1 / 20

UVOD U ISTRA Ž IVANJE PONA ŠANJA

UVOD U ISTRA Ž IVANJE PONA ŠANJA. Predmet: Metodologija nau čnih istraživanja 13.10.2008. spec. Mirjana Beara, Saradnica u nastavi. Osnovni podaci o predmetu. Jednosemestralni (2+2, 12 nedelja) Obavezna literatura:

alia
Download Presentation

UVOD U ISTRA Ž IVANJE PONA ŠANJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. UVOD U ISTRAŽIVANJE PONAŠANJA Predmet: Metodologija naučnih istraživanja 13.10.2008. spec. Mirjana Beara, Saradnica u nastavi

  2. Osnovni podaci o predmetu • Jednosemestralni (2+2, 12 nedelja) • Obavezna literatura: • Fajgelj, S. (2007). Metode istraživanja ponašanja (3. izdanje). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju • Slajdovi i beleške sa predavanja http://fascikla.com/privremeno.html

  3. Osnovni podaci o predmetu/2 • Dodatna literatura: Havelka,N. Kuzmanović, B., Popadić, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholoških istraživanja, Priručnik za vežbe iz Socijalne psihologije I i Socijalne psihologije II.Beograd:Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije Petz, B. (2004). Osnovnestatističkemetodezanematematičare. Jastrebarsko: NakladaSlap. Ristić, Ž. (2006). O istraživanju, metodu i znanju. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja

  4. Raspodela poena za ispit

  5. Uvod u metodologiju naučnih istraživanja – osnovni pojmovi • Nauka (uopštena definicija): znanje i traganje za znanjem utemeljeno na naučnoj metodi • Metod (grč. methodos, put prema nečemu): opšti postupak za postizanje nekog pretpostavljenog cilja • Metodologija: kako saznajemo, odnosno kako stičemo znanje

  6. Metodologija istraživanja ponašanja • Nauke o ponašanju: nauke koje izučavaju individualne i grupne razlike – dakle, ponašanje čoveka kao individue, kao dela društva i društvenih grupa ali i izučavanje samih grupa • Obuhvataju pored psihologije i sociologiju, pedagogiju i druge društvene nauke

  7. Filozofske discipline koje se bave znanjem i saznanjem • Ontologija: izučavanje bića i postojećeg, znanje o postojećem • Gnoseologija: teorija saznavanja postojećeg • Epistemologija: teorija naučnog saznanja (nauka o naukama i naučnim metodama) • Aksiologija: vrednosti koje pridajemo znanju, šta su cilj i namena znanja • Retorika: kako govorimo i pišemo o znanju • Metodologija: način saznavanja

  8. Osnovni epistemološki principi: • Opštost • Objektivnost • Sistematičnost • Preciznost ili pouzdanost • Proverljivost ili odbacivost (opovrgljivost)

  9. Opštost naučnog saznanja • Odnosi se na to da znanje ili neki naučni zakon važi za određenu klasu pojava, a ne samo za pojedinačni slučaj

  10. Objektivnost naučnog saznanja • Stvarno, a ne subjektivno saznanje • Subjektivnost: zavisnost od naših želja, emocija, predubeđenja... • Objektivnost je često definisana kao “intersubjektivna saglasnost”

  11. Sistematičnost • Svojstvo saznanja da se odnosi prema svim objektima proučavanja jednako • Takođe, proces saznavanja mora slediti neki plan i svaki deo naučnog istraživanja mora slediti iz prethodnog

  12. Preciznost i pouzdanost • Tesno povezani principi: nepouzdano merenje ima visok stepen grešaka, što onemogućava precizne zaključke • Pouzdanost: odsustvo grešaka, tačno saznanje

  13. Proverljivost • Karakteristika nekog saznanja da se može proveriti tj. dokazati • “intersubjektivna proverljivost”: saznanje do kojeg je došao Pera može da se proveri od strane Milke i Anide • ali i Pera može da proveri svoje saznanje, ako ponovi istraživanje

  14. Opovrgljivost • Odbaciv (opovrgljiv) je onaj iskay koji u sebi podrazumeva neki kontraiskaz, koji je empirijski moguće dokazati i koji, ako se dokaže, opovrgava originalni iskaz • Pr: “Svi ljudi vole da im laskaju” kontraiskaz: “postoji čovek koji ne voli da mu laskaju” – ako pronađemo takvog čoveka, odbacili smo prvi iskaz

  15. Čemu služi opovrgljivost? • Za razgraničenje nauke od pseudonauke • Poper: “Za nauku nije presudno da se neki iskaz može empirijski proveriti, niti da li empirijski dokaz podržavaju njegovu istinitost. Bitno je da su njeni iskazi odbacivi u načelu, tj. formulisani jasno i određeno iz kojih jasno sledi iskaz koji ih opovrgava. • Ukoliko ni nakon ozbiljnog napora ne uspemo da opovrgnemo iskaz, to znači da je iskaz potkrepljen • Primer: “Svi ljudi umiru pre nego što napune 200 godina”

  16. Ipak.. • Mnogi smatraju da negativno znjenja nije cilj nauke, već pozitivno znanje • Draže nam je da saznamo šta JESTE, nego šta NIJE (tj. šta smo opovrgli) • Opasnost od “ad hoc krpljenja teorija” dodatnim hipotezama, ali sa druge strane, ne možemo “zabraniti teoriji da se brani” • Kako sprečiti preterivanje u nadopunjavanju teorija?

  17. Princip Okamove oštrice • William Ockham, engleski filozof i teolog, XIII vek • “Složeno ne treba dodatno usložnjavati” • Ukoliko imamo dve ili više hipoteza (ili teorija) koje objašnjavaju neku pojavu, tada bi kao najverovatniju privremenu hipotezu trebalo usvojiti onu koja je JEDNOSTAVNIJA sve dok se ne pojave novi dokazi” • Ovim se ponovo postulira proverljivost kao veoma važan epistemološki princip

  18. Šta krasi dobrog istraživača? • Metodološki korektna radoznalost • Entuzijazam • Otvorenost, prijemčivost za nove ideje i argumente • Zdrav razum - da odredimo ima li neko istraživanje smisla • Uživljavanje u tuđe uloge – ispitanika, ali i kolega koji ocenjuju istraživački rad

  19. Šta krasi dobrog istraživača/2 • Kreativnost i inventivnost • Samopouzdanje u vlastito suđenje • Sposobnost komunikacije • Briga za detalje • Akademski integritet i poštenje

  20. Vi kao istraživači... • Zadatak: na stikere napišite koja grana ili disciplina psihologije vas najviše zanima • Zatim, napišite koji problem vas posebno zanima u okviru te grane/discipline i zašto

More Related