Audio-video aplikacije

1. Audio-video aplikacije Psihoakustika, MP3 komprimovanje, audio formati, striming

2. Cilj lekcije • Upoznavanje sa osnovama psihoakustike • Primena psihoakustike na kompresiju audio signala • Princip MP3 kompresije • Upoznavanje sa popularnim digitalnim audio formatima • Principi striminga

3. Psihoakustika • Karakteristično je za ljudsko uho da subjektivno nečuje sve frekvencije jednako. Ljudsko uho daleko je osetljivije u nižim i srednjimfrekvencijama nego u visokim. Razliku između 1 i 3 kHz osetiće svako, ali onuizmeđu 15 i 18 kHz malo ko. Ova karakteristika ljudskog uha naziva se „frekventnaselektivnost” i na najnižim frekvencijama je oko 100 Hz, ali na onim višim iznosi i višeod 4 kHz. Dakle na niskim i visokim frekvencijama dinamika je manja tako da semože koristiti manji broj bita za određivanje amplitude pojedinog uzorka(kvantizaciju).

4. Akustičko maskiranje • To je jedan od osnovnih koncepata na koji se oslanjaju svipsihoakustički algoritmi. Objasnimo ovaj pojam na primerima. Zamislite da imate tonfrekvencije 1000 Hz i u njegovoj blizini (frekvencijskoj) ton frekvencije 1100 Hz, ali 18dB slabiji (tiši). Ovaj drugi ton nećete čuti – biće potpuno sakriven, maskiran onimprvim tonom. Ukoliko, međutim imate ton na 2000 Hz, takođe 18 dB slabiji od onogna 1000 Hz – njega ćete čuti jer je frekvencijski dovoljno udaljen od prvog tona da gane zahvata efekt maskiranja. • Maskirajući efekt u praksi znači da možete podići nivo šuma u blizini jačih zvukovajer će taj šum ionako biti maskiran. Dopušteno podizanje nivoa šuma značikorišćenje manje bitova za zapis zvuka, a manje bitova znači i manju količinupodataka. Slikaprikazuje kako jak signal maskira slabije signale koji sledenakon njega.

5. Akustičko maskiranje

6. Akustičko maskiranje • Osim sakrivanja zvukova na osnovu blizine frekvencije i razlike u jačinama, postojimaskiranje na osnovu jačine zvuka i vremenske bliskosti s drugim zvukom, tzv. pre ipostmaskiranje. • Uhu i mozgu je potrebno određeno vreme za procesiranje zvuka.Obično se uzima da premaskiranje zahvata 2 do 5 milisekundi, a postmaskiranjeznatno više i do 100 ms. U praksi ovo znači da će glasan zvuk „pokriti” sve obližnjezvukove i do 100 milisekundi nakon završetka i/ili do 5 milisekundi pre početka.

7. Akustičko maskiranje • Audio MPEG maskiranje koristi podelu čujnog zvučnog opsega (20-20000 Hz) na32 „potpojasa”. Ako na primer, u gornjem delu osmog od 32 pojasa, imamo prisutan ton frekvencije 1000 Hz i jakost 60 dB, koder na osnovu te informacijeračuna maskirajući efekt ovog zvuka i dolazi do toga da je maskirajući prag za čitavosmi potpojas 35 dB ispod ovog zvuka. Ovo daje odnos signal/šum od 60 – 35 = 25dB, za šta je dovoljna rezolucija zapisa od 4 bita. Osim toga maskirajući efekt se proteže i van granica osmog potpojasa i na potpojaseve od 5. do 13. dakako, svemanje što se nalaze dalje od 8. potpojasa. • MP3 ne deli potpojaseve na jednake frekvencijskedužine. Slušni frekventni opseg se može na osnovu frekventne selektivnosti podelitina takozvane „kritične pojaseve” - njih 27. Na primer, kritični pojas broj 1, u dnuskale, obuhvata frekvenciju od 50 do 95 Hz (širina 45 Hz), dok onaj poslednji, kritičnipojas broj 26 (prvi je nula) obuhvata frekvenciju od 15375 Hz do 20250 Hz te imaširinu od čak oko 5 kHz.

8. Algoritmi za kompresiju • Algoritme za kompresiju delimo na one koji komprimuju bez gubitka (lossless)podataka i one s gubitkom (lossy). Lossless algoritmi podatke komprimuju čuvajućipritom njihov potpuni integritet - jednom komprimovani pa potom dekomprimovanipodaci vraćaju se u svoj prvobitni oblik, bez i jednog izgubljenog bita informacija.Odnosi kompresije koje ovi algoritmi postižu su najčešće oko 1:2 do 1:3. Takvi sualgoritmi efikasni kod tekstualnih i slikovnih datoteka, ali nisu za zvukovne. Lossyalgoritmi rade na principu izostavljanja podataka iz datoteka uz neprimetan ili slabgubitak podataka. Ovi algoritmi se oslanjaju na nesavršenost ljudskih čula vidaodnosno sluha. Dok je za tekst ovakva kompresija beskorisna, kod audio datoteka sepostiže odnos do 1:10 i više, a jedini ograničavajući faktor je kvalitet koji nam jepotreban.

9. MP3 kompresija • Kodiranje u MP3 audio format spada u grupu kompresije sa gubitkom koja seoslanja na ljudski doživljaj izvornog zvuka (psihoakustici). • Kvalitet MP3 kompresije zavisi od stope i metoda kompresije. Bit rate je pojam kojioznačava koliko će kilobita po sekundi biti iskorišćeno za „smeštanje” zvuka u njega. Što je bit rate niži to je veća kompresija i obrnuto. Postoji više metodadodele stope kompresije od kojih se ističu CBR, VBR i ABR.

10. MP3 kompresija

11. MP3 kompresija • Sam algoritam kodiranja različit je kod različitih formata i neretko pati od opterećenja legalnosti. Tako je najproblematičniji onaj deo oko psihoakustičnog modela slušnog aparata čoveka, koji je često predmet rasprava o autorskim pravima. • Osim u frekventnom, lossy algoritmi mogu biti organizovani i u vremenskom domenu. Primer za to je LPC (linear predictive coding) algoritam koji se najviše koristi za kodiranje glasa. • Što se tiče kvaliteta, kvalitet kodeka zavisi od više aspekata i nije lak za definisanje. Sasvim objektivno, može se posmatrati: • faktor kompresije • složenost odnosno brzina algoritma • nezavisnost od platforme na kojoj se izvodi • latencija odnosno kašnjenje koje unosi (posebno važno za dvosmerni streaming) i svakako • kvalitet samog zapisa nakon kompresije.

12. Reprodukcija komprimovanog zapisa • Reprodukcija zapisa je generalno jednostavnija od kodiranja i obično ne pati od mana proprietary (ne open-source) softvera jer je, čak i u slučaju ne postojanja open-source softvera, kvaliteno pokrivena standardima za razliku od algoritma kodiranja. Naravno, u žiži algoritma za dekompresiju je najčešće neka inverzna frekvencijska transformacija tj. iz frekvencijskog u vremensko područje, npr. inverzna MDCT koja je za ovu svrhu opisana ISO/IEC standardima. Kvalitet dekoderskog algoritma je naravno u efikasnosti.

13. Reprodukcija komprimovanog zapisa • Više manje svi formati digitalnog zapisa muzike podržavaju stereo sisteme. Pravi stereo sistem, međutim, dovodi do udvostručenja veličine zapisa, a o sistemima sa više kanala da i ne govorimo. Kod sistema sa više kanala zbog toga se pribegava različitim metodama tako da se simulira višekanalizam, a da se zapravo ne zapisuje svaki kanal pojedinačno pa se takve tehnologije često nazivaju prigodnim imenima kao Surround, 3D i sl. Sve te metode zapravo opet koriste psihoakustički model sluha i u ovome slučaju jedan od fenomena, a taj je da ljudi u principu ne čuju razliku u fazi dva istovremena zvučna signala, već samo i eventualno o amplitudi. Tako se npr. jedan zapis prilikom dekodiranja pretvori u dva tako da se jedna kopija malo zakasni ili se izvrše neke druge operacije na njemu i dobija se utisak prostornosti.

14. Reprodukcija komprimovanog zapisa • Kada bi se zapisivao svaki kanal pojedinačno, osim što bi uvišestručili veličinu zapisa, postojao bi određeni problem da li bi se dekodiranje svakog od kanala u zapisu moglo učiniti u realnom vremenu, bez opasnosti po kvalitet reprodukcije – praktično to znači da bi se i bit-rate uvišestručio. To je pogotovo slučaj kod AIFF i sličnih formata gde se zapis koncipira na nizovima ili frejmovima što bi usložilo postupak dekodiranja i zato neki od dekodera ne podržavaju tu opciju.

15. Reprodukcija komprimovanog zapisa • Joint stereo nudi rešenje na način da se spoje određena frekvencijska područja svakog od dva (ili više) kanala naravno u skladu sa već spomenutim psihoakustičnim modelom. Nude se dva tipa kodiranja, a to su intensity stereo coding i M/S stereo coding. O oba se više može naći na internetu, a zanimljivo je znati da ih koristi nekoliko popularnih formata zapisa.

16. Stope kompresije • CBRje skraćenica za metod s konstantnom stopom kompresije (Constant bitrate). Toznači da će se čitava zvučna datoteka komprimovati određenim konstantnim bitrateom. Kod kompresije je moguće izabrati bit rate od 32 kbps do 320 kbps (zavisno od programa). Bit rate od 128 kbps se smatra kvalitetom bliskom kvaliteti zapisa naaudio CD-u i dovoljan je za slušanje muzike na računarskim zvučnicima. Bit rate ispodte granice se koristi kod kompresije govornog zapisa, a iznad za muziku koja će seslušati na kvalitetnijim uređajima. • VBRje skraćenica za metod s promenljivom stopom kompresije (Variable bit rate). Onse oslanja na činjenicu da unutar jedne pesme nisu svi delovi isti. Delovi koji sutiši, ili nemaju osobito naglašenu separaciju kanala unutar stereo slike, mogu sekodirati u nižem bit rateu (odnosno višoj stopi kompresije), a delovi s bogatomzvučnom slikom i/ili naglašenom separacijom kanala u stereo spektru u višem bitrateu. Rezultat je zapis koji stalno menja bit rate. Ovim se metodom postiže bolji kvalitet zvuka, ali je sam postupak nešto sporiji i zahtevniji od CBR-a. • ABRje skraćenica za metod sasrednjom stopom kompresije (Average bit rate). Ovo jenoviji metod koji dopušta da se bit rate menja zavisno od zvučne slike u nekomdelu pesme, s time da će velika većina zapisa biti kodirana na „srednjoj” zadatojvrednosti, tiši i siromašniji delovi pesme na nižem bit rateu, a za kodiranjezahtevnijih delova posegnuće se za „rezervom”, pa ih kodirati na višim stopamabit ratea.

17. Kodiranje – još jednom • Za kodiranje muzike iz WAV u MP3 format potreban nam je codec i odgovarajući encoder. Codec (skraćeno od „compression/decompression”) je algoritam pomoću kojeg operativni sistem i aplikacije, prepoznaju neki zvučni, filmski i srodan format. • Encoder je pak program koji koristi codec za kodiranje digitalnog zapisa u neki komprimovani format. Najpoznatiji su Lame MP3 audio codec i njegov Lame encoder. • Najpre se originalni audio zapis analizira u vremenskom domenu i deli na vremenske odsečke – frejmove. • Svaki vremenski odsečak se zatim analizira u frekvencijskom domenu, tako da celi spektar deli na određeni broj delova. • Ako je u nekom spektralnom odsečku intenzitet manji od praga čujnosti ili je maskiran od strane glasnije spektralne komponente, onda se taj odsečak izbacuje iz konačnog toka podataka. • Nakon toga se upoređuje dinamika signala u odsečcima, te se glasniji kodiraju s manje bita, a višak bita se prebacuje na tiše odsečke.

18. Kodiranje Spektralna analiza

19. Kodiranje • Dodatna kompresija se postiže korišćenjem „joint stereo” tehnike jer je poznato da se stereo efekt gubi na niskim i jako visokim frekvencijama. To znači da prosečan čovek ne može da odredi smer dolaska zvuka. Koristeći taj efekt, određeni odsečci s niskim frekvencijama mogu se kodirati kao mono signal i na taj način dvostruko smanjiti protok podataka. • Na kraju dolazi Huffmanov algoritam, koji se koristi kod kompresije svih ostalih vrsta signala. Princip je jednostavan. Ako se određeni niz bitova ponavlja, oni se zamenjuju s kraćim nizom. Ovaj je algoritam najefikasniji kod stacionarnih deonica muzike, kad nema velike promene signala, odnosno kad ima dosta nizova bitova koji se ne menjaju.

20. MP3 kompresija - rezime • Učitavanje originalnog .wav fajla • Deljenje muzike na manje vremenske intervale • Spektralna analiza • Uklanjanje zvukova izvan čujnog opsega • Uklanjanjanje maskiranih komponenti • Pravljenje novog fajla (.mp3)

21. MP3 kompresija - rezime Bitrate: • 18, 24, 32, 40, 48, 56, 64, 80, 96, 112 • 128 (audiotape: least for good fidelity) • 160 (HiFi), • 192 (CD), • 224, • 256 (studio), • 320 (master)

22. Ripovanje • Skidanje zvuka sa audio CD-a umetnutog u računarski CD uređaj u digitalnom obliku injegovo prebacivanje na hard disk računara naziva se digitalna audioekstrakcija ilipopularno ripovanje odnosno grebovanje (engl. ripping, grabbing). • Nakon ripovanja na disku se dobija audio zapis u WAV formatu kojega je potrebnokodirati u MP3. Nekada su ove dve radnje bile strogo odvojene i radile se uodvojenim i različitim programima. Današnji softver za MP3 najčešće objedinjujete operacije na način nevidljiv za korisnika. Ukoliko se CD želi samo dupliciratipreporučljivo je obaviti to bez međukoraka kompresije. Ipak je kompresija, kakva godbila, određeni gubitak.

23. Ripovanje • Windows Media Player 10 omogućuje istovremeno ripovanje i kompresiju • Najpre je potrebno u menijuTools/Optionsizabrati karticuRip Music(za starije verzijeprograma Copy Music) i odabrati željene postavke.

24. Ripovanje • Nakon što ste odredili postavke možete krenuti na ripovanje. • Stavite audio CD u CD-ROM uređaj. • Odaberite dugmeRipi označite pesme koje želite da kopirate.

25. Ripovanje • Ako pesme nemaju nazive možete probati da pronađete informacije o CD-u naInternetu pomoću dugmetaFind Album Infoili ručno da upisujete. • Kliknite na dugmeRip Music • Kod prvog ripovanja potrebno je odgovoriti na par pitanja. Na prvom ekranuodaberite Do not add copy protection to your music(čime potvrđujete da neželite dodati zaštitu od kopiranja), te označite I understand... (čime potvrđujeteda shvatate da je muzika koju kopirate s CD-a zaštićena i da sve što radite –činite na vlastitu odgovornost). Na drugom ekranu odaberite Keep my curentformat settingss obzirom da ste već konfigurisali program. • Nakon toga odaberite Next.

26. AAC – Advanced Audio Coding • Evolucijski sledbenik mp3 formata, AAC, definisan je u MPEG-2 Part 7 i MPEG-4 Part 3, ali najčešće se referencira kao MPEG-4 AAC. • Poboljšanja u odnosu na mp3 uključuju: • više frekvencija uzorkovanja • do 48 kanala • veća efikasnost (jednostavnije filtarske banke) • mnogo bolja obrada frekvencija iznad 16 kHz • generalno veći kvalitet

27. AAC – Advanced Audio Coding • Predviđa se rast korištenja AAC kodiranja, a danas je najveći konzument AAC standarda Apple iPod koji ga koristi kao za svoj codec. • Velik napredak u odnosu na mp3 je u kodiranju na nižim bit-rate-ovima. Danas se taj napredak koristi često u kodiranju govora, pa čak u nekim varijantama AAC-a (AAC LD) i za real-time dvosmernu komunikaciju. • AAC format je danas dostupan na mnogim platformama jer su proizvođači codeca uvideli prednosti AAC-a od kojih je vrlo zanimljivo istaknuti činjenicu da za razliku od mp3-a, za AAC ne treba plaćati pravo na distribuciju nego samo na razvoj softvera. Upravo to, kao i činjenica da AAC funkcioniše dosta kvaliteno na nižim bit-rateovima čini AAC velikim potencijalom što se tiče Internet broadcastinga.

28. Vorbis • Vorbis je open source lossy audio format nastao nakon objave planova o naplaćivanju prava na korišćenje mp3 standarda. Testovi čiji su rezultati objavljeni na Wikipedii tvrde prednost Vorbisa na celom nizu bit-rateoova nad ostalim formatima, međutim treba uzeti u obzir – što i oni sami tvrde – da je na Wikipediji Vorbis najpopularniji format zbog svoje otvorenosti. Popularnost Vorbisa definitivno raste što svedoči i korišćenje Vorbisa na raznim platformama pa i igrama kao podrazumevanog (default) formata.

29. Dolby Digital • Dolby Digital je marketinško ime sa niz rešenja na području audio kodiranja kompanije Dolby. AC-3 je uobičajeniji naziv iste kolekcije audio formata. Ono što proizvođači ovog brenda obično pokušavaju da naglase je kompatibilnost formata sa višekanalskim sistemima. AC-3 je relativno sličan AAC-u i tvorci AC-3-a učestvuju u standardizaciji AAC-a, međutim AAC je bolji na praktično svim bit-rateovima ali i kompleksniji. AC-3 i ostali Dolby standardi poznati su tržištu ponajviše iz domena zabavne kućne elektronike i kinematografije.

30. RealAudio • Iako RealAudio nije zapravo format nego skup codeca različitih formata zanimljivo ga je spomenuti jer njegovi tvorci tvrde da je upravo taj proizvod najbolji za korišćenje putem Interneta – dakle striming. RealAudio se često koristi kao i html stranica, uz činjenicu da reprodukcija počinje sa prvim prenesenim frejmom. Nije ni potrebno spominjati da je navedeni proizvod proprietary. RealAudio kvalitetnije reprodukuje strimove koji već postoje kod pošiljaoca nego live broadcast za koji su ostvareni neki bolji formati.

31. WMA • Iako često predmet sudskog spora, ovaj Microsoftov proizvod je hteli – ne hteli deo naše svakodnevice od onog trenutka kad instaliramo svoju legalnu kopiju najpopularnijeg operativnog sistema. Karakteristike proizvoda su relativno slične navedenima, reč je dakle o lossy formatu sažimanja zvuka sa jednom zanimljivom nadogradnjom u odnosu na navedene – Windows Media Audio podržava (citirano sa Wikipedije): „combination of elliptic curve cryptography key exchange, DES block cipher, a custom block cipher, RC4 stream cipher and the SHA-1 hashing function” što je jednostavnijim rečnikom rečeno – skup algoritama koji bi trebao da pruži podršku Digital Rights Managementu. • Što se samih karakteristika formata tiče – WMA je po rezultatima testova objavljenih na Wikipediji nešto ispod ostalih formata iako relativno blizu. Sveobuhvatan i sveprisutan kakvi to Microsoftovi proizvodi već teže da budu, WMA danas nalazimo na velikom broju platformi te inkorporiran u proizvode za koje vredi ona: „budućnost je stigla” kao što su HD-DVD i Blue-Ray mediji.

32. Meta strukture audio formata • Ne bi bilo potpuno govoriti o digitalnim audio formatima, a da se ne spomene i ono što dolazi uz njih osim samog audio zapisa. Velik broj formata tako danas podržava različite kontejnere (containere) u koje se zapisuju podaci poput imena dela, autora, albuma itd. što omogućuje dalju manipulacije sa audio zapisima poput korišćenja baza podataka, pretraživanja na Internetu i sl. Obično se ti podaci smeštaju na kraj ili na početak datoteke ili strima. • Tako npr. uz mp3 se veže ID3 (v.1 i v.2) skup metapodataka, Vorbis i WMA imaju takođe svoje komentare, a mnogi uređaji za reprodukciju istih danas prepoznaju ove podatke i prikazuju ih na svojim displejima.

33. Striming • Šta je to striming? • Striming (engl. streaming) je tehnika prenosa podataka s Interneta koja omogućava da se oni obrađuju (reprodukuju) kao kontinuiran neprekidan niz (tok). • Striming media – mediji koji koriste tehniku kontinuiranog toka podataka: zvučni i video zapisi koji se reprodukuju odmah nakon što su preuzeti na korisničkom sistemu.

34. Striming – malo terminologije • Server je glavni računar u mreži, računar na čijem je disku uskladištena sva mrežna, namenska i ostala programska oprema, računar koji opslužuje programskom opremom ostale računare u mreži. • U stvari, server je rešenje (hardver i/ili softver) dizajnirano da prima zahteve od drugih i da se odazove isporukom podataka traženog tipa • Proces prihvatanja i obrade zahteva i isporuka podataka naziva se transakcija. • Striming server je server namenjen skladištenju i slanju medijskih sadržaja za striming na Internetu. Koristi poseban protokol - Real Time Streaming Protocol, RTSP.

35. Striming – malo terminologije • Klijent (softver i/ili hardver) postavlja zahtev serveru za konkretnim podacima. Kada primi tražene podatke može dalje da ih obrađuje i prikazuje. • Web klijent (pretraživač – npr. Internet Explorer) traži od web servera web stranice. • Medija plejeri su softverski klijenti koji mogu da obrađuju i reprodukuju video i/ili audio podatke.

36. Kako striming radi? • Model

37. Kako striming radi? • Da bi se koristila striming tehnologija, potrebna su dakle dva servera: običan mrežni server (web server) i dodatni striming server. Objasnićemo na primeru RealMedia standarda: korisnik zatraži web-stranicu (stranica.html) sa sadržajem za striming sa mrežnog servera na kojem je uskladištena. Kada klikne na link na striming datoteku, zapravo poziva metadatoteku (.ram) koja sadrži adresu te datoteke (.rm) na striming serveru, koja je tada poziva i započinje striming.

38. Kako striming radi? • Striming server, dakle, ima memorisanu medijsku datoteku za striming i tada šalje delove te datoteke u kontinuiranom toku do korisnika. Brzinu toka podešava zavisno od širine propusnog opsega korisnika.  • Podaci se prenose putem aplikacija na serveru, a primaju se i prikazuju u aplikacijama na korisničkom računaru. To su npr. RealPlayer, QuickTime, Windows Media Player i sl. Te aplikacije mogu pokrenuti video ili audio datoteke čim prime dovoljno podataka i smeste ih u privremenu memoriju. U privremenu memoriju učitava se samo mali deo datoteke koji se izvodi (reprodukuje), a istovremeno preuzima se ostatak datoteke. Da bi striming uspeo, tj. da bi to uistinu bio kontinuirani tok podataka, korisnički računar mora da bude sposoban da prihvati podatke i šalje ih aplikaciji koja ih reprodukuje u kontinuiranom toku.

39. Kako striming radi? • Ukoliko korisnik prima podatke brže no što je potrebno aplikaciji, „višak” podataka smešta se u privremenu memoriju; ukoliko se podaci ne prihvataju dovoljno brzo, prikaz tih podataka neće biti kontinuiran, npr. video će se „zamrzavati”.

40. Kako striming radi? • Striming se može odvijati u stvarnom vremenu (real-time streaming) ili se pokreće na korisnikov zahtev (on-demand streaming, streaming-for-download, striming na preuzimanje).Tehnologije kontinuiranog toka podataka postaju sve značajnijima rastom i razvojem Interneta jer većina korisnika nema dovoljno brz pristup Internetu da bi mogla brzo preuzimati (download) velike multimedijske datoteke. 

41. Striming arhitekture • Arhitektura je nezavisan sistem sastavljen od različitih komponenti koje sve rade zajedno kako bi obavile određene funkcije. • Striming media arhitekturesu sastavljene od metoda kodiranja (encoding)i prenosa (transmission), serverskog softveraiplejera (klijentski softver). Trenutno su popularne arhitekture: • RealMedia, • Windows Media i • QuickTime.

42. Kompatibilnost

43. Protokoli - podsetnik • Mrežaje skup računara (PC, radne stanice), uređaja, komunikacijskih medija imrežnog softvera koji implementiraju neki komunikacijski protokol. Mreže mogu bitipovezane komutacijskim uređajima – obnavljačima (repeater), mostovima (bridge),usmerivačima (router) i spojnim pristupima (gateway). • Protokolje skup pravila koja propisuju način na koji se podaci prenose prekokomunikacijskog medija. Npr. protokol može odrediti redosled razmene podatakaizmeđu dveju strana. U stvari, razmena podataka između dve strane može sejedino obaviti ako oba računara koriste isti protokol.

44. Protokoli - podsetnik • Svojstvo Interneta da poseduje veliki broj različitih protokola, od kojih svaki obavljaneku drugu funkciju, omogućava mu modularnost, fleksibilnost, jednostavnost iproširivost. Mrežni serveri koji pružaju neku određenu uslugu trebasamo da implementiraju taj konkretni protokol ne brinući se da njihova usluga (servis) neće raditi.Nadalje, određene komponente protokola mogu se koristiti u drugim aplikacijama,pa se ne moraju ponovno izmišljati neke specifične funkcije. • Svaki sloj u protokolnom složaju izgrađuje se na sloju koji je direktno ispod njega.Svaki sloj protokolnog složaja dodaje paketu koji se prenosi zaglavlje karakterističnoza taj sloj. Npr. na mrežnom sloju se upisuju izvorišna i odredišna adresa i dr.

45. Mehanizam protokola

46. RTSP • RTSPje aplikacijski klijent-server protokol zaupravljanje dostavom podataka sa stvarno-vremenskim svojstvima preko IP mreže.On omogućava daljinsko upravljanje multimedijskim sadržajem kao kod videorekordera (pauza, premotavanje naprijed i nazad i sl.). Izvor podataka može biti iliprenos uživo ili već ranije uskladišteni podaci.RTSP je aplikacijski protokol dizajniran da sarađuje s protokolima s nižeg nivoa(RTP, RSVP). On pruža sredstva za odabir kanala za isporuku (kao što su UDP,multicast UDP, TCP) i mehanizama za isporuku baziranih na RTP-u. Služi i zapojedinačno i za višeodredišno odašiljanje.

47. Unicasting • Svaki korisnik dobija svoj strim • Korisnik ima max kontrolu • Sadržaj on-demand • Fleksibilnost se plaća kapacitetom i propusnim opsegom

48. Multicasting • Server prenosi samo jedan strim • Ruter radi replikaciju i redistribuira sadržaj grupi korisnika • Nema fleksibilnosti – svi korisnici dobijaju sadržaj konkurentno

49. Šta sve utiče na kvalitet striminga? • Sve! Audio/video sadržaj, audio/video kvalitet, tip korišćene kompresije, tipovi servera i konekcija, koliko ljudi simultano koristi sadržaj, Internet, korisnikova konekcija i računar.

50. Priprema striminga • Potrebno je: • Kreirati medijsku datoteku (video, audio, animaciju) koju želimo strimovati i konvertovati je u neki od formata za striming • Postaviti tu datoteku na svoj server – striming ili web server, zavisi od vrste striminga • Dodati HTML tagove na svoju stranicu • Kada korisnik klikne na vaš link na tu datoteku, otvara se njihova medijska aplikacija (media player) i počinje striming.