1 / 14

KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA

KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA. Porodica kao kontekst za razvoj Kros-kulturna istraživanja porodične organizacije i socijalizacije Mediji koji povezuju zajednicu i dom Televizija: Šta je stvarno? Šta je izmišljeno? Knjige Malo dete u zajednici

giolla
Download Presentation

KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA Porodica kao kontekst za razvoj Kros-kulturna istraživanja porodične organizacije i socijalizacije Medijikojipovezujuzajednicu i dom Televizija: Šta je stvarno? Šta je izmišljeno? Knjige Malodete u zajednici Različiti oblici dnevnog smeštaja Razvojni efekti dnevnog smeštaja Obdaništa

  2. Porodica kao kontekst za razvoj • Faktori koji utiču na život dece - povezani niz konteksta, set koncentričnih struktura-svaka se sadrži u sledećoj • Različiti nivoi konteksta recipročno utiču jedan na drugog. Porodica • oblikuje ponašanje dece u okviru porodičnog konteksta • bira deci druge kontekste u kojima će boraviti • Varijacijestrukture- nuklearne, jednoroditeljske, proširene, poligamne

  3. Porodica kao kontekst za razvoj • Kros-kulturna poređenja porodičnog života i strukture ličnosti – deca se razvijaju u skladu sa opštim zahtevima ekonomskih aktivnosti i društvenog života njihove kulture odgovornost-zavisnost; intimnost-autoritarnost/agresivnost • Uloga braće i sestara- značajno, zavisno od kulture; • prihvatanje - odbacivanje, dominacija, imitacija; • ambivalencija, kompeticija, podrška • kompatibilnost temperamenta, pol, • odnos roditelja, mešanje roditelja u sukobe povećava sukobe...

  4. Obrasci porodične socijalizacije Dimenzije roditeljskog ponašanja: • kontrola (strogost-permisivnost/autonomija) • afektivnost (toplina i briga- hladni i nezainteresovani) varijacije u okviru svakog društva, zavisno od faktora, kao što su vrednosti, verovanja, obrazovanje, prihodi i ličnosti članova. Obrasci socijalizacije: • Autoritarne porodice koriste postavljene standarde i naglašavaju konformizam. • Autoritativne porodice naglašavaju održavanje kontrole kroz razgovor i objašnjavanje, visoki zahtevi, recipročna komunikacija • Permisivne porodice izbegavaju otvorenu kontrolu i veruju da bi deca trebala sama da donode svoje odluke. • Neangažovane – zanemarivanje, bez kontrole, nezainteresovaje

  5. Efekti obrazaca porodične socijalizacije • Deci autoritarnih roditelja nedostaje socijalno umeće snalaženja sa drugom decom, često se povlače iz socijalnih kontakata i retko preuzimaju inicijativu, traže spoljni autoritet da bi odlučili šta je ispravno, nedostaje spontanosti i intelektualne radoznalosti • Deca autoritativnih roditelja imaju više samopouzdanja, samokontrole i želje za istraživanjem i zadovoljnija su. Roditelji postavljaju visoke standarde za svoju decu, oni im i objašnjavaju zašto su nagrađeni ili kažnjeni, što poboljšava dečije razumevanje i prihvatanje socijalnih pravila. • Deca permisivnih roditelja su relativno nezrela; imaju teškoća sa kontrolom svojih impulsa, prihvatanjem odgovornosti za socijalne postupke i nezavisnim ponašanjem. Drugi faktori • polne razlike u efektima uticaja • oprezno zaključivanje o stepenu efekata roditeljskog stila kao uzroku ličnosti deteta • razlike između dece u istoj porodici- stil nema uticaj ili varira zavisno od deteta

  6. Jednoroditeljske porodice Jednoroditeljske porodice- 30-60% Rizik za razvojne teškoće? Mlade, neudate majke su često: • manje emocionalno zrele, • manje zainteresovane za materinstvo, verbalni kontakt • nepovoljni sredinski, finansijski i obrazovni resursi Deca su često: • agresivnija, sa slabijom samo-kontrolom • slabije kognitivno napreduju od dece starijih bračnih parova.

  7. Posledice razvoda • Deca često ispoljavaju negativne reakcije- strah da će biti napuštena, lična odgovornost za razvod, želja za pomirenjem roditelja, slabljenje školskog uspeha, depresivnost, poremećaj spavanja, nervoza, agresija • Promene roditelja- materijalne teškoće, manje vremena, više obaveza, opadanje spoljne kontrole i zahteva prema detetu- slabljenje samo-kontrole, manje stimulacije,slabljenje spoljne podrške • Poremećaji u ponašanju - razvod kao uzrok teškoća? početak pre razvoda, zbog roditeljskog konflikta (longitudinalne studije- pre i posle razvoda, uzrast 7 i 11g.; polne i uzrasne razlike) • Kasnije se obično gube posledice i deca se ne sećaju

  8. Posledice razvoda Ozbiljnost i trajanje krize izazvane razvodom zavise od različitih faktora: • uzrast, • pol dece, • temperament • efekata razvoda na roditelja sa kojim dete živi, • porodičnih prihoda, • kvaliteta razvoda i roditeljske saradnje, • strukture nove porodice (novog braka roditelja sa kojim dete živi).

  9. Siromaštvo • Utiče na porodični život na mnogo načina, povećavajući stres roditelja i istovremeno smanjujući raspoloživa sredstva za rešavanje problema. • Stres je, povratno, povezan sa autoritarnimvaspitnim stilom- adaptibilan u odnosu na rizične uslove života; zanimanje koja traže poslušnost, tačnost, preciznost, rutinu. • Cirkularno se potkrepljuje, transgeneracijski prenosi • Proširene porodice predstavljaju jedan od načina suočavanja sa siromaštvom. Prisustvo nekoliko odraslih smanjuje stres za roditelje i obezbeđuje više sredstava za rešavanje uzroka stresa.

  10. Siromaštvo Rizik za zanemarivanje i zlostavljanje • Povećanje svesti ili zlostavljanja? • Nepouzdani podaci, nejasna definicija • Deca- uzrast, zdravlje, temperament, pol za seksualno zlostavljanje; • Zlostavljači- ličnost, mentalni poremećaj 10%,istorija zlostavljanja samo 30%; • Rizici-socio-ekonomski, gubitak posla, sukobi, kulturno prihvatljivo telesno kažnjavanje, razvodi, promiskuitet; • Efekti-emocionalni, socijalni, kognitivni. • Prevencija- smanjenje siromaštva, organizovana podrška/socijalna mreža, obuka za roditeljstvo

  11. Uticaj medija • Uticaji društva na porodični kontekst kroz medije, kao što su novine, televizija, radio i knjige- posredovano iskustvo. • Sadržaj i oblik prezentovanja- za svaki medij komunikacije pretpostavlja se da utiče na razvoj deteta na poseban način. • Glavni faktor uticaja televizije na razvoj dece je velika količina vremena koju deca provode gledajući je. • Konfuzija oko realnosti-Televizijski potencijali za realizam otežavaju deci razlikovanje stvarnog i izmišljenog, mogućeg i nemogućeg (ponekad i odrasli!) • TV forme- razumevanje sadržaja i sleda događaja je otežano filmskim tehnikama, kao što su brzi kadrovi, zumiranja, flešbek., brzina smenjivanja sadržaja. Uticaj na ponašanje- nema vremena za razmišljanje, refleksiju; očekivanja o manjim naporima • Televizijski sadržaji utiču na osnovna verovanja ljudi o svetu. Stereotipi- etnički, rodni, uzrasni,.. U meri u kojoj je raelnost iskrivljena na televiziji, deca stiču pogrešna verovanja o svetu.

  12. Uticaj medija • Brojni podaci pokazuju da nasilje na televiziji povećava agresivnost dece- direkno i indirekno (malostimulacije i pažnje) • Roditelji mogu posredovati u uticaju televizije na dete, kontrolišući šta deca gledaju, gledajući sa njima TVi razgovarajući o tome šta gledaju. • Čitanjedeci pruža jedan rani model aktivnosti koje će biti važne u školi- pismenost i pažnja. Zona narednog razvoja. Roditelji imaju daleko veću kontrolu nad brzinom i sadržajem materijala koji se čita deci, nego onog koje dete vidi na televiziji. • Uticaj bajki- (ne)primerenost sadržaja? simboli, konflikti- B.Betelhajm- nerealnost daje bezbednu distancu i potvrđuje granicu ka realnom

  13. Malo dete u zajednici • Kada deca počnu da provode vreme van kuće, njihovo iskustvo se značajno menja. • Kućni smeštaj – manje promena, manje iskustva • Porodični dnevni smeštaj- manja kontrola uslova • Centri za dnevni smeštaj se razlikuju s obzirom na socijalno okruženje, filozofiju- program i disciplinovanje, fizičku opremljenost- roditeljske preferencije • Veličina grupe je od posebnog značaja za kvalitet uslova: što je manja grupa, bolji su uslovi za brigu o deci i individualizovani tretman (manje od 15 dece); kulturne specifičnosti (kolektivizam vs. nezavisnost) • Efekti- dnevni smeštaj ima jasnije efekte na socijalno ponašanje dece, nego na kognitivni razvoj. Priključivanje i prilagođavanje grupi. Kratkotrajni efekti.

  14. Malo dete u zajednici • Glavni efekti : • povećana samostalnost i manje povinovanje roditeljskim željama, relniji odnos prema sebi • veća sposobnost učestvovanja u vršnjačkim grupnim aktivnostima- odbacivanja i prihvatanja, grupni identitet, popularnost • Obdaništa/predškolsko -nastala tokom 20. veka, kao sredstvo unapređivanja razvoja dece koja se moraju suočiti sa složenošću života u gradu i priprema za školu. • Podsticaj motorike, kognicije, talenata, igra i zabava. • Od ranih 60-tih godina, predškolsko obrazovanje je predstavljano kao sredstvo borbe protiv školskog neuspeha siromašnih ljudi (Head Start program). Pozitivne promene i dugoročnost efekata; specijalni dodatni programi podrške

More Related