Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку

1. “По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза;

2. “По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга,

3. “По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга, и ни афирмација ни негација, ни постојање ни непостојање једне није имплицирано афирмацијом, негацијом, постојањем или непостојањем друге,

4. “По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга, и ни афирмација ни негација, ни постојање ни непостојање једне није имплицирано афирмацијом, негацијом, постојањем или непостојањем друге, нпр. утољавање жеђи не имплицира пијење, ни ситост једење, ни сагоревање контакт са ватром, ни светлост појаву сунца, ни одсецање главе смрт, ни оздрављење узимање лека, ...

5. “По нашем мишљењу, веза између онога што се обично сматра узроком и онога што се сматра последицом није нужна веза; свака од те две ствари има своју сопствену индивидуалност и није [иста као и] друга, и ни афирмација ни негација, ни постојање ни непостојање једне није имплицирано афирмацијом, негацијом, постојањем или непостојањем друге, нпр. утољавање жеђи не имплицира пијење, ни ситост једење, ни сагоревање контакт са ватром, ни светлост појаву сунца, ни одсецање главе смрт, ни оздрављење узимање лека, ... и тако даље за све емпиријске везе које постоје у медицини, астрономији, наукама и вештинама

6. Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку

7. Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив,

8. Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза.

9. Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза. Филозофи, међутим, негирају ову могућност и тврде да је то немогуће.

10. Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза. Филозофи, међутим, негирају ову могућност и тврде да је то немогуће. Испитати све ове безбројне везе би нам узело исувише времена, па ћемо узети само један пример, наиме сагоревање памука при контакту са ватром; јер ми сматрамо да је могуће да дође до контакта а да памук не гори, и да памук може да се промени у пепео без контакта са ватром, иако филозофи поричу ту могућност.

11. ал Газали Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету

12. ал Газали Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом

13. ал Газали Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом Ал Газали (1058-1111), утицајан и оригиналан мислилац, критиковао је ову номинално исламску филозофију

14. ал Газали Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом Ал Газали (1058-1111), утицајан и оригиналан мислилац, критиковао је ову номинално исламску филозофију У књизи ‘Некохеренција’ напао је наводни научни статус аристотеловске филозофије у указао на њену несагласност са веровањима Ислама

15. ал Газали Сукоби између религије и филозофије какви су се јављали у хришћанском свету, јављали су се и у муслиманском свету При том су исламски филозофи у мањој мери од хришћанских бринули о сагласности своје филозофије са религијом, док су неки чак тврдили да Куран са његовим метафоричним језиком не треба схватати буквално, да је он добар за необразоване муслимане, док образовани треба да се баве филозофијом Ал Газали (1058-1111), утицајан и оригиналан мислилац, критиковао је ову номинално исламску филозофију У књизи ‘Некохеренција’ напао је наводни научни статус аристотеловске филозофије у указао на њену несагласност са веровањима Ислама Он је скептичким тврдњама напао аристотеловску теорију узрочности, и тиме напао цео систем

16. ал Газали Постојала су два античка обрасца расуђивања:

17. ал Газали Постојала су два античка обрасца расуђивања: По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене.

18. ал Газали Постојала су два античка обрасца расуђивања: По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене. Овај образац којим се закључује од различитости ка одвојености зваћемо принцип одвојености

19. ал Газали Постојала су два античка обрасца расуђивања: По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене. Овај образац којим се закључује од различитости ка одвојености зваћемо принцип одвојености На пример, ако су два атома различита, онда су одвојени

20. ал Газали Постојала су два античка обрасца расуђивања: По првом, ако су две ствари, А и Б, различите, онда су оне одвојене. Овај образац којим се закључује од различитости ка одвојености зваћемо принцип одвојености На пример, ако су два атома различита, онда су одвојени Принцип одвојености се добро слаже са атомистичким схватањима: ентитети који чине реалност су као слова азбуке – сваки је различит и одвојен од било ког другог

21. ал Газали По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве

22. ал Газали По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве Овај образац ћемо звати принцип одвојивости

23. ал Газали По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве Овај образац ћемо звати принцип одвојивости Принцип одвојивости има скептички значај: нпр. ако су два различита догађаја одвојива (макар само божјом моћи), онда између њих нема нужне везе

24. ал Газали По другом обрасцу, ако су две ствари различите, онда су одвојиве Овај образац ћемо звати принцип одвојивости Принцип одвојивости има скептички значај: нпр. ако су два различита догађаја одвојива (макар само божјом моћи), онда између њих нема нужне везе Али ако нема нужне везе, онда нема ни извесног знања о повезаности та два догађаја

25. ал Газали Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа

26. ал Газали Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа Платон у Софисту сугерише да би принцип одвојености био крај филозофије, јер филозофија претставља реалност као да плете фино ткани ћилим, чије нити, мада остају различите, могу бити комбиноване и повезане међусобно

27. ал Газали Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа Платон у Софисту сугерише да би принцип одвојености био крај филозофије, јер филозофија претставља реалност као да плете фино ткани ћилим, чије нити, мада остају различите, могу бити комбиноване и повезане међусобно У исламској филозофији принцип одвојивости се јавља код ал Газалија

28. ал Газали Платон и Аристотел су порицали оба ова принципа Платон у Софисту сугерише да би принцип одвојености био крај филозофије, јер филозофија претставља реалност као да плете фино ткани ћилим, чије нити, мада остају различите, могу бити комбиноване и повезане међусобно У исламској филозофији принцип одвојивости се јавља код ал Газалија У Паризу, после осуде из 1277, принцип одвојивости се јавља код Окама и Николе од Отркура

29. ал Газали Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија

30. ал Газали Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија Ал Газали даје свету једну рану верзију критике каква ће се наћи код Хјума у 18. веку

31. ал Газали Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија Ал Газали даје свету једну рану верзију критике кава ће се наћи код Хјума у 18. веку Авероес брани аристотеловску филозофију од ал Газалијевог напада

32. ал Газали Цитат са ал Газалијевим речима је из Авероесове (ибн Руждијеве) књиге Тахафут ал-тахафут (Некохеренција некохеренције) у којој Авероес представља замишљени дијалог између њега и ал Газалија Ал Газали даје свету једну рану верзију критике кава ће се наћи код Хјума у 18. веку Авероес брани аристотеловску филозофију од ал Газалијевог напада Значај овог дијалога за исламску филозофију може се поредити са значајем Лајбницовог дијалога између њега и Лока

33. ал Газали Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности

34. ал Газали Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе.

35. ал Газали Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе. Није противуречно тврдити постојање једног догађаја и порицати постојање наводног узрока

36. ал Газали Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе. Није противуречно тврдити постојање једног догађаја и порицати постојање наводног узрока Али Авероес покушава да расправу врати на релативну нужност које има код Аристотела: нужности догађаја у овом свету с обзиром на стварне моћи

37. ал Газали Стиче се утисак да се ал Газали и Авероес у дијалогу промашују, јер говоре о ономе што ће касније бити познато као два смисла појма нужности Авероес ће на крају признати да је ал Газали у праву када тврди ‘апсолутну контингентност’ (или ‘логичку контингентност’, како ће то касније назвати Дунс Скот) узрочне везе. Није противуречно тврдити постојање једног догађаја и порицати постојање наводног узрока Али Авероес покушава да расправу врати на релативну нужност које има код Аристотела: нужности догађаја у овом свету с обзиром на стварне моћи Авероес каже:

38. ал Газали “Јер право знање јесте знање ствари каква је она у стварности. А када би у стварности, с обзиром и на супстратум и на узрок, само постојала могућност две супротности, не би више било, ни колико за трептај ока, било каквог постојаног знања о ичему...”

39. ал Газали “Јер право знање јесте знање ствари каква је она у стварности. А када би у стварности, с обзиром и на супстратум и на узрок, само постојала могућност две супротности, не би више било, ни колико за трептај ока, било каквог постојаног знања о ичему...” Настављамо цитат са ал Газалијевим речима који смо прекинули

40. ал Газали Јер веза између тих ствари је заснована на Божјој моћи да их ствара у сукцесивном поретку, али не зато што је сама та веза нужна и не може бити раскинута – напротив, у Божјој је моћи да створи ситост без јела, и смрт без одсецања главе, да учини да се живот наставља упркос одсецања главе, и тако даље у случају свих веза. Филозофи, међутим, негирају ову могућност и тврде да је то немогуће. Испитати све ове безбројне везе би нам узело исувише времена, па ћемо узети само један пример, наиме сагоревање памука при контакту са ватром; јер ми сматрамо да је могуће да дође до контакта а да памук не гори, и да памук може да се промени у пепео без контакта са ватром, иако филозофи поричу ту могућност. Расправа о овоме има три поенте.

41. ал Газали Прва је да наши противници тврде да је узрок сагоревања само ватра; то је природни узрок, који нема слободу воље, и не може се уздржати од оног што је у његовој природи када се доведе у контакт са [памуком].

42. ал Газали Прва је да наши противници тврде да је узрок сагоревања само ватра; то је природни узрок, који нема слободу воље, и не може се уздржати од оног што је у његовој природи када се доведе у контакт са [памуком]. Ово ми поричемо, и кажемо: Узрок сагоревања је Бог, тако што ствара црно у памуку и раздваја везе међу деловима памука, и Бог је тај ко је учинио да памук гори и претворио га у пепео било уз посредовање анђела или непосредно.

43. ал Газали Прва је да наши противници тврде да је узрок сагоревања само ватра; то је природни узрок, који нема слободу воље, и не може се уздржати од оног што је у његовој природи када се доведе у контакт са [памуком]. Ово ми поричемо, и кажемо: Узрок сагоревања је Бог, тако што ствара црно у памуку и раздваја везе међу деловима памука, и Бог је тај ко је учинио да памук гори и претворио га у пепео било уз посредовање анђела или непосредно. Јер ватра је мртво тело које не делује, и шта је доказ да је она узрок? Заиста, филозофи немају други доказ сем уочавања да се ватра јавља када постоји контакт са ватром, али то уочавање доказује само симултаност, не узрочност, и у стварности нема другог узрока до Бога. ...

44. ал Газали Прави филозофи су дакле делили мишљење да ове акциденције и догађаји који се јављају када постоји контакт тела, или у општем случају промена њихове позиције, потичу из онога што даје форме, а то је анђео или мноштво анђела

45. ал Газали Прави филозофи су дакле делили мишљење да ове акциденције и догађаји који се јављају када постоји контакт тела, или у општем случају промена њихове позиције, потичу из онога што даје форме, а то је анђео или мноштво анђела, тако да су они чак рекли да се утисак видљивих форми у оку јавља кроз онога који даје форме, ... и ову теорију они примењују на све догађаје

46. ал Газали Прави филозофи су дакле делили мишљење да ове акциденције и догађаји који се јављају када постоји контакт тела, или у општем случају промена њихове позиције, потичу из онога што даје форме, а то је анђео или мноштво анђела, тако да су они чак рекли да се утисак видљивих форми у оку јавља кроз онога који даје форме, ... и ову теорију они примењују на све догађаје. А то обара тврдњу оних који кажу да је ватра узрок сагоревања, хлеб узрок ситости, лек узрок здравља, и тако даље” (ибн Ружд, Тахафут ал-тахафут)

47. Оказионализам Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима

48. Оказионализам Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима Прецизније, под оказионализмом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и

49. Оказионализам Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима Прецизније, под оказионализом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и да је бог непосредни узрок свих промена

50. Оказионализам Оказионализам је теорија по којој се моћ узрочног деловања приписује богу уместо створеним стварима Прецизније, под оказионализом ћемо надаље подразумевати теорију која тврди да не може бити узрочних релација између створених ствари и да је бог непосредни узрок свих промена Насупрот овоме, теорија интеракције тврди да су створене ствари непосредни узроци промена на створеним стварима