SPORT U Š K OLAMA II

1. SPORT U ŠKOLAMA II Predavanje 1 Doc.dr Mara Kerić

2. SPORT U ŠKOLAMA • Međunarodna povelja o fizičkom vaspitanju i sportu, koju je UNESKO usvojio 1978. godine, u prvom članu naglašava da je „Bavljenje fizičkim vaspitanjem i sportom fundamentalno ljudsko pravo za sve”. • U nacionalnom školskom sistemu, realizacija ovog prava školske dece i omladine je obezbeđena kroz redovnu (obaveznu) nastavu fizičkog vaspitanja, kao i kroz funkcionisanje sistema školskog sporta.

3. SPORT U ŠKOLAMA • Najnovija istraživanja ukazuju na to da se samo polovina učenika osnovnih škola bavi fizičkim aktivnostima tri puta nedeljno. Od toga 40% njih, to radi u sportskim klubovima.

4. SPORT U ŠKOLAMA • Kao razloge nedovoljne fizičke aktivnosti, učenici su naveli: • Nepostojanje navika. • Nedostatak vremena. • Nedostatak finansijskih sredstava. • Nepostojanje uslova za uključivanje u neki vid vežbanja u blizini stanovanja.

5. SPORT U ŠKOLAMA • Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Liverpool Hoope (uzorak 4000 dece predškolskog i školskog uzrasta), pokazuje da 80% dece poseduje jedan od deformiteta lokomotornog sistema i sklono je nastanku gojaznosti.

6. SPORT U ŠKOLAMA • Na osnovu ograničenog testiranja morfoloških i funkcionalnih svojstava i motoričkih sposobnosti učenika osnovnih škola ’’Eurofit’’ baterijom testova, koju je sproveo Republički zavod za sport, naša deca su u odnosu na testiranja obavljena pre 14 godina viša za: dečaci 3%, a devojčice 2,5%. Međutim, taj rast prati daleko veći porast telesne mase za 7,3 odnosno 5,6%, a u rezultatima motoričkih i funkcionalnih testova zaostajemo za prosekom školske populacije zemalja Evropske unije.

7. SPORT U ŠKOLAMA • Tempo i način života dece (sedenje u školi, sedenje ispred kompjutera i televizora), nedovoljan broj časova fizičkog vaspitanja, nedostatak prostora za realizaciju nastave fizičkog vaspitanja, odsustvo stručnog kadra, loša ekonomoska situacija roditelja i nedostatak vremena da se posvete deci, utiče na posturalni status dece i omladine, na formiranje njihove ličnosti i njihovog stava prema nastavi fizičkog vaspitanja i vežbanju uopšte.

8. SPORT U ŠKOLAMA • Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji je definisala opšti cilj: • „Unaprediti sistem sporta u predškolskim, školskim i visokoškolskim ustanovama“. • Utvrđene su mere za ostvarivanje postavljenog cilja, koje su definisane kao „Stvaranje uslova za zadovoljenje dece za igrom i takmičenjem bez obzira na pol, uzrast, rasnu, versku pripadnost ili invaliditet.”

9. SPORT U ŠKOLAMA • Na osnovu opšteg cilja postavljeni su posebni ciljevi sporta u školi: • da se raznovrsnim motoričkim aktivnostima, doprinese integralnom razvoju dece; • da se zadovolji potreba dece za kretanjem; • da se razvija zdravstvena kultura u svrhu očuvanja i unapređivanja ličnog zdravlja i stvaranju trajne navike da fizičko vežbanje i trening bude sastavni deo svakodnevnog života.

10. SPORT U ŠKOLAMA • U skladu sa opštim i posebnim ciljevima, ciljevi programa Sport u školama su: • da se zadovolji potreba dece za kretanjem; • da se stvore uslovi za dečiju igru i samo igru; • da se podstiče harmonični razvoj dece; • da se izgradi navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem;

11. da se razvije i unapređuje zdravstvena kultura radi očuvanja zdravlja i povećanja otpornosti organizma na uticaje savremenog načina života; • da se razvijaju i unapređuju motoričke i funcionlne sposobnosti.

12. SPORT U ŠKOLAMA • S obzirom na razvojne karakteristike dece i promene koje se odigravaju u organizmu, a u skladu sa ciljevima, projektovani su zadaci Sporta u školama: • primenom različitih sredstava i metoda fizičkog vežbanja i treninga, pomagati optimalan rast i razvoj deteta; • uticati na razvoj motoričkih sposobnosti s naglaskom na koordinaciju, snagu, brzinu, ravnotežu, spretnost, preciznost i izdržljivost;

13. zadovoljiti primarne motive, posebno potrebu za igrom i kretanjem; • uvoditi decu u organizovani sistem za takmičenje i manifestacije.

14. MATERIJALNI USLOVI RADA • Sport u školama treba da se odvija u salama za fizičko vaspitanje škole ili u drugim javnim sportskim objektima, koje odredi nadležni organ lokalne samouprave. • Uključivanje dece u trenažni proces nije određen pripadnošću školi, već se grupe formiraju slobodno na osnovu interesovanja dece.

15. Objekti: • sala za fizičko vežbanje; • otvoreni sportski tereni i igrališta; • staza za trčanje. • Broj dece: • Najmanji broj dece po grupi 20, a najviše 30. Grupe mogu biti mešovite i to po uzrastu, V i VI razred, po polu, devojčice i dečaci.

16. Broj treninga • Treninzi se sprovode dva puta nedeljno u trajanju od 45 minuta. • Тrener • Treninge vodi profesor fizičkog vaspitanja. Profesor fizičkog vaspitanja obavezno prisustvuje stručnim seminarima i vodi evidenciju i dokumentaciju.

17. KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI • Cilj fizičkog vaspitanja – izabranog sporta u školi ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada: • časova fizičkog vaspitanja – izabrani sport; • sportska takmičenja.

18. Sport ima veliki uticaj i poseban značaj u formiranju ličnosti, a posebno u fizičkom razvoju. Doprinosi izuzetnom napredovanju u morfološko - funkcionalnoj i zdravstvenoj sferi razvoja ličnosti. Taj doprinos nije ništa manji u razvoju intelektualnih, moralno-voljnih i radno- estetskih komponenti i radi svih tih doprinosa koje sport pruža u razvoju dece Ministarstvo za omladinu i sport posebnu pažnju usmerava na sport u školama.

19. HVALA NA PAŽNJI