GLOBALNE POSLEDICE ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE

1. GLOBALNE POSLEDICE ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE • Povećanje koncetracije CO2. Globalno otopljavanje. Podizanje nivoa mora. Meteorološke promene (uragani, tajfuni) • Oštećenje ozonskog omotača • Kisele kiše. Sušenje šuma. • Zagađivanje i erozija zemljišta. Širenje pustinja • Nestajanje biljnih i životinjskih vrsta.

2. GLOBALNO ZAGREVANJE - EFEKAT STAKLENE BAŠTE -povećanje koncetracije CO2 Sagorevanjem uglja, nafte, gasa (industrija, saobraćaj) koncentracija COse povecava svake godine za 0.3 %. U poslednjih 100 godina prosečna globalna temperatura Zemlje je porasla za 0.5 C

3. Podizanje nivoa mora, ako Zemlja nastavi da se zagreva ovom brzinom, nivo mora će do kraja XXI veka u proseku biti povišen za 1 do 3m.

4. Oštećenje ozonskog omotača. Ozon O3,ozonski omotač je izuzetno tanak (na visini između 20 i 25km iznad Zemlje) ali je važan prirodni paravan, zaustavlja prodor štetnih UV Sunčevih zraka Ako se u atmosferi nalaze freoni, (gasovi koji sadrže hlor) ozon se ne može obnoviti. Freoni su gasovi lakši od vazduha i u gornjim slojevima atmosfere pod uticajem UV zraka se razlažu, oslobađaju hlor, koji napada ozon. Slobodni atom kiseonika se vezuje za hlor i nastaje hlor-monoksid. Atomi hlora su veoma stabilni i mogu da unište i do 100.000 molekula O3, dok ne postanu neutralni. Zato ozonski omotač postaje sve tanji, a na određenim mestima se pojavljuju ozonske rupekroz koje UV zraci nesmetano prolaze.

5. Gasovi oslobođeni sagorevanjem fosilnih goriva stupaju sa vodenom parom u različite hemijske reakcije, pri čemu nastaju mnoga štetna jedinjenja: sumporna i azotna kiselina..., od kojih nastaju prave kisele kiše, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode. pH obične kiše je oko 5.5, a kiselih kiša od 4-4.5.

6. UGROŽENOST BIODIVERZITETA Smatra se da u svetu svakoga sata zauvek nestanutri vrste. Međutim, postoje i pesimističnije procene, po kojima samo u zoni tropskih šuma svakoga dana iščezne i do 100 različitih vrsta. Najveći broj naučnika se slaže sa procenama međunarodnih organizacija da će do kraja XXI veka, ukoliko se ništa ne preduzme, sa lica zemlje nestati 2/3 svih vrsta biljaka i životinja. Prema najnovijim podacima, od ukupno 270.000 vrsta svetske vaskularne flore, do sredine 21. veka nestaće više od 60.000 vrsta vaskularnih biljaka, što čini približno 25% od ukupne svetske flore. основни појмови Ove procene su bazirane na stopi izumiranja organskih vrsta u poslednja dva veka i prognozama da će se negativna delovanja i uništavanja prirodnih ekosistema nastaviti nesmanjenim tempom.

7. Američki ekolog Lovejoy (1980) je slikovito uporedio biodiverzitet sa nepreglednom bibliotekom u kojoj se nalaze knjige koje još nisu pročitane i čiji sadržaji još nisu protumačeni, u kojima se nalaze ideje i rešenja opstanka čovečanstva, bilo da se radi o lekovima od opakih bolesti ili novim izvorima hrane i sirovina. Svaka vrsta mogla bi biti jedna knjiga takve “biblioteke”. Na žalost, zahvaljujući čoveku, neke knjige već su uništene i ne mogu se ponovo napisati. Takođe, samo jedan srazmerno mali deo ove “biblioteke” je popisan i njena ukupna vrednost procenjena. основни појмови

8. Uzroci nestajanja (izumiranja) biljnih i životinjskih vrsta • Uništavanje prirodnih staništa • Introdukcija alohtonih vrsta, • Prekomerna eksploatacija vrsta • Zagađivanje vode, vazduha i zemljišta основни појмови Autohtona vrsta – vrsta koja se u prirodi nalazi u okviru svog prirodnog rasprostranjenja (svog prirodnog areala); vrsta prirodno rasprostranjena na nekom području. Adventivne vrste (Alien, strane, došljačke, alohtone) - mogu se naći na području koje je izvan njihovog prirodnog areala, kao posledica slučajnog ili namernog unošenja od strane čoveka.

9. UGROŽENOST BILJAKA U SRBIJI

10. Šumarstvo-totalne seče šuma neposredno dovode do dugoročnog uništavanja • staništa šumskih vrsta; • sanitarna seča šumadokazano je da se šuma brže obnavlja ako se ostave i suva • (mrtva stabla).

11. 1. Šumarstvo - Uređivanje šuma, primer uređivanja prirodnih šuma na Avali, tokom kojih je, iz nepoznatih razloga, uklonjen i sprat žbunova u šumskim ekositemima hrastovih šuma, pokazuje štetno delovanje ovakve prakse, koja nema nikakvog ekološkog opravdanja. основни појмови

12. 1. Šumarstvo - Pošumljavanje unetim (alohtonim) vrstama, ili vrstama koje ekološki ne pripadaju konkretnom staništu Pošumljavanja staništa retkih stepskih biljaka u Deliblatskoj peščari na najbolji način pokazuje kako ako je ekološki neutemeljeno, može biti štetno po očuvanje biološke raznovrsnosti основни појмови

13. 2. Poljoprivreda - Stvaranje poljoprivrednih površina na račun šuma, stepa i dolinskih livada; Paljenje primarne vegetacije; Isušivanje močvara, bara i ritova. Uništavanje izuzetno retkih i specifičnih slatinskih ekosistema, naročito u Vojvodini i osetljivih ekosistema planinskih i visokoplaninskih tresava.

14. 2. Poljoprivreda - Ispaša - ekstenzivno stočarstvo u nizijskim, brdsko-planinskim i visokoplaninskim područjima

15. Negativni efekti se manifestuju na više načina, naročito u brdsko planinskim predelima: erozija,nabijanje zemljišta, nitrifikacija, zabarivanje terena, slaba aeracija što ima za posledicu osiromašenje livadskih i pašnjačkih zajednica i njihovo pretvaranje u jednolične i slabo produktivne zajednice.

16. 3.Vodoprivreda- Izgradnja veštačkih akumulacija u kanjonima i klisurama dovodi do potpunog uništavanja populacija vrsta i ekosistema u zonama potapanja. Kanjonske doline u Srbiji su najznačajniji refugijumi relikta i endemita, te njihovim uništavanjem nestaju najznačajniji centri genetičkog, specijskog i ekosistemskog diverziteta.

17. 4. Turizam i rekreacija, neuravnotežen i ekološki neosmišljen razvoj turizma;

18. 4. Turizam – degradacijastaništa

19. 4. Turizam – degradacija staništa основни појмови

20. 4. Turizam – erozija

21. 4. Turizam – komunalni otpad

22. 5. Rudarstvo- Kamenolomii rudnici

23. 6. Urbanizacija,industrijalizacija i izgradnja saobraćajne infrastrukture.

24. 7. Nekontrolisano iskorišćavanje pojedinih vrsta sa prirodnih staništa za potrebe industrije ili za kolekcionarske svrhe; nedozvoljena trgovina divljim vrstama.

25. 8. Unošenje stranih ( alohtonih ) vrsta u nova područja (introdukcija vrsta). Introdukovana vrsta može postati invazivna, ako nadjača domaće vrste za resurse kao što su svetlost, prostor, voda..., invazivne vrste nemaju prirodne neprijatelje (predatore)..., populacije postaju sve gušće i otpornije... Mnogi kaktusi su kao ukrasne biljke preneti u Australiju početkom 1800. godine. Međutim, oko 1920. neki su se oteli kontroli. Danas oni predstavljaju pravu napast prekrivši više od dvadeset miliona hektara. Kaktusi u Australiji nemaju prirodnih neprijatelja. Da bi zaustavili njihovo dalje širenje, ljudi su u Australiju doneli kaktusovog moljca, koji u dalekoj americi kao prirodni neprijatelj reguliše brojnost ovih kaktusa.

26. Opuntia stricta (Haw.) Haw , Cactaceae основни појмови

27. Ambrosia artemisiifolia L., Asteraceae основни појмови

28. Ailanthus altissima (Mill.) Swingle, kiselo drvo, Simarubiaceae основни појмови Poreklom iz Kine

29. Zagađivanje zemljišta- Pesticidi. Nestručnom i prekomernom upotrebom uništava se biološki kompleks zemljišta (hemijsko zagađenje).

30. Svaka pojedinačna vrsta na Zemlji ima svoju ulogu u globalnim procesima koji održavaju život na našoj planeti. Zbog toga nestajanje pojedinačnih vrsta i smanjenje biološke raznovrsnosti imaju veoma opasne globalne posledice. Teško je proceniti kakve sve probleme može izazvati masovno nestajanje vrsta. Međutim, sasvim je izvesno da će se globalni ekološki procesi na Zemlji značajno promeniti ukoliko vrste nastave da nestaju današnjom brzinom, tako da u bliskoj budućnosti može nestati i sam ČOVEK. основни појмови