Влада уставобранитеља

1. Влада уставобранитеља • 1839. Милош абдицира и формира се намесништво његовом сину Михаилу: Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић-Перишић • 1842. Вучићева буна, Михаило абдицира, на престолу Александар Карађорђевић • Бирократско-полицијски режеим, који је уздигао чиновништво • Јеремија Станојевић: Народ је пупила а Правитељство тутор који треба да се стара о њему. • Слободан Јовановић: Ово време се не одликује великим људима, ни великим делима спољне и унутрашње политике, али је дало наш први судски и административни систем и основу просветних установа.

2. Влада уставобранитеља • Сукоб уставобранитеља и кнеза Александра Карађорђевића, због противречности Устава и Устројенија Совјета • 1857. Тенкина завера (иако угушена, кнез је поражен јер није могао да осуди заверенике због интервенције Порте) • Уставобранитељи намерни да збаце кнеза Александра и то на скупштини • Скупштине по Уставу нема, али се она по потреби сазива (1848. Револуционарна народна скупштина, Петровска скупштина) • Либерали (тзв. Паризлије) Милован Јанковић, Јеврем Грујић, Јован Илић инсистирају на привредној и политичкој слободи, националном ослобођењу и независности и институционалном увођењу народне скупштине

3. Влада уставобранитеља • 1858. Закон о народној скупштини (донет специјално за предстојећу скупштину) • 30. новембар 1858. Светоандрејска скупштина • Пројекат либерала: само изабрани посланици, састаје се сваке године, без скупштине ни један закон, право да поништи сваки рђав закон, пуно буџетско право, право да кривично гони министре • Збачен кнез Александар, враћен Милош Обреновић • 1859. Закон о народној скупштини • Суштински одбачен пројекат либерала: скупштина само саветодавни орган а не и законодавни, нема право укидања закона, нема буџетског права, нема одговорности министара

4. Правосуђе • 1853. Закон о судском поступку у грађанским парницама • Начело усмености у пракси не функционише, спорост, корумпираност • Казне: смрт, лишење слободе, телесна казна, новчана казна, лишење чина и звања • Забрањена конфискација имовине • 1843. Забрана чиновницима да се баве адвокатским послом

5. Локална управа • 1839. Закон о устројству окружних начелстава и главним дужностима среских начелника • Нема самоуправе у окрузима и срезовима (Министарства дају налоге окружним начелницима, њима су подређени срески начелници, а оба органа врше полицијску функцију) • 1839. Закон о устројству општина • Збор, Одбор, Примилителни суд • Општине прве класе (београдска), друге класе (окружне) и треће класе (сеоске) • Збор: сви пунолетни угледни чланови, неограничен мандат • Послови пренесеног делокруга • 1850. Казнителни закон за полицајне преступе • Полиција има широка права кажњавања

6. Међународноправни положај • 1830. право Србије на капућехају код Порте • Управитељ кнежеве канцеларије – министар иностраних дела • 1853. Кримски рат (Русија-Турска), Србија неутрална, потврђена јој аутономна права од стране Порте • 1856. Париски мир, Дунав слободна река • 1857. Обалска дунавска комисија, учествује и Србија (први пут мимо Турске)

7. Национална политика • 1806. Карађорђево писмо владици Петру првом (уједињење Србије, Црне Горе и БиХ) • 1843. Адам Чарториски: Савети • 1843. Фрања Зах: План • 1844. Илија Гарашанин: Начертаније • Србија се мора ујединити • Оснивање српске државе на југу (БиХ, Црна Гора и Стара Србија (северна Албанија)) • Континуитет српске државности од Душана • Уједињење: Срба у Турској, Срба из Јужне Угарске, Хрватском, Далмацијом, Славонијом и Бугарском • Р. Љушић: План за стварање српске и, евентуално, јужнословенске, а не југословенске државе

8. Српски грађански законик 1844. • 1829. Георгије Захаријадес добија налог да преводећи стране законе, припреми Србији законик. Основ требао да буде немачки превод Code Civile, али Захаријадес не зна добро ни француски ни немачки, а није ни правник • 1837. Јован Хаџић и Василије Лазаревић, раде на нацрту закона. Хаџић противник француског права, и за узор узима Аустријски грађански законик • 25. март 1844. Законик грађански за Књажевство Сербију

9. Српски грађански законик 1844. • Ж. Перић, Љ. Кркљуш: СГЗ је само скраћени превод АГЗ • Љ. Кркљуш: Рецепција римског права • Распоред материје исти као и у АГЗ (увод и три дела) • Увод: обавезност законика за српске грађане, немогућност повратног дејства, слобода уговарања, неповредивост личности и имања, једнакост пред законом • Први део: лична права, брачни односи, туторство, старатељство, само црквени брак, жена дугује покорност мужу, уподобљава се старијем малолетнику, забрањено истраживање ванбрачног очинства • Други део: стварно право, право својине је потпуно, неограничено, апсолутно право, наследно право (законско, уговорно, тестаментарно) • Трећи део: јемство, залога, застарелост

10. Српски грађански законик 1844. • Породичне задруге • Задруге су правна лица, имовина је колективна, а суштински има карактер сусвојине, па тиме је могуће и посебно задуживање, наслеживање задругара и дељења задруга – недоследност • Наслеђивање женске деце • Предност мушке у односу на женску, која добијају само уживање, издржавање, снабдевање и пристојно удомљење • Хаџић против овога, али Милош је за, који на основу спроведене анкете тврди да народ не жели женске наследнике • Прво наслеђују мушкарци са правом репрезенатције, а ако њих нема, онда женска деца • Право прече куповине - На непокретностима: задругари, родбина, суседи

11. Српски грађански законик 1844. • Правно санкционисана и потврђена неприкосновеност приватне својине • Поновљено и потврђено укидање феудалних односа • Проширено и уједначено тржиште • Проглашена потпуна слобода уговарања