi ili strah od kazne i odmazde prisiljavaju na to.

Ljudska sloboda je racionalna sloboda samoodređenja.

Autonomija ličnosti ne znači da smo nezavisni jedni od drugih i od društvenih konvencija, već da imamo sposobnost samokontrole


Priroda eti ke argumentacije

Ljudska bića su kadra da koče i nadziru svoje nagone, strasti i porive, i da ispituju svoje postupke pre nego što ih počine (kao i da se kaju posle počinjenih postupaka)

Sposobnost racionalnog bića da tako postupa nosi sobom obavezu da tako postupa a to tvori njegovu slobodu.

Zapovest “Ispuni svoju dužnost”= “Učini se slobodnim”


Priroda eti ke argumentacije

Neracionalna bića: “programiraju” ih nadražaji i nagoni.

Sposobnost nadvladavanja nagona i nadražaja čini slobodu ljudskih bića.

Nema većeg ropstva od robovanja svojim nagonima, strastima ili željama, hirovima i usko shvaćenim interesima.

Moralna sloboda je ujedno racionalna sloboda samousavršavanja


Priroda eti ke argumentacije

Iz racionalnosti ljudskih bića proizlazi univerzalnost moralnog zakona

Ako želimo da saznamo da li su neko pravilo, načelo ili maksima moralni, zapitajmo se da li bi ono što to pravilo nalaže bilo prihvatljivo svim racionalnim bićima koja delaju racionalno.

Sva će racionalna bića uvideti da ne žele da ubistvo, laganje i krađa budu univerzalni zakoni jer će se onda primenjivati i na njih.


Priroda eti ke argumentacije

Proba moralnosti nekog pravila nije da li ga ljudi zaista prihvataju.

Provera je da li bi ga sva racionalna bića, koja misle racionalno, prihvatila bez obzira na to jesu li počinioci ili žrtve (jer u svakom momentu od počinioca mogu postati i žrtve)

Ali kao što niko ne može da nas prisili da budemo racionalni tako nas niko ne može prisiliti da budemo moralni.

To ne obezvređuje razum i moral


Problemi u primeni deontolo kog stanovi ta

Problemi u primeni deontološkog stanovišta

Situacije u kojima se sukobljavaju dve osnovne dužnosti


Priroda eti ke argumentacije

Primer:

Kada lekar treba da saopšti istinu pacijentu o prirodi njegove bolesti, znajući da preuzima rizik da to može da izazove obeshrabrenje, malodušnost i pogoršanje pacijentovog zdravstvenog stanja

Kada usvojenoj deci treba saopštiti istinu rizikujući njihov šok


Priroda eti ke argumentacije

Nije uvek jednostavno odlučiti koja moralna dužnost treba da ima prioritet u konkretnim situacijama koje smo naveli.

Očigledno je da u formulisanju i odmeravanju argumenata za i protiv u deontološki stav možemo i moramo da unesemo i mnogo šta od utilitarističkog pristupa


Priroda eti ke argumentacije

Mešoviti pristup ili etički pluralizam

Glavni deo rasprave o pitanjima društvene etike- blagostanja, moralnosti vladine prakse ili zakona- vode ljudi koji, svesno ili nesvesno, primenjuju jedan ili drugi, ili oba pristupa.

Mešavina pristupa ima svoje prednosti ali i nedostatke, jer pluralisti treba da odaberu putokaz kada da upotrebe jedno načelo a kad drugo.


Posebne obaveze

Posebne obaveze

ODGOVORNOST


Priroda eti ke argumentacije

  • Etičkopostojanjeje ono kojimse rukovodeljudikojiznaju da suobavezni da budu u stanju da odgovoredrugimaštasu, štarade, i štanisuuspeli da urade.

  • U korenu reči odgovornost: odgovarati drugome (za svoje postupke, reči, dela...)

  • “Odazvati se” i “odgovornost” u engleskomimajuistilatinskikoren (spontaneity, response, responsibility)


Priroda eti ke argumentacije

  • Obaveze i odgovornosti koje proističu iz:

  • naročitih odnosa: npr.,porodičnih. Kad postanemo supružnici i roditelji imamo obaveze koje ranije nismo imali.

  • posebnosti radnji koje obavljamo: npr., ako smo dali obećanje, dužni smo da ga održimo.

  • posebnih ulogakoje imamo. Npr., kao zaposleni, kao menadžer; lekar, pravnik, novinar, profesor, sveštenik itd.


Priroda eti ke argumentacije

  • Svaki položaj povlači svoje posebne dužnosti i obaveze.

  • Legitimna očekivanja drugih u odnosu na našu ulogu

  • Razne profesije donose specijalne obaveze koje pripadnici te profesije prihvataju, kolektivno i individualno.

  • Očekuje se da čovek sopstvene žudnje i želje podredi zahtevima uloge koju je preuzeo.


Priroda eti ke argumentacije

  • Ali odgovornost uloge je uvek potčinjena opštoj moralnoj odgovornosti.

  • Nikad ne možemo postupati pravično u ulozi koja je nemoralna.

  • Posebne obaveze ne zamenjuju opšte moralne obaveze koje imaju svi ljudi, već predstavljaju dodatne moralne obaveze.


Priroda eti ke argumentacije

  • ODSUSTVO OSEĆANJA MORALNE ODGOVORNOSTI NE UKAZUJE NA SAMO ODSUSTVO TE ODGOVORNOSTI.

  • MORALNO SMO ODGOVORNI I ZA SVOJE POSTUPKE I ZA NJIHOVE PREDVIDLJIVE POSLEDICE.

  • UMANJENI OSEĆAJ ODGOVORNOSTI PSIHOLOŠKI MOŽE BITI RAZUMLJIV, ALI NIJE OPRAVDAVAJUĆI


Priroda eti ke argumentacije

Imamo na raspolaganju još jednu metodu provere moralnosti nekog postupka ili prakse


Pitanja za eti ku proveru odluka

PITANJA ZA ETIČKU PROVERU ODLUKA

JE LI TO ZAKONITO?

Hocu li prekršiti bilo koji zakon ili pravilo?

Pitanje o zakonitosti pomaže da se sagledaju postojeći standardi


Priroda eti ke argumentacije

JE LI POSTIGNUTA RAVNOTEŽA ODNOSA?

Da li moja odluka vodi računa o svim protagonistima ?

Da li je pravična, fer, poštena prema svima kojih se tiče, u kratkoročnom i dugoročnom razdoblju ?

Ne može se očekivati da će svi stalno jednako dobijati ali moramo nastojati da izbegnemo ozbiljne neravnoteže odnosa.

Pitanje o ravnoteži podstiče naš smisao za razumnost, nepristranost i poštenje


Priroda eti ke argumentacije

KAKO ĆU SE OSEĆATI POSLE TOGA?

Hoće li me to učiniti ponosnim ili ću se nelagodno osećati?

Kako bih se osećao da se moja odluka objavi u novinama ili na TV-u ?

Da li bih se dobro osećao da moja porodica ili prijatelji saznaju za to?

Pitanje o osećaju usredsređuje se na naš najdublji intimni odnos prema moralnim vrednostima.


Pravda

Pravda

  • Kako znati šta je pravedno?

  • Tehnika koprene neznanja

  • Džon Rols (John Rawls) savremeni filozof, etičar, teoretičar pravde.


Priroda eti ke argumentacije

Zamislimo da se nalazimo iza “koprene neznanja”.

Zaklonjeni tom koprenom znali bismo samo da smo racionalna bića i da cenimo sopstveno dobro.

Ali ne bismo znali da li smo bogati ili siromašni, pripadnici više ili niže klase, daroviti ili nedaroviti, muško ili žensko, beli ili crni, fizički onesposobljeni ili zdravi itd.


Priroda eti ke argumentacije

Treba sebi da postavimo samo sledeće pitanje:

Koja bismo načela ili postupke nazvali pravičnima ili poštenima kad ne bismo znali koje mesto zauzimamo u društvu?

Tehnika “koprene neznanja” pomaže da se postigne objektivnost u moralnim sudovima.


Priroda eti ke argumentacije

U suštini, ova tehnika nam kazuje da su neka praksa ili program pošteni prema svim uključenim stranama ukoliko sve te strane, posle racionalnog i nepristrasnograzmatranja na njih pristanu.


  • Login