1 / 24

Zajednički projekat Svetske banke , Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

Srbija: Projekat reforme propisa i A nalize E fekata P ropisa Obuka o analizi efekata propisa (AEP). 15. Netržišna dobra i A EP. Zajednički projekat Svetske banke , Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji. Proces AEP: Ekonomska anali z a.

Download Presentation

Zajednički projekat Svetske banke , Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Srbija: Projekat reforme propisa i Analize Efekata PropisaObuka o analizi efekata propisa (AEP) 15. Netržišna dobra iAEP Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDAo reformi propisa i AEP u Srbiji

  2. Proces AEP: Ekonomskaanaliza • Problemi i potrebe koje treba rešiti propisom • Ciljevi i očekivani rezultati • Regulativne i neregulativne opcije • Relevantne opcije: analiza kritičnih pitanja i pretpostavki • Ekonomska analiza izvodljivih opcija • Najbolja opcija: zašto je najbolja Konsultacije Podaci

  3. Pregled • Šta je netržišno dobro i šta ono znači u ekonomskom smislu • Tehnike direktne i indirektne procene vrednosti • Vrednost života, životne sredine i vremena

  4. Netržišna dobra Netržišno dobro jesvako dobro koje se ne razmenjuje na tržištu i koje ne zavisi od strukture tržišta (monopola, konkurencije, oligopola, itd.). To znaći da ne možemo da ustanovimo tržišne cene Mogući razlozi zbog kojih se neko dobro ne razmenjuje na tržištu: - Vrednosni sudovi - Osobine dobra

  5. Netržišna Dobra i ATK Osnova za ocenu koja se koristi u ekonomskoj analizi se ne menja: društveno blagostanje se vrednuje koristeći procenu potrošačkog i proizvođačkog viška. Vrednost netržišnog dobra odgovara Spremnosti da se plati (SDP) kako bi se došlo do tog dobra

  6. Metode ocene Direktan metod: Ljudi direktno ocenjuju SDP kontingentnovrednovanje Indirektan metod: SDPse zasniva na konceptu “otkrivenih preferencija”. Do SDP se dolazi na osnovu ponašanja potrošačametod analogije sa tržištem, metod utvrđivanja hedonističke cene, metod putnih troškova

  7. Metod analogije sa tržištem Ova tehnika omogućava ocenu netržišnog dobra poređenjem sa sličnim dobrima proizvedenim u privatnom sektoru koja se prodaju na tržištima koja dobro funkcionišu. Cena u senco netržišnog dobra jednaka je tržišnoj ceni dobra sa kojim se upoređuje Dva uslova: a) uporedljivost b) tržišna cena treba da odgovara prosečnoj količiniza koju bi korisnici tog netržišnog dobra bili voljni da plate Primeri: ocena smanjenja rizika kroz cenu sistema bezbednosti (vazdušni jastuk, protiv-požarni sistemi itd.)

  8. Metod utvrđivanja hedonističke cene (MHC) Koristi se za svojstava čija je vrednost uključena u cenu dobra. Metodi utvrđivanja hedonističkih cena primenjuju se naročito za utvrđivanje SDP da se unapredi kvalitet životne sredine. U osnovi ovoga stoji zamisao da je vrednost unapređenja kvaliteta životne sredine uključena u cenu nekih dobara. SDP se često primenjuje na tržišti stanova/nekretnina. SDP uključuje sve promenljive koje doprinose da se odredi vrednost nekog dobra.Na primer: vrednovanje pogleda ili blizina prodavnica, škola itd...

  9. Metod utvrđivanja hedonističke cene (MHC) Za izračunavanje hedonističke cene, neophodno je definisati funkciju hedonističke cene f (c) koja predstavlja odnos između Cni svih drugih relevantnih osobina (c) tog dobra: Cn = f (c) Promena Cnzbog promene jedne od osobina koje su uključene u c predstavlja hedonističku cenu te osobine. Metod za utvrđivanje hedonističke cene zasniva se na tehnikama ekonomske analize.

  10. MHC: Nedostaci • Primer tržišta stanova: • Oslanja se na informisanosti korisnika • Pretpostavlja da je tržište stanova uvek u ravnoteži • Pretpostavlja da su korisnici spremni da menjaju dom kad se promene uslovi životne sredine • Pretpostavlja dase tržišne cene automatski prilagođavaju elementima koji utiču na ponudu i potražnju

  11. Metod putnih troškova (MPT) Zasniva se na proceni ukupnih troškova koje ljudi imaju da bi došli na neko mesto. Obično se koristi za utvrđivanje vrednosti rekreacije ili istorijskih mesta. Cilj: napraviti, na uzorku podataka, krivu potražnje za datim mestomkako bi se došlo do relativne SDP Koje su komponente ukupnih troškova potrebnih da se dođe do nekog rekreativnog masta?

  12. MPT: Nedostaci • Nekada se na jednom putovanju može doći do različitih mesta • Posledična procena SDP odnosi se na mesto kao celinu, a ne na njegove delove • Koristan je samo ako se razdvoje troškovi polaska iz različitih zona • Mogućnost zamene mesta • Zanemaruje vrednosti dobrakoje postojo nezavisno od toga da li koristi ili ne

  13. Kontingentno vrednovanje (KV) Ankete na uzorcimaomogućavaju utvrđivanje SDP kroz definiciju “hipotetičkog tržišta”, gde nema konkretnog plaćanja Koraci: - Izbor dobra koje se vrednuje; - Uzimanje uzorka; - Izbor načina anketiranja (poštom, telefonom itd.); - Opis hipotetičkog tržištai izbor tehnike; - Sprovođenje ankete.

  14. Kontingentno vrednovanje Moguće su sledeće tehnike: pitanja tipa “da-ne”; dihotomni izbor; upisivanje odgovora; platna kartica. Moguće pristrasnosti: - Pristrasnost početne tačke; - Neutralnost; - Pristrasnost neopredeljenja; - Efekat uključivanja i efekat reda; - Strateško ponašanje.

  15. Analiza trinetržišnadobra

  16. Analiza tri netržišna dobra Propisi se često bave trima čudnim dobrima: Životom, vremenom, životnom sredinom Zato je u okviru AEP često teško proceniti njihovu vrednost

  17. Vrednost života • Uloga vrednosnog suda • Zašto vi vrednovanje života moglo da bude korisno • Različiti kriterijumi vrednovanja

  18. Vrednost života 1) SDP – je jedini kriterijum koji je dosledan ATK. • Ovim vrednovanjem se uzima u obzir SDP za marginalno snižavanje fizičkog rizika, uključujući anksioznost i bol. • Moguće tehnike: analogija sa tržištem; hedonističke cene (različite plate); kontingentno vrednovanje. • Osnovni koncept: statistički život.

  19. U francuskoj svake godine umre 3.000 ljudi u drumskim saobraćajnim nesrećama Francuska ima 60 miliona stanovnika. Rizik svakog lica da svake godine umre je 5 prema 100.000 (3000/60miliona, ili0,00005) Koliko biste platili svake godine za auto koji je 10% bezbedniji (da smanjite rizik od smrti na 5 prema milion)? Ako svake godine izdvajate €10, vi smatrate dajedanstatistički životvredi € 2.000.000 (€10/0,000005) (onaj koji se uštedi u saobraćajnoj nesreći). Statistički život

  20. Kriterijumi usvojeni u praksi 1) Neformalni sud donosioca odluke: ovim rešenjem se izbegava definisanje nekog konkretnog metoda, međutim, on nije transparentani izbegava kvantifikaciju 2) Kriterijum prihoda: Ovaj kriterijum se primenjuje u nekim sudovima. Brojna su moralna pitanja 3) Osiguranje: vrednostživota/zdravlja = premija osiguranja. Njome se ne uzima u obzir to da i ljudi koji ne uzimaju polisu osiguranja smatraju da im žuivot vredi više od nule! Osim toga, izbor može da zavisi od razmatranja ostavine. 4) Analiza rentabilnosti: Ovaj kriterijum je pogodniji od prethodnih, ali se može primeniti samo ako od različitih alternativa ima iste koristi.

  21. Vrednost vremena Obično se koriste cene u senci: plata U teoriji, društvena vrednost dodatnog sata rada jednaka je stopi zarade. Osim toga, kada ljudi mogu da biraju koliko će sati raditi (i nema nezaposlenosti),stopa zarade je jednaka marginalnoj vrednosti njihovog vremena. Međutim: Stopu zarade treba tako postaviti da se uzmu zu obzir različite osobine različitih poslova (na primer: stepen opasnosti određenih poslova)

  22. Vrednost vremena • Neki ljudi vole da putuju 1 sat putovanja koji se uštedi u korist rekreativnog putovanja predstavlja deo prosečne stope zarade • Primena stope zarade pretpostavlja fleksibilno tržište rada. Međutim  minimalne zarade i druga pravna ograničenja • Vreme koje kompaniej odvoje za poštovanje propisa može da se utvrdi preko cene radnog sata • Pazite prilikom sabiranja malih dobitaka u vremenu: u stvari, ljudi bi mogli male dobitke manje da vrednuju

  23. Vrednost životne sredine Ovde se fokusiramo samo na konkretne delove životne sredine: mesta za rekreaciju. Upotrebna vrednost = korist od potrošnje nekog dobra životne sredine Vrednost egzistencije Neupotrebne vrednosti Vrednost opcije Vrednost zaveštanja

  24. Vrednost životne sredine Prednosti i mane ovih tehnika vrednovanja: MPTje realtivno jednostavan, ali zanemaruje neupotrebne vrednosti MHCje kompletniji od MPT, ali je i teži. Osim toga, njegova pogodnost zavisi osobina tržišnog dobra čija se cena koristi. KVomogućava vrednovanje i upotrebnih i neupotrebnih vrednosti. Postoji opasnost od nesigurnosti i nemogućnosti poređenja ako ga sastavljaju enstručnjaci.

More Related