1 / 173

“Болоња “

Факултет пословне економије Катедра за компаративно-политичке науке Бања Лука Школска 201 1 /2 0 1 2 Доц. др Драган Колев dragan.k@apeiron-uni.eu Асистент: мр Јана Алексић. “Болоња “. Фонд: 30 часова активне наставе + вежбе Интерактивна настава: Семинарски радови

Download Presentation

“Болоња “

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Факултет пословне економијеКатедра за компаративно-политичке наукеБања ЛукаШколска 2011/2012Доц. др Драган Колевdragan.k@apeiron-uni.euАсистент: мр Јана Алексић

  2. “Болоња “ Фонд: 30 часова активне наставе + вежбе • Интерактивна настава: • Семинарски радови • Испити: писмени и усмени ако буде потребе Одбрана семинарских радова на часовима вежби код асистентице Први испитни рок: Испит /тест ::::::::: Други испитни рок: ::::::::.

  3. Оцењивање: 20% присуство и активност на часу: 30% семинарски рад и 50% испитне активност (тест, усмени испит)

  4. Литература: • УЏБЕНИК: • Сегић Славко (2011): Маркетинг психологија: утврђивање мотивационих фактора коjи откривају нове потребе код људи те детерминишу тржишно пословање, Паневропски Универзитет “Апеирон”, Бања Лука • За вас ће овај уџбеник (приручник) бити основно литература за стицање знања.

  5. Филип Беген (2004): Психологија у маркетингу, Клио, Београд.

  6. Goran Milas (2007): Psihologija marketinga, Target, Zagreb.

  7. Радуловић Бранка (1998): Психологија маркетинга: теоријски приступи у проучаванју понашанја потрошача, Институт за криминолошка и социолошка истраживанја, Београд.

  8. Порука: “Интелектуалац је онај који зна где ће да пронађе оно што не зна!“ • Друштво будућности је „друштво знања“ и учења.

  9. Предмет: „Маркетинг психологија“ Остали називи предмета који се изводи на другим факултетима: • „Психологија у маркетингу“ • „Психологија маркетинга“ • „Основе психологије маркетинга“, • „Увод у психологију маркетинга“. • „Психолошки маркетинг“ и • „Маркетинг психологије”

  10. Важно је знати (1): • Учимо • 1%путем чула укуса • 1,5%путем чула додира (тактилно) • 3,5%путем чула мириса • 11%путем чула слух • 83%путем чула вида

  11. Предмет МП • Предмет се бави психолошко-маркетиншком тематиком, односно психолошким приступом у изучавању маркетинга. • Маркетинг психологија је научна дисциплина која повезује психологију и маркетинг. • Спада у ред интересантних, савремених и примењених научних дисциплина

  12. Важно је знати (2) Памтимо • 10% од оног што прочитамо • 20% од оног што чујемо • 30% од оног што видимо • 80% од оног што изговоримо • 90% од оног што изговоримо и урадимо

  13. Важно је знати (3): Задржавамо • 5% одслушања (предавања) • 10% од читања • 20% од аудио-визуелне презентације • 75% од практичне вежбе • 90% од оног чему смо друге учили

  14. Истраживања су утврдила и следеће податке • Просечни слушалац у току предавања има концентрацију на наставни садржај 25% до 50% времена. • Запамти 10% од онога што је чуо и око 50% онога што је видео (прочитао). • Дакле у просеку се запамти 2,5% - 5% онога што је у излагању речено.

  15. Закључак: • Ангажовање више од једног чула повећава разумевање и памћење. • Наравно треба и овде имати мери и не оптеретити чула.

  16. Prvi dio PRIRODA MARKETINGA I DEFINISANJE MARKETING PSIHOLOGIJE

  17. Kada naučite ova poglavlja moći da objasnite: • Ključne komponente marketing koncepta. • Razvoj marketing proizvoda. • Suštinu marketinga kao specifičnog pristupa poslovanju. • Šta znači orjentacija kompanije na marketing koncept? • Stvaranje vrijednosti i satisfakcije za kupca.

  18. Isporuka vrijednosti za kupca. Šta obuhvata planiranje marketinga? Marketing okruženje. Psihologija i njen uticaj na razvoj marketing psihologije. Definiciju marketing psihologije kao naučne discipline. Predmet i cilj izučavanja marketing psihologije.

  19. Etimologija pojma • Marketing (od njem. Markt ili engl. Market)- tržište, trgovanje • Marketing rješava tržišne probleme proizvodnje

  20. Етимологија 2 • Маркетинг је реч англосаксонског порекла која се не може прецизно превести на наш језик. • Приближна интерпретација је „стратегија пласмана“. • Према економском лексикону маркетинг је кованица која значи „стављање на тржиште“, „тржишна активност“ или „однос према тржишту“.

  21. Речник социјалне психологије • У речнику социјалне психологије маркетинг је свеукупна активност и функција предузећа која су усмјерена на пласман и подређивање потрошача интересима и циљевима произвођача. • Маркетинг је свакако и дио савремене културе комуницирања.

  22. Историјат • Израз „маркетинг“ је први пут употребљен пре једног века (1905. године). • На Пенсилванија Универзитету у САД је формиран предмет под овим називом а чији се садржај односио на „умешност продаје“. • Од тада па до данас маркетинг се као наука разгранао и усложнио. • Бројни су појмови и одреднице које су се публицистици о маркетингу појавили. • Макетари – стручњаци за тржишно пословање

  23. Развој маркетинга • Тржиште је место размене робе за новац и обрнуто. • Пре развој тржишта сви су сами за себе обезбеђивали све оно што им је потребно за живот. • Дакле, потребне производе за егзистенцију су некада обезбеђиване унутар ужих социјалних група.

  24. Развој маркетинга 2 • Са поделом рада која је омогућила да се енергија и знање усмере у једном правцу настала је потреба за разменом производа а сми тим и тржиште. • Подела рада доноси све већу специјализацију знања и вештина радника, са којом иде све већа ефикасност производње. • У 16. веку је процес размене добара у Европи је заменио феудални систем и отпочело увођење тржишног система привређивања

  25. Адам Смит • Тржишна економија се као систем на само свом почетку развоја базирала на теоријским поставкама енглеског економисте Адама Смит (Adam Smith). • Он је 1776. год. објаво своје чувено дело „Богатство народа:истраживање о природи и узроцима богатства народа“.[1] • Он се сматра оцем савремене економске науке и родоначелником либералне школе у економској науци, али и једним од највећих светских економиста. • [

  26. Многе економске идеја постојале су и пре Смита, али их је он свеобухватно систематизовао и створио значајно дело. “Богатство народа” представља основно дело класичне политичке економије и припада групи књига са највећим утицајем у историји. Та књига је извршила преврат у економским идејама с краја XVIII века, одбацујући меркантилизам, и интелектуално утемељила савремени економски поредак. Био је заговорник слободне трговине како унутар земље, тако и у међународној трговини.

  27. Основна Смитова идеја јесте да рад појединца у рационалном сопственом интересу у слободној економији води повећању благостања свих. Адам Смит (1723 - 1790)

  28. “Невидљива рука” • Та идеја представља темељ тржишне привреде, односно показује како наизглед хаотичан тржишни систем поседује унутрашњу логику и покорава се регулацији тзв. „невидљиве руке тржишта“. • Да би неко зарадио новац у сопственом интересу, он мора да на конкурентском тржишту пружи другима нешто што они цене и сматрају одговарајућом противвреднишћу, чиме и несвесно потпомаже њихове интересе.

  29. Усклађивање интереса • Дакле тржиште је по њему основни начин усклађивања различтих интереса. • Полазећи од свог интереса, појединци ће сами знати шта се може продати и то ће производити, те стога нема потребе да се било ко са стране меша у тржишну размену и одређује појединцима шта да производе, у којим количинама и по којим ценама.

  30. Његово дело представља напад на тада преовлађујући економски концепт меркантилизам, по коме је најважнија ствар за једну земљу количина злата у трезорима и по коме је држава дужна да поправља трговински биланс широким интервенционизмом.

  31. Заблуда о Смиту • Раширена је заблуда да Смит, као поборник тржишног система, негира сваку улогу државе. • Смит верује да држава може донети велику корист економском животу уколико чини праве ствари, као што су заштита уговора и патената, државно образовање за сиромашне и инфраструктурни пројекти (путеви, мостови итд).

  32. Друга етапа • Други значајни моменат у развоју економске мисли била је појава Кејнсове теорије која је утицала да тадашње државе уведу систем „мешовите економије“ која је представљала избалансиран однос деловања тржишних механизама и државног интервенционизма. • Џон Мејнард Кејнс,први барон Кејнс од Тилтона (John Maynard Keynes, 1883- 1946) је био један од највећих мислилаца XX века и централна фигура збивања на интелектуалном, државном, економском, филозофско-политичком плану.[1]

  33. Његов фундаментални допринос маркетингу састоји су у ставу да не знамо, нити можемо да израчунамо, шта ће донети будућност. У таквом свету новац представља основну психолошку сигурност наспрам неизвесности. • Најважнији извор разумевања пословања потиче из спекулативног инстинкта.[.

  34. Он није био само академски теоретичар већ је радио и на решавању актуелних економских проблема Енглеске Џон Мејнард Кејнс (1883- 1946)

  35. Државни интервенционизам • Његове радикалне идеје су имале огроман утицај на модерну економију и политичку теорију. • Посебно је запамћен као заговарач владине политике интервенционисања („државни интервенционизам“), по којој би влада могла користити фискалне и монетарне мере да би циљано ублажила ефекте економске рецесије, депресије и експлозија.

  36. Мешовита економија • Све је то довело до нове тржишне економије - „мешовите економије“ која балансира тржишни механизам и економску улогу државе. • Дакле привређивање није препуштено амо „невидљивој руци тржишта“- законима понуде и потражње, већ и одређеним активностима државе.

  37. Основно дело • У својој књизи „Општа теорија запослености, камате и новца“ („General Theory of Employment, Interest and Money“), која је објављена 1936. год, а која представља библију кензијанизма, истиче: „Идеје економиста и политичких филозофа, и када су у праву и када нису, утицајније су него што се то обично мисли”. • Свет се стварно скоро једино по њима управља“.[1] • [1] Џон Мајнар Кејнс (1956):Општа теорија запослености, камате и новца, Култура, Београд, стр. 404.

  38. «Кенсијанска револуција» • Ова књига је распршила многе илузије и представља почетак нове етапе у развоју економске мисли и економске праксе која се обично назива „Кенсијанска револуција“. • Подвргао је критици основне постулате традиционалне Маршалијанске економске теорије и увео нову економску терминологију. • У њој доказао да слободан тржишни систем не тежи равнотежи, укључујући и пуну запосленост, већ баш неравнотежама израженим кризама и привредним циклусима.

  39. Неравнотежа • Он тврди да постоји неравнотежа између агрегата тражње и агрегата понуде, те да је привреда која је препуштена само тржишним законитостима склона економској неравнотежи, што су показале како економске кризе 30-их година тако и актуелна светска криза. • Џон Мајнарда Кејнз је спасао свет од финансијске кризе током тридесетих година XX века. • Полемику која је ова књига изазвала тешко да има преседан у историји економске мисли.

  40. Макроекономија • Многи га сматрају оснивачем модерне макроекономије. • Извршио револуцију у економској науци, будући да је довео у питање централну пропозицију (до)тадашње макроекономске теорије. • Из Кејнсове теорије врло брзо је изведена потреба широке државне интервенције, а фискалне политике прије свега

  41. Почетак савременог маркетинга • Почетак савременог маркетинга каквог га ми познајемо са везује за средину 18 и почетак 19 век - за почетак индустријске револуције. • Она се одиграла у Великој Британији 1750. год, а у САД и Немачкој око 1830.

  42. Индустријска револуција • Индустријска револуција је био искорак у начину производње и дистрибуцији производа, али је за последицу имао и огромну миграцију становника из рурални средина у градске. • То је поред тржишта роба створило и тржиште радне снаге. • Све је то условило и потребу за институцијом маркетинга која би се бавила бољом организацијом производа и пласмана робе на тржишту.

  43. Почетак ХХ века • Као научна дисциплина маркетинг се почео конституисати почетком ХХ века. • Тада су се организовали први курсеви који су се бавили питањима дистрибуције робе. • Предавао се као вештина (умеће) да би све више попримао обрисе научне дисциплине која почива на чврстим теоријским основама. • То је пут којим су настајале и све друге науке.

  44. Са прикупљањем чињеничног искуства и њиховим хронолошким гомилањем настајале су основе за њен прелазак са дескрипције на анализу да би се као примењена наука етаблирала средином ХХ века. • Тадашњи курсеви маркетинга су били су фокусирани на маркетиншке технике, на проблеме „како радити“.

  45. Актуелност појма • Појам маркетинг је прије двадесетак година и код нас био скоро непознат, док је данас незаобилазан термин не само у медијима, већ и у свакодневном говору. • Скраћеница П|У користити ће се у даљњем тексту за означавање појма: производ | услуга

  46. Комплексност појма • Појам маркетинга је вишезначан теоријски појам и вишеслојан и сложен феномен Новог Доба („New Age“) • Има више појмовних одређења. • Под појмом „маркетинг“ се у теорији подразумева више значења.

  47. Маркетинг се посматра као: • ФИЛОЗОФИЈА потрошачког расуђивања и промоционог деловања на тржишту. • Она се намеће и афирмише од старне субјеката (привредних или политичких); • СИСТЕМ модела функционисања субјеката на тржишту; • КОНЦЕПТ пословног организовања на тржишту; • ПРОЦЕС одвијања тржишног понашања; • ПОЛИТИКА деловања привредног субјекта на тржишту; • СТРАТЕГИЈА, ОПЕРАТИКА И ТАКТИКА тржишног наступа; • ДРУГИ САДРЖАЈИ, КОНЦЕПТИ И АКТИВНОСТИ који одређују тржишно понашање.

  48. Definicija • Marketing se određuje se kao “poslovna aktivnost koja povezuje proizvodnju s potrošnjom tako da se maksimalno zadovolje potrebe društva koje se na tržištu pojavljuju kao potražnja i to na profitabilan način” (F. Rocco)

  49. Definicija marketinga • Brojne su definicije marketinga. • One su se vremenom menjale i dopunjavale. • Brojni teoretičari tržišnog poslovanja su ponudili svoje definicije. • Ovde ćemo izneti samo neke primere kao ilustracije.

  50. Filip Kotler • Najpoznatiji teoretičar je „marketinški guru“ američki profesor Filip Kotler marketingu daje humano određenje: „Marketing je filozofija i koncept utvrđivanja potreba potrošača i publike i njenog zadovoljenja“.[1] • Druga definicija marketinga po Filipu Kotleru: „Marketing je upravljački proces pomoću koga pojedinci i grupe obezbeđuju sebi ono što im je potrebno i ono što žele kroz stvaranje i razmenjivanje proizvoda i vrednosti sa drugima“. • [1] Kotler Filip (1988): Upravljanje marketingom, Informator, Zagreb, str. 34.

More Related