1 / 38

Izvori me đ unarodnog prava

Izvori me đ unarodnog prava. Izvori u materijalnom smislu – dru š tvene č injenice iz kojih proizlazi pravo ili osnov celokupnog poretka. Izvori u formalnom smislu

grizelda
Download Presentation

Izvori me đ unarodnog prava

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Izvori međunarodnog prava

  2. Izvori u materijalnom smislu – društvene činjenice iz kojih proizlazi pravo ili osnov celokupnog poretka Izvori u formalnom smislu – konkretni pravni akti kroz koja se manifestuju pravna pravila. Oni regulišu društvene odnose u MZ i utvrdjuju prava i obaveze za subjekte MP Stvaranje prava

  3. Klasifikacija izvora • Član 38, st.1 Statuta Međunarodnog suda pravde: • Međunarodne konvencije, opšte ili posebne, koje predstavljaju pravila izričito priznata od strane država u sporu • Međunarodni običaj, kao dokaz opšte prakse koja je prihvaćena kao pravo • Opšta pravna načela koja priznaju prosvećeni narodi

  4. U granicama odredbe člana 59, sudske odluke i učenja najpozvanijih stručnjaka međunarodnog javnog prava različitih naroda, kao pomoćno sredstvo za utvrđivanje pravnih pravila. Ex aeque et bonoukoliko parnične stranke na to pristanu - princip pravičnosti - ostatak načela koje je važilo u klasičnom MP – ne predstavlja čvsrtu i stalnu kategoriju. Dopunski izvori prava

  5. Izvori koji nisu obuhvaćeni čl. 38 • Odluke međunarodnih organizacija • Jednostrani pravni akti država • “Meko” pravo

  6. Međunarodni ugovor • Predstavlja pravni akt, proizvod saglasnosti volja dva ili više subjekata MP, izražene preko nadležnih organa u cilju stvaranja recipročnih prava i obaveza • Formalni aspekt – postupak zaključenja ugovora, ovlašćena lica i sam instrument • Materijalni aspekt – učinak koji se želi postići ugovorom – stvaranje apstraktnog pravnog pravila, razrešenje spornog pitanja, uspostavljanje recipročnih obaveza

  7. Bečka konvencija o ugovornom pravu (1969) • Čl. 2, st. 1 • Međunarodni ugovor je međunarodni sporazum zaključen pismeno između država i koji je regulisan međunarodnim pravom, bilo da je sadržan u jednom instrumentu ili u dva ili više instrumenata međusobno povezanih, bez obzira na njegov poseban naziv.

  8. Tehnika konsenzusa • Konsenzus – sklad, suglasje • Primenjuje se u međunarodnim organizacijama kao metod usvajanja dokumenata bez glasanja • Predstavnik međunarodnog tela rezimira tok diskusije i predlaže konačan tekst kao rezultat usaglašenosti izražen u neformalnim kontaktima

  9. Ugovori zakoni (LEGISLATIVNI) – Ugovori pogodbe (KONTRAKTUELNI) -(Tripel) Dvostrani i višestrani ugovori Predmet -politički, ekonomski, kulturni, socijalni Cilj ugovora -mirovni, odbrambeni Vremensko trajanje -sa ili bez roka Klasifikacija ugovora

  10. Običajna pravna pravila • - dokaz opšte prakse koja je prihvaćena kao pravo • Objektivni element – opšta, jednoobrazna, kontinuirana praksa članova MZ, izvršavana od strane nadležnih organa subjekata MP (može biti i nečinjenje) • Subjektivni element – svest o obaveznosti pravila, opinio iuris sive necessitatis

  11. Objektivni element (praksa) • Iako protek samog kratkog vremena nije neophodan, ili sam po sebi prepreka stvaranju novog običajnog prava na osnovu nečega što je u početku bilo običajno ugovorno pravo, ipak je neophodno potrebno da u tom periodu, ma kako kratak bio, praksa država, uključujući praksu onih država čiji su interesi posebno pogođeni, bude učestala i stvarno jednaka u pogledu odredbe na koju se poziva.

  12. Subjektivni element običaja • Svest o obaveznostimože da se traži u postupcima međunarodnih subjekata (drugim rečima ona ne mora da bude izjavljena) • Subjekti MJP moraju da veruju da je u pitanju pravna obaveza (svojom prirodom ili načinom na koji su preduzimani treba da svedoče da je reč o ubeđenju da je ova praksa obavezna na osnovu pravnog pravila).

  13. Vremenski okvir nastanka običaja • Ne sadrži vremenski element, iako je većina običaja nastala dugotrajnim vršenjem • Mogu nastati vrlo brzo: "instant običaji" • Rezolucija Generalne skupštine UN 2749 (XXV), 1970. • Morsko dno i podzmelje se stavljaju izvan jurisdikcije priobalnih država i proglašavaju opštim dobrom čovečanstva

  14. Pravna priroda običaja – MSP (1969) • Ne samo da akti o kojima je reč treba da predstavljaju stalnu praksu, već svojom prirodom ili načinom na koji su preduzimani treba da svedoče o tome da je reč o ubeđenju da je ova praksa postala obavezna na osnovu pravnog pravila. Nužnost takvog ubeđenja, tj. postojanje subjektivnog elementa, pretpostavlja se u samom pojmu opinio iuris sive necessitatis. Stoga zainteresovane države treba da veruju da se povinuju nečemu što odgovara pravnoj obavezi.

  15. Sudija Tanaka – MSP (1969) • Nastajanje običajnog pravila je složen psihološki i sociološki proces. • Corpus – kontinuirano ponavljanje iste vrste akata • Animus – svest o obaveznosti • Odlučiti da li ova dva činioca u procesu nastajanja običajnog prava postoje ili ne postoje je osetljivo i teško pitanje. Ponavljanje, broj primera prakse države, vremenski period koji se zahteva za nastanak običajnog prava ne mogu biti matematički i jednoobrazno utvrđeni.

  16. Osnov obaveznosti • Prećutan sporazum članova MZ (nastanak običajnih pravila) • Kada se definitivno formira običajno pravno pravilo, ono nadživljava praksu iz koje je nastalo. Za razliku od ugovora, kod običaja Statut MSP ne traži da je pravilo priznala država u sporu Obavezuje i nove države, dakle i one koje u njegovom stvaranju nisu ni mogle učestvovati

  17. Protestvovanje • Prekid prakse manifestuje se protestom – formalnom primedbom kojom država stavlja do znanja da ne priznaje akte za zakonite.

  18. Primeri običaja • Međunarodno ugovorno pravo: pacta sunt servanda • Pravo mora: neškodljiv prolaz trgovačkih brodova kroz teritorijalne vode • Međunarodno humanitarno pravo: zabrana uzimanja talaca, • Međunarodno pravo ljudskih prava: zabrana genocida, mučenja, trgovine ljudima

  19. “Puki običaj” ili pravilo kurtoazije • Kada izostane subjektivni element. • Običaji vezani za diplomatski protokol motivisani prostim obzirom kurtoazije, oportuniteta ili tradicije. • Na primer, ako se šef strane države ne dočeka na uobičajen način, ako se lični prtljag ambasadora podvrgne carinskoj kontroli i sl. (dok je npr. nepregledanje diplomatske pošte je pravilo običajnog prava • Posledice: pogoršanje odnosa između država i izazivanje retorzije, ali ne krši se međunarodno pravo i ne se podleže međunarodnoj odgovornosti.

  20. Klasifikacija • 1. Univerzalni običaji • 2. Regionalni običaji • 3. Lokalni običaji

  21. Prestanak običaja • Kasniji običaj ukida raniji običaj • Izobičajevanje (menja se praksa država ili prestaje) • Dosledno protivljenje (diplomatski protesti, glasanjem u MO) • Ugovori mogu menjati, ograničiti ili ukinuti običaj

  22. Primena običaja • Kada neko pitanje ne reguliše ugovor • No, ugovorno pravo i običajno mogu da postoje paralelno • Država koja se poziva na običajno pravo mora da dostavi dokaze da je neko pravilo zaista postalo običaj – veoma teško • Ugovor / Običaj • MU obavezuju samo ugovorne strane • MO – sve države (pa i novonastale države)

  23. Dokazivanje običaja • 1. Tekstovi međunarodnih instrumenata • 2. Odluke međunarodnih sudova • 3. Odluke nacionalnih sudova • 4. Nacionalno zakonodavstvo • 5. Diplomatska korespondencija • 6. Mišljenja nacionalnih pravnih savetnika • 7. Praksa međunarodnih organizacija

  24. Glavni izvor ali supsidijaran, gde volja država dolazi do izražaja posrednim putem. Apstraktne norme, izvedene iz niza pravila koja se primenjuju u unutrašnjim porecima država, koja ulaze u sastav MZ. To su pozitivna pravila, prihvaćena od strane svih, ili većine prosvećenih naroda in foro domestico. Opšta pravna načela priznata od strane prosvećenih naroda

  25. Dinamička kategorija Tehnika: iznalaženje zajedničkih elemenata u skupini pravila koja regulišu jedno određeno pitanje u unutrašnjim pravnim porecima država članica MZ, prvenstveno država u sporu Sudija putem uporedno pravnog metoda sistematiše važeća pravila unutrašnjeg poretka, koja se odnose na jedno sporno pitanje i odabire ono što je zajedničko državama u sporu Opšta pravna načela

  26. Načela MP • GS UN, Deklaracija o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s Poveljom UN (1970) • Suverena jednakost država • Načelo samoopredeljenja naroda • Zabrana pretnje silom i upotrebe sile u međunarodnim odnosima • Načelo neintervencija • Krivično pravo (načelo teritorijalnosti, državljanstva, pasivnog subjektiviteta)

  27. Sudske odluke i doktrina 1. Sudskeodluke - član 59 Statuta MSP - odluka Suda “....ima obaveznu snagu samo prema strankama u sporu i u odnosu na taj poseban slučaj“ • Odluke ne mogu biti precedenti - već samo autoriteti • prvenstveno se odnosi na dokazivanje postojanja običajnih pravila 2. Doktrina - potvrda da norma objektivno postoji • mišljenja potiču od "najpozvanijih stručnjaka raznih naroda". • Institut za međunarodno pravo (Institut de droit international)

  28. Manifestacija volje samo jednog subjekta prava, izdat od strane ili u ime države. Delo kolegijalnog ili individualnog organa – donosi se postupkom koji predviđa unutrašnji pravni poredak, a za njegovu ocenu je bitna sadržina pravnog akta. Izvor prava samo kada ima priznato takvo svojstvo. Jednostrani akti država

  29. Rasprostranjen oblik diplomatskog opštenja u MZ • 1. Država definiše svoj stav u odnosu na određenu pojavu ili problem • 2. Država izražava saglasnost sa određenim zahtevom, faktičkom ili pravnom situacijom • 3. Saopštenje ili notifikacija - izvor obaveštenja za druge države o određenim činjenicama ili situacijama • 4. Obećanje - država stvara prava za druge (jednostrane deklaracije) • 4. Odricanje – lišavanje nekog subjektivnog prava ili zahteva • 5. Protest - kvalifikacija određene situacije ili akta, koje je suprotno MP

  30. Karakter jednostranih akata • MSP, slučaj Nuklearne probe, NZ/Francuska (1974)) (jednostrane deklaracije) • Da bi proizvodila pravna dejstva deklaracije se moraju dati: 1. javno i sa 2. jasnom namerom obavezivanja.

  31. Odluke MO • MO nesumnjivo utičunastvaranje MJP: • Pod njihovimokriljem se stvarajumeđ. ugovori • Nekada se natemeljunjihovogdelovanjagradimeđ. običaj • Pitanje je dalimogudonositipravilakojimaneposrednoobavezujudržavečlanice • Opštegodgovoranema, on zavisiodosnivačkogaktorganizacije(npr. SB obavezujućom odlukom rešava konkretan slučaj pretnje miru i bezbednosti (Glava VII Povelje UN, ovl. Čl. 25 i 41

  32. Mogu zaključivati međunarodne ugovore bilo sa drugim državama članicama i nečlanicama, bilo sa drugim međunarodnim organizacijama. Razlikovati: ugovore koji su formulisani od strane međunarodnih organizacija, usvojeni od strane nadležnih organa tih organizacija kao nacrti ugovora, zaključeni pod okriljem organizacija, ali u kojima se organizacija ne pojavljuje kao ugovorna strana. Odluke međunarodnih organizacija

  33. Izvor prava • Jednostrani akti, bez neposredne saglasnosti država u svakom konkretnom slučaju • Nadležnost: ugovor o osnivanju organizacije ili dodatni protokoli. • MSP – organizaciji su data ona ovlašćenja koja su, mada ne izričito predviđena u Povelji, bitna za izvršenje njenih obaveza.

  34. Jednostrani akti MO • 1. Pojedinačni pravni akti – konkretizuju i sprovode u život pojedine odredbe ugovora o osnivanju organizacije • A) unutrašnje funkcionisanje organizacije • B) upućene spoljnom svetu, tj. pojedinim državama • 2. Opšti akti – izvor prava i baza za regulisanje pravnih odnosa unutar organizacije • Tehnička pravila

  35. “Meko” pravo • sporazumi između predstavnika država • ne podležu ratifikaciji • ne proizvode pravno obavezujuću normu • sankcije su političke • države još uvek ne žele da se pravno obavežu • svesne da moraju da se prilagode – ali ne prihvataju odgovornost

  36. Kodifikacija MP • Sistematisanje i prikupljanje pravnih pravila u jednu zakonsku celinu, zavisno od materije koju regulišu. • Statut Komisije za međunarodno pravo, član 15 • kodifikacija- precizno utvrđivanje smisla i domašaja pravila • progresivni razvoj – redigovanje konvencije o onim pitanjima koja još nisu regulisana MP, ili u pogledu kojih još uvek nije dovoljno razvijeno pravo u praksi država.

  37. Kodifikacija • Vrši se putem ugovora • 1. Deklarativni značaj • 2. Konstitutivni značaj • Može biti: • 1. Opšta – celokupno MP • 2. Delimična – pojedina pitanja, oblasti

  38. Vrste kodifikacija • 1. Doktrinarna – teoretičari • 2. Poluzvanična – pojedine profesionalne organizacije • 3. Zvanična – države, putem višestranih ugovora • Član 13 Povelje UN- kodifikacija je poverena Generalnoj skupštini, Komisija za MP (pomoćno telo).

More Related