prezentacija za nbs makroekonomska kretanja n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja PowerPoint Presentation
Download Presentation
Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 17

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja - PowerPoint PPT Presentation


  • 95 Views
  • Uploaded on

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja. Redakcija Kvartalnog monitora FREN Septembar 20 10. Pregled. Rast tekuće javne potrošnje neće pomoći proizvodnji Multiplikatori za Srbiju verovatno beznačajni, osim u slučaju javnih investicija

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja' - trang


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
prezentacija za nbs makroekonomska kretanja

Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja

Redakcija Kvartalnog monitoraFRENSeptembar 2010.

pregled
Pregled

Rast tekuće javne potrošnje neće pomoći proizvodnji

Multiplikatori za Srbiju verovatno beznačajni, osim u slučaju javnih investicija

Brzo rastući javni dug – već premašio 35% i po konzervativnim procenama

Trenutni kurs na zadovoljavajućem nivou

Izvoz pokreće oporavak privrede

Vraćena izgubljena konkurentnost nastala usled nagle realne apresijacije od 2005.

Nezaposlenost najveći ekonomski problem

Stopa nezaposlenosti preko 20%

U Srbiji veći pad nezaposlenosti i pored manjeg pada privredne aktivnosti nego u regionu

Inflacija ubrzava – do kraja godine oko 8%

Konsolidovani deficit države: preko 4,5% BDP u 2010.

Poboljšanja na akcizama i sopstvenim prihodima

Najizdašniji poreski prihodi (PDV, prihodi od zaposlenosti i carine stagniraju ili su u padu)

Neželjena kombinacija politika – restriktivna monetarna, ekspanzivna fiskalna

2

fiskalni podsticaj ili prilago avanje 1
Fiskalni podsticaj ili prilagođavanje/1

Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlja i vrste potrošnje

  • Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlja i vrste potrošnje
  • Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlje i vrste potrošnje

Izvor: Ilzetzki et al. 2010.

Izvor: Ilzetzki et al. 2010.

  • Fiskalni multiplikator tekuće potrošnje niži u zemljama u razvoju (0,37)
    • U krajnjem ishodu povećanje tekuće potrošnje istiskuje privatni sektor (investicije, potrošnja i neto izvoz)
    • Povećanje 1% tekuće potrošnje istiskuje 0,67% privatnog sektora

3

fiskalni podsticaj ili prilago avanje 2
Fiskalni podsticaj ili prilagođavanje/2

Na duži rok efekte poništavaju visoka otvorenost ekonomije, režim kursa i visoka zaduženost

Izvor: Ilzetzki et al. 2010.

  • U Srbiji povećanje tekuće potrošnje verovatno nema multiplikacioni efekat...
    • ... Ali zato treba povećavati javne investicije

4

depresijacija dinara uticala na konkurentnost
Depresijacija dinara uticala na konkurentnost

Jedna mera konkurentnosti – prosečne plate u evrima - na nivou iz Q3 2007

Do 2008. plate u evrima rasle preko 20% godišnje – značajno premašivale rast produktivnost

Cenovna konkurentnost se smanjivala

Posle depresijacije – prosečan godišnji rast zarada u evrima se smanjio

Oko 10% (2005-2010.) – bliže rastu produktivnosti (visok rast proizvodnje uz pad zaposlenosti)

5

evro jedini ni tro kovi rada kao u 2005
Evro - jedinični troškovi rada kao u 2005.
  • U privredi (bez države) i prerađivačkoj industriji zarade se kretale u skladu sa rastom produktivnosti (dinari JTR)

Izvor: QM

  • Mereno u valuti trgovinske razmene (evro) JTR rasli zbog apresijacije dinara
    • Gubitak cenovne konkurentnosti do kraja 2008.
  • Vrednost dinara posle poslednje depresijacije na nivou koji obezbeđuje dovoljnu cenovnu konkurentnost privredi

6

samo tranzicione zemlje sa fleksibilnim kursom imale mogu nost da povrate izgubljenu konkurentnost
Samo tranzicione zemlje sa fleksibilnim kursom imale mogućnost da povrate izgubljenu konkurentnost

Tranziciona Evropa: kretanje JTR merenih u korpi valuta trgovinske razmene

Izvor: QM, na osnovu podataka EUROSTAT, za Srbiju QM

Napomena: za Srbiju podatak iz prve polovine 2010, a valuta evro

7

zaposlenost i rast do 2010 godine
Zaposlenost i rastdo 2010. godine
  • Pre krize - u Srbiji visok rast proizvodnje uz pad zaposlenosti (elasticitet zaposlenosti u odnosu na proizvodnju bio negativan)
    • Produktivnost rasla brže od proizvodnje
    • Ipak nije uobičajeno
    • Jedna od posledica - realne zarade mogle da rastu nešto brže od proizvodnje
  • U krizi – u Srbiji zaposlenost mnogo više pala nego u ostalim tranzicionim zemljama iako je proizvodnja imala manji pad
    • Verovatno obrazloženje zakasnela tranzicija – kriza samo ubrzala srednjoročne trendove
    • Dobra strana – u narednom periodu verovatno bez tranzicionih viškova zaposlenih – tranzicioni pad zaposlenosti iscrpljen

10

zaposlenost i rast posle krize
Zaposlenost i rastposle krize
  • Posle krize - privredni rast uz povećanje i zaposlenosti i produktivnosti
  • Empirijske analize - posle krize elasticitet zaposlenosti u odnosu na privredni rast će biti oko 0,3%

(M. Arandarenko, Lupa QM21)

    • Za 1% rasta proizvodnje – 0,3% rasta zaposlenosti
  • Mogući scenario: optimistički, ilustrativni
    • Rast proizvodnje od 6% = rast zaposlenosti 2% i produktivnosti od 4%

11

zarade i produktivnost posle krize
Zarade i produktivnostposle krize
  • Rast zarada treba da prate produktivnost tj. da imaju niži rast od proizvodnje
  • Privatni sektor će verovatno da se prilagodi delovanjem tržišnih mehanizama
  • Javni sektor bitan zbog velikog učešća u ukupnom broju zaposlenih (oko trećine) i mogućeg efekta ugledanja
    • Dobra strana - fiskalnim pravilima definisan realni rast zarada u javnom sektoru kao polovina rasta BDP
    • Nešto oštrije od procene budućeg kretanja zarada na tržištu (rast zarada do 0,7% rasta proizvodnje da bi bile u skladu sa rastom produktivnosti)
    • Javna preduzeća: restruktuiranje i privatizacija – kontrola rasta zarada

12

inflacija ozbiljan izazov
Inflacija ozbiljan izazov
  • Do kraja godine inflacija blizu gornje granice koridora
    • Udar sa strane ponude – rast cena hrane...
    • ... Ali i noseća inflacija (bez hrane, energije, alkoholnih pića i duvana) ubrzava
    • anualizovana poslednja tri meseca noseće inflacije 8,3%
  • I sa konzervativnim procenama kretanja cena nafte i hrane i bez povećanja regulisanih cena...
  • ...do kraja godine inflacija blizu gornje granice koridora

13

a naliza scenarija umereni rast inflacije
Analiza scenarija – umereni rast inflacije?
  • Dva scenaria pod kojima će inflacija biti na sredini koridora NBS (6-7%)
  • Prvi scenario
    • Noseća inflacija usporava - rast kao u H2 2009.
    • Rast cena hrane usporava na polovinu iz Q2 (kao u H1)
    • Cena nafte pada za 15%
    • Ukupna inflacija 6%
  • Drugi scenario
    • Jedina razlika - cena nafte nepromenjena u odnosu na H1
    • Ukupna inflacija na kraju godine 6,7%

14

analiza scenarija verovatan ishod
Analiza scenarija - verovatan ishod
  • ... Inflacija oko 8%
  • Treći scenario do kraja godine
    • Noseća inflacija kao u Q2
    • Rast cena hrane usporava na polovinu iz Q2 (kao u H1)
    • Cena nafte miruje
    • Ukupna inflacija 7,3%
  • Četvrti scenario do kraja godine
    • Cena hrane do kraja godine kao u Q2: šok se nastavlja
    • Nije neuobičajeno, u 2007. i prvoj polovini 2008. cene hrane rasle dva puta brže nego u Q2 2010.
    • Ukupna inflacija na kraju godine 8,9%

15

rast javnih prihoda jo uvek neubedljiv
Rast javnih prihoda još uvek neubedljiv
  • Do kraja godine konsolidovani deficit verovatno preko 4,5%
  • Blagi rast desezoniranih javnih prihoda u odnosu na Q1
    • ...zahvaljujući rastu prihoda od akciza i ostalih poreskih prihoda
    • PDV stagnira, fiskalni prihodi na zaposlenost i carine u blagom padu
  • Nastavljen blagi rast desezoniranih javnih rashoda u odnosu na Q1
    • ...zahvaljujući subvencijama i kapitalnim rashodima

16

manji deficit bud eta republike u avgustu
Manji deficit budžeta Republike u avgustu

Nakon znatnog pada u julu, u avgustu zabeležen realni međugodišnji rast prihoda budžeta Republike od 0,9%

...uglavnom zbog bolje naplate akciza (međugodišnji realni rast 37,6%)

PDV blago opada- realni međugodišnji pad od 1,1%

Carine u realnom međugodišnjem padu od 0,8% (primena prelaznog trgovinskog sporazuma i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini)

Znatan pad rashoda u avgustu - realni međugodišnji pad od 10,3%

...usled pada rashoda za robe i usluge, subvencije i rashoda za kamate

Nešto povoljniji ukupni rezultat – manji deficit

Svega 3,4 mlrd dinara – prosek prvih 7 meseci 11 mlrd dinara

Ipak odsustvo promena na najvećim i najstabilnijim stavkama prihoda verovatno potvrđuje našu pretpostavku da će deficit biti preko 4,5%BDP do kraja godine

17