Energetska efikasnost Alternativni izvori energije

1. EnergetskaefikasnostAlternativniizvorienergije

2. Energetskaefikasnost

3. Energetskaefikasnost

4. Energetskaefikasnost • Korak ka postizanjuenergetskeefikasnostipodrazumevajasnosagledavanjesopstvenihresursaaliislabihtacaka u okvirujavnihiliindividualnihzgrada. Postavljanjeboljeizolacije, promenakonceptaklimatizacijekancelarijskogprostora, zamenaobicnihsijalicastedljivim, pregledventilacionihotvoraislicno, moguznacajnodapomognu u dostizanjuvisegstepenaenergetskeefikasnosti.

5. Energetskaefikasnost • 80% energije u domacinstvima se trosizapotrebezagrevanjaihladjenjaprostoraidobijanjepotrosnetoplevode. Racionalnompotrosnjom se moguostvaritiznacajneustede. • RepublikaSrbija je naposlednjemmestupoenergetskojefikasnosti u Evropiienergijutrosidvaipoputavišeodzemalja u svetu a cetiri do pet putavišeodzemalja u Evropskojuniji.  • Da bi promenilistanjedrzave u kojojzivimo, potrebnoda se svakoodnaspridrzavameraenegetskeefikasnosti.

6. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI • Ugraditekvalitetnutoplotnuizolacijuprilikomgradnjeilirenoviranjakuceilistana. • Na prozore I vratapostavitezaptivnetrakeiliihzameniteakosu u losemstanju.

7. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI • Tokomkuvanjakoristitepoklopacnaposudi. • Ringlezasporetubirajtepremaveliciniposudetakodabuduistogprecnika.

8. Mere energetskeefikasnosti • Gubitakvode je ujednoigubitakenergijekoja se trosizanjenuproizvodnju u sistemuvodosnabdevanja. Zato je trebaracionalnokoristiti. Na primer: • -Prilikompranjazubailibrijanja ne ostavljajtevodudastalnoteceizslavine. • -Popravite ne ispravneslavineivodokotlice. • -Kupanje u kadizamenitekratkotrajnimtusiranjem. • -Podesitetermostatenabojlerima.

9. Energetskaefikasnost • Ne zaklanjajtegrejnatelanamestajemilizavesama. • U radnimprostorijamapostavitestolovetakoda se maksimalnoiskoristidnevnasvetlost. • Redovnocistiterasvetnatelajerzaprljanostsmanjujenjihovefkat. • Gasite elektronske uredjaje i rasvetu kada ih ne koristite.

10. Energetskenalepnice • Energetskenalepnicesuoznakeenergetskeefikasnostitj. potvrdakvalitetauredjaja s obziromnanjegovuenergetskuefikasnost. Uredjaji se premapotrosnjienergije dele na 7 nivoaenergetskeefikasnostioznacenihslovimaod A do G (grupu A cine energetskinajefikasnijiuredjaji).

12. Alternativniizvorienergije • Nekonvencionalnemetodeproizvodnjeenergije, kaostosueolska, hidroelektricnaigeotermalna, cine manjeodjednogprocentaukupneproizvodnjeenergije u svetu, alimogudaigrajuvaznuregionalnuulogu u skladusaekonomicnoscuiraspolozivoscu. Pomocuhemijesurazvijenesolarneplocezafotovoltaicnodobijanjetoplotneielektricneenergije, lakipropeleriojacaniugljenicnimvlaknimaprikoriscenjuenergijevetra, specijalnicementiimetalne turbine zahidroelektrane, kaoinerdjajucimaterijalizaeksploatacijugeotermalnihizvora.

13. Alternativniizvorienergije • U alternativne izvore energije spadaju: • - Geotermalna energija- Energija sunca- Energija vetra- Biomasa- Energija vodotokova

14. Geotermalnaenergija • IspodZemljinepovršinenalaze se ogromnezalihetoplinskeenergije - geotermalnaenergija. Geotermalnaenergija je toplinskaenergijakoja se stvara u Zemljinojkoripolaganimraspadanjemradioaktivnihelemenata, hemijskimreakcijamailitrenjemprikretanjutektonskihmasa. Količinatakveenergije je takovelikada se možesmatratiskoroneiscrpnom, pa je prema tome geotermalnaenergijaobnovljivizvorenergije. Državakoja u postotkunajvišekoristigeotermalnuenergiju je Island.

15. Suncevaenergija • Suncevaenergijapredstavljaobnovljivineiscrpanenergetskiresurskoji u energeticizemljemozeimatiznacajnomesto. Suncevaenergija u sustinipredstavljaresurskojimmozeda, u odredjenimkolicinamaraspolazesvakadrzava - bezuvoznezavisnosti, pricemu je odznacaja I cinjenicada je to ekoloskigledanocistaenergijacijeenergetsketehnologije ne zagadjujuzivotnusredinu u procesupretvaranjaizizvornogoblika u oblikpogodanzakoriscenje.

16. Solarnetermalneelektrane • Solarnetermalneelektranesuizvorielektricnestrujedobivenepretvorbomsunceveenergije u toplinskutakostozagrijavamo fluid ilikrutinu, a zatimtajproduktiskoristimo u kruznomprocesuzageneriranjeelektricneenergije. S obziromna to danemajustetnihprodukataprilikomproizvodnjeelektricneenergije, a imajurazmjernudobruefikasnost (20-40 %), proriceim se svetlabuducnost.

17. Energijavetra • Energija vetra je energija koja potice od snage vetra. Predstavlja konvercionalan obnovljivi izvor energije, koji se vekovima koristi za dobijanje mehanicke, a u novije vreme i elektricne energije. Medjutim, proizvodnja elektricne energije iz energije vetra u vecim kolicinama pocela je tek posle naftne krize 1973.

18. Biomasa • Kada se govori o biomasikaoobnovljivomgorivu, podrazumeva se materijasačinjenaodbiljnemase u viduproizvoda, nusproizvoda, otpadailiostatakatebiljnemase. Premaagregatnomstanju, s uticajemnanačinenergetskogkorišćenja, biomasa se deli načvrstu, tečnuigasovitu. • U čvrstubiomasuubrajaju se ostaciratarskeproizvodnje, ostacirezidbeizvoćarstvaivinogradarstva, ostacišumarstvaitd. • Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol. • Gasovitubiomasupredstavlja biogas, kojimožeda se proizvedeizživotinjskihekskremenatailienergetskihbiljaka (silažatraveikukuruza), alikaosirovinamogudaposlužeidrugeotpadnematerije. 

19. Energijavodotokova • Hidroelektranesupostrojenja u kojima se potencijalnaenergijavodepretvaraprvo u mehanicku, a potom u elektricnuenergiju. • Hidroelektrane se mogupodijelitiprema vise razlicitihfaktora: visinapada, nacinkoristenjavode, vrstaakumulacijskogbazenaismestajstrojarnice. Josjednauobicajnapodela je poinstaliranojsnazina male ivelikehidroelektrane.

20. Аutor: AndjelijaVasicVlll1 Nastavnici: IvanaKrkicDraganaMaksimovic