Буџет Европске уније

1. Буџет Европске уније

2. Основе и специфичности • ЕУ није јединствена држава, па тако ни буџет ЕУ није конципиран на класичним буџетским принципима као у унитарним државама. • Финансирање потреба ЕУ везано је за специфичну државну структуру ЕУ и њену комплексну организацију. • Заједничко финансирање је кључна компонента европске кохезије, а у почетку ЕЗ, EEЗи EUROATOM се финансирају доприносима држава оснивача.

3. Луксембуршким уговором из 1970. - систем прикупљања властитих прихода (царине, прелевмани, даџбине на пољ. производе). • Буџетске приходе ЕУ чине:властити приходи, приходи од ПДВ-а и приходи по основу оствареног ДБП земаља чланица, те остали приходи (казне, таксе, затезне и редовне камате, и сл). • Париски уговор о ЕЗУЧ успоставио је два буџета: административни и буџет за трошкове истраживања и инвестиција. • Уговором о ЕЕЗ из 1957. буџети ЕЗУЧ и EUROATOM се спајају у јединствен буџет.

4. Макроекономски аспекти буџета ЕУ • Буџетом као најважнијим конституентом савремених држава, утиче се на монетарну политику, стање националне економије и општедруштвени развој. • Већина тржишних привреда буџетима прерасподјељује између 30 и 50% аутпута. • Државне функције које сублимурају утицаје на монетарну и буџетску политику су: монетарна политика централне банке и • државна прерасподјела укупног аутпута и усмјеравање укупних друштвених потенцијала.

5. Контроверза у реализацији циљева прерасподјеле односи се на дилему једнакост или ефикасност. • Прерасподјела дохотка од стране државе дестимулише тржишне актере за продуктивнију производњу (угрожена је ефикасност). • Редистрибуцијом средстава издваја се највише за субвенције европске пољопривреде, кохезионе и структурне политике, што има за циљ смањивање постојећих неједнакости. • Највећи дио аутпута чланице ЕУ прерасподјељују на националном нивоу (поштује се лимит буџетског дефицита).

6. Политика стабилизације буџетом • Принцип изравнавања јавних расхода и прихода и утицај на краткорочне цикличне флуктуације: • Ако дође до пада аутпута, а тиме и пада агрегатне тражње (AD се помјера доље-лијево), држава зауставља овај пад AD повећањем расхода или смањивањем пореза (држава се задужује) – политика краткорочне стабилизације. • Супротно, експанзијом агрегатне тражње расте инфлација (AD се помјера горе-десно), али се ствара буџетски суфицит који користи за враћање дугова које је држава прије направила.

8. Ендогене и егзогене буџетске компоненте • Буџет је незаобилазан макроекономски инструмент поготово у креирању и контроли кретања агрегатне тражње. • Фазе узлета прате буџетски суфицити, а фазе рецесије буџетски дефицити, те се примјењује механизам аутоматизма у управљању буџетом. За то се користе аутоматски стабилизатори. • Буџет има својство ендогености, што подразумијева да нема једностране, фиксне, чврсте или релаксиране фискалне политике.

9. Линија BU има позитиван нагиб удесно и представља усвојени буџет земље (мање експанизивна политика). • Равнотежни буџет утврђује се тако што се претпостави да је јаз у аутпуту нула, и у овом случају је у тачки А. • BU‘ је помјерена доље-десно у односу на BU и представља експанзивнију политику (потрошња је већа или су порези мањи). Јавља се буџетски мањак, а равнотежни буџет је у тачки B. • Овај приступ је примјењив не само у реализацији, већ и у креацији и усвајању буџета.

11. Буџет ЕУ: основни показатељи • Процедура усвајања буџета ЕУ је слична као и у свим демократским земљама. • Буџет се предлеже једном годишње, а затим се усвајају појединачне буџетске ставке. • Европска комисија, Европски парламент и Европски савјет спроводе усвајање извјештаја о реализованом буџету за претходну и усвајају буџет за наредну годину. • Правни основ је Уговор из Рима, члан 272. • Буџет ЕУ има уравнотежене буџетске расходе и приходе (2008. буџет износи 129,2 билиона евра).

12. Буџетски расходи ЕУ • За стимулисање раста и запослености, односно за одрживи раст и развој, усмјерено је чак 44% укупног буџета. • За пољопривреду и обезбјеђење квалитета издвојено је 33,5%, а за потребе руралног развоја – 10,5%, што укупно износи око 44%, колико је учешће CAP у буџету ЕУ. • Учешће ЕУ као глобалног партнера у буџету ЕУ износи око 5,3%, а административни трошкови око 5,7%

13. Буџетски расходи ЕУ • Значајна средства се усмјеравају према EFRD и другим кохезиониом фондовима. • Остали расходи у буџету ЕУ су промоција мира, заштита људских права и слобода, безбједности и правде који партиципирају у буџету са око 1%. • Буџетске расходе иначе дијелимо у двије категорије: а) обавезне (проистучу из Уговора о ЕУ) и б) необавезне (о којима брине Европски парламент).

14. Буџетски приходи ЕУ • Лични извори у укупном националном дохотку (приходи на проценат од ДБП чланица) чине чак 68%, а лични извори прихода из додатних пореза око 16% укупних буџетских прихода. • Приходи од пољопривредних даџбина износе више од 2 млрд евра, односно око 2% буџета. • Царинске и друге чине око 13,5% буџетских прихода. • Приходи од потрошача и казни су занемарљиве висине, док приходи од пореза и доприноса износе нешто мање од 1%.

15. Царински приходи се прикупљају приликом увоза из земања нечланица, и њиховo смањење је везанo за процесе ширења и утицаја WTO. • Слична ситуација је и са прелевманима на увоз пољопривредних производа. Ови приходи се усмјеравају за развој пољопривредног сектора.

16. Многе државе имају користи од комунитарних политика, а најразвијеније државе (Њемачка, ВБ) су традиционални буџетски контрибутори, и против су повећања средстава за ове политике. • Један од најзначајнијих прихода буџета је порез на порез на додату вриједност (VAT). • Он има буџетски, али и дубок комунитарни карактер. • Одрицање чланица од дијела ПДВ-а означава одрицање и од дијела властите суверености.

17. ПДВ обрачунавају чланице по стопи од 1,4% на националне основице ПДВ-а (не смију прећи 55% националног буџета). • Чланице са лимитираним ПДВ базама слабије су развијене и мање чланице ЕУ или неке од новопримњених држава. • Највећи контрибутори у ЕУ су Њемачка, Велика Британија и Француска, затим Аустрија, Шведска и Холандија. • Ове земље су највећи контрибутори по основу 1% укупног националног прихода.

18. Перспектива буџета ЕУ до 2013. године • Да ли је у периоду 2007-2013 финансијско-буџетски оквир реално планиран? • У ЕУ се од 1988. доноси буџетски документ за дужи период, “Финансијска перспектива”. • Она представља плански документ средњорочних буџетских приоритета за средњорочни период. • “Нова финансијска перспектива” или Агенда II усвојена је 2005, покрива период од 7 година и износи 862 363 млрд евра - 1,045% GDP-aЕУ.

19. “Нова финансијска перспектива” је услов обезбјеђења средстава неопходних за провођење заједничких политика, рад комунитарних институција, унапређење ефикасности заједничког тржишта, и сл. • Поред глобалне финансијске кризе, пред ЕУ стоје бројни други изазови, у стратегији ширења, смањењуразлика у нивоу развоја ЕУ, те у имплементацији заједничких политика. • Буџет ЕУ је још увијек релатибно низак у односу на остварене аутпуте и економску снагу чланица.

20. Иако је буџет један од кључних макроекономских инструмената, он у ЕУ нема утицај којим би се могло дјеловати на стратешку расподјелу аутпута или економије њених чланица. • Коначно, буџети чланица нису увијек уравнотежени, док буџет ЕУ подразумијева стриктно провођење начела равнотеже и поштовање начела конвергенције. • Ради лакшег превазилажења економских криза, неопходна је већа хармонизација прописа у новим областима и редукција преобимне регулативе у заједничким секторима.