slide1 n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Statistika blagostanja/ životnog standarda PowerPoint Presentation
Download Presentation
Statistika blagostanja/ životnog standarda

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 137

Statistika blagostanja/ životnog standarda - PowerPoint PPT Presentation


  • 130 Views
  • Uploaded on

Statistika blagostanja/ životnog standarda. 1. Statistika blagostanja/ životnog standarda Sadržaj predavanja. Merenje blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda Linija siromaštva Indikatori siromaštva

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Statistika blagostanja/ životnog standarda' - wray


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
statistika blagostanja ivotnog standarda sadr aj predavanja
Statistika blagostanja/životnog standardaSadržaj predavanja
  • Merenje blagostanja/životnog standarda
  • Međunarodna poređenja životnog standarda
  • Agregati za merenje životnog standarda
  • Linija siromaštva
  • Indikatori siromaštva
  • Nejednakost dohotka i potrošnje
slide3

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

  • Životni standard predstavlja
    • materijalnoblagostanje pojedinca
    • nematerijalno
        • obrazovanje, zdravstvena zaštita, zapošljavanje, društvena uključenosti, bezbednost, kultura, državna administracija, organizacija javnih službi, izgrađenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i političkog udruživanja, slobodno vremeu kojima ljudi žive i rade

3

3

slide4

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

  • Kako meriti prosečan životni standard
  • stanovništva?
  • Četiri osnovna indikatora:
  • Bruto domaći proizvod (BDP)
  • Neto nacionalni proizvod (NNP)
  • Lični dohodak
  • Lični raspoloživi dohodak

4

4

slide5

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Bruto domaći proizvod (BDP)

  • BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini
  • Obuhvata ličnu potrošnju, investicionu potrošnju i potrošnju države kao i razliku izvoza i uvoza
    • Lična potrošnja omogućava direktne koristi pojedincima ili domaćinstvima u tekućem periodu
    • Investicije doprinose rastu proizvodnje u budućnosti – utiču i na potencijalni rast potrošnje u budućnosti

5

5

statistika blagostanja ivotnog standarda merenje blagostanja ivotnog standarda
Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda
  • Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao potrošnja a delom kao investicije
  • Smatra da je bruto domaći proizvod najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg blagostanja pojedinaca jedne zemlje
slide7

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Neto nacionalni proizvod (NNP)

  • NNP ne sadrži amortizaciju
  • Bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa nego BDP
  • Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi nego NNPkao mera životnog standarda

7

7

slide8

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Lični dohodak (LD)

  • Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje pojedincima/domaćinstvima u raznim formama dohotka
  • Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domaćinstva plaćaju državi

8

8

statistika blagostanja ivotnog standarda merenje blagostanja ivotnog standarda1
Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Lični raspoloživi dohodak (LRD)

  • Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi dohodak
  • LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale poreze koje pojedinci plaćaju državi

9

slide10

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Ukupne vs per capita vrednosti

  • Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam služe za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku (per capita)
  • Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosečnog stanovnika

Primer:

  • Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak
  • Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B
  • Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od prosečnog stanovnika zemlje A

10

10

slide11

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja

  • Per capita koncept – pojedinac, jedinica za koju se izračunava veličina blagostanja
  • Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo, jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši sredstva koja pojedini članovi zarađuju
  • Nedostatak – prosečno blagostanje po domaćinstvu ne uzima u obzir broj članova domaćinstva
  • Zbog toga se agregat blagostanja koriguje za veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja (ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj jedinici)

11

11

slide12

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Realni BDP per capita

  • Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za merenje životnog standarda, posebno za međunarodna poređenja
  • Ako realni BDP raste, znači da postoji velika verovatnoća:
    • da će više dobara i usluga biti na raspolaganju stanovništvu za potrošnju
    • da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi

12

12

slide13

Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora

životnog standarda

  • BDP obuhvata samo tržišne transakcije -naturalna proizvodnja nije obuhvaćena
  • Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaćena budući da BDP obuhvata samo registrovane transakcije
    • Siva ekonomija u Srbiji u 2010. iznosila 30.1% (FREN, 2012)

13

13

statistika blagostanja ivotnog standarda merenje blagostanja ivotnog standarda2
Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda

Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i ostalim tranzicionim zemljama u % BDP-a

Izvor:USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme

slide15

Statistika blagostanja/životnog standarda

Merenje blagostanja/životnog standarda

Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i Rumuniji u periodu

2003-2013, u % od BDP-a

Size of the shadow economy (in % of GDP)

Izvor:USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme

statistika blagostanja ivotnog standarda merenje blagostanja ivotnog standarda3
Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda
  • Neplaćeni rad članova domaćinstva nije obuhvaćen BDP-om
  • Više se bave žene nego muškarci
    • Žene se bave poslovima vezanim za održavanje kuće, čuvanje dece i starih
    • Muškarci uglavnom se bave poslovima vezanim za popravke kuće/stana i opreme u domaćinstvu
statistika blagostanja ivotnog standarda merenje blagostanja ivotnog standarda4
Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda
  • Ne uzima u obzir raspodelu dohotka
  • Rast BDP ne mora da znači rast životnog standarda ukoliko je praćen rastom nejednakosti
  • U Srbiji, u periodu 2002-2007. rast potrošnje stanovništva bio je takav da su najveće koristi od rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi stanovništva, pad siromaštva i rast životnog standarda
statistika blagostanja ivotnog standarda merenje blagostanja ivotnog standarda5
Statistika blagostanja/životnog standardaMerenje blagostanja/životnog standarda
  • BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u kvalitetu života koje se odnose na:
    • očuvanje životne sredine (čist vazduh, čista voda i sl.)
    • probleme u saobraćaju i nivo buke
    • očekivano trajanje života
    • količinu slobodnog vremena i sl.
  • BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu dobara koje su uključene u obračun ovog agregata
    • Vrše se neka prilagođavanja koja imaju za cilj da uključe bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih trajnih potrošnih dobara koja brzo zastarevaju
statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Prema podacima OECD-a od 1970. do 2009. godine prosečni realni BDP porastao u:
    • Luksemburgu 3 puta
    • Irskoj 3,9 puta
    • Koreji 10 puta
    • Švajcarskoj 1,4 puta
    • Novom Zelandu i Meksiku 1,6 puta
statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda1
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

Prema podacima OECD-a u periodu 2000-2009.

  • Najveći rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u:
    • Slovačkoj Republici (53%)
    • Poljskoj (41%)
    • Estoniji (45%)
  • Najmanji rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u:
    • Danskoj i Portugalu (1%)
    • pad ostvaren je jedino u Italiji (4%)
slide21

Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

  • Indeks humanog razvoja (Human Development Index)
  • Definisan je od strane UN 1990. i objavljuje se svake godine za 177 zemalja sveta
  • Osnovna svrha je širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP ili lični dohodak per capita
  • Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja jednog društva

21

21

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda2
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja:
    • Dug i zdrav život- meri se očekivanom dužinom života novorođenih (indeks zdravlja)
    • Pristup znanju- meri se prosečnim godinama školovanja i očekivanom dužinom školovanja (indeks obrazovanja)
    • Pristojan životni standard- meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izražen u jedinicama iste kupovne snage (indeks dohotka)

22

slide23

Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

  • Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1
  • Veće vrednosti indeksa veći napredak
  • IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti, pa IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti
  • Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom razvoju
  • Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih, političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje

23

23

slide24

Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

  • 2010. novine u izračunavanju IHR koje se odnose na indikatore koji se koriste za izračunavanje indeksa obrazovanja i indeksa dohotka, kao i na način agregiranja IHR
  • Za indeks obrazovanja koriste se podaci o:
    • prosečnim godinama školovanja (umesto dosadašnjeg indeksa pismenosti odraslog stanovništva) i
    • očekivanim godinama školovanja (umesto obuhvata obrazovanjem)
      • očekivane godine školovanja se definišu kao očekivane godine koje će dete provesti u školovanju pod pretpostavkom sadašnje stope upisa

24

24

slide25

Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

  • Kao indikator životnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita umesto BDP per capita
    • Zemlje koje primaju velike doznake iz inostranstva ili veliku humanitarnu pomoć imaju veći BND od BDP
    • Velike razlike između BDP-a i BND-a: Luksemburg i Irska
  • IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa

zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka

(umesto aritmetičke sredine koja se koristila do 2010)

25

25

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda3
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Nedostatak aritmetičke sredine - omogućuje savršenu supstituciju između posmatranih dimenzija (supstitutivna metoda agregacije)
  • Slabi rezultati u jednoj dimenziji mogu se kompenzovati dobrim rezultatima u drugoj dimenziji
  • Geometrijska sredina tri posmatrana indeksa smanjuje nivo supstitucije između posmatranih dimenzija (multiplikativna metoda agregacije)
  • Smanjenje od 1% u očekivanom trajanju života pri rođenju ima isti uticaj na IHR kao smanjenje od 1% u obrazovanju ili dohotku
slide27
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standardaPoređenje stare i nove metodologije IHR-a

27

slide29

Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standardaVrednosti indikatora za Kinu i maksimalne i minimalne vrednosti

Izvor: UNDP, Human Development Report, 2010.

29

slide30
Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda Postupak izračunavanja IHR

Indeks očekivanog trajanja života živorođenih

Indeks prosečnih godina školovanja

Indeks očekivanih godina školovanja

Indeks obrazovanja

Indeks dohotka

IHR

30

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda4
Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

2010. (UNDP, 2010) uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju:

IHR prilagođen za nejednakost raspodele

Indeks nejednakosti polova

Multidimenzionalni indeks siromaštva

31

slide32
IHR prilagođen za nejednakost raspodele

Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka

Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki

IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja, a “običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji nejednakost

Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

32

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda5
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Gubici u humanom razvoju zbog nejednakosti raspodele se kreću od 1% kod obrazovanja (Češka Republika) do 68% kod dohotka (Namibija)
  • Najveći gubici su kod zemalja s niskim vrednostima IHR-a (UNDP, 2010)
statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda6
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

Indeks nejednakosti polova

  • Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog nejednakosti između muškaraca i žena u reproduktivnom zdravlju, osnaživanju i tržištu rada
  • Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune jednakosti
  • Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri dimenzije humanog razvoja
  • Gubici u napretku u humanom razvoju kao posledica nejednakosti polova kreću se od 17% do 85%

34

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda7
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

Multidimenzionalni indeks siromaštva

Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života

Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu

Jedna trećina stanovništva u 104 zemlje u razvoju se suočava sa multidimenzionalnim siromaštvom

35

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda8
Statistikablagostanja/životnogstandardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

Od 1970. do 2010. prosečan IHR je porastao sa 0,48 na 0,68 (UNDP, 2010)

Indikatori zdravlja i obrazovanja su poboljšani za oko četvrtinu, dohodak per capita je porastao dva puta

Zemlje sa najvećim rastom IHR-a, 1970−2010. su: Oman, Kina, Nepal, Indonezija, Saudijska Arabija

Zemlje sa najmanjim rastom: Kongo, Zambija i Zimbabve

Jedino se Indonezija nalazi među prvih deset zemalja i po napretku koji je ostvarila u oblasti dohotka i po napretku koji je ostvarila u drugim oblastima (zdravlje i obrazovanje)

36

slide37

Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standardaIndikatori IHR-a za Srbiju u 2010. godini u poređenju sa odabranim zemljama i regionom

37

Izvor: Preuzeto sa http://hdrstats.undp.org/images/explanations/SRB.pdf

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda9
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Od 2005. do 2010. godine Srbija je ostvarila napredak u humanom razvoju od 2%
  • IHR rastao prosečno godišnje oko 0,5%
  • U 2010. godini IHR od 0,735 bio iznad prosečne vrednosti za zemlje Evrope i Centralne Azije (0,717) i svetskog proseka (0,624)
  • Srbija je bolje rangirana prema nedohodovnom IHR (zdravstvo, obrazovanje) nego prema indeksu dohotka
  • Postoji još prostora za napredovanje, pre svega kroz značajna ulaganja u obrazovanje
slide39

Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standardaTrend u kretanju komponenti kompozitnog IHR-a za Srbiju, 2005−2010.

39

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda10
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • „Stvarni“ IHR za Srbiju koji uključuje nejednakost u oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotkaje manji od „maksimalnog“ IHR-a i iznosi 0,656
  • Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog postojanja nejednakosti iznose 11%
  • Indeks nejednakosti polova za Srbiju nije izračunat za 2008. kao poslednju godinu za koju je računat za sve zemlje, zbog nedostatka podataka
  • Procenat stanovništva koje je u riziku od multidimenzionalnog siromaštva u Srbiji iznosio je u proseku 3,6% u periodu 2000−2008.
statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda11
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Prvi put u poslednjih 150 godina, autput tri vodeće zemlje u razvoju, Brazila, Kine i Indije je jednak zbiru autputa dugogodišnjih industrijskih lidera “razvijenog severa”- Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD-a
  • 1950. Brazil, Kina i Indija su činile svega 10% svetske ekonomije, za razliku od pomenutih razvijenih zemalja čiji je autput činio polovinu svetskog autputa
  • Projekcije su da do 2050, Brazil, Kina i Indija će proizvoditi 40% svetskog autputa

Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

slide42
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda Učešće globalnog autputa (%)
statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda12
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda

Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda13
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Zemlje koje su iznad linije od 45° imale su veći IHR u 2012, nego 1990. Plavi i sivi kružići predstavljaju zemlje sa značajno većim rastom IHR u periodu 1990-2012, nego što je to bilo predviđeno 1990.
  • Više od 40 zemalja “nerazvijenog juga” je imalo veći rast IHR od 1990, nego što je to bilo predviđeno

Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

statistika blagostanja ivotnog standarda me unarodna pore enja ivotnog standarda14
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda
  • Ključnu ulogu u IHR ima jednakost
  • U poslednje dve decenije je bilo mnogo veće smanjenje nejednakosti u oblasti obrazovanja i zdravlja nego u oblasti dohotka
  • Srednja klasa “nerazvijenog juga” raste veoma brzo i u pogledu broja ljudi, njihovih očekivanja, kao i dohotka

Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

slide46
Statistika blagostanja/životnog standardaMeđunarodna poređenja životnog standarda Stanovništvo srednje klase (u milrd)

Napomena:Srednja klasa uključuje ljude koji zarađuju ili troše $10-$100 po danu (u $ iste kupovne snage iz 2005)

Izvor: Brookings Institution 2012.

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Dohodak i potrošnja

  • U visokorazvijenim zemljama i u većem delu Latinske Amerike životni standard i siromaštvo se procenjuju na osnovu dohotka
  • Ankete u većem delu Azije (posebno u Indiji i Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o potrošnji domaćinstva
  • Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili potrošnju za merenje životnog standarda zavisi od teorijskih i praktičnih razloga

47

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva1
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta
  • Oba agregata (dohodak i potrošnja) predstavljaju aproksimaciju korisnosti
  • Indirektna funkcija „korisnosti“ izražava blagostanje u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna)
    • realni dohodak ili potrošnja
  • Da li koristiti dohodak ili potrošnju kao meru životnog standarda zavisi i od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard

48

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva2
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • U ekstremnom slučaju, ako je vremenski horizont za merenje životnog standarda npr. životni vek pojedinca − prosečan nivo potrošnje (uključujući poklone) mora biti jednak prosečnom nivou dohotka (uključujući nasledstvo)
    • izbor između potrošnje i dohotka nema značaja
  • Referentni period za merenje životnog standarda najčešće nije tako dug već jeobično godina dana

49

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva3
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Dohodak domaćinstva obuhvata:

  • Zarade
  • Dohodak od samozaposlenosti (uključujući poljoprivredu)
  • Doznake iz inostranstva
  • Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak, materijalno obezbeđenje porodice i dr.)
  • Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.)
  • Ostale dohotke
  • Dohodak u naturi
  • Primljene poklone
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva4
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Potrošnja domaćinstva obuhvata:

  • Izdatke za kupljene proizvode i usluge,
  • Sopstvenu proizvodnju i
  • Primljene poklone

Oni se mogu klasifikovati u dve grupe:

    • vrednost izdataka za hranu
    • vrednost ostalih tekućih izdataka
slide52

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstvaKomponente potrošnje prema COICOP klasifikaciji su sledeće grupe izdataka:

  • Hrana i bezalkoholna pića
  • Alkoholna pića i duvan
  • Odeća i obuća
  • Stanovanje
  • Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana
  • Zdravstvo
  • Prevoz
  • Komunikacija
  • Rekreacija i kultura
  • Obrazovanje
  • Hrana i piće u restoranima, kafićima i smeštaj u hotelima
  • Ostala dobra i usluge

52

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva5
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Prednosti i nedostaci dohotka

Prednosti dohotka:

    • Dohodak obuhvata ograničen broj komponenti, znatno manji u odnosu na komponente potrošnje
    • ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u odnosu na ankete o potrošnji
  • Dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko će trošiti
    • lice s visokim dohotkom može odlučiti da malo troši

53

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva6
Statistika blagostanja/životnog standardaAgregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Nedostaci dohotka:

  • Dohodak može biti potcenjen zbog
  • slučajnog neprijavljivanja pojedinih komponenti dohotka u anketi
  • namernog prikrivanja dohotka od
    • sive ekonomije
    • neregistrovanih doznaka iz inostranstva
    • u zemljama s velikim obimom sive ekonomije dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru blagostanja u odnosu na potrošnju
    • procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su niže u odnosu na procene siromaštva baziranih na dohotku
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva7
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • U Srbiji je 2002. godine bilo 10,6% siromašnih prema potrošnji, a čak 18,3% siromašnih prema dohotku
  • U SAD-u je 2004. godine bilo 9,2% siromašnih prema potrošnji, a 11,6% prema dohotku U
  • Jermeniji 2009. godine, procenat siromašnih prema potrošnji je iznosio 34,1%, a prema dohotku 38,2%

55

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva8
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Dohodak je podložan kratkoročnim fluktuacijama tokom godine
  • sezonske fluktuacije u poljoprivrednim domaćinstvima, „iznenadni događaji“ kao što je gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl.
  • Potrošnja bolje odražava „stalan“ dohodak
  • Friedman-ova hipoteza permanentnog dohotka (1957)
    • dohodak sastoji od dva dela:
    • permanentnog dohotka koji predstavlja normalni tok sredstava ka domaćinstvu
    • tranzitornog dohotka koji je podložan slučajnim fluktuacijama tokom vremena

56

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva9
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka
  • Tekući dohodak može biti veći ili manji od stalnog dohotka
  • Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su suočena s povremenim smanjenjem tekućeg dohotka
    • koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi održala prethodni nivo potrošnje i uobičajeni životni standard
  • Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i sl. nije održiv na dug rok (dug se mora vratiti) − mnogi istraživači ipak prednost daju dohotku

57

slide58
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstvaKretanje dohotka i potrošnje u vremenu

58

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva10
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Neke delove dohotka je teže meriti
  • dohodak od samozaposlenosti (u oblasti poljoprivrede ali i van nje)
  • dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe
    • Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od transakcija potrošnje domaćinstva
    • Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi
  • Referentni (izveštajni) period u anketi ne mora da obuhvati „prosečan“ dohodak domaćinstva

59

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva11
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Prednosti i nedostaci potrošnje

Prednosti potrošnje:

  • Potrošnja prikazuje tekući životni standard, korisnost direktno zavisi od potrošnje, a ne od dohotka per se
  • Potrošnja je manje podložna kratkoročnim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje dugoročno prosečno blagostanje domaćinstva
  • Potrošnjaobuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u kome žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korišćenjem trajnih potrošnih dobara
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva12
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Nedostaci potrošnje:

  • Domaćinstva mogu da ne budu u poziciji da izravnaju potrošnju
  • Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan zaključak
    • bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo na zaključak da je lice siromašno po potrošnji, iako to nije slučaj po dohotku
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva13
Statistika blagostanja/životnog standardaAgregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno koristiti različitereferentne periode za različite komponente potrošnje
      • referentni period za izdatke za obuću i odeću je znatno duži (npr. tri meseca) u odnosu na referentni period za izdatke za hranu (npr. sedam dana)
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva14
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci drugog agregata i obrnuto
  • Korišćenje oba agregata može biti korisno kod formulisanja specifičnih politika
  • Potrošnja ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je veći obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti

63

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva15
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Izvori podataka

  • Osnovni izvor podataka o potrošnji domaćinstva su ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili utrošenim proizvodima (uključujući i dobijene poklone)
  • Merenje potrošnje jeosnovni cilj Ankete o životnom standardu − AŽS (LSMS-Living Standards Measurement Survey)
  • Uvedena 1980. od strane Svetske banke kako bi se što bolje procenio životni standard i siromaštvo u svetu
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva16
Statistika blagostanja/životnog standardaAgregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • AŽS pored standardnog modula koji se odnosi na potrošnju domaćinstva sadrži veoma detaljne module koji se odnose na:
    • Demografiju i migracije
    • Radni status
    • Zdravstvo
    • Obrazovanje
    • Stanovanje i trajna potrošna dobra
    • Socijalne programe
    • Poljoprivredu
  • Moguće je meriti efekte specifičnih politika, kao i nematerijalne aspekte siromaštva (zdravlje, obrazovanje i sl.)
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva17
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koju sprovodi RZS se koristi za procenu siromaštva u Srbiji
  • Osnovni izvor podatakao dohotku domaćinstva je

Anketa o dohotku i uslovima života (SILC − Survey of Income and Living Conditions) koju koriste zemlje članice EUi zemlje kandidati za članstvo

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva18
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Siromaštvo je po prvi put procenjeno na osnovu potrošnje domaćinstva 2002. po međunarodno uporedivoj metodologiji na osnovu podataka AŽS Srbije
    • Pretpostavlja se da je ona bolje evidentirana u anketama nego dohodak zbog značaja neformalnog sektora u Srbiji i neregistrovanih doznaka iz inostranstva
    • Manje je podložna kratkoročnim fluktuacijama

67

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva19
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • AŽS sprovedena je još dva puta - 2003. i 2007.
  • U međuvremenu kvalitet podataka APD značajno je poboljšan, od 2006. godine procene siromaštva se baziraju na APD
  • Srbija je počela da prati kretanje indikatora finansijskog siromaštva tzv. EU Liken indikatori
  • Ove indikatore izračunavaju sve zemlje Evropske unije i kandidati za članstvo u EU
  • Zasnivaju se na dohotku domaćinstva
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva20
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Sprovođenje prve Ankete o dohotku i uslovima života u Srbiji planirano je u 2013.
  • To će biti standardno istraživanje za procenu finansijsog siromaštva
    • Na osnovu dohotka domaćinstva
    • Po metodologiji koja je uporediva sa standardima EU

69

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva21
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva

Potrošačke jedinice

  • Jedan od načina alokacije ukupne potrošnje domaćinstva na njegove članove jeste deljenje potrošnje domaćinstva s brojem članova domaćinstva
  • Tako se dobija potrošnja per capita
  • Ovaj način podrazumeva da svim članovima domaćinstva pripada jednak deo resursa (potrošnje) tog domaćinstva

70

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva22
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Dve važne činjenice koje se zanemaruju prilikom podele iste količine potrošnje svim članovima domaćinstva su:
  • Razlika u potrošnji odraslih i dece
  • Ekonomija obima, odnosno činjenica da se neki izdaci dele među članovima domaćinstva, npr. izdaci za:
    • stanovanje, korišćenje automobila, dnevnu štampu i sl.
  • Četvoročlano domaćinstvo koje troši 80.000 dinara mesečno je bogatije nego jednočlano domaćinstvo koje troši 20.000 dinara mesečno

71

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva23
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potrošnje
  • Domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke jedinice treba da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac
  • Pored veličine domaćinstva, pol i starost članova domaćinstva takođe utiču na potrebnu veličinu potrošnje domaćinstva

72

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva24
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Potrošačke jedinice mogu odražavati samo veličinu domaćinstva
    • zavise od jednog parametra 
  • Potrošnja domaćinstva po potrošačkoj jedinici POTpj
  • POT − potrošnja domaćinstva; n − broj članova domaćinstva; i  − parametar

73

statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva25
Statistika blagostanja/životnog standardaAgregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Specijalni slučaj kada je =1 predstavlja potrošnju per capita
  • OECD koristi vrednost =0,7
  • Za tipičnu veličinu domaćinstva u zemljama Istočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, navedena formula predstavlja simplifikaciju skale OECD-a
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva26
Statistika blagostanja/životnog standardaAgregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Skala OECD-a (potrošačke jedinice), koja pored veličine domaćinstva uzima u obzir i strukturu domaćinstva:

OECD potrošačke. jedinice=1+0,7*(Brojodraslih−1)

+0,5*Broj dece013

  • Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1, ostali odrasli imaju ponder 0,7, a deca ispod 14 godina imaju ponder 0,5
  • Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim godišnjim procenama apsolutnog siromaštva za period 2006−2010.
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva27
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Za procene relativnog siromaštva prema metodologiji EU za period 2006−2010. RZS je koristio modifikovanu skalu OECD-a koju koriste sve zemlje EU

Modifikovane potrošačke jedinice = 1+0,5*(Broj odraslih−1)+0,3*Broj dece(0-13)

  • Prema ovoj skali:
    • prvom odraslom se dodeljuje ponder 1
    • ostali odrasli imaju ponder 0,5
    • deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0,3
statistika blagostanja ivotnog standarda agregati za merenje ivotnog standarda doma instva28
Statistika blagostanja/životnog standardaAgregati za merenje životnog standarda domaćinstva
  • Broj potrošačkih jedinica (modifikovana skala OECD-a) za jedno domaćinstvo sa četiri člana, koje ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje odraslih iznosi:

2,1=1+0,5*(2−1)+0,3*2

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva

Objektivna linija siromaštva

  • Apsolutna linija siromaštva se definiše kao fiksna potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba
  • Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da zadovolji minimalne nutricionističke standarde neophodne za dobro zdravlje
  • Uvećava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje, obrazovanje, i sl)
  • Ukupna linija siromaštva se sastoji iz linije hrane i ostalih izdataka

78

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva1
Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva
  • Linija hrane se često naziva i ekstremna linija siromaštva
    • sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od linije hrane (po potrošačkoj jedinici) smatraju ekstremno siromašnima
  • Sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od ukupne linije siromaštva (po potrošačkoj jedinici) smatraju se siromašnima
statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva2
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
  • Linija hrane najčešće se izračunava na osnovu minimalne potrošačke korpe hrane domaćinstava čija se ukupna potrošnja nalazi u prvih nekoliko decila (prvom, ili prvom i drugom, ili prvom, drugom i trećem i sl)
  • Da bismo izračunali minimalnu potrošačku korpu hrane potrebno je da izračunamo prosečne kalorijske potrebe stanovništva jedne zemlje i cenu jedne kalorije
  • Ove podatke možemo izračunati na osnovu podataka ankete i nutricionističkim standarda Svetske zdravstvene organizacije

80

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva3
Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva
  • Ukupna linija siromaštva odredjuje se kao potrošnja onih domaćinstava čija je potrošnja hrane jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi hrane
  • Pretpostavlja se da domaćinstva koja troše na hranu onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju takođe minimalne troškove za ostale potrebe
  • Ovaj način formiranja linije siromaštva je korišćen u proceni siromaštva Srbije za period 2002−2007.
  • Apsolutna linija siromaštva razlikuje se po zemljama jer zavisi od kompozicije potrošačke korpe
    • U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo za rast cena
statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva4
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
  • Ljudi se mogu smatrati siromašnima ako je njihov životni standard znatno ispod životnog standarda drugih ljudi u njihovoj zemlji
  • Ovaj koncept siromaštva se bazira na relativnoj liniji siromaštva
    • definiše siromaštvo relativno u odnosu na prosečni životni standard zemlje

82

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva5
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
  • Relativna linija siromaštva se obično fiksira kao određeni procenat medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici
  • Ovako definisana linija siromaštva raste sa rastom prosečnog dohotka stanovništva, odnosno sa rastom životnog standarda
  • Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja siromaštva sa zemljama koje tako mere siromaštvo
    • zemlje EU i zemlje kandidati za članstvo u EU

83

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva6
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
  • U tim zemljama relativna linija siromaštva definisana je kao 60% medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici
  • Relativna linija siromaštva najčešće se izražava u novčanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se isključio uticaj različitog nivoa cena u tim zemljama

84

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva7
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
  • U odnosu na relativnu, apsolutna linije siromaštva je pogodnija za:
    • merenje efekata koji ekonomski rast (rast potrošnje/dohotka) ima na smanjenje siromaštva
    • targetiranje ograničenih sredstava države kojima ona pomaže siromašnima
  • To je zato što se kretanje potrošnje ili dohotka stanovništva poredi sa jednom istom referentnom vrednošću (korigovanu samo za rast cena)

85

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva8
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
  • Procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva može ostati nepromenjen tokom vremena
    • distribucija dohotka je zadržala isti oblik tokom vremena (na primer, kumulativna distribucija dohotka po decilima ostala nepromenjena)
  • Tada procenat stanovništva čiji je dohodak manji od, npr. 60% medijane dohotka može ostati nepromenjen u odnosu na neki prethodni period

86

statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva9
Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva
  • Može se desiti da procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva ostane isti, iako je procenat siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva smanjen
    • u tom slučaju su siromašnije grupe stanovništva imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog rasta potrošnje
statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva10
Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva
  • Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju u objektivne linije siromaštva
  • Definišu se u odnosu na aktuelnu potrošnju ili dohodak stanovništva
statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva11
Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva

Subjektivna linija siromaštva

  • Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o minimalnom nivou dohotka ili potrošnje koji bi bio neophodan za održanje adekvatnog životnog standarda
  • S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje „osnovnih potreba“
  • Elastičnost subjektivne linije siromaštva u odnosu na dohodak je oko 0,6; između elastičnosti apsolutne linije siromaštva (0) i relativne linije siromaštva (1)
statistika blagostanja ivotnog standarda linija siroma tva12
Statistika blagostanja/životnog standardaLinija siromaštva
  • Približan odnos „objektivnog“ i subjektivnog siromaštva možemo dobiti ako objektivnu liniju siromaštva uporedimo sa subjektivnom ocenom ispitanika o najmanjem novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje životnih potreba
  • Koristeći ovaj metod, u 2007duplo više stanovnika Srbije je bilo subjektivno siromašno u odnosu na objektivnu procenu (14% u odnosu na 6,6)
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva

Osnovni indikatori siromaštva

gde je − parametar; z − linija siromaštva; ci− potrošnja po potrošačkoj jedinici i; n − ukupan broj lica

statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva1
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Za =0 P(0) je indeks siromaštva
    • predstavlja broj siromašnih u procentu od ukupnog stanovništva
  • Indeks siromaštva ne govori ništa o tome koliko su ti ljudi siromašni tj. koliko je njihova potrošnja (dohodak) ispod linije siromaštva
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva2
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Dubina siromaštva (jaz siromaštva) se dobija za =1
  • P(1) može se definisati na sledeći način:  

P(1)= P(0)*(Prosečan deficit)

  • Prosečan deficit označava prosečan deficit potrošnje (dohotka) siromašnih u procentu od linije siromaštva
  • Dubina siromaštva P(1) predstavlja prosečan deficit potrošnje (dohotka) u procentu od linije siromaštva među celokupnim stanovništvom (siromašnima i onima koji nisu siromašni)
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva3
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Kada se prosečan deficit siromašnih pomnoži s brojem siromašnih i izrazi u procentu od bruto domaćeg proizvoda dobija se minimalni novčani iznos sredstava neophodnih za eliminaciju siromaštva pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima
  • Za =2 dobijamo P(2) - oštrina siromaštva
  • Meri nejednakost među siromašnima
  • Daje veći ponder siromašnima koji su više udaljeni od linije siromaštva
slide95
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaOsnovni indikatori siromaštva u Srbiji, 2002−2007.
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva4
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Siromašna su bila sva lica čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila u proseku manja od linije siromaštva
    • u 2002. iznosila je 5.234 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici
    • u 2007. godini iznosila ja 8.883 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva5
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Dubina (jaz) siromaštva u 2007. godini iznosila je 1,3%
    • ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u iznosu od 1,3% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila siromašnima, teorijski siromaštvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima
  • Oštrina siromaštva iznosila je 0,4%
    • Indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva6
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva

Primer izračunavanja indeksa siromaštva

  • Na osnovu podataka u tabeli izračunati indeks siromaštva
    • procenat siromašnih lica od ukupnog broja lica koja žive u tim domaćinstvima
  • Linija siromaštva je 13.000 dinara po potrošačkoj jedinici
slide99
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaPostupak izračunavanja procenta siromašnih lica
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva7
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva

Indikatori socijalne uključenosti

  • Dosadašnja istraživanja siromaštva u Srbiji bazirala su se na potrošnji domaćinstva kao osnovnom agregatu za merenje životnog standarda i apsolutnoj liniji siromaštva
  • Posle periodа znаčаjnog smаnjenjа аpsolutno siromаštvo je počelo dа rаste u 2009. godini
    • Kao posledicа pogoršаnjа indikаtorа nа tržištu rаdа
slide101

Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaLinijа аpsolutnog siromаštvа i procenаt аpsolutno siromаšnih, Srbija, 2006−2010.

statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva8
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Zemlje članice EU i kandidati za članstvo prate siromaštvo koristeći relativnu liniju siromaštva i dohodak domaćinstva
  • Koriste pokazatelje socijalne uključenosti, tj. Liken (Leaken) indikatore koji se odnose na finansijsko siromaštvo
  • Srbija izračunava ove indikatore od 2010. godine
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva9
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva

Socijalna (društvena) uključenost (Council of the EU, 2004)

  • Definisana je kao proces koji omogućuje da oni koji su u riziku od siromaštva i diskriminacije dobiju mogućnost i resurse koji su potrebni za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda koji se smatra normalnim u društvu u kojem žive
  • Osigurava njihovu veću uključenost u donošenju odluka koje utiču na njihove živote i ostvarenje osnovnih ljudskih prava
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva10
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u četiri dimenzije socijalne isključenosti:
    • Finansijsko siromaštvo
    • Zaposlenost
    • Zdravlje
    • Obrazovanje
  • Definisani su 2001. godine u belgijskom gradu Leakenu
  • 2009. dodatni pokazatelji koji se odnose na :
    • materijanu deprivaciju
    • stanovanje
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva11
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Liken indikatori su razvrstani na primarne i sekundarne – isti za sve zemlje EU
  • Primarni pokazatelji obuhvataju najvažnije oblasti koje se odnose na generisanje siromaštva i društvenu isključenost (zaposlenost, obrazovanje i sl.)
  • Sekundarni pokazatelji treba da dopune primarne pokazatelje i ukažu na druge važne oblasti koje treba obuhvatiti
  • Svaka zemlja EU definiše nacionalne pokazatelje pomoću kojih prate neke specifičnosti fenomena socijalne isključenosti
    • Značajni su za dodatnu interpretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja
statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva12
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva

Metodologija EU

  • Za definisanje finansijskog siromaštva koristi se relаtivnа linijа siromаštvа (60% medijаne dohotkа po potrošаčkoj jedinici)
  • Kаo osnovni аgregаt zа merenje životnog stаndаrdа koristi se dohodаk domаćinstvа
  • Osnovnа prednost - uporedivost pokаzаteljа siromаštvа sа zemljаmа EU i zemljаmа kаndidаtimа zа člаnstvo
  • 18% stаnovništvа Srbije je bilo izloženo riziku siromаštvа u 2008. i 2009. prema APD
    • Iznаd prosečne stope rizikа siromаštvа 27 zemаljа EU u 2009. godini 16,3%
slide107
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaPokаzаtelji relаtivnog siromаštvа u Srbiji, 2006−2010.

Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 2006-2012. APD

statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva13
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Cilj novousvojene strategije EU- Evropa 2020. jesmаnjenje siromаštvа u EU do 2020. zа 25%
    • trebа smаnjiti broj onih koji žive ispod relаtivne linije siromаštvа (60% medijаne nаcionаlnog dohotkа) zа preko 20 milionа
  • Prvi milenijumski cilj razvoja UN-a
    • dа se od 1990. do 2015. prepolovi učešće stаnovništvа čiji je dohodаk mаnji od jedan USD dnevno i iskoreni glаd
slide109

Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštvaMeđunarodna linija siromaštva-procenat stanovništva ispod US$ 1,25 dnevno

Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO

slide110
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva Međunarodna linija siromaštva-procenat stanovništva ispod US$ 2 dnevno

Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO

statistika blagostanja ivotnog standarda indikatori siroma tva14
Statistika blagostanja/životnog standardaIndikatori siromaštva
  • Prema poslednjim raspoloživim podacima najlošija je situacija u Južnoj Africi
    • tamno zelena boja pokazuje da između 55,8% i 83,7% stanovništva ima dohodak ispod US$1,25 dnevno
    • između 63,2% i 94,8% stanovništva ima dohodak ispod US$2 dnevno
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Osnovne mere nejednakosti

  • Nejednakost dohotka/potrošnje– različita lica ili domaćinstva ostvaruju različite iznose dohotka/potrošnje
  • Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka potrebno je definisati percentile
  • Percentili se izračunavaju tako što se domaćinstva urede prema rastućoj veličini njihovog dohotka
  • N-ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod kojeg se nalazi n procenata domaćinstava
  • Decili su vrednosti koje razdvajaju desetine skupa numeričkih vrednosti koji je uređen u rastući niz i podeljen na 10 jednakih delova
slide113
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005.
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje1
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine delove distribucije dohotka su:
    • odnos dohotka devetog decila i prvog decila (P90/P10)
    • odnos dohotka devetog decila i medijane (P90/P50)
    • odnos dohotka medijane i prvog decila (P50/P10)
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje2
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Odnos koncentracije

  • meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolažu najbogatiji
    • na primer, procenat ukupnog dohotka kojim raspolaže 20 procenata (kvantil) stanovništva sa najvećim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat stanovništva s najvećim dohotkom
  • U slučaju postojanja nejednakosti dohotka gornji percentili će imati veći procenat ukupnog dohotka nego donji percentili
slide116
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje Ukupan dohodak SAD-a u 2005. po kvantilima, %
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje3
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Kvantilni odnos (S80/S20)

  • Odnos ukupnog dohotka koji prima 20% stanovništva s najvećim dohotkom (najviši kvantil) i ukupnog dohotka 20% stanovništva s najmanjim dohotkom (najniži kvantil)
  • Ovaj odnos u SAD-u 2005. godine iznosio 14,8 (računat preko procentualnog učešća 50,4%/3,4%)
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje4
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Nejednakost dohotka merena kvantilnim odnosom je smanjena u Srbiji
    • kvantilni odnos je značajno opao sa 5,8 u 2006. na 4,7 u 2009, ali pod uticajem krize je iznosio 5,7 već u 2010.
    • u 2010. godini 20% najbogatijeg stanovništva imalo 5,7 puta veći dohodak (po potrošačkoj jedinici) u odnosu na 20% najsiromašnijih

Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 2006-2012. APD i baza podataka Eurostat.

statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje5
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Ovaj kvantilni odnos svakako bi bio nešto veći za Srbiju kada bi se isključio dohodak u naturi (najzastupljeniji među siromašnima) kao kod EU27
  • Svi ovi pokazatelji nejednakosti dohotka mere nejednakost dohotka samo na pojedinim delovima distribucije dohotka
    • ne na celoj distribuciji dohotka
    • npr. posmatra se deo stanovništva koje je najsiromašnije i upoređuje sa bogatijima
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje6
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Koeficijent varijacije dohotka (CV)

  • Definiše se kao odnos standardne devijacije dohotka, SD(Y) i prosečnog dohotka
  • Standardizovana mera dohodne nejednakosti, invarijantna na promenu prosečnog dohotka
  • Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije dohotka, raste s rastom prosečnog dohotka
  • Standardna devijacija ne bi bila dobra mera nejednakosti ako bi poredili dve distribucije dohotka koje imaju različite prosečne vrednosti dohotka
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje7
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Koeficijent varijacije dohotka je obično blizak vrednosti 1
  • U slučaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka), standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0
  • U slučaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak prima jedno lice, CV ima beskonačnu vrednost
  • Koeficijent varijacije mesečnih neto zarada od osnovnog posla u Srbiji iznosila je 0,861 u 2002. i 0,689 u 2007.
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje8
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z)))

  • Često se naziva „logaritam varijanse dohotka“ (log variance of income) iako se radi o varijansi logaritma dohotka a ne o logaritmu varijanse dohotka
  • Varijansa dohotka raste s rastom prosečnog dohotka
  • To se koriguje tako što umesto dohotka koristimo logaritam dohotka
  • Varijansa logaritma dohotka invarijantna na promene prosečnog dohotka 
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje9
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Lorencova kriva

  • Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je primio određeni procenat stanovništva
  • Na x osi je predstavljen kumulativni procenat stanovništva koje je rangirano prema nivou dohotka
  • Na y osi predstavljen je kumulativni procenat dohotka koje je stanovništvo primilo
  • Lorencova kriva koja označava perfektnu jednakost je linija nagiba od 45 stepeni (y=x)
    • svako lice prima isti dohodak
    • kumulativni procenat dohotka je jednak kumulativnom procentu stanovništva
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje10
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • n procenata stanovništva prima n procenata ukupnog dohotka (na primer, 20% stanovništva s najnižim dohotkom prima 20% ukupnog dohotka)
  • Lorencova kriva se može koristiti za poređenje distibucija dohotka i za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka
slide125

Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje Lorencove krive − (a) Lorencove krive A i B se ne seku; (b) Lorencove krive C i D se seku

statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje11
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka?
  • Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego zemlja B
  • Najsiromašnijih P procenata stanovništva prima
    • a procenata ukupnog dohotka u zemlji A
    • b procenata ukupnog dohotka u zemlji B
    • a>b
  • Pošto se ove dve krive ne seku to važi za svaku tačku P
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje12
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se Lorencove krive seku?
  • Koje tačke na Lorencovoj krivoj odgovaraju tačkama P1 i P2?
  • Tački P1 odgovara
    • d1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D
    • c1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C
  • d1 > c1
    • najsiromašnijih P1 procenata stanovništva ima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego u zemlji C
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje13
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Kakva je situacija na gornjem delu distribucije dohotka npr. u tački P2?
  • c2 > d2
    • najsiromašnijih P2 procenata stanovništva prima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u zemlji D
  • Poređenjem dve Lorencove krive koje se seku ne možemo doći do zaključka koja zemlja ima manju nejednakost dohotka
    • u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u drugom delu zemlja C
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje14
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Dve Lorencove krive koje se ne seku omogućuju nam poređenje nejednakosti dohotka između dve zemlje ili u dve vremenske tačke
  • Grafički prikaz nam ne omogućuje da kvantificiramo koliko je velika razlika između dve distribucije dohotka
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje15
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje

Gini koeficijent

  • Koristi se za kvantitativno poređenje distribucije dohotka ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u jednoj zemlji
  • Srazmeran je površini između linije od 45 stepeni i Lorencove krive
  • Lorencova kriva koja je više udaljena od linije od 45 stepeni (y=x) označavaće veću nejednakost raspodele dohotka i veći Gini koeficijent
slide131

Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnjeIzračunavanje Gini koeficijenta na osnovu distribucije dohotka domaćinstava u SAD-u, 2005.

statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje16
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Površina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka je 0,5 (površina donjeg trougla koja je jednaka polovini površine kvadrata) manje površina H ispod Lorencove krive:

A=0,5−H

  • Površina H se može aproksimirati ako je podelimo na veliki broj trapezoida
  • Osnovica trapezoida Hi je Pi − Pi-1, odnosno fi (procenat frekvencije)
  • Kraća kateta trapezoida je zi-1, kumulativni procenat dohotka do dohodne grupe i−1
  • Duža kateta je zi
  • Površina trapezoida je proizvod osnovice i polovine sume kateta:Hi= fi(zi-1+ zi)/2
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje17
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Površina ispod Lorencove krive može se izraziti na sledeći način:
  • za t grupa dohotka, gde je z0jednako 0
  • Površina A se onda može izraziti kao:
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje18
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s kojom treba pomnožiti A da bi vrednost G bila u intervalu od 0 do 1
  • U slučaju perfektne jednakosti dohotka
    • površina A je jednaka 0
    • A je jednako 0,5
  • U slučaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti, Lorencova kriva se može opisati donjom x osom i desnom vertikalnom osom kvadrata
    • H je jednako 0 i A je jednako 0,5
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje19
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A je potrebno pomnožiti sa 2: G=2A
  • G je onda jednako:
  • U slučaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G) će iznositi 0
  • U slučaju perfektne nejednakosti iznosiće 1
  • Važna karakteristika Gini koeficijenta: više je osetljiv na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj distribuciji dohotka
statistika blagostanja ivotnog standarda nejednakost dohotka i potro nje20
Statistika blagostanja/životnog standardaNejednakost dohotka i potrošnje
  • Gini koeficijent je opao sa 32,9 u 2006. na 29,5 u 2009. godini, ali je potom porastao na 33 u 2010.
  • U EU27 stabilne vrednosti Gini koeficijenta i niže nego u Srbiji

Kretanje Gini koeficijenta u Srbiji i EU27

Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacioalnih pokazatelja 2006-2012. APD i baza podataka Eurostat

slide137

Statistikablagostanja/životnogstandardaMerenje blagostanja/životnog standardaGini koeficijent u svetu

Napomena: Poslednja dostupna godina

137

137

137

Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO