Косовски бој

1. Косовски бој Српски језик Историја

2. Најважнији догађаји Косовског боја Историјске чињенице Песничке слике: Косовска битка (или Бој на Косову) је вођена на Видовдан (15/28. јуна) 1389. године недалеко од Приштине, између српских и турских снага. Српске снаге је предводио кнез Лазар и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу турске војске налазио султанМурат I са синовима Јакубом и Бајазитом. Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу (средином XV века). Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она по својим далекосежним последицама представља отоманску победу. Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи и успела је да привремено заустави отоманско ширење у Европи.[9] Она је током наредних векова постала централни мотив српске народне епске поезије и централни мотив српског националног идентитета. Догађаји пре боја: - Писмо цара Мурата • Одлука кнеза Лазара за небеско царство • Причешћивање војске • Ухођење турске војске • Полазак српске војске у бој Догађаји за време боја • Слике боја у песми „Пропаст царства српског“ Догађаји после боја • - Извештај гавранова у песми „Цар Лазар и царица Милица“ • Трагична слика палих јунака у песми „Косовка девојка“ • - Слика мртвих јунака у песми „Смрт Мајке Југовића“

3. Кнез Лазар Историјске чињенице Песничке слике Лазар Хребељановић (Прилепац, 1329 — Косово поље, 15. јун1389) познат и као свети цар Лазар, био је српски владар са престоницом у Крушевцу. Погинуо је у бици на Косову 1389. и проглашен је за свеца. Лазар Хребељановић је највероватније рођен 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Тај град је добио његов отац, ПрибацХребељановић од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића. Не зна се такође ни колико је тачно браће и сестара имао. Константин Филозоф пише у Житију деспота Стефана Лазаревића: У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за избављање. Стога и син тога цара ојача опет у тој самој бици и победи. Шта је било после тога? Постиже Лазар блажену смрт тако што му је глава посечена, а његови мили другови молили су усрдно да погину пре њега и не виде његову смрт. Ова битка била је године 6897. месеца јунија 15. дан. А тада, тада не беше места у целој тој земљи где се није чуо тужни глас ридања и вапај који се не може ни са чиме упоредити тако да се ваздух испунио...“. • Кнез се одлучује за царство небеско чиме показује да су му важније духовне вредности од материјалних. • У песмама „Кнежева клетва“ и „Кнежева вечера“ види се одлучност, родољубље, храброст, непоколебљивост овог лика да се одлучно супротстави непријатељу. • Слика поласка у бој истиче његов понос и достојанство, али и саосећајност, нежност и љубав према својој царици Милици. • Јунаштво и витештво овог лика овековечено је кроз слику посвећења у песми „Обретеније главе кнеза Лазара“, када он постаје светац.

4. Милош Обилић Историјске чињенице Песничке слике • Милош Обилић (такође и Милош Кобилић у неким изворима) је био српски витез из средњег века, који се често спомиње и у српској епској поезији. Он је витез који је убио турског султана Мурата I у Косовској бици. • Дана 15. јуна по јулијанском календару, за време Косовске битке, Милош је дошао до турског кампа претварајући се да је пребегао на њихову страну. У погодном тренутку, када га је султан примио у свом шатору, он га је смртно ранио ножем „од учкура до бијела грла“. • Још крајем 14—15. века Игњатије Смоленски у својим „Путовањима“ наводи „Још пре тога је цара Амурата на превару убио верни слуга Лазарев звани Милош, и истог часа Турци су прогласили за цара Баозида, сина цара Амурата, и опет су Турци надвладали и ухватили српског цара Лазара рукама, и кнежеве његове, и војводе његове, и властелу његову и слуге његове и целу војску његову...“ • Према турским изворима, султан Мурат I је убијен након битке, када је српски војник који се правио мртав убио султана када му се приближио. Неправедна оптужба кнеза Лазара изазива Милошево обећање да ће убити цара Мурата, што говори о његовој одлучности, храбрости, отпору према неправди Милошева жеља да испуни дато обећање види се у слици када Иван Косанчић уходи Турке, а Милош му саветује да праву истину не говори кнезу. Неустрашивост, храброст,борбеност, родољубље, пожртвованост овог лика највише долазе до изражаја у тренутку убиства цара Мурата. Милош Обилић је у епској песми највећи јунак Косовског боја, јер се свесно жртвовао за своју земљу и свог цара.

5. Вук Бранковић Историјске чињенице Песничке слике Вук Бранковић, син севастократораБранка Младеновића, који је владао у Охриду и био један од верних великаша цару Урошу V. Вук Бранковић се јавља око 1370. као господар косовске области с Приштином, Вучитрном и Звечаном, где је била и њихова прва постојбина (Дреница). 1377. у његовој је власти и Скопље, а од 1378. и Призрен с околином до Лима. Бранковић је био зет и сарадник кнеза Лазара. Учествовао је с њим у Косовском боју1389. Народне песме и приче о његовој издаји нису историјски утемељене. Скопље је морао предати Турцима у јануару 1392. и обавезати се на плаћање данка. Ипак, ни са тим уступцима није се могао одржати на власти. Негде око 1396. султан Бајазит I га је прогнао из његове области као непоузданог, па је и умро у прогонству, не зна се где, 6. октобра1397[1]. Његове области султан је дао Лазаревој деци и удовици, а Вукова удовица Мара са децом добила је само уски појас око Вучитрна и Трепче. • Око 1371. оженио се Маром (†1426), кћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Са њом је имао три сина: Гргура, Ђурђа и Лазара. Гргур се замонашио и умро 1408. Други Вуков син био је српски деспот Ђурађ Бранковић (1377-1456, владао 1427-1456). Њихови потомци су познати као Бранковићи. • Лик Вука Бранковића појављује се у песми „Кнежева вечера“ где седи са леве стране цара Лазара и он диже чашу за његово господство, што говори о поштовању које цар Лазар гаји за њега и о његовом угледу. • У последњој слици ове песменајављена је издаја Вука Бранковића кроз речи Милоша Обилића. - У сликама где гавранови доносе вест царици Милици о исходу боја и у песми „Пропаст царства српског“, овај лик је у народној песми окарактерисан као издајник свог народа.

6. Косанчић Иван Историјске чињенице Песничке слике Овај лик није познат историји • У песми „Косовка девојка“, дата је слика физичког изгледа овог јунака: За њим иде Косанчић Иване,Красан јунак на овоме свету,Сабља му се по калдрми вуче,Свилен калпак, оковаљно перје;На јунаку коластааздија,Око врата свилена марама,На руци му бурма позлаћена;која говори о његовој скупоценом и господственом изгледу. • Основна улога овог лика у Косовском циклусу песама огледа се у његовом ухођењу Турака. Његов извештај је веома сликовит обогаћен поређењима и хиперболом: Коњ до коња, јунак до јунака,Бојна копља као чарна гора,Све барјаци као и облаци,А чадори као и сњегови;Да из неба плаха киша падне,Ниђе не би на земљицу пала,Већ на добре коње и јунаке.

7. Југовићи Историјске чињенице Песничке слике • Девет Југовића су митски јунаци српских епских песамапреткосовског и косовског циклуса. По усменом народном предању они су били синови Југ Богдана и браћа кнегиње Милице[1]. • Постоји више навода о њиховим именима. У више песама се јављају имена тројице, Бошка, барјактара у Косовском боју[2][3], затим Дамјана и Војина[3]. По једној од верзија имена браће Југовића су била Војин, Миљко, Марко, Љубодраг, Радмило, Бошко, Стојан, Веселин и Власкоје-Дамјан[4] С друге стране, у једном од записа песме Зидање Раванице се спомињу Петар, Никола и најмлађи Момир.[5] • У песми „Кнежева вечера“ Југ Богдан седи са десне стране цара Лазара и цар њему наздравља по „старешству“, што говори о уважавању и поштовању овог лика са цареве стране. • У песми „Цар Лазар и царица Милица“ видимо да су Југовићи браћа царице Милице и она жели да бар један остане са њом. У песми се помиње Бошко и Војин Југовић, али они показују снажну одлучност и храброст у жељи да оду у бој. • Слика мртвих јунака приказана је у песми „Смрт Мајке Југовића“. • Они су храбри, пожртвовани, одважни, неустрашиви, смели, часни, достојанствени.

8. Женски ликови у песмама Косовског циклуса- царица Милица- Историјске чињенице Песничке слике • Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија, рођена око 1335 — 11. новембар1405) је била жена српског кнеза Лазараи православна светитељка.Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан.Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша Лазар постаје кнезРашке са престоницом у Крушевцу. Имали су седморо деце. • Царица Милица је главни лик у песми „Цар Лазар и царица Милица“. • Најизраженије њено осећање на почетку песме је лош предосећај да ће сви њени најдражи погинути на Косову и да ће остати сама. • Њена осећања бол, туга, немоћ, очај, градацијски су поређана и кулминирају у тренутку када заиста остаје сама и онесвешћује се! • Извештај о исходу боја доносе јој гавранови, весници смрти, и њене најцрње слутње тада се обистињују. • Лик царице Милице симболише ликове свих српских жена које су остале без мушких чланова породице.

9. Женски ликови у песмама Косовског циклуса- Мајка Југовића- Историјске чињенице Песничке слике • Лик није познат историји • Лик Мајке Југовића је најтрагичнији лик Косовског циклуса песама. • У песми „Смрт Мајке Југовића“ градацијскису поређане слике мајчиног бола ,који она најпре прикрива, храбро кријући своју тугу и очај, да би у последњој песничкој слици постало јасно да несрећу ,која ју је снашла, она не може да преболи. • На почетку песме мајка покушава да буде чврста, издржљива, храбра, смирена, тврдог срца, док је на крају савладава бол, туга, несрећа, очај, немоћ и смрт. • Лик Мајке Југовића симболише несрећну судбину свих мајки које су у ратовима остале без своје деце.

10. Женски ликови у песмама Косовског циклуса- Косовка девојка- Историјске чињенице Песничке слике Лик није познат историји • У песми „Косовка девојка“ дат је трагичан исход Косовског боја. • Она тражи јунаке који су јој обећали да ће јој након боја бити муж, девер и кум. • Када сазна да су мртви, губи сваку наду, кука и плаче, осећајући бол, несрећу, тугу, што се види у последњим стиховима песме: "Јао, јадна, худе сам ти среће!Да се, јадна, за зелен бор 'ватим,И он би се зелен осушио!" • Кроз лик Косовке девојке приказана је несрећна судбина свих девојака тог времена које су остале без мушкараца и могућности да се удају и створе породицу.