Pre Početka

1. Pre Početka • Literatura koja je data na početku svake prezentacije je obavezna. • Šira literatura koja je data na pojedinim prezentacijama je preporučena... • ... što znači da bilo bi dobro da se pogleda bar jedan od preporučenih tekstova

2. EKONOMIKATRANZICIJE: POJAM I SADRŽAJ Literatura: Cerović, B: EKONOMIKA TRANZICIJE, gl. 1; deo gl. 2; deo gl. 9 Gérard Wild: ÉCONOMIE DE LA TRANSITION : LE DOSSIER http://www.cepii.fr/francgraph/doctravail/pdf/2001/dt01-08.pdf

3. Pojam tranzicije • Etimološki, tranzicija (od lat. trans = preko i eo, ire = ići) – prelaz(ak). • kakav prelaz, odakle i kuda? • ekonomska sadržina: tranzicija = prelaz (iz netržišne) u tržišnu privredu • Na to nas upućuje više relevantnih elemenata

4. ELEMENTI DEFINICIJE • Prvo, pojam tranzicije, u vezi sa promenama u privredama tzv. socijalističkih zemalja, u istočnoj i centralnoj Evropi. • napuštanje centralizovanog ekonomskog sistema zasnovanog na državnoj svojini • prihvatanje iizgradnja tržišta (i tržišnih ustanova) kao osnovnog mehanizma privredne koordinacije, uključujući i • slobodno uspostavljanjeprivatnog vlasništva.

5. ELEMENTI DEFINICIJE (2) • promene nisuizolovane, nisu karakterisitčne isključivo za pomenute privredne sisteme • slede procesei promene u širem, međunarodnom okruženju • u proteklih 20-25 godina, krupne promene u pravcu jačanja uloge tržišta i(re)privatizacije javnog (državnog) sektora • nova ekonomska politika -umesto intervencionizma i regulacije procesi liberalizacije i deregulacije.

6. OTKUDA PROMENE ? • Dugi talasi • Tehnološke promene • Primeri: (a) status monopola (b) individualizacija rada (c) praksa – EU, novi članovi, pacifički tigrovi... • promene uglavnom iz pragmatičnog, a suštinski ekonomskog razloga = radi postizanja veće efikasnosti u privredi.

7. ZAKLJUČAK prvo, reč o jednom ekonomskom fenomenu koji predstavlja deo globalnih promena u svetskoj ekonomiji krajem dvadesetog veka; drugo, promene uslovljene postojećim razvojnim uslovima i okolnostima; treće, reč o kompleksu promena u ekonomskom sistemu i politici čijije cilj veća efikasnost privrede, odnosno, efikasnija struktura u odnosu na prethodno stanje; četvrto, da se takva, efikasnija struktura – saglasno postojećimokolnostima (razvoja, tehnologije, znanja itd.) – postiže potpunijim aktiviranjem tržišnih mehanizama, a u privredama u kojima je dominirala državna regulacija, prelaskom sistema u režim tržišne privrede (tranzicijom).

8. TRANZICIJA: Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, BiH,Bugarska,Češka,Estonija, Gruzija, Hrvatska, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska,Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Srbija i Crna Gora, Tadžikistan,Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan + Kina, Mongolija, Vijetnam PRIVREDE U TRANZICIJI EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Španija, Švedska, V. Britanija, Malta, Kipar,Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija

9. Ekonomski smisao procesa tranzicije

10. POVEĆANJE EFIKASNOSTI RASPOLOŽIVI RESURSI – MAKSIMALNI REZULTAT PROBLEM TZV. SOCIJALISTIČKIH PRIVREDA CILJEVI TRANZICIJE

11. GLOBALIZACIJA • Proširenje nacionalnih tržišta • Povećanje konkurencije • Problem efikasnosti = uključivanje u svetsku privredu • Koja efikasnost?

12. ALOKATIVNA INTERNA (POSLOVNA, PROIZVODNA, X-EFIKASNOST) EFIKASNOST Tržište (manji troškovi, ekonomski kriterijumi) Konkurencija, tržišne strukture Otvaranje privrede Strukturne (unutrašnje promene) Upravljanje, organizacija... Svojina i efikasnost

13. Privatno vs. državno Funkcije cilja (objective functions) Privatna – profit Državna – da li samo profit? Socijalna funkcija države Privatno  max pf Država  max pf - max blagostanje SVOJINA I EFIKASNOST

14. Da li to znači da je svaki privatni vlasnik efikasniji od države? Tržišno ocenjivanje Preuzimanje (takeover) pad performansi  atraktivno za kupovinu Država jedini vlasnik – nema preuzimanja! ZAKLJUČAK: granica tolerancije neefikasnog poslovanja nije ista granica je na višem nivou u privatnosvojinskom u odnosu na državnovlasnički sistem podsticaji za efikasno poslovanje nisu identični kod ova dva svojinska oblika SVOJINA I EFIKASNOST(2)

15. 1963 1989 SVOJINA I PREDRASUDE Pojedinačno i institucionalno vlasništvo: Velika Britanija

16. Pojedinačno i institucionalno vlasništvoprimer Velike Britanije (podaci) Vlasnici 1963 1975 1981 1989 pojedinci 53,8 37,5 28,2 20,0 penz fond 6,5 16,9 26,7 32,0 osiguranje 10,1 15,9 20,5 20,0 invest fond 12,6 14,6 10,3 8,0 ostalo 17,0 15,1 14,3 20,0

17. Ekonomski smisao tranzicije • Da se sistemskim promenama postigneveća efikasnostu odnosu na postojeće (netržišno ili nedovoljno tržišno) uređenje. • U savremenim okolnostima, to se postiže uspostavljanjemtržišnog modela,odnosno, izgradnjom tržišnih institucija i mehanizama i odgovarajućim strukturnim promenama • Krajnji efekat tih promena je integracijapojedinačnih privreda u svetsku privredu (proširenje tržišta, prednosti ekonomije obima, kompatibilnost sa okruženjem: uporedivost performansi privreda i njihovih preduzeća itd.)

18. KAKO I KO ? • U zavisnosti od konkretnih uslova pojedine privrede preduzete mere će, više ili manje radikalno,menjati strukturu dotadašnjeg privrednog, a dobrim delom isocijalnog sistema. • država ili preciznije, vlada • Kredibilitet na dva nivoa – političkom iekonomskom • Politički: način izbora (demokratski) i konsensus različitih političkih aktera (stranaka, socijalnih slojeva, interesnih grupa i sl.) • Ekonomski: efikasnost u implementaciji; konzistentanprojekt; transparentan; odlučnost i rešenost vlade da sprovede neophodne promene(najvažniji – subjektivni – preduslovza uspeh projekta)

19. Osnovni sadržaj procesa tranzicije

20. PRELAZ U TRŽIŠNU PRIVREDU • kompleksanproces • pokretanje, upravljanje i podsticanje više paralelnih procesa koji se moraju odvijati simultano i/ili u određenim međusobno uslovljenim sekvencama • skup mera i aktivnosti koje treba da obezbede,uslovno govoreći, dve vrste odgovarajućih promena: • promene u(a) ekonomskom sistemu i promene u(b) ekonomskoj politici

21. PROBLEM: Regulisane cene – pariteti Promene pariteta Budžetski deficit Inflatorno finansiranje deficita Antiinflaciona politika Mogućnosti: ortodoksni model = monetarna i fiskalna politika heterodoksni model = monetarna, fiskalna i politika dohodaka MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (1)

22. MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (2) • Tvrda budžetska ograničenja • Kurs i spoljnoekonomski režim • Socijalni program (podsticanje novog zapošljavanja)

23. Tržišta: Robe Rada Kapitala Prateći sistemi: Pravni – svojina i ugovori Svojinski Finansijsko- informacioni Fiskalni... TRŽIŠTE I TRŽIŠNE USTANOVE

24. Svojinsko Poslovno RESTRUKTURISANJE Problem efikasnosti u dva svojinska oblika Svojinski podsticaji Efikasnost Organizaciono Menadžment Programi Tehnologija Kadrovi...

25. LIBERALIZACIJA DEREGULACIJA KAKVA EKONOMSKA POLITIKA ? Deregulacija = normativni aspektliberalizacije:jedno-stavan i stabilannormativni sistem ('pravila igre') koji uređuje opšte uslove i ambijent, a ne ponašanje ekonomskih subjekata. Deregulacija ograni-čava mešanje države u poslovno ponašanje subjekata, uključujući i povlačenje države iz javnih/državnih preduzeća (privatizacija) Liberalizacija = skup mera ekonomskepolitike kojima se podstiče samostalnosti preduzetnička inicijativa ekonomskih subjekatau izboruizmeđu svih raspoloživihposlovnih alternativa. Za svoj izbor ekonomski subjekti snose i ekonomsku odgovornost.

26. KLJUČNI ELEMENTI Više simultanih i/ili međusobno uslovljenih procesa unutar kojih se transformišu ekonomski sistem i ekonomske politike. • makroekonomska stabilizacija; • izgradnja tržišta, tržišnih ustanova i pratećih sistema; • svojinsko i poslovno restrukturisanje preduzeća • liberalizacija i deregulacija u ekonomskoj politici.

27. Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer • Pedesete godine u FNRJ • Društvena svojina (umesto državne) • Ekonomsko značenje društvene svojine: Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz rada na društvenim sredstvima • Kolektiv (zaposleni) • Samostalnost preduzeća • Tržište robe

28. Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer • Ilirsko preduzeće, B.Ward (USA) • Osnova modela - preduzeće iz pedesetih godina u FNRJ • Pretpostavke: preduzeće - (a) maksimizira vrednost neto-autputa po zaposlenom umanjenu za troškove (y); (b) ima fiksnu obavezu prema državi za korišćenje kapitala (R); (c) plaća fiksnu i propisanu minimalnu nadnicu po zaposlenom (w).

29. Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer • Ciljna funkcija ilirskog preduzeća ili

30. Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer • Paradoksi ilirske firme • Određen stepen centralizacije - akumulacija (štednja) - kamata na poslovni fond: R • Kratak rok - jedan varijabilan faktor: L • Šta se događa u dve situacije: (a) država menja (povećava) kamatu na poslovni fond (b) cena robe se menja (raste)...

31. Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer • EFEKAT PORASTA KAMATE Din. VMPL y y' Lo L1 L Slika 2.1.

32. Din. MPVL’ y' MPVL y Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer EFEKAT PORASTA CENE • Samoupravno preduzeće smanjuje proizvodnju i zaposlenost • Privatno preduzeće povećava proizvodnju i zaposlenost • PARADOKS SP w Lp L1 L0 L

33. Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer • Kratki i dugi rok • Paradoksi se javljaju u kratkom roku • Jedan varijabilni faktor – rad (L) • K se ne menja na kratak rok (definicija kratkog roka) • Dugi rok – svi faktori varijabilni • Posredan efekat kratkoročnih paradoksa • Izbor kapitalno intenzivnije tehnike !

34. Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola • Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC D MR Monopolski profit Q

35. MC AC D MR Q Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola • Ukupni gubitakza društvo

36. Pm MCr Pr MR D Q Pm MC=AC Pr Pm MR D Pr Q MC=AC MR D Q Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola Neefikasnost, asimetrija informacija Dobitak odregulacije (– trošak regul.) Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Cena koja donosi profit monpolu + MCr Neefikasnost