1 / 30

Predavanje br. 6

Predavanje br. 6. Formiranje GIS-a I. ArcGIS – Desktop. Hardcopies. File Geodatabase Personal Geodatabase. GPS/Field Data. GIS Data. Imagery. Maps. Šema organizacije podataka u bazu. Informatika I prezentacija dr R.Stankovi ć. Baze podataka i UML Modeli.

Download Presentation

Predavanje br. 6

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Predavanje br. 6 Formiranje GIS-a I ArcGIS – Desktop Hardcopies • File Geodatabase • Personal Geodatabase GPS/Field Data GIS Data Imagery Maps

  2. Šema organizacije podataka u bazu Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  3. Baze podataka i UML Modeli Model je semantički zatvorena apstrakcija sistema, kojom se predstavlja pojednostavljena stvarnost, kreirana da bi se bolje razumeo sistem. Pogled je projekcija modela sistema, usredsređena na jedan aspekt sistema. Dijagram je grafička prezentacija skupa elemenata modela i njihovih veza Jedinstveni jezik modeliranja UML (Unified Modeling Language) je standardni jezik za specifikaciju, vizuelizaciju i dokumentaciju razvoja softverskih sistema. Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  4. UML jezik Informatika Iprezentacija dr R.Stanković Zasniva se na objektno-orijentisanom (OO) pristupu i može da se koristi u različitim fazama razvoja, od specifikacije zahteva do testiranja završenih, gotovih sistema Opisuje statičku strukturu i dinamičko ponašanje različitih tipova sistema Formalno prikazuje sistem na različitim nivoima apstrakcije (klase, objekti, stanje, događaji, operacije,…) Koristi dijagrame za prikaz određenih modela.

  5. Deo UML dijagrama Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  6. Objekti i atributi Pod objektom (entitetom) podrazumeva se neka "stvar“ - nešto što postoji i što se može razlikovati od drugih "stvari": student, ispit, ocena, itd. Objekti mogu biti konkretni(student) ili apstraktni (ispit) Atributi predstavljaju svojstva objekta (npr. Ime i Prezime su atributi objekta student, kupac ili osoba) Atributi mogu biti prosti, složeni ili izvedeni Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  7. Dijagram klase student sa pridruženim atributima • STUDENT je opisan prostim atributima (Ime, Prezime), složenim (Adresa: Ulica, Broj,…) i izvedenim (Starost) • Identifikujući atribut je BrojIndeksa koji jedinstven za svaki objekat (moguć je i drukčiji izbor npr. Matični_broj ) • Postojanje identifikujućeg atributa obezbeđuje razlikovanje bilo koja dva objekta tipa student

  8. Primer modeliranje podataka u geologiji Informatika Iprezentacija dr R.Stanković • U UML–u se objekti realnog sveta modeliraju klasama, a svojstva objekata atributima • U bazama podataka klasama odgovaraju tabele a atributima kolone

  9. Dodeljivanje vrednosti atributima Za konkretni objekat svaki atribut dobija određenu vrednost Vrednost atributa je bilo koja pojedinačna, konkretna vrednost koja se tom atributu može dodeliti, s obzirom na njegovu prirodu Atributu Datum_rođenja se, na primer, mogu dodeliti vrednosti 12-12-1974 ili 01-01-2000 i sl. Atributu Starost može se dodeliti vrednost iz skupa prirodnih brojeva Ako vrednost nekog atributa nije poznata, onda mu se dodeljuje vrednost NULL (ništa) Objekat koji predstavlja osobu za koju nije poznat datum rođenja imaće za taj atribut vrednost NULL Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  10. Tip i domen atributa Svaki atribut ima svoj tip,na osnovu koga dobija vrednosti iz određenog skupa vrednosti Skup vrednosti koje se mogu dodeliti određenom tipu atributa naziva se domenom tog atributa Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  11. Vrednosti atributa Različiti atributi mogu imati isti domen ali moraju imati različita imena (na primer, atributi Ime i Prezime dobijaju vrednosti koje predstavljaju niske karaktera iako su različiti) Za svaki objekat određenog tipa vrednost njegovih atributa se konkretizuje - dobija određenu vrednost iz domena atributa (na primer, atribut Boja dobija vrednost belo, plavo, crveno, zeleno, itd.) Određivanje domena često samo delimično ograničava skup mogućih vrednosti atributa: ime Jovan može biti zapisano i kao JOVAN,jovan,J. ili, greškom, Yovan, itd. Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  12. Prikazivanje objekata i atributa Vrednosti atributa za skup objekata se najčeće prikazuje u obliku tabele Vrste tabele odgovaraju pojedinačnim objektima iz određenog skupa objekata i u svakoj vrsti se nalaze vrednosti atributa za neki određeni objekat Kolone tabele odgovaraju atributima i u svakoj koloni se nalaze vrednosti određenog atributa za sve objekte iz tabele Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  13. Primer Skup objekata tipa STUDENT se može prikazati tabelom: Informatika Iprezentacija dr R.Stanković Osim matičnog broja, ostali atributi nisu identifikujući za objekat (ni ime, ni prezime, ni ime i prezime zajedno, itd.)

  14. Relacije Između objekta STUDENT i objekta PREDMET mogu postojati različite relacije: student je ispunio uslove za polaganje ispita iz tog predmeta, student je prijavio ispit iz tog predmeta, student je položio ispit, iz tog predmeta, itd. Informatika Iprezentacija dr R.Stanković • Pod relacijomse podrazumeva veza koja postoji između dva objekta • Ako su objekti student i predmet u relaciji je prijavio ispit to se grafički predstavlja na sledeći način:

  15. Tipovi relacija Razlikuju se tri tipa mogućih relacija objekta tipaO1 sa drugim objektom tipa O2: (1,1) (jedan - jedan) - svaki objekat tipa O1 je u relaciji (vezi) sa najviše jednimobjektom tipa O2 i obratno, svaki objekat tipa O2 je u relaciji sa najviše jednimobjektom tipa O1 (1,n) (jedan - više) – jedan objekat tipa O1 može biti u relaciji sa više (n) objekata tipa O2 ali je svaki objekat tipa O2 u relaciji sa najviše jednim objektom tipa O1 (n,m) (više - više) - jedan objekat tipa O1 može biti u relaciji sa više (m) objekata tipa O2 ali i jedan objekat tipa O2 može takođe biti u relaciji sa više (n) objekata tipa O1 Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  16. Kardinalnost relacije U relaciji se mogu navesti minimalan i maksimalan broj objekata tipa O1 koji mogu biti u relaciji sa objektima tipa O2 odnosno minimalan i maksimalan broj objekata tipa O2 koji mogu biti u relaciji sa objektima tipa O1 Minimalan i maksimalan broj objekata (n1,n2) predstavljaju kardinalnost relacije između objekata tipa O1 i objekata tipa O2 Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  17. Primeri kardinalnosti (1) Ako je relacijaimaAnalize između objekta BUŠOTINA i ANALIZE prikazana dijagramom Informatika Iprezentacija dr R.Stanković to znači da je za svaku bušotinu urađena najmanje jedna a najviše N analiza, a da je svaka analiza urađena za uzorak uzet iz tačno jedne bušotine

  18. Primeri kardinalnosti (2) STUDENT PREDMET pohađa 1,N 1,M Informatika Iprezentacija dr R.Stanković Ako je relacijapohađa između klase STUDENT i PREDMET prikazana dijagramom to znači da svaki student pohađa najmanje jedan a najviše N predmeta, a svaki predmet je pohađan od strane bar jednog studenta a može biti pohađan od najviše M studenata

  19. Detaljan primer: dalji koraci Sa bi se na osnovu zadate specifikacije proizveo konceptuelni model potrebno je preduzeti sledeće korake: identifikacija klasa (objekata, entiteta) identifikacija relacija između klasa identifikacija atributa svakeklase procena kardinalnosti svake relacije Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  20. Detaljan primer Informatika Iprezentacija dr R.Stanković

  21. Važane adrese: Informatika Iprezentacija dr R.Stanković http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/II%20semestar/Informatika%20I/Vezbe/Inf1_Vezba_06.pdf http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/II%20semestar/Informatika%20I/Vezbe/Inf1_Vezba_07.pdf

  22. OR/WA BLM’s Enterprise SDE • Forest Operations (FOI) • Ground Transportation (GTRN) • Hydrogaphy • Land Use Allocation (LUA) • Visual Resource Management (VRM) • (etc.) Personal ili File ili Enterprise Geodatabases Personal Geodatabase • MS Access file (*.mdb) • Limited to 2 GB size • Any GIS user can create Enterprise Geodatabase • Hosted by RDBMS (e.g., Oracle) • SDE = Spatial Database Engine • Interpreted by ArcSDE • Managed by SDE Administrator File Geodatabase • Folder of files (*.gdb) • Limited to server size (1 TB) • Any GIS user can create

  23. Vrste podataka skladištenih u geodatabase Prostorne klase Neprostorne klase Rasterske klase Vektorske klase Relacione klase

  24. Vrste podataka skladištenih u geodatabase • A geodatabase je kontejner za prostorne i alfa-numeričke podatke • Feature Dataset = skup tematski srodnih klasa • Feature class = prostorna klasa + atributi • Table = neprostorna klasaatributativna klasa Feature Datasets • Relationship Classrelaciona klasa Feature classes in a Feature Dataset

  25. Create a Geodatabase ( ) in ArcCatalog Right click New • File Geodatabase

  26. Create a Feature Dataset ( ) in ArcCatalog Kreiranje Feature Dataset … • Desni klik na geodatabase  New  Feature Dataset • Dodeljivanje koordinatnog sistema

  27. Kreiranje prostorne klase ( ) i tabele ( ) u ArcCatalog-u • Kreiranje Feature Class … • Desni klik naFeature Dataset New  Feature Class • Dodeljivanje koordinatnog sistema i ostalih parametara

  28. Kreiranje prostorne klase ( ) i tabele ( ) u ArcCatalog-u • Kreiranje Tabela … • Desni klik naFeature Dataset New  Table

  29. Kreiranje subtyp-ova i domena

  30. Datum: 31. 03. 2010 Vežba br. 6 • Na osnovu datog dokumenta PGDB.pdf formirati personalnu bazu podataka (Personal Geodatabase) u ArcCatalog-u

More Related