1 / 47

VISOKA TEHNOLOŠKA Š KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

VISOKA TEHNOLOŠKA Š KOLA STRUKOVNIH STUDIJA. EKONOMIJ A Seminarski rad Tema : Fiskalna politika dr Miroslava Petrevska studenti:Jelena Janković 5- 12 Sandra Filipo vi ć 5-17. Sadržaj :. 3.1. Fiskalna politika-uvod 3.2. Funkcije fiskalne politike

Download Presentation

VISOKA TEHNOLOŠKA Š KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. VISOKA TEHNOLOŠKAŠKOLA STRUKOVNIHSTUDIJA EKONOMIJA Seminarski rad Tema: Fiskalna politika dr Miroslava Petrevskastudenti:Jelena Janković 5-12 Sandra Filipović 5-17

  2. Sadržaj: • 3.1.Fiskalna politika-uvod • 3.2.Funkcije fiskalne politike • 3.3.Ciljevi i instrumenti fiskalne politike • 3.4.Odnos fiskalne i monetarne politike • 4.1.Fiskalna politika i njena podrucja • 4.2. Komponente fiskalne politike • 4.3. Vođenje fiskalne politike • 4.4.Javni prihodi i rashodi • 4.5. Fiskalnapolitika u RepubliciSrbiji • 5.1. FiskalnapolitikaSrbijeikomparacijasazemljamacentralneiistočneEvrope • 5.2. PlanoviMinistarstvafinansijanapoljufiskalnepolitike u RepubliciSrbiji • 5.3. Instrumentifiskalnepolitikeinjihovznačaj • 5.4. Analizafisklanihindikatora u RepubliciSrbiji • 6.1.Fiskalni randman(rezultat) • 6.2.Fisklani kapacitet • 6.3.Fiskalno opterećenje • 7.1.Zaključak • 8.1..Literatura • 9.1Rezime...

  3. 3.1.Fiskalnapolitika- UVOD • Fiskalnapolitikapredstavljaoblikovanjeporezaijavnihrashoda s ciljemda se ublažijazprivrednihciklusa, da se doprineseodržavanjuekonomijepunezaposlenosti, oslobođeneodinfacijeideflacije. Upotrebafiskalnihprihoda (poreza, doprinosa, carina, taksaisl.) ibudžetskihrashodamora se vršiti u pravcuinanačinostvarivanjaciljevaizadatakamakroenomskepolitike (ubrzaniprivrednirazvoj, konkurentskasposobnostprivrede, punazaposlenost, porastživotnogstadardastanovništa). • Fiskalnapolitika se bavinačinimaprikupljanjanovca u državnublagajnuinjegovogtrošenja. • Sastoji se odporeznepolitikeipolitike javnih rashoda.Pojampolitikapotiče odgrčke reči polis-država,tj. rečipolitikos- državni, javni,građanski.Politika je delatnostvezanazaupravljanjeodnosnorukovođenjedržavom.Pojamfiskalanpotičeodlatinske rečifiskus, kojaoznačavadržavnublagajnuipravnuosobukoja je nosilacimovinskihpravaizastupa je u svimnjenimimovinsko-pravnimodnosima.

  4. 3.2.Funkcijefiskalnepolitike • Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledeči način: • stabilizaciona funkcija - nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti; • alokativna funkcija - fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utiče se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na različite delatnosti; • redistributivna funkcija - fiskalna politika obezbeđuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potrošnje i transfer sredstava prema ugroženim delovima stanovništva.

  5. 3.3.Ciljeviiinstrumentifiskalne (javne) politike... • Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi  javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i  druge funkcije u cilju postizanja određenih ekonomskih i drugih društvenih ciljeva.   • Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vrši intervencija države podelio na :  • Alokativnu funkciju: porezima se postižu efekti usmeravanja ili alokacije resursa odvraćanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti. • Redistributivnu funkciju: primenom određenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka. • Stabilizacionu funkciju:  smanjenje ili povećanje poreza utiče na ponudu, tražnju, zaposlenost, cene...

  6. Ciljevi... • Među najvažnije ciljeve fiskalne politike spadaju :  – Uticaj na nivo realnog bruto domaćeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog rasta; – Uticaj na nivo zaposlenosti; – Ostvarivanje društveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva date zajednice; – Kontrola inflacije.

  7. Ciljevi.... Fiskalna politika ima svoje globalne i specifične ciljeve. Globalni ciljevi fiskalne politike su: • privredni rast i razvoj kroz pospešivanje rasta društvenog proizvoda, • ekonomska ravnoteža i stabilnost cena, • pravednija raspodela dohotka. Specifični ciljevi fiskalne politike su: • finansiranje ponude javnih dobara i usluga, • ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje, • stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i stabilne cene), • strukturno-razvojna funkcija.

  8. 5.3. Instrumentifiskalnepolitikeinjihovznačaj • Javne finansije su ekonomska disciplina koja izučava finansijsku delatnost državei drugih pravnih lica javnog prava – javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom povereno da vrše takvu delatnost. • Proces finansiranja zadovoljavanja javnih potreba, kao i svaki drugi procesfinansiranja, obuhvata obezbeđivanje sredstava i njihovo korišćenje za određenenamene. Prihodi i rashodi čine suštinske komponente finansijske delatnosti i predstavljaju osnovne instrumente fiskalne politike. • Prihodi u rashodima nalaze svrhu svog postojanja, a sami rashodi su uslovljeni prihodima.  • Da se javne potrebe mogu zadovoljiti bez utrošaka finansijskihsredstava, ne bi bilo potrebno obezbeđivati sredstva i ostvarivati prihode. • Sa drugestrane, nije moguće vršiti rashode bez prethodnog obezbeđivanja i ostvarivanjaadekvatnih sredstava od strane nosilaca finansiranja. Veći prihodi omogućavaju porast rashoda, a nužnost održavanja rashoda na određenom nivou ili njihovog povećanja iziskuje adekvatne prihode. Takođe, važi i obrnuto da su rashodideterminisani uslovima i mogućnostima ostvarivanja prihoda. U zemljama gde sute mogućnosti veće, objektivno je moguće obezbeđivati veća sredstva i time višetrošiti za javne potrebe.

  9. Razmatranja i razlozi.... Premavećiniekonomskihstručnjakaprvotrebarazmotritijavnerashode, a tekpotomjavneprihode. Tri osnovnarazlogazaovoshvatanjesu: 1.Za demokratskoodlučivanje o porezimaidrugimjavnimprihodimapredstavljabitnupretpostavkuštoegzaktnijesaznanje o obimuistrukturijavnihpotrebaitroškovimanjihovogzadovoljavanja, tj. o obimuistrukturijavnihrashoda. 2.Javni rashodiimajuneproizvodankarakter, semodređenihslučajeva, madane idruštvenonekoristan, pa se prekonjihovogangažovanja neobezbeđujereprodukcijaprihoda, njima se, kaotakvim, moraobraćatiizuzetnapažnja. 3.Bez prethodnogutvrđivanjakarakterapotrebairashoda, ne bi bilomogućesasvimuspešnoobjasnitikarakterispecifičneoblikeprihoda.

  10. Fiskalna politika • Fiskalnapolitikapodrazumevanačinkakovladabiratrošenjesvogbudžeta u ciljupružanjajavnihuslugairobagradjanima, čestoihnazivajući “troškovima”. Ove robe iuslugeobuhvatajujavnuinfrastrukturu, edukaciju, zdravstvo, javnusigurnost, pravosuđe, itd. Vlada se zalažedapronadjenajboljemetodezafinansiranjeovihtroškovaprekoraznihvrstaporezakaoštosu: PDV, carinsketakse, poreznaličnaprimanja, poreznaprihodekorporacija, doprinoszasocijalnusigurnost, itd.. U tokuimplementacijeporeskihpolitika, vlada se trudidaosiguranizaknivoporeskihopterećenjaijednakotretiranjekakozabiznisetakoizagrađane. • Fiskalnapolitika je usmerenanakorišćenjeinstrumenatajavnihprihodairashoda, kaoiinstrumentefinansiranjajavnepotrošnje, biloda je u pitanjuopštailizajedničkajavnapotrošnja, kojima se ostvarujuodređeniciljeviEkonomskepolitike. Mere Fiskalnepoliltike, se ustvarisvodenapromenupostojećihiuvođenjenovihinstrumenata, a tiinstrumentimogubitivažnistabilizatoriodnosnoautomatskistabilizatori u privrednomsistemu.  

  11. 3.4.Odnos fiskalne i monetarne ekonomije... • Fiskalna politika utiče i na ostvarivanje drugih važnih ciljeva: politika obrazovanja, naučna politika, kulturna, stambena... Činjenica je da se svi ciljevi Ekonomske politike ustvari ostvaruju korišćenjem Fiskalne Politike, te je stoga Fiskalna politika izuzetno važna.  • Međutim, činjenica je da je za uspešnu Monetarnu Politiku i održavanje makroekonomske ravnoteže od izuzetnog značaja je odnos između fiskalne i monetarne politike. Naime, ukoliko fiskalna politika predviđa veću potrošnju od tekućih redovnih budžetskih prihoda, stvaraju se inflatorni pritisci, naročito ukoliko je ta fiskalna eskpanzija usmerena u potrošnju, a ne u investicije. Da bi obuzdala inflatorne pritiske, monetarna politika svojom restriktivnošću može da zakoči rast privatnog dela privrede.  • Zato bi javnost morala da bude svesna mogućih posledica prekomerne državne potrošnje.  

  12. 4.1.Fiskalna politika i njena područja • Fiskalna politika ima tri velika područja: alokaciju, distribuciju i stabilizaciju.  Merama alokacije fiskalna politika utiče na usmeravanje i korišćenje privrednih resursa. Preraspodela nacionalnog dohotka se sastoji od promene rezultata koji proizilaze iz tržišne raspodele, pre svega raspodele dohotka i imovine i obezbeđenja jednakog pristupa i korisnosti javnih dobara za sve građane. Što se stabilizacione politike tiče njen zadatak je da koriguje odstupanja i oscilacije na privrednom tržištu što znači kretanje i stabilnost cena. • Fiskalna politika se od ostalih područja ekonomske politike razlikuje samo po svojim instrumentima , a ti instrumenti su različiti oblici javnih prihoda i rashoda.

  13. 4.2.Komponentefiskalnepolitike... Osnovne komponente fiskalne politike su: • politika javne potrošnje odnosno budžetska politika - budžet predstavlja novčani predračun države kojim se određuju prihodi i rashodi državnih organa prema unapred određenim namenama; • politika javne potrošnje definiše načine potrošnje odnosno namenu svih sredstava koja postoje u budžetu; budžet u našoj zemlji predlaže ministarstvo finansija, a usvaja ga Narodna skupština i on ima snagu zakona; • poreska politika odnosno politika budžetskih prihoda - da bi budžet mogao da se troši za različite namene potrebno je da se odrede načini punjenja budžeta; budžet države se puni iz njenih javnih prihoda odnosno iz različitih vrsta poreza i drugih izvora koje država odnosno fiskalna vlast prikuplja.

  14. Komponentefiskalnepolitike • Definisanjem osnovnih komponenti fiskalne politike u velikoj meri su definisani i instrumenti fiskalne politike - nivo budžetske potrošnje, nivoi transfera, autonomni porezi i nivoi poreskih stopa. Fiskalna vlast može na privredne subjekte da utiče i preko budžetske politike i preko politike budžetskih prihoda odnosno i preko javne potrošnje i preko poreske politike. Na primer, ako je cilj nosilaca ekonomske politike u određenom periodu da povećaju ulaganja privrednih subjekata u određenu delatnost onda će vrlo verovatno svim preduzećima koja se odluče na obavljanje te delatnosti smanjiti poreze kako bi ih stimulisala. Na taj način bi fiskalna vlast uticala na privredne tokove svojom poreskom politikom. Ako bi preduzeća koja se odluče da uđu u navedenu granu dobijala i druge vrste pomoći (na primer subvencije), onda bi fiskalna vlast i kroz javne rashode uticala na privredni život.

  15. 4.3.Vođenjefiskalnepolitike... • Iako je polje delovanja fiskalne politike mnogo šire, moglo bi se reći da postoje dva osnovna načina za vođenje fiskalne politike: • vođenje ekspanzivne fiskalne politike - podrazumeva niže poreske stope i veću potrošnju države; • vođenje restriktivne fiskalne politike - fiskalna politika sa višim poreskim stopama i ograničavanjem državne potrošnje. • Vođenje fiskalne politike ne može biti nezavisno od vođenja monetarne politike, kao što se ni monetarna politika ne može formulisati i sprovoditi bez obzira na način na koji se sprovodi fiskalna politika. One su međusobno povezane ne samo kao delovi ekonomske politike države već i zbog toga što se i jednom i drugom može delovati na iste ekonomske kategorije zbog čega moraju da budu usklađene.

  16. Predlozi i mere... • Na polju fiskalne politike, za srpsku privredu, je najvažnije povećanje budžetskih prihoda. Već su preduzete mere povećanja akciza na gorivo, poreza na impulsemobilne telefonije i poreza na luksuzna dobra, ali problem je što oni imaju maloučešće u strukturi budžetskih prihoda. Iz razloga što najvažniju stavku u strukturi prihoda državnog budžeta ima porez na dodatu vrednost, potrebno je težitinjegovom povećanju. • Postojao je predlog za povećanje stope PDV-a sa 18% na19%, ali kreatori srpske ekonomske politike najavili su povećanje za 4%.Da bi došlo do poboljšanja naplate poreskih prihoda, neophodno je povećatiefikasnost poreske administracije u smislu ažurnosti i kontrole naplate.

  17. Kontrolanaplateporeskihprihoda.... • Međutim,kontrola naplate poreskih prihoda uglavnom zahteva povećanje broja zaposlenih utom segmentu, kao i određeno vreme potrebano za nadgledanje, što dovodi dorasta rashoda države. • Krajnji finansijski efekti ovog poduhvata su u velikoj merineizvesni, ali ih je ipak potrebno razmotriti. Povećano zaduživanje države kodmeđunarodnih finansijskih institucija otvara mnogobrojna pitanja vezana za javni ukupni spoljni dug Srbije, što izlazi iz okvira mera za povećanje budžetskih prihoda i zalazi u resor ekonomskih mera u domenu finansijskog sektora, za jačanje finansijske discipline i uspešno vođenje ekonomske politike.

  18. Slika1.1.

  19. 4.4.Javnirashodi • Javni rashodi su svi izdaci države u najširem smislu radi obavljanja njenim ustavomizakonomodređenih funkcija. Dinamika javnih rashoda obično se meri njihovim udelomu bruto domaćem proizvodu, a elastičnost postupkom prirasta javnih rashoda u odnosu na postupak prirasta BDP-a.Tokom godina javni rashodi su se ubrzano povećavali. Prvi koji je upozorio na ubrzani rast javnih rashoda bio je nemački teoretičar  Adolf Wagner u19. veku. Uzroci ubrzanograsta javnih rashoda su bili; • širenje funkcija države; • povećanje broja stanovnika; • veća podela rada; • proces urbanizacije; • većagustina naseljenosti; • demokratizacija društva; • Globalizacija. Proračun je glavni instrument finansiranja javnih rashoda. On je plan prihoda i rashodadržave za iduće godišnje razdoblje.Velika ekspanzija javnih rashoda dovela je u pitanje temelje mešovitog gospodarstva izbog toga se javlja pitanje ograničavanja daljeg rasta javne potrošnje. Stoga se srazlogom postavlja nekoliko ključnih pitanja koja se tiču racionalizacije javnih rashoda.

  20. 4.4.1JAVNI PRIHODI Država stiče svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnogduga. Sve su to tekući prihodi države osim javnog duga, koji je tekući ali i izvanredni prihod. Država može sticati svoje prihode još i na temelju vlasništva nad kapitalom, prodajom imovine, emisijske dobiti i slicno. Treba uzeti u obzir da svaka zemlja imarazličiti sastav javnih prihoda, pa stoga i klasifikacije neće uvek biti iste.

  21. 5. Fiskalnapolitika u RepubliciSrbiji 5.1. Fiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljamacentralne i istočne Evrope • Da bi se donele ispravne odluke na polju fiskalne politike, potrebno je sagledati irazmotriti iskustva drugih zemalja sa sličnim ekonomskim, socijalnim i političkimnasleđem. U zemljama bivšeg socijalističkog bloka Centralne i istočne Evrope(CEI)kao i u Srbiji, dominantnu ulogu ima državni sektor. Državni sektor je deo javnog sektora, a obuhvata sve državne jedinice čija je primarna uloga izvršavanjedržavnih funkcija. Međutim, morala je da se izvrši redefinicija njegove ulogenakon započinjanja reformi u pogledu uvođenja tržišne ekonomije i demokratije.Pre svega, morao je biti smanjen dominantan uticaj države u oblasti privrede, ali je javni sektor morao nastaviti da obezbeđuje određene javne usluge i dobra.

  22. Javne usluge i dobra... • Javne usluge su izraz koji se najčešće koristi da bi označile usluge kojeobezbeđujevladasvojim građanima bilo direktno kroz javni sektor , bilo krozfinansiranje privatnog pružanja usluga.  • Kod zemalja u tranziciji proces redefinisanja uloge države otežan je značajnim padom životnog standarda, realnog domaćeg proizvoda i zaposlenosti. Sve navedeno je dovelo do smanjenja prihoda u državnom budžetu,a sa druge strane rashodi nisu opadali istom brzinom kao prihodi, što je dovelo doznačajnog deficita, (ekonomski analitičar Vladimir Vučković uveren je da je pad životnog standardaznatno veći od objektivnih pokazatelja o inflaciji).

  23. Javni prihodi i rashodi • Javni prihodi i javni rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI grupacije.Stanje u javnom sektoru u Srbiji bi verovatno bilo još nepovoljnije, ako bi se uanalizu uvrstili i vanbudžetski fondovi, koji u različitim oblicima postoje na svimnivoima vlasti. Sledeći problem koji je već naglašen, odnosi se na veličinu javnogsektora i na praksu izbegavanja poreske obaveze. • Poreska evazija dovodi do togada samo deo privrede snosi ogorman teret, ali se preduzimanjem određenih meranastoji iskoreniti ovaj problem. Cela navedena situacija je u velikoj meri uticalana sporiji rast privatnog sektora u odnosu na zemlje u regionu.

  24. Cilj Ministarstva finansija • Promene koje je ufiskalnoj politici sprovodilo Ministarstvo finansija imale su za cilj smanjenje javne potrošnje i smanjenje deficita.U 2004. godini u Srbiji dolazi do smanjenjadeficita i postepenog prelaska u suficit u narednoj godini.U odnosu na prosek zemalja CEI grupacije, Srbija je većom brzinom ostvarila budžetski suficit. • Prihode koje ostvaruju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nisu dovoljniza pokriće njihovih rashoda, tako da ove organizacije imaju visoke deficite koji seuglavnom finansiraju transferima iz republičkog budžeta. Međutim, to je samokratkoročno rešenje. Dugoročno rešenje problema funkcionisanja ovih fondovaogleda se u sprovođenju reformi u penzionom i zdravstvenom osiguranju.Overeforme su već sprovedene skoro u svim zemljama u regionu.

  25. Fiskalne reforme... • U RepubliciSrbiji, u perioduod 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatnareformajavnihfinansija, donošenjemnovogzakonodavnogokviraiizgradnjomnovihimodernizacijompostojećihinstitucija. SprovedenefiskalnereformeključnosudoprineleuspostavljanjumakroekonomskestabilnostiistvaranjupogodnihuslovazainvestiranjeirastprivredeSrbije. • FiskalnapozicijaRepublikeznačajno je pogoršanakrajem 2008. itokom 2009.godine. Pad u prihodimadržavei pored značajnihuštedanarashodnojstraninije u punojmerimogaobitikompenzovan, što je uslovilopovećanjefiskalnogdeficitasa 2,5% BDP u 2008. na 4,5% BDP u 2009. godini.  • Povećanjefiskalnogdeficita,ukratkomroku, je opravdanamera s obziromnaznačajnuekonomskukontrakcijuieksternoprilagođavanjekoje je bržeodprojektovanog. Istovremenofiskalnaodrživostćemoratida se povratikrozsveobuhvatnureformujavnepotrošnjekojaće se realizovatiposebnokrozreformudržavneadministracije, reforme u javnimslužbama, zdravstvuiobrazovanjukaoireformupenzionogsistema.

  26. 5.2. PlanoviMinistarstvafinansijanapoljufiskalnepolitikeu RepubliciSrbiji • Prema izjavi, bivšeg guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića, zaublažavanje posledica ekonomske krize neophodno je drastično smanjenje javne potrošnje i izdataka iz državnog budžeta. • Imajući u vidu pogoršanje fiskalne pozicije Srbije zbog cikličnog i strukturnog pada javnih prihodaza narednisrednjoročni period,neophodan je kredibilan program fiskalnog prilagođavanja baziran na smanjenju javne potrošnje. U tom pogledu fiskalna politika unarednom srednjoročnom periodu imaće ključnu ulogu u ostvarivanjumakroekonomskih ciljeva. Prema Ministarstvu finansija Republike Srbije prioriteti fiskalne politike bićefiskalno prilagođavanje, završetak reforme poreskog sistema i unapređenjeupravljanja javnim rashodima i javnim dugom. U tom pogledu poseban značaj ćeimati izmene Zakona o budžetskom sistemu koje predviđaju uvođenje fiskalneodgovornosti.

  27. Poreske reforme • Poreske reforme uz efikasniju naplatu, kao i jačanje upravljanja javnom potrošnjom uz bolju koordinaciju na svim nivoima vlasti, osiguraće fiskalnu održivost. Posebna pažnja posvetiće se reformama obrazovanja, zdravstva i penzionog sistema. • Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita na održiv nivo, naročito deficitarepubličkog budžeta, predstavlja ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i posledično smanjenje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednimgodinama. • U planu je i nastavak reforme poreskog sistema koji je već u odnosu na regionalnookruženje vrlo konkurentan. Reforma poreskog sistema će imati veliki značaj ustvaranju povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

  28. Reforma javnih rashoda... • Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu smanjivanja tekućih rashoda i povećanja investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital(infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenjuselekcije javnih investicija, u skladu sa strateškim prioritetima,kaoi povećanjuefikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvod)Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacijesprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti.

  29. 5.4. Analizafisklanihindikatora u RepubliciSrbiji5.4.1. Fiskalnirandman(rezultat) • Fiskalni randman odnosno rezultat predstavlja ukupan iznos naplaćenih fiskalnih prihoda na određenom području i u određenom vremenskom intervalu. • On je deofiskalnog kapaciteta, odnosno drštvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotkakoji je javno - pravno telo legalizovanim fiskalnim instrumentima prikupilo odfizičkih i pravnih lica nad kojima ima fiskalni suverenitet u određenomvremenskom okviru. • Fiskalni randman je proizvod poslovnog rezultata države, grane preduzeća, pojedinca sa jedne strane i odgovarajuće fiskalne politike sa druge strane. Randman možemo iskazati u nominalnom i realnom izrazu u zavisnosti od toga dali se podaci iskazuju u tekućim ili stalnim cenama.

  30. Vrstefiskalnograndmana (rezultata)... Razlikujemodvevrstefiskalnograndmana (rezultata) • 1.Globalni fiskalnirandman; • 2.Strukturni fiskalnirandman 1.Globalnifiskalnirandmanpredstavljaukupaniznosnaplaćenihdažbinskihprihodanaprostorujednedržave u određenomvremenskomperiodukoji jeuglavnomjednakalendarskagodina. • Strukturnifiskalnirandmanmožebiti: • pofiskalnimobjektima: dohodak, profit,promet,potrošnjaiimovina; • posubjektima: nacionalnaprivreda,grana, region,preduzeće,fizičkolice; • Popojedinimfinansijskiminstitucijama: federalnibudžet,republičkiipokrajinskibudžet,budžetlokalnesamouprave finansijskiplanovi,fondoviitd.... popojedinimfiskalnimoblicima: poreznadohodak,poreznadobit,poreznadodatuvrednost,carine,akcize, takseidoprinosizasocijalnoosiguranje.

  31. 6.1. Fisklanikapacitet • Fiskalni kapacitet podrazumeva ukupnu ekonomsku i finansijsku snagu nacionalne privrede koja služi kao osnov za prikupljanje prihoda i finansiranja javnih potreba. •  Neadekvatnost veličine i strukture javne potrošnje u Srbiji naročito je došla do izražaja u kriznom periodu.  • U godinama visokog privrednog rasta fiskalna politika delovala je prociklično, povećanjem javne potrošnje s jedne strane, i smanjenjem fiskalnog kapaciteta kroz smanjenje određenih poreskih stopa,ukidanje pojedinih poreza, te uvođenje brojnih olakšica, sa druge strane. To je onemogućilo fiskalnu politiku da u recesiji deluje kontraciklično u značajnijoj meri, jer je prostor za fiskalne stimulanse u privredi ograničen.

  32. Vrste fiskalnog kapaciteta... Razlikujemo dve vrste fiskalnog kapaciteta, a to su: • 1.Opšti ili globalni fiskalni kapacitet; • 2.Pojedinačni ili parcijalni fiskalni kapacitet • Prvo će biti razmotren opšti fiskalni kapacitet pod kojim se podrazumevaukupan društveni proizvod ili nacionalni dohodak nacionalne privrede posmatran uodređenom vremenskom okviru od jedne godine. •  Nakon opšteg fiskalnog kapaciteta usmerićemo pažnju na pojedinačni odnosno parcijalni fiskalni kapacitet koji pokazuje ekonomsku i finansijsku snagu jedne privredne grane, političko teritorijalne jedinice, jednog preduzeća ili pojedinca.

  33. Fiskalnikapacitet • Fiskalni kapacitet lokalnih zajednica može se aproksimirati ili nivoom dohotka(nacionalnog dohotka, društvenog proizvoda, sa ili bez dodatnih usklađivanja) postanovniku, kao merom celokupne poreske baze, ili nekim metodološki složenijim postupkom. • Jedan od njih je tzv. reprezentativni poreski sistem (RPS), gde seračuna obim mogućih prihoda po pojedinim dažbinama pod kontrolom lokalnihvlasti i ukupno za sve njih,a uz pretpostavljeni prosečan poreski napor, definisankroz kombinaciju poreskih stopa, oslobođenja od plaćanja i kvaliteta radalokalnog poreskog organa.  Da bi se izračunao fiskalni kapacitet lokalnihzajednica, potrebno je da je poznat: • 1.iznos stvarno naplaćenih prihoda lokalne zajednice; • 2.uložen poreski napor.

  34. Potencijalnifiskalnikapacitet • Potencijalni fiskalni kapacitet je određen njihovim odnosom. Tačnije, predstavljakoličnik iznosa stvarno naplaćenih prihoda lokalne zajednice i uloženog poreskognapora.Iz razloga što postoje brojni činioci koji utiču na nivo potreba i fiskalnemogućnosti lokalnih zajednica, formula kojom se on izračunava može biti veomasložena i čak imati, bar jednim delom, nelinearan oblik. Sa druge strane, postoji potreba da se, radi transparentnosti, posebno u političkom procesu, koristi jednostavna formula, što dovodi do konfliktnosti ciljeva i nužnosti nalaženjasrednjeg rešenja.

  35. Potencijalnifiskalnikapacitet • Iako je koncepcijskinajboljerešenje, primenaformule se u praksisuočavasanekolikoproblema. Prvi je politički, kako se pokazalo u višezemalja (na primer, uItaliji), pošto se koristiad hoc metoda. • Drugi problem možebitiraspoloživostpodataka, aliipakstatistika u Srbiji je dovoljnorazvijenaimožeobezbeditipouzdanepodatkeizoblastidemografijeigeografije, kaoirelativnopouzdanepodatke o dohocimastanovništva. • Treći problem je prelazaksazatečenognanovostanje, tj. sapostojećegnivoatransferananekidrugi, gde se neminovnomeđulokalnimzajednicamajavljajuidobitniciigubitnici. Kako bi se potencijalnišokpobudžetiranjeumanjio, moguće je novisistempostepeno, u rokuodnekolikogodina, uvoditi u život. 

  36. 6.2.Fiskalnoopterećenje • Pod fiskalnimopterećenjempodrazumevamostepenopterećenjanacionalnogdohotka (ilidruštvenogproizvoda) globalnimizdacimazazadovoljavanjejavnihpotrebakoje se pokrivajufiskalnimiparafiskalnimprihodima. • Fiskalnoopterećenjeuključujefiskalneprihode u kojespadajuporezi, takse,doprinosi, naknadeinaplaćenenovčanekazne. • Formula zaizračunavanjefiskalnogopterećenjaglasi: Fo = Sd/Dp x 100Fo – fiskalnoopterećenjeizraženo u procentima Sd – zbirsvihjavnihprihodadažbinskogtipa Dp – godišnjibrutodruštveniproizvodpotržišnimcenamakonkretnegodineodnosno GDP (Gross domestic product) Kada je u pitanjudelilac u gore navedenojformuli, otvaraju se mnogedilemeipitanjaokostatističkekategorijekojom se želiizrazitirezultatradaprivredeistanovništvajednezemlje u tokujednegodine. Bitno je naglasitida je opšteprihvaćenoda se u deliocuiskazujegodišnjibrutoproizvodpotržišnimcenama.

  37. Reformaporeskogsistema... • Predstavljajućireformuporeskogsistema, zakojikažedaćepredstavljatimirnurevoluciju, ministarka je reklada bi građanimoglidaočekujupovećanje PDV-azačakčetiriodsto, na 22 procenta. Onatvrdi, međutim, daćecelokupnareformazapravoznačitimanjeopterećenjazagrađaneiprivredu. • Ekonomisti, pak, tvrdedaće ova meranateratigrađaneda se suočesarealnošću ukojojćenjihov standard bitimanjinegošto je sada.Shvatićedadržavaništa ne proizvodiidanemaodakledadaje, većmorasamodauzima. Ipak, onismatrajuda je ova merakorektna, jerakovećdržava ne možedasmanjisvojupotrošnju,građanićemorati. • Ministarkafinansija Diana Dragutinovićsmatrada bi bilonajboljeda se fiskalnoopterećenjezarada, odnosnoporeziidoprinosinaprimanja, smanjezatrećinu,zahvaljujućičemu bi se stimulisalaprivredaipovećalaproizvodnja.

  38. Vrstefiskalnogopterećenja... Razlikujemo dve vrste fiskalnog opterećenja, a to su: 1.globalno fiskalno opterećenje; 2. parcijalno fiskalno opterećenje. Globalno fiskalno opterećenje obuhvata sve obavezne javne prihode na teritoriji jedne zemlje uglavnom u toku jedne godine. Osim globalnog postoji i parcijalno fiskalno opterećenje u okviru kojegrazlikujemo tri vrste, a to su: • 1.Opterećenje jednom vrstom JP (npr. PDV ili porez na dohodak građana) • 2.Opterećenja na subnacionalnom nivou (opština, region, pokrajina) • 3.Opterećenje jednog poreskog obveznika.

  39. Fiskalnoopterećenje... • Za potpuniju ocenu fiskalnog opterećenja treba, osim razlika u stepenu privrednerazvijenosti, imati u vidu i razlike u stepenu „socijalizacije“ zadovoljavanjamnogih opštih i posebno zajedničkih potreba.Od relevantnog značaja je i nizdrugih momenata koji karakterišu određenu zemlju.Ti momenti se posebno tiču potreba za proširenom reprodukcijom, stepena stabilnosti privrednih kretanja inužnosti raspolaganja dohotkom privrednih subjekata, kao realne baze zarealizovanje sopstvenih odluka i postojanje određenih materijalnih stimulansa privređivanja.

  40. ZAKLJUČAK • Na osnovu prikazanih podataka u radu vidimo da su javni rashodi veći od javnih prihoda, što dovodi do deficita u državnom budžetu.. • Postojeći fiskalni sistem u Srbiji u skladu je sa do sada primenjivanim konceptom privrednog rasta. • Analizom poreza na potrošnju, pre svega poreza na dodatuvrednost i akcize, zaključujemo da su u Srbiji ovi porezi niži nego u zemljamaEvropske unije, dok su porezi na faktore proizvodnje viši. Upravo na taj način,država kroz svoju poresku politiku angažovanje radne snage čini relativnoskupljim, a potrošnju relativno jeftinijom. Slabosti ovakvog pristupa su naročitoizraženi u tome što veliki deo potrošnje potiče iz uvoza, što znači da povećanje potrošnje neimplicira i stvaranje znatnije dodate vrednosti u Srbiji.

  41. Kada je u pitanju sistem poreza na dohodak, iskustva drugihevropskihzemaljaukazuju da Srbiji stoje na raspolaganju tri mogućnosti, a to su: • uvođenje jednostavnije forme sintetičkog ; • dualnog modela oporezivanja dohotka; • čistog proporcionalnog poreza na dohodak.  Najznačajnijom komponentom poreza na dohodak građana smatra se oporezivanjezarada zaposlenih. Stopa poreza na zaradu u Srbiji od 12% je niža nego u većinidrugih zemalja EU. Međutim, ono što ukupne fiskalne dažbine na zaradu činirelativno visokim u Srbiji su visoke stope doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje.

  42. Iz navedenog proizilazi da bi se sniženjem fiskalnog opterećenjazarada u Srbiji, moglo uticati sniženjem stopa socijalnih doprinosa. Tako da bidošlo do sniženja troškova koji su potrebni za angažovanja radne snage u Srbiji,što bi donelo određene pozitivne efekate. • Kao prvo, došlo bi do unapređenjameđunarodne konkurentnosti zemlje, usled sniženja jediničnih troškova rada, a što bi u budućnosti delovalo podsticajno na priliv stranih direktnih investicija i na rastzaposlenosti. • Takođe bi sniženje fiskalnog opterećenja zarada delovalo podsticajno na smanjenje sivog tržišta rada.Međutim, sniženje socijalnih doprinosa bi postojeći deficit u Fondu penzijskog iinvalidskog osiguranja učinilo još većim. Stoga bi sniženje fiskalnog opterećenjazarada moralo biti praćeno povećanjem poreza na potrošnju, pre svega PDV iakciza na cigarete. Povećanje PDV bi uvoz i potrošnju učinilo skupljim, doknegativnih efekata na izvoz ne bi bilo, jer je izvoz oslobođen plaćanja PDV, sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Često se kao argument protiv povećanja poreza na potrošnju navodi njihovo regresivno dejstvo, tj. da relativno više pogađaju siromašnije slojeve stanovništva.

  43. Nova poreska politika Srbije trebalo bi da bude usmerena na podsticanje izvoza izapošljavanja, kroz smanjenje fiskalnih dažbina koje se plaćaju na angažovanjeradne snage, uz destimulisanje uvozne potrošnje, povećanjem poreza na potrošnju.MMF-a insistira i zahteva od Srbije da smanji javnu potrošnju, odnosno da sezamrznu plate i penzije i da se promeni strategija razvoja privrede.

  44. Rezime... Moderna država mora da kreira fiskalnu politiku koja će svojim merama podsticati privredni razvoj, razvoj preduzetničke inicijative, razvoj naučno-istraživačkog rada, širenje tehničko-tehnoloških inovacija i razvoj nedovoljnorazvijenih područja. Neadekvatna fiskalna politika može da bude prepreka razvoju jedne zemlje za ulaganje kako domaćeg, tako i inostranog kapitala, posebno u privredama koje prelaze sa netržišnog na tržišni sistem privređivanja. Mere fiskalne politike predstavljaju bitan instrument za realizaciju osnovnihmakroekonomskih ciljeva. Na osnovu komparativne analize fiskalnog opterećenjai osnovnih poreskih oblika u Srbiji i odabranim evropskim državama, može sezaključiti da je fiskalno opterećenje u našoj zemlji, među najvećim u okruženju.Fiskalna politika može da stimuliše privredne aktivnosti, ali oporavak zahtevasveobuhvatan plan stabilizacije finansijskog sistema, odnosno obnavljanje tokovakredita i ulaganja koji direktno utiču na privredni razvoj. Svaka zemlja mora dakroz planove oporavka identifikuje segmente koje štiti.

  45. Posmatrano na globalnom nivou, ekonomija je trenutno u svojoj najdubljoj krizi u poslednjih šest decenija. Nagli pad domaće i svetske tražnje, kao i usporavanjekreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na smanjenjeindustrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, kao i zaposlenosti i prometa na malo. Najdublje posledice svetska ekonomska kriza ostaviće u zemljama koje imajunajveće učešće u međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj trgovini, kao ina zemlje koje su u razvoju i koje prolaze kroz tranzicioni proces. Srbija spada uovu grupu zemalja, jer je u podmakloj fazi tranzicionog procesa.Efekte krize ćeneminovno najviše osetiti građani Srbije. • Ipak, nezavisno od svetske ekonomske krize, Srbija odavno ima ozbiljne probleme koji se odnose na makroekonomsku neravnotežu, a oni se ogledaju presvega u porastu budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita.

  46. Ekonomska kriza je samo doprinela razotkrivanju problema dugogodisnjeg prekomernog rasta potrosnje i ukazala na nužno rešavanje ovog problema sprovođenjem adekvatnih mera. Razlozi za porast budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita ogledaju se u poskupljenju kredita, smanjenju priliva stranih investicija , kaoizbogsmanjenjaprihododprivatizacije.Neophodno je smanjenjejavnepotrošnjeiuzpomoćmeđunarodnihfinansijskihinstitucijamoraju se obezbeditipovoljnikreditizainvestiranje u infrastrukturu. OdvelikogznačajazapoboljšanjekreditnogrejtingaSrbije je svakakopotpisivanjearanžmanasa MMF-om. • Mišljenjaekonomskihstručnjakapovodomsklapanjaaranžmanasa MMF-omsupodeljena. DoknekismatrajudaćeSrbijaostvaritikoristodsklapanjaovogaranžmana, drugipaksmatrajusuprotno, izrazlogaštozemljekoje u tranzicijinisusarađivalesa MMF-om, poputSlovenije, mnogoboljeprošle. Poljska, koja je posledvegodinenapustilatajkoncept, postigla je vrlosolidneprivredneperformanse.

  47. Literatura... • 1. Cvetanović, S.(2004): „Ekonomija“Ekonomski fakultet Niš. • 2. Hanžeković, M. (1984):„Fiskalno opterećenje dohotka fizičkih osoba u Jugoslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama“ Financijska praksa. • 3. Popovic, D. (2006):„Poresko pravo“Beograd • 4. Radičić, M. (2008):„Javne Finansije”Ekonomski fakultet Subotica • 5. Trklja, M. (1998):„Finansijsko pravo“,Pravni fakultet Novi Sad. • 6.Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu. 7.www.imf.org 8.www.b92.net 9.www.scindeks.nb.rs 10.www.ekonomija.org 11.www.skgo.org

More Related