DIDAKTIČKA ANALIZA TEHNIKA GENERISANJA ZNANJA U UNIVERZITETSKOJ NASTAVI

1. Prof. dr Milorad K. Banjanin Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad DIDAKTIČKA ANALIZA TEHNIKA GENERISANJA ZNANJA U UNIVERZITETSKOJ NASTAVI Beograd, 2005.

4. ''Nije dovoljno znati, mora se primeniti; nije dovoljno hteti, mora se raditi''. (J. W. Goethe)

5. HOLISTIČKI MODEL DIDAKTIČKE ANALIZE NASTAVNOG PREDMETA REZULTIRAJUĆI- FINALNI ENTITETI RADNO- TEORIJSKI ENTITETI PODACI INFORMACIJE ZNANJE (logički dizajn) 1. ŠTA Konačni ciljevi Objektni ciljevi REDIZAJN DIDAKTIČKA EFIKASNOST EVALUACIJA (holistički celoviti dizajn) 6. ZAŠTO PROGRAMIRANJE PLANIRANJE DIZAJN (sistematski dizajn) 2. KADA Holistički MODEL nastave i učenja (jedna potpuna- celovita didaktička analiza) afektno- etički ciljevi sadržajno- stručni ciljevi EFEKTIVNOST KONTROLA POVRATNA INFORMACIJA (informacioni dizajn) 5. KAKO PRIPREMANJE RESURSA ORGANIZOVANJE ODLUČIVANJE (organizacioni dizajn) 3. GDE Namenski ciljevi socijalno- komunikativni ciljevi metodički ciljevi REALIZOVANJE IZVOĐENJE ULOGA AKCIJA (fizički dizajn) 4. KO RADNO- PROCESNI ENTITETI RADNO- ANALITIČKI ENTITETI

6. HOLISTIČKA KONCEPCIJA STRUKTURE NASTAVE mogućnost (struktura sposobnosti) Verifikacija i vrednovanje rešenja Socijalno- komunikativni ciljevi uslovi učenja učenika Samostalno Rešavanje problema Afektivno- etički ciljevi PRIPREMA REŠENJA PROBLEMA PROCES UČENJA: socijalni oblici, oblici nastave, mediji, principi METODOLOŠKA STRUKTURA DIDAKTIČKA STRUKTURA Sakupljanje i integrisanje znanja učenika Ciljevi za stručno rešavanjeproblema (primena) REŠAVANJE PROBLEMA Zadaci logičkog, sistematskog razmišljanja Sadržajno- stručni ciljevi STRUKTURIRANJE PROBLEMA PRIKAZ – IDENTIFIKACIJA PROBLEMA PROCESNA STRUKTURA želje (struktura motivacije) znanje (struktura znanja) INTERAKCIONA STRUKTURA Veštine i sposobnosti učenja, promena uloge u učenju, komunikacija i kooperacija u grupi, tehničke karakteristike

7. MODEL STRUKTURE HOLISTIČKOG UČENJA • Teorije učenja fokusiraju dve bitne stvari: koncepciju ponašanja u procesu učenja i posle učenja i psihološke koncepcije odlučivanja i upravljanja. • U jednom danu donosimo bezbroj odluka. • Svi potrošimo 24 časa životnog fonda vremena, ali su razlike u kvalitetu upravljanja potrošnjom vremena jako velike. • To je posledica razvijanja novih znanja pojedinaca uključujući i znanja za efektno upravljanje. • Upravljanje je višefazan proces. • Njegove faze su: planiranje, organizovanje, izvršenje, kontrola i angažovanje drugih ljudi u konkretnom procesu. • Vezivno tkivo svih faza procesa čine komunikacije i proces odlučivanja koji je, takođe, višefazan jer sprovodimo odlučivanje u planiranju, u organizovanju, u izvršenju itd. • Za uspešnost tog višefaznog procesa neophodno je znanje integrisano u modelu celovitog učenja.

8. Model celovitosti učenja smo predstavili kroz nekoliko oblasti učenja: • 1. Sadržajno-stručno učenje. Pokazatelj sadržajno-stručnog učenja jeste stručnost. • 2. Učenje metodičkim rešavanjem problema. Ne može se rešavati problem bez nekog reda, bez metodičkog prilaza, algoritma, proceduralnosti. Prepoznatljivost ili karakteristika svakog učenja jeste metodičnost. Biti metodičan znači biti učen u ponašanju i doživljavanju. • 3. Afektivno-etičko učenje je ono što iskazuje našu individualnost. To je način na koji mi posmatramo stvari, doživljavamo i kreiramo događaje. • 4. Četvrta komponenta jeste društveno-komunikativno učenje čiji je indikator društvenost.

9. MODEL STRUKTURE HOLISTIČKOG UČENJA Aktuelne promene na univerzitetima orijentisane su na radikalnu promenu organizacione inteligencije, nove pojmove, terminologiju, metodološke pristupe, kulturu i strategiju holistički redizajn nastavno-naučnih i upravljačkih procesa. To pretpostavlja ne samo novi pristup u tretmanu znanja, veština i orijentacija, rada, tehnologije i kulture i strategija, već i novi pristup upravljanju svim resursima, a posebno ljudskim sposobnostima i performansama Univerziteta.

10. MODEL STRUKTURE HOLISTIČKOG UČENJA Ukratko, neophodan je, pre svih drugih promena, reinženjering Univerziteta, procesno orijentisan Na osnovnu delatnost - nastavu i nastavno naučne projekte,sa akademskim aspektima i Na administraciju i logističke tokove,sa poslovnim aspektima.

11. MODEL STRUKTURE HOLISTIČKOG UČENJA • Cilj Re-predavanja je da se kod studenata • Probudi pažnja i dinamizira razvoj perceptivnog modela • Uzdrmaju njihove predstave , ubeđenosti, stavovi i iskustva • Protrese njihova naivnost ili obamrlost, a afirmiše poverenje • Unapredi samopouzdanje-dimenzije orijentacija i veštine, • Podstakne mobilnost -energizuju i ohrabre tako što im se • Interpretiraju osnove teorijske kategorije u domenima sadržajnog i metodološkog znanja, o kompleksnoj komunikacionoj dinamici, i • Praktično primene koncepti i modeli za sticanje i izgradnju zdravih navika logičkog, induktivnog, deduktivnog, fuzzy i meta-rezonovanja i proaktivnog komuniciranja.

12. Reinženjering univerziteta Mogući MODELI Re-VEŽBI su: • Vežbe Identifikacije, istraživanja i deskripcije problema –za razvoj kreativnih analitičko-sintetičkih i konceptualnih sposobnosti, kodirajućih i dekodirajućih komunikacionih veština studenata. • Vežbe Rešavanja problema korišćenjem baza podataka, softvera i mreža znanja –za razvoj numeričkih tehničkih i tehnoloških sposobnosti studenata, • Vežbe Timskog rada na projektima razvoja inteligentne organizacije, poslova i projekata– za razvoj timskih veština i holističkog dizajna u akcionom profesionalnom delovanju. • Vežbe Internet-saobraćaja–za razvoj sposobnosti interaktivne komunikacije, kreiranje modela za prezentaciju i upravljanje tokovima dokumenata, razvoj e-kreativnosti.

13. Reinženjering univerziteta MogućeTEHNIKE PRIKUPLJANJA NOVIH ZNANJA • On-site posmatranje Ova tehnika za prikupljanje novih saznanja zasniva se na principu posmatranju procesa i ishoda rada jednog eksperta. • Posmatranje ili observaciju vrše studenti u ulozi stručnjaka za prikupljanje novih saznanja. • On-site posmatranje ili action protocol , predstavlja proces posmatranja načina na koji ekspert predstavlja i rešava problem, akciono deluje...

14. Reinženjering univerziteta • Brainstorming • Tehnika brainstorming ili“moždana oluja" se zasniva na rešavanju problema putem unakrsnog iznošenja mišljenja više eksperata u kreativnom centru konverzacije. • Osnovna svrha ovog procesa jeste da se pronadje kreativno rešenje konkretnog problema, a zasniva se na ideji generisanja, koja je praćena idejom vrednovanja rešenja. Generalna procedura, kojom se prati tehnika “moždana oluja" je sledeća: • Prestavljanje tehnike brainstorming-a. • Davanje ekspertima da razmatraju problem. • Požurivanje eksperata da generišu ideje. • Posmatranje znakova koji ukazuju ka rešenju problema.

15. Reinženjering univerziteta • Elektronski brainstorming Kompjuterski pristup predstavlja nov proces u oblasti primene tehnike brainstorming-a, pri čemu se takodje vrši traženje rešenje problema u timskoj dinamici više eksperata. • Na stolovima koji su postavljeni u obliku slova U su kompjuteri eksperata - umreženi i imaju iste softverske alate. • Taj softver omogućava razmenu ideja među ekspertima i generisanje tih ideja u organizovan format.

16. Whiteboard Whiteboard Ekran za projektovanje Facilitator’s Workstation File server Projektor Workstations Štampač Reinženjering univerziteta REALIZACIJA ELEKTRONSKOG BRAINSTORMING-A

17. Reinženjering univerziteta Prednosti ove tehnike su: • poboljšana komunikacija, • omogućena je i diskusija oko nekih problema koji su osetljivije prirode, • Omogućeni su i kraći sastanci, za razliku od nekih drugih tehnika. • Prioritet su ideje eksperata.

18. Reinženjering univerziteta Ideje studenata Prioriteti studenata Spajanja ideja Specifikacija ideja 1 2 3 4 5 PROCES BRAINSTORMING-A Zajedničko rešenje (odluka konsensusom)

19. Reinženjering univerziteta • Analiza zapisnika-izveštaja Analiza zapisnika ili “razmišljanje naglas” metoda jasno pokazuju kako ekspert prilazi rešavanju problema korak po korak. To je zahvalna tehnika prikupljanja novih saznanja. Tehnika razmišljanja naglas zahteva od eksperata da objašnjavaju zašto rešavaju problem baš na taj način.

20. Reinženjering univerziteta ŠTA JE SCENARIO? U analizi zapisnika, zapisnici (poznati i kao scenario događaja) su prikupljeni tako što je od eksperata traženo da reše problem i verbalizuju šta u tom trenutku prolazi kroz njihovu glavu, iskazujući direktno šta misle. Za razliku od njihove uloge u drugim tehnikama, stručnjaci ne prekidaju kontinuitet intrapersonalnog rezonovanja-zaključivanja i ne postavljaju pitanja u međuvremenu.

21. Reinženjering univerziteta • Proces rešavanja problema se izvodi automatski - dok eksperti govore. • Struktura informacije izlazi na videlo kasnije, kada stručnjaci analiziraju zapisnik. • Svrha scenarija je da omogući eksplicitnu i konkretnu viziju o tome kako neku ljudsku aktivnost može podržati tehnologija.

22. Reinženjering univerziteta • Konsenzus tehnika -Donošenje odluke konsensusom Kao alat, donošenje odluka konsensusom dolazi posle brainstorming-a. • Tehnika je efikasna samo onda kada svaki ekspert u timu ima adekvatnu priliku da iznese svoje viđenje. • Pri donošenju odluka konsensusom, stručnjak iz oblasti prikupljanja podataka prati proceduru dizajniranu da obezbedi pravičnost i standardizaciju toka-puta kojim stručnjaci dolaze do konsensusa.

23. Reinženjering univerziteta • Mreža mogućnosti( The Repertory Grid ) • RG ili mreža se koristi da prikupi nova saznanja i oceni model ili način na koji ekspert dolazi do rešenja. • RG je reprezentacija ekspertskog pogleda na odeređeni problem. • Mreža je skala ili bipolarna konstrukcija u kojoj su elementi postavljeni po stepenima.

24. Reinženjering univerziteta • Stručnjak prikuplja nova saznanja-predstavlja konstrukciju i traži od eskperata za određenu oblast da obezbede skup primera, nazvanih elementima. • Svaki element se ocenjuje u skladu sa konstrukcijom koja je obezbeđena. Sledeći primeri su bipolarne postavke: -----+-----+-----+-----+----- Početnik Stručnjak --------+-----+-----+-----+-----l Nezadovoljavajući Zadovoljavajući Postepenost raščlanjuje skalu za preciznije rangiranje. U sledećoj nezadovoljavajući-zadovoljavajući postavci, koristi se skala od 1 do 5. +-----+-----+-----+-----+ Nezadovoljavajući Zadovoljavajući 1 2 3 4 5 Kada se skala jednom usvoji, ona treba da ostane ista kroz celu mrežu.

25. Reinženjering univerziteta • Tehnika nominalne grupe (NGT ) • Kao alternativa tehnici konsensusa, tehnika nominalne grupe (NGT) obezbeđuje spoj konsensusa i brainstroming-a. U ovoj tehnici, panel diskusija eksperata postaje nominalna grupa čiji sastanci su organizovani u cilju efikasnog objedinjavanja individualnih mišljenja i sudova. NGT je tehnika stvaranja ideja ili pisanja ideja.

26. Reinženjering univerziteta • Delphi metod U osnovi je to ispitivanje eksperata o konkretnom problemu u određenoj oblasti. • Serija upitnika se koristi da se sakupe odgovori eksperata u cilju rešavanja određenog problema. Delphi metod ima tri važne karakteristike: • Anoniman odgovor. • Kontrolisani povratni odgovori. • Statistički grupni odgovor.

27. Reinženjering univerziteta • Konceptualno mapiranje -Concept Mapping Jedinstveni alat za prikazivanje znanja pomoću grafika. Ono predstavlja mrežu koncepata koja se sastoji od čvorova i veza tj. grana između njih. • Čvor predstavlja određeni koncept, a grana predstavlja vezu između koncepata. Konceptualno mapiranje može se koristi - za dizajniranje kompleksne strukture - za generisanje ideja - za komunikaciju kompleksnih ideja ili - za detektovanje nesporazuma.

28. Reinženjering univerziteta Rođendan Beli konj Brada jaše sluša živi u Sveti Nikola ima ima živi u Penje se Deda Mraz pomoćnik Španija nije isto što i daje donosi Crni Petar Pokloni Kroz dimnjake Po krovovima PRIMER KONCEPTUALNE MAPE Kao što se može videti, konceptualno mapiranje je strukturalno shvatanje, gde predmet interesovanja zajedno sa predlozima jednog ili više eksperata, stvara jasnu sliku ideja, koncepata, i veza koje postoji između njih.

29. Reinženjering univerziteta • Procedura konceptualne mape Korišćenje konceptualne mape -kao alata uključuje proceduru iz šest koraka. • Priprema. • Generisanje ideja. • Organizacija iskaza. • Reprezentacija. • Interpretacija. • Afirmacija-Nagrada-Korist.

30. Reinženjering univerziteta 1 Priprema projekta (učesnici, fokus, raspored) 2 Generisanje ideja (fokus na brainstorming) 6 Efekat 3 4 Iskaz Reprezentacija 5 Interpretacija (analiza klastera) KORACI U KONCEPTUALNOM MAPIRANJU Organizacija iskaza sortiranje kroz rangiranje iskaza

31. Reinženjering univerziteta • Konceptualno mapiranje i semantičke mreže (semantic nets ) • Slično konceptualnom mapiranju, • semantička mreža je skup čvorova povezanih da čine mrežu. • Kroz mrežu stručnjak može grafički pregledno da prikaže znanje.

32. je ima Olesek Licenca Muškarac Harding Crnac je ima je Pečat Ispit Rasa Rukav od košulje Oznaka Osoba ima nalazi se na Hitna pomoć Dva Uniforma overava broj ima nosi Odelo Kapa iz iz je Vazdušna bezbednost Reinženjering univerziteta SEMANTIČKA MREŽA OSNOVNOG ZNANJA ZAPOSLENIH Reinženjering univerziteta

33. Reinženjering univerziteta • Blackboarding Karakteristika sistema blackborading-a: • Različiti pristupi rešavanju problema. • Opšti jezik za komunikaciju. • Fleksibilna reprezentacija informacija. • Efikasno skladištenje i pronalaženje informacija. • Organizovano učešće. • Iterativni pristup rešavanju problema.

34. Reinženjering univerziteta • Tipičan sistem blackboarding-a sastoji se od tri dela:  Školska tabla ima funkcije : • Izvora znanja-medij kreativnog centra konverzacije • Baza znanja –organizovana po didaktičkim metodama • Kontrolnog mehanizma interpretacije-mapiranja podataka i brzine procesa učenja Ključne karakteristike sistema školske table • Raznolik pristup rešavanju problema • Opšti jezik za interakciju • Fleksibilna reprezentacija informacija • Efikasno skladištenje i pronalaženje podataka • Organizovano učešće učesnika u nastavi • Iterativna priroda rešavanja problema

35. Reinženjering univerziteta UMESTO ZAKLJUČKA Logika novog doba zahteva • Ljude osposobljene za rad sa znanjem i novim orijentacijama u responsivnim i strateškim kontekstima • Ljude ospobljene za interakcije u kompleksnoj mrežnoj dinamici-za korespodenciju u mrežama znanja i zajednicama učenja koje karakteriše • raznolikost inicijativa velikog broja učesnika, • tačnost, stručnost i jasnoća poruka, • mogućnost deljenja ideja i znanja sa slobodnim uticajem i pokazivanjem individualnih sposobnosti i • nagrađivanje za doprinos i priznavanje vrednosti • što sve uslovljava veći nivo poverenja i novu poslovnu afirmaciju isocijalizaciju zaposlenih, nastavnika i studenata

36. Hvala na strpljenju !