Načela urednog knjigovodstva

1. Načela urednog knjigovodstva

2. Načela urednog knjigovodstva Predstavljaju pravila koja treba poštovati prilikom inventarisanja, sastavljanja finansijskih izveštaja, inventara, vođenja knjiga, kako bi mogli da ispune poverene zadatke. Načela urednog knjigovodstva obuhvataju: 1) načela urednog invetarisanja 2) načela urednog knjigovodstva u užem smislu 3) načela urednog bilansiranja

3. Načela urednog inventarisanja Inventarisanje je postupak kojim se utvrđuje stvarno stanje imovine i obaveza na određeni dan. Rezultat inventarisanja – inventar imovine (detaljan popis imovine) Kako se dolazi do stvarnog stanja? Način inventarisanja – uslovljen vrstom (karakteristikama) imovine koja je predmet invetarisanja – brojanje, vaganje, merenje,...

4. Načela urednog inventarisanja Inventarisanje sprovodi popisna komisija Zadaci popisne komisije: 1) Utvrđivanje stvarnog stanja imovine koja je predmet popisa i njegovo unošenje u popisne liste 2) Unošonje u popisne liste knjigovodstvenog stanja popisane imovine (za svaki oblik imovine pojedinačno)

5. Načela urednog inventarisanja 3) Utvrđivanje uzroka razlika (ukoliko se jave odstupanja između stvarnog i knjigovodstvenog stanja) – da li je teret na računopolagaču, preduzeću, da li je posledica propuštenog knjiženja... 4) Predlaganje načina na koji uočene razlike treba otkloniti (konačnu odluku donosi uprava preduzeća)

6. Načela urednog inventarisanja Postupak inventarisanja obuhvata: 1) Snimanje (utvrđivanje količine) 2) Procenjivanje (popisanih imovinskih delova i obaveza) 3) Izračunavanje vrednosti (imovine i obaveza) 4) Razvrstavanje po grupama 5) Unošenje u popisne liste

7. Načela urednog inventarisanja Uloga inventara je trojaka (osnova za): 1) Sastavljanje bilansa otvaranja 2) Sprovođenje načela urednog bilansiranja 3) Kontrola

8. Uloga inventara KRAJNjI BILANS INVENTAR GLAVNA KNJIGA ZAKLJUČNI LIST POČETNI BILANS DNEVNIK KNJIGOVODSTVENI DOKUMENT PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA GODIŠNJI OBRAČUN FINANSIJSKI DOGAĐAJI INVENTAR 1) Osnova za sastavljanje bilansa otvaranja

9. Uloga inventara Jedino inventar može da pruži odgovor na pitanja kojom imovinom preduzeće raspolaže na početku svog poslovanja (imovina kojom preduzeća stvara dobitke)

10. Uloga inventara 2) Osnova za uredno bilansiranje * Vrednosti u bilansu zavise od vrednosti u inventaru (nema dobrog bilansa bez urednog inventara) na primer: Ako je popisom ustanovljeno da je stvarno stanje zaliha gotovih proizvoda 200, a knjigovodstveno stanje je 300. a) šta predstavlja razlika? b) kako se knjigovodstveno obuhvata? c) koja je posledica pogrešno urađenog popisa?

11. Uloga inventara • Odlike dobrog popisa: • mora biti organizovan na vreme • način obavljanja popisa mora biti u skladu sa delatnošću i veličinom preduzeća • kvalifikovani članovi popisne komisije • da bude “dobro” plaćen

12. Uloga inventara 3) Kontrolna uloga inventara – odnosi se na kontrolu načina rukovanja poverenim imovinskim delovima (mora se koristiti saglasno ciljeva zbog kojih su dati imovinski delovi pribavljeni) U tu svrhu sastavlja se i parcijalni inventar – ovako se utvrđuje stvarno stanje samo jednog oblika imovine (npr. kada se menja računopolagač)

13. Pravna osnova inventarisanja Obaveza sastavljenja bilansa – propisana zakononom o Računovodstvu i reviziji, pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem *Obaveza sprovođenja popisa najmanje jednom godišnje (pred sastavljanje godišnjeg obračuna), a po potrebi i češće

14. Pravna osnova inventarisanja Razlog: zaštita interesa poverioca (obezbeđenjem pouzdanih finansijskih izveštaja) onemogućavanje pogrešnog upravljanja imovinom (parcijalni invetari) Bilans pokriven inventarom ima veću iskaznu moć (npr. godišnji bilansi) Osnova za ocenu boniteta, razvoj poslova, internu kontrolu, kontrolu poslovanja, utvrđivanje (procenu) stečajne mase,

15. Načela urednog inventarisanja • Poštovanje ovih pravila treba da omogući dobijanje jasnog, tačnog, potpunog i pouzdanog bilansa • To su pre svega sledeća načela: • načelo pojedinačnog obuhvatanja • načelo potpunosti (npr. dobavljač poslao, dogovoreno mesto preuzimanja -skladište dobavljača,kupca) • načelo istinitosti (npr. zalihe tkanine koje su zbog loših uslova skladištenja delimično izgubilile svoju upotebnu vrednost procenjene po NV... krši se načelo niže vrednosti) • načelo uzimanja u obzir ekonomske svojine (npr. u invetar je unet poslovni prostor uzet koji uzet u zakup...) • načelo tačnog označavanja • načelo mogućnosti kontrole

16. Načelo pojedinačnog obuhvatanja • rezultat zahteva da se pruži detaljan popis imovine i obaveza – po vrsti, količini, ceni, vrednosti • Svrha? * kontrola upravljanja zalihama (kako se manjak na npr. jednoj vrsti materijala, roba... pokrivao viškovima na drugoj vrsti materijala, roba) Kada se dopušta odstupanje? * samo onda kada postoji veći broj istovrsnih predmeta čije su cene gotovo identične

17. Načelo potpunosti • Koji se zahtev nalazi iza ovog načela? • Šta je predmet popisa? Imovina drugih lica? *Zahtev da se popiše sva imovina koja se na dan inventarisanja nalazi u preduzeću, kao i sva imovina koja pripada preduzeću, a na dan inventarisanja se nalazi kod drugih *Imovina koja pripada drugima – popisuje se i unosi u posebne popisne liste • Potpunost uslov za tačnost inventara

18. Načelo istinitosti • Kada je inventar istinit? • Inventar je istinit ako: • sadrži samo dobra i obaveze koji postoje • unete imovinske delove vrednuje u skladu sa načelima urednog bilansiranja • ne unose se dobra i obaveze koji ne postoje

19. Načelo ekonomske svojine Šta znači pravna svojina? Ekonomska svojina? Da li se može reći da pravna i ekonomska svojina uvek idu “zajedno”? Kada se smatra da posedujemo ekonomsku ali ne i pravnu svojinu nad nekim imovinskim delom? Ponekad dolazi do razdvajanja ekonomske i pravne svojine * onda kada prisvajamo sve koristi od posedovanja i korišćenja date imovine, i ujedno snosimo sve rizike i troškove koje korišćenje imovine izaziva, ali ne raspolažemo pravom otuđenja

20. Načelo ekonomske svojine Primer: Stan, auto uzet na lizing * Sredstvo uzeteo u zakup, u dužem vremenskom periodu (koji je blizak ekonomskom veku trajanja tog srestva) – finansijski lizing Zašto se imovina stečena na ovaj način uključuje u finansijske izveštaje?

21. Načelo ekonomske svojine Razlog neophodnosti obuhvatanja i ove imovine – na ovaj način se stiče uvid u to kolika je ukupna bruto imovina čije je korišćenje doprinelo ostvarivanju rezultata iskazanog u bilansu uspeha

22. Načelo tačnog označavanja Šta se podrazumeva pod tačnim označavanjem? Koja je posledica nepoštovanja ovog načela? Pri popisu, popisani imovinski delovi moraju se obeležiti na način koji je potpuno identičan načinu njihovog obeležavanja u knjigovodstvenoj evidenciji (pomoćnim knjigama) Na kom nivou se vrši poređenje stanja?

23. Načelo tačnog označavanja Poređenje stvarnog i knjigovodstvenog stanja se vrši na nivou pomoćnih knjiga Posledica ne poštovanja ovog načela – npr. Višak robe po inventarnom stanju, a manjak robe po knjigovodstvenom stanju Nomenklaturne liste

24. Načelo mogućnosti naknadne kontrole Mora postojati mogućnost naknadne kontrole podataka unetih u inventar – pruža pouzdanost inventaru Zašto je važna mogućnost naknadne kontrole? Šta su radni papiri? Značaj inventara za tačnost bilansa Radi utvrđivanja odgovornosti i tačnosti podataka, uz invetar se uvek priključuju svi radni papiri i sva prateća dokumentacija Svaki član komisije popusuje radni papir koji je on sastavio (osnova za popunjavanje popisne liste)

25. Kvalitativne odlike inventara Koje kvalitativne karakteristike treba da poseduje inventar? 1) Tačnost * Potpunost * Istinitost 2) Jasnost 3) Pouzdanost

26. Metode inventarisanja Od čega zavisi koja će metoda inventarisanja biti korišćena? Kako je revizija povezana sa inventarisanjem? Izbor metode uslovljen vrstom imovine koja je predmet popisa, kao i vremenom koje stoji na raspolaganju za sprovođenja popisa U skladu sa tim, razlikujemo: metoda inventara na određen dan(dan bilansa) metoda permanentnog inventarisanja metoda sa dodavanje i oduzimanjem inventarisanje metodom uzorka

27. Inventarisanje na određen dan Šta to znači popis na određeni dan? Koje je to dan? u praksi podrazumeva popis koji je urađen 10 dana pre ili posle dana bilansa (npr. za osnovna sredstva) Koji oblici imovine se popisuju na sam dan bilansa? * gotovina u blagajni Zašto? Kako se postupa u slučaju osnovnih sredstava? Alat? U kojim slučajevi je ova metoda primenljiva? Koji su nedostaci ove metode?

28. Inventarisanje na određen dan Alat se zbog male vrednosti u celosti otpisuje (smatra se utrošenim, ne popisuje se) na dan izdavanja – trošak u bilansu uspeha Nedostaci: - prekid poslovanja - visoki troškovi - mogućnost pojave greške

29. Metoda permanentnog inventara Obuhvata svaku promenu koja na imovini nastane Početno stanje + Nabavke - Izdavanja = Krajnje stanje

30. Metoda permanentnog inventara Koji je nedostatak ove metode? Koje su prednosti ove metode? Koje su pretpostavke korišćenja ove metode? Za koju imovinu je ova metoda pogodna? Prednost – popis tokom cele godine, pa se na ovaj način otklanjaju slabosti popisa na određeni dan Nedostatak -nedokumentovane ekonomske promene (zbog čega se zahteva popis na dan bilansa) Dobro organizovano magacinsko knjigovodstvo i knjigovodstvo pomoćnih knjiga (kao i da nema nedokumetovanih promena) – pretpostavka korišćenja ove metode. Zašto?

31. Primer: • a) Na dan 01.01.2012 na zalihama je bilo robe u vrednosti od 1000. Na dan 20.01. pribavljeno je robe u vrednosti od 500. Na dan 11.2. izdato je robe sa zaliha u vrednosti od 800. 18.2. pribavljeno je robe za 600. Kolika je vrednost zaliha na kraju perioda? • b) Analiziranjem tržišta uočeno je da je tražnja opala za 20% u odnosu na prethodnu godinu. Kako je ovo uticalo na vrednost zaliha?

32. Metoda sa dodavanjem i oduzimanjem Uslov za primenu? Kada se vrši popis? Pretostavke koje prate primenu ove metode? * Dopušteno odstupanje dana inventara od dana bilansa * Popis se počinje vrši dosta ranije, ili kasnije u odnosu na odstupanje od 10 dana u slučaju primene metode popisa na određeni dan * Polazi se od pretpostavke da u periodu od dana inventarisanja do dana bilansa nije došlo do pojave nedokumentovanih promena

33. Metoda sa dodavanjem i oduzimanjem • Ako je inventarisanje izvršeno pre dana bilansa: Stvarno stanje na dan bilansa = Stvarno stanje na dan invetara + nabavke – izdavanja Ako je inventarisanje izvršeno posle dana bilansa: Stvarno stanje na dan bilansa = Stvarno stanje na dan invetara - nabavke + izdavanja

34. Metoda sa dodavanjem i oduzimanjem Primer: 1) Ako je inventarisanje izvršeno pre dana bilansa Inventarisanje je izvršeno 01.12. i tom prilikom je utvrđeno da stanje robe iznosi 1600. 15.12. je kupljeno još robe u vrednosti od 500, a 20.12. je izvršena prodaja robe u vrednosti od 1000. Kolike su bile zalihe na dan bilansa? Stanje na dan bilansa = 1600+500-1000=1100

35. Metoda sa dodavanjem i oduzimanjem 2) Ako je inventarisanje izvršeno posle dana bilansa Inventarisanje je izvršeno 25.01 i tom prilikom je utrđeno da je vrednost robe na zalihama 1800. 10.01. je pribavljena nova roba u vrednosti od 1000. 18.01. je prodata roba u vrednosti od 300. Koliko je stanje zaliha robe na dan bilansa? Stanje na dan bilansa = 1800+300-1000=1100

36. Inventarisanje metodom uzorka • Koja se imovina može popisatina ovaj način? • Zašto se koristi ova metoda? Koja je razlika u odnosu na prethodne metode? Prednosti? • Za razliku od prethodne tri metode, koje se bave potpunim popisivanjem imovine, metoda uzorka procenjuje vrednost imovine koristeći kao instrument vrednost uzetog uzorka • Dodatak drugim metodama • * Ova metoda je pogodna kada se zalihe sastoje od velikog broja predmeta pojedinačno male vrednosti (dugmad, ekseri, šrafovi,..) • Ušteda u troškovima, a verovatnoća greške ista kao i kod ostalih metoda

37. Inventarisanje metodom uzorka Zahteva se utvrđivanje: obima zaliha kao celine izbor veličine uzorka provera odabranih uzoraka procenjivanje popisom utvrđenih količina uzoraka Od čega zavisi tačnost procene? Tačnost procene vrednosti imovine zavisi od toga koliko smo dobro odredili uzorak

38. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Pravila koja treba da obezbede formalnu i materijalnu urednost vođenih knjiga Važno je pored stanja imovine i ostvarenog rezultata, otkriti koje su promene (transakcije) dovele do određenih prihoda, rashoda, promena stanja imovine – zato moramo voditi knjige (sistematsko obuhvatanje ekonomskih događaja) Knjigovodstveni dokument – pojam, gde nastaje, gde se obuhvata?

39. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu • Tačnost inventara utiče na tačnost kod stanja? • Od čega zavisi tačnost knjigovodstvenog stanja? • Dobijanje tačnih knjigovodstvenih podataka podrazumeva: • Kreiranje knjigovodstvenih dokumenata (Način-pravila za obuhvatanje poslovne promene) • Definisanje načina obrade podataka u knjigovodstvenim dokumentima – knjige koje se vode (zavisi od delatnosti, veličine, organizacije,...)

40. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Materijalna urednost knjigovodstva – uslov: obuhvatanje svih nastalih poslovnih događaja, i to: Obuhvatanje stvarno nastalih događaja (dokumentovani i otkrivnje nedokumentovanih) Tačno obuhvatanje događaja (tačni podaci o promeni u dokumentima i tačno obuhvatanje na računima) Ne obuhvatanje promena koje nisu nastale (saglasno načelu nastanka poslovnog događaja)

41. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Ko sastavlja dokumenta? Gde nastaju dokumenta? Gde se obuhvataju dokumenta? Lica koja izvršavaju ekonomske događaje kreiraju dokumenta. Primer: Blagajnik kreira dokumentaciju vezanu za uplate i isplate, magacionar dokumentaciju prilikom prijema i izdavanja iz magacina... Ova lica imaju suprotne interese, što doprinosi objektivnosti i tačnosti podataka unetih u dokument

42. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Formalna urednost knjigovodstva – ostvaruje se kroz: Adekvatnu organizaciju knjigovodstva * sistem vođenja knjiga (prosto Vs. dvojno knjigovodstvo) * odabrani kontni okvir Izbor svsishodnih sistema i vrsta poslovnih knjiga (broj dnevnika, broj pomoćnih knjiga) * uslovljeno karakteristikama samog preduzeća

43. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu Postoje dva sistema za vođenje knjiga: 1) prosto knigovodstvo – evidencija o pojedinim delovima imovine i obaveza koje su izolovane zbog toga što ne postoji veza u knjiženju promena(nisu međusobno povezane u jedan celovit sistem). Kako se utvrđuje rezultat? Kada se primenjuje? * Rezultat predstavlja promenu u vrednosti neto imovine * Samo kod onih preduzeća kod kojih se naplaćuje paušalni porez

44. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu 2) dvojno knjigovodstvo – vođenje knjiga je uslov za utvrđivanje rezultata (prihodi-rashodi), a utvrđeni rezultat u poslovnom knjigovodstvu je pretpostavka za utvrđivanje visine oporezive dobiti (načelo merodavnosti) Kada se primenjuje ovaj sistem vođenja knjiga? Koji sistem je dominantan?

45. Organizacija knjigovodstva • Kakva je organizacija knjigovodstva u malim i srednjim preduzećima? A u velikim? • Od čega zavisi da li će i koliko biti pomoćnih knjiga? • Važno je organizaciju knjigovodstva prilagoditi organizaciji preduzeća • Zašto je ovo važno? • Namera je da se kroz odgovarajuću organizaciju knjigovodstva pojeftini i ubrza proces knjiženja (nesmetan protok informacija)

46. Organizacija knjigovodstva • Broj pomoćnih knjiga zavisi od oblika imovine koje firma poseduje, kao i u kojoj meri su ti imovinki delovi raznovrsni • Kakva je kvalitetna knjigovodstvena informacija? • Ona informacija koja je dobijena na vreme (blagovremena), uporediva, potpuna, tačna, jasna pouzdana • Da bi se dobili ovakvi podaci – dokumentovati promene, organizacija knjigovodstva i tehnička osnova, interna kontrola